Мојсије Рајовић, 1712—1726.

МОЈСИЈЕ РАЈОВИЋ

Смесители для душа и ванны
Детские игрушки, развивающие игры

патријар српски 1712-1726


Патријарх Мојсије је био родом из Трговишта. Замонашио се у манастиру Милешеви. Као еклисијарх манастира Пећке патријаршије изабран је за митрополита рашког пре 1704. године и хиротонисан од патријарха пећког Калиника. За патријарха пећког изабран је 6. октобра 1712. године. 
Патријаршију је затекао у врло тешком материјалном положају, те је био присиљен да се често обраћа карловачким митрополитима за финансијску помоћ. Пошто је био у добрим односима са карловачким митрополитима патријарх Мојсије је успевао да у Пећи решава хитне проблеме финансијске природе. На народно-црквеном сабору у Карловцима 1713. Године одлучено је да Пећка патријаршија има у Карловачкој митрополији једног свог сталног повереника, који ће купити добровољне прилоге по свим епархијама аустроугарских Срба у корист пећке патријаршије. Пошто је сазнао за ову одлуку патријарх Мојсије је у Карловце послао свога протосинђела Гаврила који је водио бригу око скупљања прилога за Пећку патријаршију. Међутим, ови прилози нису били довољни да подмире потребе у Пећи, Срби из Аустроугарске помагали су Патријаршији српској и на тај начин што су јој остављали тестаментом одређене суме новца. Познате су у историји и «пећке кутије» које су постављене по градовима Карловачке митрополије у које се скупљао прилог за осиромашену пећке цркве. Ове кутије су постојале све до доласка патријарха Арсенија IV. 
Патријарх Мојсије се бринуо и за остале српске светиње. Тако 5. јуна 1720. године најтоплије препоручује хиландарске монахе Партенија и Макарија митрополиту карловачком Викентију, који су дошли у Карловачку митрополију ради сакупљања прилога за манастир Хиландар. Патријарх је водио бригу и око израде иконостаса за манастир Студеницу, који је финансирао карловачки митрополит Викентије. Ишао је у Нови Пазар 1722. године да моли турске власти да не руше Ђурђеве Ступове да би сазидали град. Поред тога био је веома ревносан у обиласку своје пастве у Босни, Херцеговини, Далмацији и Самокову. Посебно је важна његова посета Далмацији, где је положај православних срба био веома тежак. Његовим поздравом од 18. Априла 1714. Године из манастрира Драговићи, упућен епископу Саватију, каваљерима, сердарима, харамбашама и хришћанима уопште, далматински Срби су добили снагу да бране своју угрожену православну веру. Приликом своје посете Грбаљској жупи 1719. Године, патријарх Мојсије извршио је три епископске хиротоније. 
У време његово вођен је опет рат између Аустрије и Млетачке републике против Турске 1716-1718. Турска је поражена код Петроварадина и изгубила је важне области: Банат, југоисточни Срем, северну Србију од Западне Мораве, у Босни област на десној обали Уне и Саве. Од Пећке патријаршије су Карловачкој митрополији припојене епархије: Београдско-сремска, Ваљевске, Темишварска, Вршачка, тада је Београдска митрополија припојена Карловачкој митрополији и од тада је "Београдско-карловачка" митрополија. 
Целокупна активност патријарха Мојсија, показује да је био веома енергичан а у извесним случајевима и бескомпромисан. То нам потврђује протеривање грчког калуђера Тимотија, који је од Турака успео да купи пећки трон. Патријарх Мојсије је ту намеру, уз помоћ Цариградске патријаршије успео да осујети. 
Патријарх Мојсије се упокојио 13. Априла 1726. Године.

интернет магазин двд дисков
заказать игры почтой