Манастир Грачаница

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА

Смесители для душа и ванны
Детские игрушки, развивающие игры

Манастир Грачаницу је саградио Св. Краљ Милутин 1310. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. 
Манастир се налази у селу Грачаница, 5 км. удаљен од Приштине. 

Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. 

После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20 так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима. 
Након рата на Косову и Метохији 1999 године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. 
Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији. 

Црква манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена крајем 14. века у време Св. Кнеза Лазара. У 16. веку припрата је осликана фрескама. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. 
Небеска литургија, пророци и еванђелисти су насликани на главној куполи испод фреске Христа Пантократора док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Роџества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Св. Николе и Календар светих. Призори који приказују Евхаристију као и старозаветни мотиви налазе се у олтару. 

Св. Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, византијска принцеза, приказани су у централном луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. Немањичко стабло порекла и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из 14. века. Поред осталих фресака значајни су циклуси Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег. 
На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија. 
Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379 и 1383. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из 14. века која је јединствена по својим димензијама (269 цм x 139 цм). На манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова.

КОСОВО
Десанка Максимовић

Грачанице, кад бар не би била од камена, 
кад би се могла на небеса вазнети, 
ко Богородице Милешеве и Сопоћана, 
да друга рука крај тебе траву не плеви, 
да ти вране не ходају по паперти. 


Или твоја звона да бар не туку
ко срца предака, Грачанице, 
да бар светитељи с твог иконостаса
немају наших неимара руку, 
ни анђјели Симонидино лице. 


Да бар ниси толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме
да се нисмо привикли у тебе клети, 
Грачанице, кад бар не би била од камена, 
кад би се могла у висине узнети. 


Грачанице, да си нам бар јабука, 
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости, 
да нам бар пољима око тебе нису
предака дивних расејане кости. 


Да те бар можемо подићи на Тару, 
у каленичку порту те пренети, 
заборавити ликове по твом олтару. 
Грачанице, кад бар не би била од камена, 
кад би се могла на небеса вазнети.

интернет магазин двд дисков
заказать игры почтой