Споразум о правосуђу из Брисела тиче се само северног дела Косовске Митровице, док ће овај процес ставити тачку на постојање канцеларија српских судова широм Косова и Метохије. Такође је договорено да поједини радници српског правосуђа буду интегрисани у косовске судове.
Потпис на овај споразум у име српске стране ставио је тадашњи премијер Владе Републике Србије, господин Александар Вучић.
Бриселски споразум о правосуђу предвиђа примењивање косовских закона, по уставу "Републике Косова".
Такође је договорено инсталирање канцеларије Основног тужилаштва за тзв. север Косова, па је за овај суд предвиђено више зграда у којима ће радити.
Случајеви који су у доменима ових судова биће решавани у новоформираним судовима, који ће се налазити у подељеној Косовској Митровици, а главне одлуке о томе где ће бити суђено доносиће председник Основног суда, који ће према споразуму бити Србин. Додела случајева судијама ће бити искључиво у складу са косовским законима, а то подразумева стручност судија, као и познавање одређених области.
У Основном суду као и Апелационом суду у Косовској Митровици биће заступљене обе стране, али ће већина запослених бити Срби.
Према споразуму, зграда Основног суда ће се налазити у северном делу Косовске Митровице.
У згради Основног суда, у северном делу Косовске Митровице биће смештена јединица Апелационог суда. У овом суду ће судити петроро судија, од којих ће троје судија бити Срби и двоје албанских судија.
У оквиру овога суда биће смештено и одељење за тешка кривична дела у коме ће радити по четири судија српске и албанске националности. Такође, у оквиру овога суда ће радити одељење за обраду података.
У другој згради Основног суда у јужном делу Косовске Митровице радиће одељење за суђење малолетним преступницима, за цели регион Косовске Митровице. Зграда овога суда би требало да се налази у јужном делу Косовске Митровице, а обе стране су тада договориле и тачну локацију.
Председник Основног суда ће бити Србин из Косовске Митровице, док ће главни тужилац бити Албанац.
Канцеларија Основног тужилаштва ће се налазити у Бошњачкој Махали.
Данас је две године откако су званичници Приштине и Београда потписали тзв. Бриселски споразум о нормализацији односа, који је још више закомпликовао животе Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
Срби са Косова и Метохије су оваквим споразумом и стањем ствари на терену лишени слободе кретања, јер по уставу Републике Србије живе у АП Косово и Метохија и држављани су Србије којима није дозвољено добијање српских биометријских пасоша, а уредбом Владе Србије прописани су посебни услови за пријаву боравишта и пребивалишта, што се доводи у вези са бриселским споразумом. Тако се над Србима са Косова и Метохије који затраже промену пребивалишта, од стране МУП-а Србије буквално спроводи вишемесечна провера (истрага), иако многи људи то чине због остваривања права на лечење или за неке друге потребе. Издавање пасоша Србима са Косова и Метохије дозвољено је искључиво у Београду у прецизно наведеној установи, али је путовање са истим условљено визама, што не може да буде од никакве користи.
Са друге стране по уставу Косова, Срби који живе на Косову и Метохији "држављани су Косова" тј. "Косовари" и дужни су да имају путне исправе Косова и регистарске ознаке Косова како би делемично-несметано могли да се крећу. Међутим, хиљадама Албанаца је почетком ове године дозвољено да преко Србије до западних земаља отпутују само са личном картом Косова или документом које им је издао МУП Србије на прелазима са Косовом.
Није тајна да више десетина хиљада Албанаца са Косова и Метохије поседују биометријске пасоше Републике Србије, иако је то претходно забрањено, али изгледа само Србима.
Прелазе између Косова и Србије у Београду називају административним, док их Приштини зову граничним. Стање ствари више одговара приштинском називу, јер они садрже све службе које су потребне за функционисање граничног прелаза.
Пре Бриселског споразума контролу промета робе вршила је Пореска Управа Србије, а данас то ради Управа царине. На овим прелазима и са једне и са друге стране уредно се царини роба која свакодневно иде у оба правца.
Бриселским споразумом почело је распуштање српских институција на Косову и Метохији, по систему корак по корак. Прво су под посебним условима пензионисани припадници МУП-а који су имали пребивалишта на Косову и Метохији, тзв. привременом пензијом без права на промену
пребивалишта и највероватније без права наслеђивања породичне пензије. Касније се кренуло у расформирање судова и интеграцију у косовски правосудни систем. Расформирање осталих институција и њихова делимична интеграција у косовски систем биће следећи кораци Београда.
Бриселским споразумом нису решени основни животни проблеми Срба на Косову и Метохији, као што су решавање питања избеглих, убијених и киднапованих, као и узурпирање српске имовине на Косову и Метохији, преименовање градова, села, улица, као и поштовање језичке равноправности, што јасно уништава национални идентитет Срба.
Након свега се поставља логично питање да ли је Србија на терену признала независност Косова?
Међутим, велики део обавеза које се тичу приштинских власти ни дан данас нису испуњене. Највећи проблем представља споразум о слободи кретања који ни данас није прецизно представљен Србима на Косову и Метохији, па су проблеми око регистарских ознака и путних исправа, ствари које заокупирају њихову пажњу.
Газиместан 2012. године
Мудрости патријарха ПавлаВерујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству... |
Злочини над Србима на Косову и Метохији
Крвава жетва 1999. у Старом Грацку
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест
Крематоријум за Србе - Клечка
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици
Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Страдање фамилије Костић из Ретимља
Отац Харитон Лукић
Злочини гњиланске групе
Злочин у Гораждевцу
13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници
17. март 2004. - ПОГРОМ
СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ
- СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Напад на аутобусе код Подујева
16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама
Убиства у Церници
01.09.2003. године
Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама
Новица
Списак убијених Срба
Овај списак
СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ
Списак киднапованих Срба
Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку
Распеће Ђорђа Мартиновића
“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година.
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. |
Обећања политичара
Део Вулинових (не)испуњених
јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на
Остају српске институције на
Нећу се смирити док Косово и
Како је нестао акциони план?
Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције
Никада нећемо признати
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је
Никада нећемо признати Косово
07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић