Према том извештају, вође ОВК су зарађивале и до 45.000 долара од извађених органа само једне отете особе.

У извештају на 30 страна, у који је Танјуг имао увид, наводи се да су отмице Срба почеле средином 1999. године, када је 100 до 300 људи отето и тракторима и камионима превезено у притворске зграде у Кукешу и Тропоји, градовима на северу Албаније.

Почетком августа 1999. године између 25 и 100 отетих је пребачено из Албаније у приватне куће и индустријске комплексе у централној Албанији, у град Бурел, 110 километара југозападно од Кукеша.

У приватној кући јужно од града Бурел била је смештена приватна клиника. Ту су узимани органи од жртава, које су касније умирале. Посмртни остаци су били закопавани у близини.

Органи су касније транспортовани до аеродрома Ринас у близини Тиране и одношени даље.

Према извештају, последња група је доведена у кућу у градићу Бурел у пролеће или почетком лета 2000. године.

Извештај је направљен на основу разговора са најмање осам извора – сви Албанци са Косова и из Црне Горе који су били у ОВК.

Четворица су директно учествовала у транспорту најмање 90 Срба у заробљеничке кампове у северној и централној Албанији. Тројица су довела жртве до клинике, двојица су закопавала лешеве после операција, а једна особа је учествовала у предаји органа до аеродрома Ринас код Тиране.

Према свим изворима, транспорт људи и вађење органа су рађени уз знање и укљученост средњег и вишег нивоа официра ОВК, као и уз учешће доктора са Косова и из иностранства.

Операцију је подржао човек који има везе са оперативцима албанске тајне полиције за време бивше владе Салија Берише, додаје се у извештају.

Један од сведока испричао је како је 20. јула одвезао већу групу Срба из места Љутоглав између Суве Реке и Призрена и да је међу њима препознао Властимира Стевановића, који је радио као конобар у Дому армије у Призрену. „Нико нас није зауставио на албанској граници, а после три дана је обављен још један превоз, али сада убијених Срба у Албанију”, и, према исказу сведока, то је организовала група једног од вођа ОВК Исмета Таре.

Други сведок је испричао да је два пута возио групе Срба до куће – клинике у месту Бурел. Први пут у октобру 1999. године, и предао их је Бесиму Вокшију из ОВК.

Следећи транспорт је био у мају или почетком јуна 2000. године, када је довео 20 жена, углавном из источне Европе и бившег СССР-а.

Након операција, жртве су сахрањене у околини.

Како се наводи у извештају, сведок је нестао из Клине у марту 2003. године. Породица никада није нашла тело, нити је властима због страха од освете пријавила његов нестанак. Један од сведока у кући у Бурелу помиње албанске докторе Ђамила и Адмира, као и једног доктора арапског порекла. „Када сам водио последње особе, једног српског мушкарца и једну млађу жену, они су били престрављени. У једном тренутку мушкарац ми је рекао: Убијте нас одмах, нећемо да будемо исечени на комаде”, испричао је сведок. „Срби су довожени високо у планине да би им се поправила крвна слика. Ту су радили и секли дрва, и добијали су добру храну, да би након неког времена били пребачени у Бурел где су им вађени органи”, наводи сведок.

Један од сведока као посебно окрутног, и као организатора кампова где су били заробљени Срби, помиње Џавида Елсханија из села Пиране поред Призрена. За њега каже и да је био у веома добрим односима са Рамушом и Даутом Харадинајем.

И остали сведоци су детаљно описали како су на Косову преузимали жртве и како су их касније превозили у Албанију, где су им вађени органи.

Танјуг

----------------------------------------

Бан Ки Мун: Подржаћемо истрагу о трговини органима

Вашингтон – Унмик је спреман да у потпуности подржи истрагу о трговини људским органима на Косову, истиче се у најновијем извештају генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна и, истовремено, изражава очекивање да ће се у наредном периоду напредовати ка отварању дијалога Београда и Приштине, који још није започео због пада косовске владе.

Унмик остаје спреман да пружи пуну подршку свакој евентуалној даљој истрази о тим тврдњама која би се могла водити у будућности, истакао је он.

Сали Бериша, актуелни премијер Албаније, био је један од главних трговаца оружјем у време оружаних сукоба на Космету, сазнаје „Политика”. Беришино име као трговца оружјем спомињу четворица Албанаца са Космета чија сведочења су саставни део документације Тужилаштва за ратне злочине у истрази о трговини људским органима.

У предмету названом „33-08” Тужилаштва за ратне злочине Србије каже се да се центар за куповину наоружања налазио у кући Салија Берише у селу Прифч код Тропоје, на северу Албаније близу линије разграничења са Косметом. У то време, Бериша је био опозициони политичар, бивши председник Албаније за чијег мандата су опљачкане војне касарне у овој земљи, из којих је нестало више стотина хиљада комада пешадијског наоружања и муниције. Као што је познато, највећи део тог наоружања завршио је у рукама Ослободилачке војске Косова (ОВК). Четворица Албанаца који терете Беришу за трговину оружјем су бивши припадници ОВК који су ухапшени од стране српских снага безбедности током сукоба на Космету.

Прво сведочење о Бериши је дао извесни Албанац из околине Ђаковице који је био припадник групе ОВК коју је предводио Рамуш Харадинај, бивши премијер Косова. Овај сведок је казао да је по наређењу Харадинаја у марту 1998. године отишао илегално у Албанију како би донео оружје.

– Границу смо прешли код граничног камена Ц-7, а у селу Прифч код Тропоје, у кућу Салија Берише стигли смо око три сата ујутру. Тамо смо се задржали осам дана. Један од чланова штаба са надимком „Тигар” поделио нам је оружје. Сваки од нас тридесеторице је добио по две полуаутоматске пушке и једну аутоматску са 300 метака – казао је бивши припадник ОВК.

Он је додао да је након 15 дана кренула још једна група од 35 људи за Албанију у нову набавку оружја. У истој кући су овог пута боравили седам дана, јер оружја није било, па се чекало да стигне из јужног дела Албаније. Овог пута су им такође подељене по две полуаутоматске пушке, једна аутоматска са 300 метака, али и по две ручне бомбе.

– Као и први пут, оружје смо добили бесплатно, јер је новац обезбедио централни штаб у Швајцарској преко фонда „Домовина зове” – изјавио је овај сведок.

Други сведок је из Дечана, такође бивши припадник ОВК. Он је изјавио да је након обуке под надзором Рамуша Харадинаја организован одлазак групе од 10 чланова у набавку оружја у Албанију.

- Отишли смо до села Вокше, општина Дечане, где је био сабирни пункт чланова ОВК који иду у Тропоју по оружје. Нас је било 10, а у Вокши смо срели око 650 припадника ОВК из више села у општини Дечане и Пећ. Комплетну групу из Вокше предводио је извесни Расим. Одсели смо у кући Салија Берише, у Прифчу, где нас је сачекао његов брат Дем Бериша са својим сином Гзимом. Тамо смо затекли још три особе које су донеле 130.000 немачких марака за куповину оружја. Новац су сакупили од радника на привременом раду у Швајцарској – испричао је овај сведок, додавши да је том приликом из Албаније допремљено четири пушкомитраљеза, два ручна бацача, 20 аутомата, 20 снајперских пушака, 20 полуаутоматских пушака и 500 комада ручних бомби кинеске производње.

Следећи сведок је извесни косовски Албанац из Призрена који је дуго радио у Немачкој, да би се 1998. године вратио на Космет како би се придружио ОВК. Он је навео да је у фебруару 1998. године скупио 5.800 немачких марака како би купио 10 аутоматских пушака, 10 полуаутоматских, два сандука мина, сандук ручних бомби, два пушкомитраљеза са добошем и шест сандука муниције (сваки сандук са по 720 метака).

– Прво сам свратио у штаб ОВК који је у то време био смештен у селу Прифч, у кући Салија Берише, са намером да ту купим оружје. Тамо су ме обавестили да штаб тренутно не располаже оружјем за продају, те да поред нас, још најмање 200 припадника ОВК чека на преузимање оружја – испричао је овај Албанац.

Последњи документ у којем се спомиње Бериша је сведочење Албанца из села Глођане, општина Дечани. Он је присуствовао састанку на којем је Рамуш Харадинај рекао мештанима овог села да морају да се организују одласци у Албанију ради допремања оружја и да се мора отпочети са организованим нападима на полицију Србије.

– Након седам-осам дана од састанка, оформљена је група од 150 припадника ОВК ради одласка у Албанију. Вођа групе био је Даут Харадинај и извесни Тогер. У кући Салија Берише набавили смо око 300 аутоматских и полуаутоматских пушака, већу количину муниције и ручних бомби. Будући да је овом приликом допремљено лако пешадијско наоружање, организовани су бројни други одласци у Албанију ради набавке разног тежег наоружања, минобацача, бестрзајних топова, ручних бацача, тешких митраљеза, муниције... – испричао је овај сведок.

--------------------------------------------------------------

Уништавање документације?

У предмету српског тужилаштва о трговини органима, име Салија Берише, премијера Албаније, спомиње се и у документу који је направио МУП Србије, а тиче се посете Владимира Вукчевића Албанији ради сарадње у истрази. У овом документу се наводи да је око 15. септембра 2008. године у Албанији боравио Рамуш Харадинај, након што је у медијима чуо наводе о истрази о трговини органима.

– Харадинај је био у посети премијеру Салији Бериши, без присуства сарадника. Харадинај се састао и са младим принцом Лек Зогуом, на кога је, према наводима, вршио утицај да убеди премијера Салија Беришу да наложи безбедносним службама да униште сву документацију коју поседују, а односи се на киднаповање и пребацивање на територију Албаније – наводи се у овом документу.

Ту се и додаје да је непосредно након тога и упућен допис снагама безбедности „са налогом да се униште документа, која имају било какву везу са пребацивањем киднапованих, убиствима и продајом људским органима, јер се очекује посета Вукчевића”.

У истом документу се додаје да постоје сазнања да су са истим циљем у периоду од 15. до 25. септембра 2008. године, у посети Бериши боравили и Хашим Тачи, Хафер Хаљити и генерали Сами Љуштаку и Сулејман Селими.

-----------------------------------------------------------------

Беришин банковни рачун

Током истраге на предмету трговине органима, Тужилаштво за ратне злочине прикупило је и податке о банковним рачунима који су коришћени за финансирање и опремање ОВК, а постоје и индиције да су неки од ових рачуна коришћени за новчане трансакције у вези са трговином органима. У делу предмета Тужилаштва о трансакцијама, наводи се и рачун на име Салија Берише и извесног Андреаса Шулца у једној немачкој банци. Његов рачун је, како наводи Тужилаштво, коришћен за прикупљање новчаних средстава за Косово и разне друге трансакције.

Беришин рачун је, према сазнањима Тужилаштва за ратне злочине: International wieder zu Spanden auf das Konto Nr. 2643 bei der Sparkasse Lunen, Bankleitzahl 441 523 70, mit dem Stichwort „Kosovo” auf gez. Sali Berisha, gez. Andreas Schulze.