Косово ће бити позвано да на регионалном самиту, који Словенија и Хрватска организују 20. марта у Крању, учествује или под именом Косово/УНМИК или УНСБ 1244, пише данас Коха Диторе, позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу.

Тај формат, како наводи лист, одабран је да би се обезбедило учешће Србије на том регионалном скупу, као и због Шпаније, земље која председава ЕУ. Лист Лајм, под насловом "Нема представљања Косова кроз УНМИК" пише, међутим, да приштинске власти сматрају да је, од дана проглашења независности Косова 17. фебруара 2008. године, представљање Косова кроз УНМИК окончано и категорички одбацују да на регионалним конференцијама буду под ознаком УНМИК. Заменик премијера Хајредин Кучи је рекао да представљање Косова у иностранству мора бити у складу са Уставом Републике Косово. "Косово сад има свој Устав, своје институције и свако представљање ће бити у пуној сагласности са Уставом, политичким и легалним положајем који Косово има", рекао је Кучи. "Још чекамо позив и верујемо да ћемо активно учествовати на скупу", рекао је Кучи. Скуп лидера балканских земаља и институција ЕУ организују словеначки премијер Борут Пахор и његова хрватска колегиница Јадранка Косор, а дипломатски извори у Бриселу су навели да је конференцију подржао и шпански премијер и председавајући ЕУ Хозе Луис Сапатеро, који је изразио спремност да учествује. Међутим, касније су дипломатски извори навели да је Шпанија погрешно разумела идеју, уз оцену да састанак код Љубљане нема никакве везе са ЕУ, већ је само састанак регионалних лидера. Стога остаје нејасно шта је позиција Шпаније на самиту у Крању, констатује Коха Диторе.

Председници Косова и Србије, Фатмир Сејдиу и Борис Тадић могли би се састати у марту у Словенији током састанка руководства Европске уније и земаља Западног Балкана, пише у свом електронском издању приштински дневник "Експрес".

Упркос примедбама косовских власти и даље је настављено издавање српских докумената на Косову. Многи становници Косова са овим документима путују широм Европе, без икаквих проблема. Процес за добијање докумената није скуп, али је скупља морални чин. за политичке представнике Косова ова тема издавања личних исправа косовским грађанима је затворена, за њих су пасоши које издају паралелне институције наважећи. 

Председник Косова Фатмир Сејдију одликовао је бившег председника Чешке Вацлава Хавела Златном медаљом за мир, демократију и хуманизам "Ибрахим Ругова".

Сејдију је ту одлуку објавио данас на академији поводом четири године од смрти првог председника Косова у Дому младих и спортова у Приштини. 

У име бившег чешког председника одликовање је примила амбасадорка Чешке на Косову Јанина Хребицкова.

Специјални известилац Савета Европе Дик Марти борави на Косову, у оквиру истраге о евентуалним злочинима Ослободилачке војске Косова на северу Албаније, пренео је приштински Експрес.

Лист је навео да је Марти са два истражиоца стигао на Косово у понедељак. Марти на Косову проверава тврдње да је бивша ОВК трговала органима заробљених Срба током рата на Косову 1999. године.

Марти ће се у Приштини састати са представницима Еулекса и других организација, извештава Експрес.

Еулекс је уздржан према предлогу владе Косова да на северу Косова инсталира судске власти без договора с представницима свих заједница, пише "Коха диторе". Влада Косова је најавила да ће предузети све мере како би Окружни суд у северном делу Митровице функционисао у потпуности и то под ингеренцијом Приштине. Министарка правде Некибе Кељменди у суботу је на седници владе тражила да се обезбеде средства за превоз судија и тужилаца и другог особља из јужног у северни део Митровице, што би, како је навела, био корак ка потпуном функционисању тог суда. Намера Еулекса да судско особље на северу буде прихваћено од свих заједница може да значи да мисија ЕУ не подржава идеју косовске владе о увођењу аутобуске линије за превоз судија, тужилаца и другог особља из јужног у северни део Митровице, пише приштински лист. Портпарол Еулекса Кристоф Ламфалуси рекао је дневнику да је та мисија заинтересована за инсталирање судске власти прихваћене од свих заједница. "Еулекс разуме жељу да косовске власти што је пре могуће врате локалне судије и тужиоце. Заинтересовани смо да правда буде прихваћена од свих заједница. Решење треба да омогући рад судског особља у пуној безбедности", рекао је Ламфалуси. Мисија, додао је он, разматра предлог министарке Кељменди, али је још непознато да ли ће та иницијатива бити подржана. "Крајње је време да суд у Митровици почне потпуно да функционише", рекла је Кељмендијева, али није навела конкретне рокове. Окружни суд у северном делу Митровице је ван функције од протеста организованих после једностраног проглашења независности Косова 2008. године, када су међународне полицијске снаге покушале на силу да упадну у зграду суда. У сукобима цивилног становништва и полиције, један полицајац је погинуо, а неколико десетина цивила је теже и лакше повређено.

Председник скупштине Косова Јакуп Краснићи подржао уједињење Албанаца. "То је обавеза. Могућности из године у годину све веће". Први човек косовске скупштине и некадашњи портпарол Ослободилачке војске Косова, Јакуп Краснићи подржао идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу, наводећи да "испуњавање тог идеала представља обавезу свих албанских политичара." "Уједињење Албанаца је идеал стар стотину година. Политичари имају обавезу да учине све што је у њиховој моћи да то остваре и могућности су, из године у годину, све веће", рекао је Краснићи приштинском дневнику "Епока е ре".

Изјава председника парламента у Приштини уследила је после извесног затишја у вези наводних планова везаних за уједињење Албаније и Косова, али и осталих региона у којима Албанци чине већинско становништво, попут југа Србије, западне Македоније, те делова Грчке и Црне Горе. Иако је немогуће прецизно проценити колико Албанаца, у ствари, подржава стварање такве државе, често називане "Велика Албанија" или "Велико Косово", у зависности одакле идеја потиче, истраживања обављана пре пет и шест година показују да уједињење има подршку отприлике петине Албанаца.

Последње оптужбе за такав пројекат отишле су на рачун албанског премијера Саљија Берише, који је , такође, у више наврата изјављивао да "треба уклањати препреке које спречавају Албанце да живе на уједињеној територији". Западни дипломати сматрају да је албански премијер, као споменик својој владавини, и почео изградњу аутопута, који ће, када буде завршен, спојити Драч и Приштину и који је Албанију, чија је цена непозната, али ће само изградња навећег тунела, према новим проценама, износити око милијарду евра.