"ГРАД СРЕБРНИ И ВОИСТИНУ ЗЛАТНИ", написао је Константин Филозоф о Новом Брду, средњевековном граду на Косову и Метохији о коме нико у прошлом веку није водио рачуна и чије рушевине обилазе светски трагачи за изгубљеним благом, трагајући за "златним вратима" иза којих се наводно налази велика количина злата и сребра.

Рудари средњевековног града Новог Брда, богатог рудницима драгоцених метала, злата и сребра, годишње су из својих рудника вадили око петнаест тона сребра, а у својој ковници новца у Новом Брду, израђивано је око 200.000 сребрњака.

Ново Брдо је тада било један од главних економских центара тадашње Србије па и Европе, имајући у виду да је у целој Србији готово половина од 35 тона
драгоцених метала вађено у Новом Брду, док је у целој Европи вађено око 50 тона драгоцених метала.

Војвода са 12 "бургера", руководио је Новим Брдом, градом са више десетина хиљада становника, седам цркава и саборном црквом св. Петке, топионицом метала, болницом, 38 градских улица и 887 кућа.

Новцем деспота Ђурађа трговало се од Новог Брда па све до Лондона ( за кога се каже да је у то врме био мањи и сиромашнији од Новог Брда).
Град се састојао из два дела, горњег и доњег, одвојен зидинама. У једном делу града била је смештена војска, а у другом делу, по значају, била је смештена управа, као и тадашњи најутицајнији друштвени слој људи који су живели у Новом Брду и на крају остали становници. Такође у Новом Брду су живели и радили велики број занатлија и рудара.

Турски запис о изледу средњевековног града Новог Брда

Данас је уочљива једино тврђава на врху планине на висини од 1100 метара, а да се о тврђави није водило рачуна показује и њено константно урушавање, али и један крст на једној од преосталих кула на тврђави.

Након турске окупације народ, тада, па и данас за ову тврђаву користи назив "Каљаја"
Постоји легенда која каже да је камен за изградњу тврђаве допреман из Гламе, места у близини Гњилана које удаљено око 20 километара, од руке на руку.

Након 1999. године Албанци не желе да признају историју Новог Брда пре турске oкупације, па се тако истиче да је највећи процват Ново Брдо доживело након доласка Турака на Косову и Метохији.
Иако овај споменик није на списку Унескове културне баштине,  Унеско је издвојио значајна средства за делимично обнављање тврђаве у Новом Брду, која заузима значајно место на листи српских културно-историјских споменика.