Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
субота, 12 децембар 2009 22:38

25. јануара 2001., за времем моје прве посете Београду, срела сам се са рођацима особа несталих на Косову који су се окупили у згради Министарства Иностраних послова док је напољу, на улици, неколико стотина демонстраната протествовало. Председник групе косовара, Ранко Ђиновић, је мене и моју делегацију упознавао са најновијим детаљима (ажурирао пп) у вези са несталима у периоду између 1998 и 2001. Удружење је поседовало доказе о криминалним активностима припадника ОВК. Ови докази, говорио је, подразумевају сведочанства очевидаца отмица мушкараца, жена и деце, од којих су три четвртине били отети после доласка КФОР-а и УНМИК-а. Ђиновић је оптуживао врх ОВК – Хашима Тачија, њеног политичког директора, и Агима Чекуа, њеног команданта – сматрајући их одговорним за отмице и масакре на Косову; Ђиновић је тражио од мене да спроведем истрагу о злочинима почињеним после доласка КФОР-а на Косово у јуну 1999. Била бих то пробала, био је мој одговор. Али сам од њега тражила да подстакну Југословенску Владу да подржи захтев да се прошири мандат Трибунала како би се покрили и ови претпостављени злочини. У том тренутку, многи рођаци несталих Срба су били убеђени да су њихови рођаци још увек живи и да су пребачени у Албанију; али, зачудо, било је јако мало или скоро ни једног веродостојног захтева за откуп. Напољу, после сусрета, видела сам демонстранте са транспарентима и чула сам их како вичу „Карла је курва“. Док смо се идаљавали неки од њих су за циљ одабрали аутомобил и из праћки га гађали металним куглицама.

Канцеларија Тужилаштва би потом примила информације, до којих су истражитељи и функционери УНМИК-а дошли од једне групе поузданих новинара, о чињеници да су у току летњих месеци 1999 косовски Албанци камионима преко границе између Косова и севера Албаније транспортовали три стотине отетих људи. Ови затвореници су у почетку били заточени у халама и другим структурама на локалитетима попут градића Кукес и Тропој. Према изворима новинара, који су били означени само као косовски Албанци, неки од затвореника млађих и у физички бољој форми који су били храњени и били посећивани од стране лекара и које никада нису тукли, бивали су пребачени у друге затворске структуре у Бурелу и околини, од којих је једна била барака иза једне ђуте куће на једно двадесетак километара од градића. Једна соба у овој жутој кући, реферисали су новинари, је била прилагођена за приручну операциону салу; и ту су хирурзи вршили пресађивање (вађење пп) органа од затвореника. Ови органи потом, према изворима, бивали су слати преко аеродрома Ринас у Тирани пут хируршких клиника у иностранству да би били пресађени пацијентима који су то платили; један од информатора је лично био обавио једу од ових достава на аеродром. Жртве којима је био одстрањен један бубрег бивале су поново затваране у бараку све до момента у коме су бивале убијане због других виталних органа; на овај начин, други затвореници у бараци су били свесни онога што је чекало и њих; и, према извештају, преплашени преклињали да одмах буду убијени. Међу затвореницима који су требали бити доведени у ову бараку биле су жене пореклом са Косова, из Албаније, из Русије и других словенских земаља, и два извора су навела да су учествовали у сахрањивању мртвих тела око жуте куће и на једном оближњем гробљу. Према изворима, операција шверца органа се обављала са знањем и активним саучесништвом средњих и виших официра ОВК. Истражитељи Трибунала откривали су да ако су информације новинара и функционера УНМИК-а биле пуне рупа, детаљи су били кохерентни међу собом и потврђивали су информације сакупљене директно од стране Трибунала. „Интерни материјал (канцеларија Тужилаштва) не ... садржи посебан материјал о Албанији; али ретке изјаве сведока и други материјал који припремамо потврђују и у једној одређеној мери увећавају горе поменуте информације“, читала сам у једном подсетнику о овој активности. „Све индивидуе које извори цитирају као присутне у камповима у Албанији током позног лета 1999. били су пријављени као нестали током лета 1999. и од онда више нису били виђени.“

Препоруке су биле очигледне: „Имајући у виду екстремно тешку природу ових случајева, чињеницу да практично ни једно тело жртава ОВК није било пронађено током ексхумација на Косову, и чињеницу да ова злодела би била подчињена под назором или командом вођства средњег и вишег нивоа ОВК, морају бити истражене на што је могуће прецизнији начин од стране професионалних истражитеља и експерата.“ Жртве ових случајева су биле отете највероватније после краја ваздушне кампање НАТО-а – у једном периоду у којем је Косово врвело од страних пеацекеепер-а (мировњака, миротвораца пп) и радника организација које се баве људским правима – због чега није било јасно да ли злочини почињени у овом временском периоду спадају под мандат Трибунала за Југославију. Канцеларија Тужилаштва била би волела када би новинари и УНМИК прибавили имена извора и друге личне појединости и сваку другу информацију која би припремила ову оптужницу. Тужилаштво је моралода попуни и анализира целокупан интерни материјал који се односи на случај. Да новинари и УНМИК нису сарађивали, Тужилаштво је морало да на неки начин идентификује, лоцира и испита изворе новинара, без познавања њиховог идентитета или места боравка; предузме једну мисију са изворима на лабанским локалитетима; и, ако је неопходно да води истрагу на месту злочина и одговарајуче ексхумације.

субота, 12 децембар 2009 22:37

  • 1     Уједињено Краљевство   18 Фебруар 2008   
  • 2     Француска 18 Фебруар 2008   
  • 3     Сједињене Државе 18 Фебруар 2008   
  • 4     Турска 18 Фебруар 2008   
  • 5     Албанија 18 Фебруар 2008   
  • 6     Авганистан  18 Фебруар 2008   
  • 7     Коста Рика 18 Фебруар 2008   
  • 8     Аустралија 19 Фебруар 2008   
  • 9     Сенегал 19 Фебруар 2008   
  • 10   Латвија 20 Фебруар 2008   
  • 11   Немачка 20 Фебруар 2008   
  • 12   Естонија 21 Фебруар 2008   
  • 13   Италија 21 Фебруар 2008   
  • 14   Данска 21 Фебруар 2008   
  • 15   Луксембург 21 Фебруар 2008   
  • 16   Перу 22 Фебруар 2008   
  • 17   Белгија 24 Фебруар 2008   
  • 18   Пољска 26 Фебруар 2008   
  • 19   Швајцарска  27 Фебруар 2008   
  • 20   Аустрија 28 Фебруар 2008   
  • 21   Ирска 29 Фебруар 2008   
  • 22   Шведска 4 Март 2008   
  • 23   Холандија 4 Март 2008   
  • 24   Исланд 5 Март 2008   
  • 25   Словенија 5 Март 2008   
  • 26   Финска 7 Март 2008   
  • 27   Јапан 18 Март 2008   
  • 28   Канада 18 Март 2008   
  • 29   Монако 19 Март 2008   
  • 30   Мађарска 19 Март 2008   
  • 31   Хрватска 19 Март 2008   
  • 32   Бугарска 19 Март 2008   
  • 33   Лихтенштајн  25 Март 2008   
  • 34   Јужна Кореја 28 Март 2008   
  • 35   Норвешка 28 Март 2008   
  • 36   Република Маршалских Острва 17 Април 2008   
  • 37   Република Науру 23 Април 2008   
  • 38   Буркина Фасо 24 Април 2008   
  • 39   Литванија 6 Мај 2008   
  • 40   Сан Марино 11 Мај 2008   
  • 41   Чешка Република 21 Мај 2008   
  • 42   Либерија 30 Мај 2008   
  • 43   Сиера Леоне 13 Јуни 2008   
  • 44   Колумбија 6 Август 2008   
  • 45   Белизе 7 Август 2008   
  • 46   Малта 21 Август 2008   
  • 47   Самоа 15 Септембар 2008   
  • 48   Португалија 7 Октобар 2008   
  • 49   Црна Горна 9 Октобар 2008   
  • 50   Македонија 9 Октобар 2008   
  • 51   Уједињени Арапски Емирати  14 Октобар 2008   
  • 52   Малезија 31 Октобар 2008   
  • 53   Микронезија 05 Децембар 2008   
  • 54   Панама 16 Јануар 2009   
  • 55   Република Малдиви 19 Фебруар 2009   
  • 56   Република Палау 10 Март 2009   
  • 57   Република Гамбиа 7 Април 2009   
  • 58   Краљевина Судијска Арабија 20 Април 2009   
  • 59   Унија Комора  19 Мај 2009   
  • 60   Краљевство Бахреин 19 Мај 2009

субота, 12 децембар 2009 22:36

Резолуција Народне скупштине Србије

- Предлог Државног преговарачког тима –

- Полазећи од резолуција Народне скупштине Републике Србије од 24. јула 2007, 14. фебруара 2007, и 21. новембра 2005. године, у којима су утврђена начела и смернице спровођења државне политике Републике Србије у односу на Косово и Метохију, 

- Имајући у виду реалну опасност по суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, која проистиче из претњи једностраним проглашењем независности Косова од стране привремених институција самоуправе у покрајини, као и из изјава неких држава да ће признати једнострану независност Косова, 

- Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, поштујући Повељу УН и свој Устав, има право и обавезу да се легалним средствима супротстави оваквом могућем развоју догађаја, 

- Изражавајући своју спремност да и у постојећој ситуацији, у којој се угрожава суверенитет и територијални интегритет државе, Република Србија допринесе мирном и споразумном решавању овог питања на основу начела и норми међународног права и свог Устава, 

- Руковођени неопходношћу континуитета јединствене државне политике и бранећи част и достојанство свог народа који легитимно и демократски представља, 

Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 26.12.2007. године, доноси
Резолуцију Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије
1. На основу усвојеног Извештаја Државног преговарачког тима о другој фази преговора о будућем статусу Косова и Метогије (10. август – 10. децембар 2007) Народна скупштина констатује да је албанска страна избегавала да стварно преговара на исти начин као што је то чинила у првој фази коју је водио М. Ахтисари. Главни разлог њене опструкције налази се у ставу неких западних држава да Косово треба да добије независност. Услед таквог става западних држава, није било правог подстицаја да албанска делегација у преговарачком процесу трага за компромисним решењем питања о будућем статусу Косова Метохије. 

2. Народна скупштина констатује да се неке западне државе оштро противе наставку преговора о будућем статусу Косова и Метохије, што је онемогућило Савет безбедности да пронађе компромисно решење овог питања. Ове државе охрабрују албанске представнике на Косову и Метохији да прогласе независност покрајине и прете Републици Србији признањем овог противправног чина. 

3. Народна скупштина са посебном забринутошћу констатује да је, закључцима свог Председништва од 14. децембра 2007. године (закључци бр. 65-70), Савет Европске уније наговестио активности у вези са Косовом и Метохијом, и у самој покрајини, које би непосредно угрозиле суверенитет и територијални интегритет Републике Србије. 

4. Народна скупштина утврђује да би проглашење независности Косова, као и признање независности покрајине од стране било које државе, представљали грубо кршење међународног права, а пре свега Повеље УН, Завршног акта из Хелсинкија и Резолуције СБ УН 1244. Таквим актима и активностима били би непосредно угрожени суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Републике Србије. 

5. Народна скупштина утврђује да би успостављање предложене мисије ЕУ за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана представљало акт угрожавања суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Савет безбедности током јула 2007. године није прихватио шест нацрта резолуције који су се заснивали на Ахтисаријевом плану, а пре свега на анексима 10 и 11 Ахтисаријевог плана. То су били анекси о постављању мисије ЕУ и НАТО војних снага на Косову и Метохији. Имајући ово у виду, Народна скупштина захтева да се пре доласка било које мисије која би заменила постојећу администрацију УН мора путем преговора пронаћи компромисно решење за будући статус покрајине Косово и Метохија, које ће одобрити СБ УН. Народна скупштина тражи од Владе Србије да са ЕУ утврди да мисија ЕУ не може доћи на територију Србије, на Косово и Метохију, без адекватне одлуке Савета безбедности. 

6. Због укупне улоге НАТО пакта, од противправног бомбардовања Србије 1999. године без одлуке СБ до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО „коначан орган“ власти у „независном Косову“, Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању. 

7. Имајући у виду наведене чињенице, Народна скупштина утврђује следеће ставове као оквир деловања државних органа и других јавних чинилаца у одбрани суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије: 

а) Одбрана Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије представља приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави, све док не буде усвојено компромисно решење овог питања на основу Резолуције СБ УН 1244. 

б) Сви акти проглашења и признања независности Косова и Метохије, као и све активности у међународном окружењу које би проистицале из ових аката, ма ко их доносио и примењивао, биће проглашени ништавним и противним уставном поретку Републике Србије. Сходно томе, Косово и Метохија ће се и у унутрашњим и у спољним активностима државе, њених органа и јавних чинилаца, сматрати саставним делом Републике Србије. Овај став биће меродаван за сваки појединачни акт или активност државних органа и јавних чинилаца све до изналажења компромисног решења овог питања на основу Резолуције СБ УН 1244. Посебно ће се преиспитати дипломатски и сви други односи са државама које евентуално признају независност Косова и Метохије. 

в) Обавезује се Влада Србије да донесе конкретан и свеобухватан план мера које ће бити предузете у свим областима њених надлежности у случају противправног проглашења независности Косова и Метохије. 

г) Обавезује се Влада Србије да што ефикасније примењује уставне надлежности Републике Србије на Косову и Метохији, као и да појача деловање државних институција у остваривању тих надлежности. Посебно се обавезује Влада Србије да у свим околностима које би могле наступити ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине, а посебно српског и неалбанског становништва. 

д) И поред настојања неких западних држава да блокирају даље преговоре којима би се мирним путем нашло решење статуса Косова и Метохије у складу са Резолуцијом СБ 1244, овлашћени представници Републике Србије треба да наставе напоре како би се обновили преговори и пронашло решење у духу међународног права. 

ђ) Народна скупштина налаже Влади Србије да међународни споразуми које Република Србија закључује, укључујући и Споразум о стабилизацији и придруживању, морају бити у функцији очувања суверенитета и територијалног интегритета земље. 

е) Народна скупштина тражи од државних органа Републике Србије да употребе сва правна средства пред одговарајућим међународним и националним судовима ради заштите суверенитета и територијалног интегритета државе Србије. 

8. Народна скупштина захтева од Владе Србије да је редовно извештава о развоју догађаја у везу са Косовом и Метохијом и спровођењу овде наведених активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.

субота, 12 децембар 2009 22:35

Имајући у виду принципе и циљеве Повеље Уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности, подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999, изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција, длучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици Југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима, осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране, подсецајуци на саопштење генералног секретара УН од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову, поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности, подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР Југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у Београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР Југославије на тај папир, поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2, поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово, утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности, одлучан да обезбеди сигурност и безбедност медународног особља и спровоћење обавеза које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација, 

Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2; 

Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене; 

Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову; 

Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2; 

Одлучује о распоредивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство; 

Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са мећународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу; 

Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9; 

Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоредивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарадују приликом његовог распоређивања; 

Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати: одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републицке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2; демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15; 

успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоцћ испоручивана; 

осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка; 

надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак; 

одговарајућу подршку и блиску координацију са радом мећународног цивилног присуства; обављање дужности надгледања границе како је тражено; 

обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације; 

Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова; 

Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати: 

унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); 

обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно; 

организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора; 

преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира; 

олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); 

у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем; 

подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији; 

подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима; 

одржавање цивилног реда и закона, укчуцујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову; заштиту и унапређење људских права; 

осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову; 

Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи; 

Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11г); 

Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију; 

Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара; 

Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство; 

Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапредење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње; 

Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције; 

Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другачије; 

Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције; 

Одлучује да се и даље активно бави овим питањем. 

Анекс 1 

Изјава председавајућег о закључцима са састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године 

Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову: 

тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову; 

повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова; 

распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједницких циљева; 

успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова; 

безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову; 

политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК; 

свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. 

Анекс 2 

Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову: 

Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову. 

Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом. 

Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједницких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље. 

Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима. 

Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова. 

Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: 

везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; 

обележавање/чишћење минских поља; 

одржавање присуства на местима српске културне баштине; 

одржавање присуства на главним границним прелазима. 

Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица уз надзор УНХЦР (Високог комесара УН за избеглице) и неометан приступ хуманитарних организација Косову. 

Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција. 

Свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. Ово ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће како би се даље подстицало унапредење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње. 

Суспензија војних активности ће захтевати прихватање горе наведених принципа, уз сагласност за друге већ идентификоване тражене елементе, који су садржани у доле наведеним напоменама. 

Затим ће бити хитно закључен војно-техницки споразум који ће, између осталог, прецизирати дадатне модалитете укључујући улоге и функције југословенског-српског особља на Косову: 

Повлачење 

Процедуре повлачења, укључујући и повлачење у фазама, детаљни план и разграничење тампон зоне у Србији иза које ће снаге бити повучене; 

Особље које се враћа 

Опрема особља које се враћа; 

Оквир за функције које ће обављати; 

Распоред њиховог враћања; 

Географско разграничење области у којима ће они деловати; 

Правила која ће регулисати њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом. 

Резолуцију 1244 (1999) Савет безбедности усвојио је на свом 4011-ом састанку одржаном 10. јуна 1999. 

Други тражени елементи: 

Брз и прецизан распоред повлачења што значи, нпр. 7 дана за окончање повлачења; повлачење оружја за ваздушну одбрану 25 км изван зоне безбедности у оквиру 48 сати;

Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде); 

Обустава војне активности по отпочињању проверљивог повлачења; 

Разговори и постизање Војно-техничког споразума неће прекорачити раније договорени рок за окончање повлачења.

субота, 12 децембар 2009 22:34

Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага Кфор-а и влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије

 

Члан 1:

 

Опште обавезе Стране овог Споразума потврђују документ који је председник Ахтисари поднео председнику Милошевићу, а који су одобрили Скупштина Србије и Савезна влада 3. јуна 1999, који укљуцује разместање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства. Стране даље констатују да је Савет безбедности спреман да усвоји резолуцију која је у поступку, у вези са овим присуствима.

Државни органи влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије схватају и сагласни су да међународне безбедносне снаге (\"КФОР\") буду распоређене по усвајању резолуције Савета безбедности УН из тачке 1, да неометано функционишу у оквиру Косова и да буду овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане Косова као и да на други начин обављају своју мисију. Они су даље сагласни да поштују све обавезе из овог Споразума и да олакшају распоређивање и функционисање ових снага.

За сврхе Споразума, под следећим изразима подразумева се:

 

 

\"Стране\" представљају потписнице Споразума.

\"Органи\" су одговарајући надлежни појединци, агенције или организације Страна.

\"Снаге СРЈ\" укључују сво особље и организације СРЈ и Републике Србије са војним способностима. То укљућује редовне војне и поморске снаге, наоружане цивилне групе, њима придружене паравојне групе, ваздухопловне снаге, националну гарду, граничну полицију, војне резервисте, војну полицију, обавештајне службе, Савезно и Републичко министарство унутрашњих послова, локалну, специјалну полицију, јединице полиције за сузбијање нереда и антитерористицке јединице и све друге групе или појединце које као такве означи командант мећународних безбедносних снага (\"КФОР\").

 

Зона ваздушне безбедности (АСЗ) је дефинисана као зона од 25 км која се протеже изван границе покрајине Косова унутар осталог дела територије СРЈ. Она укључује ваздушни простор изнад те зоне од 25 км.

Зона копнене безбедности (ГСЗ) је дефинисана као зона од 5 км која се протеже изван границе покрајине Косова унутар осталог дела територије СРЈ. Она укљуцује територију у оквиру те зоне од 5 км.

Дан ступања на снагу (ЕИФ) се одредује као дан потписивања овог Споразума.

 

Сврха ових обавеза:

 

 

Успостављањем трајног престанка непријатељства, ни под којим условима, било које снаге СРЈ и Републике Србије неце ући, поново ући, нити остати на територији Косова или у зони копнене безбедности односно зони ваздушне безбедности како су описане у тачки 3, члана 1, без претходне изричите сагласности команданта међународних безбедносних снага (\"КФОР\"). Локална полиција ће моћи да остане у зони копнене безбедности.

Ова тачка неће утицати на договорени повратак особља СРЈ и Србије које ће бити предмет накнадног споразума како се предвиђа у тачки 6 документа који се помиње у тачки 1 овог цлана.

Обезбеђење подршке и овлашћења међународних безбедносних снага (\"КФОР\"), а посебно да би се међународне безбедносне снаге (\"КФОР\") овластиле да предузимају акције које су потребне, укључујући и употребу нужне силе, да би се обезбедило поштовање овог Споразума и заштита међународних безбедносних снага (\"КФОР\") и допринело безбедном окружењу за међународно цивилно имплементационо присуство и друге међународне организације, агенције и невладине организације (детаљи наведени у Додатку Б).

 

Члан 2:

 

Престанак непријатељства

 

Снаге СРЈ ће се одмах након ступања на снагу овог Споразума уздржати од било каквих непријатељских или провокативних аката било које врсте, уперених против било ког лица на Косову и наредиће оружаним снагама да прекину све такве активности. Оне неће подстицати, организовати нити подржавати непријатељске или провокативне демонстрације. Фазно повлачење снага СРЈ (копнених): СРЈ се сагласила са фазним повлачењем свих снага СРЈ са Косова на локације у Србији, изван територије Косова. Снаге СРЈ ће обележити и очистити минска поља, замаскиране експлозивне направе и препреке. Приликом повлачења, снаге СРЈ це рашчистити све линије комуникација, уклањањем свих мина, зарушавања, замаскираних експлозивних направа, препрека и експлозивних пуњења. Оне ће такође обележити сва минска поља са свим странама. Улазак и размештање међународних безбедносних снага (\"КФОР\") на Косово ће бити синхронизовани. Повлачење снага СРЈ са Косова у фазама ће се одвијати у складу са доле наведеним редоследом:

До дана ступања на снагу споразума + 1 дан, снаге СРЈ лоциране у зони 3 це напустити, означеним путним правцима, ту зону како би показале поштовање Споразума (уцртано на мапи у Додатку А Споразума). Након што се верификује да су снаге СРЈ поступиле у складу са овим ставом као и тачком 1 овог члана, ваздушни напади НАТО ће бити суспендовани. Та суспензија ће се наставити под условом да се у потпуности поштују обавезе из овог Споразума и да Савет безбедности УН што хитније усвоји резолуцију о размештању медународних безбедносних снага (\"КФОР\") да би се избегао вакум.

До дана ступања на снагу споразума + 6 дана, све снаге СРЈ на Косову ће напустити зону 1 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума). Бице формирани тимови за везу са командантом КФОР у Приштини.

До дана ступања на снагу споразума + 9 дана, све снаге СРЈ на Косову ће напустити зону 2 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума).

До дана ступања на снагу споразума + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову це напустити зону 3 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума).

До дана ступања на снагу споразума + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову це окончати повлачење са Косова (уцртано на мапи у Додатку А Споразума) на локације у Србији изван територије Косова, али не у оквиру копнене безбедносне зоне од 5 км. По завршетку овог редоследа (дан ступања на снагу споразума + 11 дана), високи команданти снага СРЈ одговорни за повлачење снага ће писменим путем потврдити команданту међународних безбедносних снага (\"КФОР\") да су снаге СРЈ испуниле своју обавезу и окончале фазно повлачење. Командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") може да одобри посебне захтеве за изузеће од фазног повлачења. Кампања бомбардовања ће бити окончана након потпуног повлацења снага СРЈ како се предвиђа у члану 2. Међународне безбедносне снаге ће, по потреби, задржати овлашћење да силом спроводе овај Споразум.

Власти СРЈ и Републике Србије ће у потпуности сарађивати са међународним безбедносним снагама (\"КФОР\") у верификацији повлачења снага са Косова и изван ваздушне/копнене безбедносне зоне.

Оружане снаге СРЈ које се повлаче у складу са Додатком А тј. у одређена збирна подручја или се повлаче одреденим маршрутама неће бити изложене ваздушним нападима.

Међународне безбедносне снаге (\"КФОР\") ће обезбедивати одговарајућу контролу граница СРЈ на Косову са Албанијом и БЈРМ до доласка цивилне мисије УН. Фазно повлачење југословенског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ ПВО):

На дан ступања на снагу споразума + 1 дан, ни један ваздухоплов СРЈ, авион или хеликоптер, неће летети у ваздушном простору Косова или изнад ваздушне зоне безбедности без претходне сагласности команданта међународних безбедносних снага (\"КФОР\"). Сви системи противваздушне одбране, радари, ракете земља-ваздух и ваздухоплови страна ће се уздржати од циљања, праћења или другог радарског осветљавања ваздухоплова међународних безбедносних снага (\"КФОР\") који лете у ваздушном простору Косова или ваздушној зони безбедности.

До дана ступања на снагу споразума + 3 дана, сви ваздухоплови, радари, ракете земља-ваздух (укључујући и ручне противваздушне системе) и сва против-авионска артиљеријска оруђа на Косову ће бити повучени на друге локације у Србији изван ваздушне зоне безбедности од 25 км. Командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") ће контролисати и координирати употребу ваздушног простора изнад Косова и у зони ваздушне безбедности почев од дана ступања на снагу Споразума. Кршење било које од горе наведених одредби, укључујући и правила и поступке команданта међународних безбедносних снага (\"КФОР\") којима се регулише ваздушни простор изнад Косова, као и неовлашћени летови или активирање интегрисаног система ПВО СРЈ унутар зоне ваздушне безбедности, долази под удар војне акције међународних безбедносних снага (\"КФОР\") укључујући и употребу нужне силе. Командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") може да пренесе контролу над уобичајеним ваздушним активностима одговарајућим институцијама СРЈ како би надзирале операције, спречиле конфликте у ваздушном саобраћају међународних безбедносних снага (\"КФОР\") и обезбедиле несметано и безбедно функционисање система контроле лета.

Предвиђа се да ће контрола над цивилним ваздушним саобраћајем бити враћена цивилним органима што пре буде било изводљиво.

 

Члан 3:

 

Нотификације

Овај Споразум и писмена наређења којима се захтева поштовање Споразума ће одмах бити саопштени свим снагама СРЈ.

До дана ступања на снагу споразума + 2 дана, државни органи влада СРЈ и Републике Србије ће пружити следеће конкретне информације у погледу статуса свих снага СРЈ:

Детаљне податке, позиције и описе свих мина, неексплодираних експлозивних средстава, експлозивних направа, зарушавања, препрека, замаскираних експлозивних направа, жичаних препрека, физичких или војних опасности по безбедно кретање било ког особља на Косову, а које су поставиле снаге СРЈ;

Све даље информације војног или безбедносног карактера о снагама СРЈ на територији Косова и зонама копнене безбедности и ваздушне безбедности које затражи командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\").

Члан 4:

 

Успостављање Заједничке комисије за имплементацију

Заједничка комисија за имплементацију ће бити успостављена по размештању међународних безбедносних снага (\"КФОР\") на Косову, како то буде одредио командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\").

 

Члан 5:

 

Највиши ауторитет за тумачење

Командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") представља највишу инстанцу за тумачење овог Споразума и безбедносних аспеката мировног решења које подржава. Његове одлуке су обавезујуће за све Стране и лица.

 

Члан 6:

Ступање на снагу

Овај Споразум ступа на снагу по потписивању.

 

 

Додаци

 

А. Фазно повлачење снага СРЈ са Косова Б. Операције међународних безбедносних снага (\"КФОР\")

А. Фазно повлачење снага СРЈ са Косова

Б. ОПЕРАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ БЕЗБЕДНОСНИХ СНАГА (\"КФОР\")

 

У складу са општим обавезама Војно-техничког споразума, државни органи СРЈ и Републике Србије разумеју и сагласни су са размештањем и операцијама међународних безбедносних снага (\"КФОР\") без препрека у оквиру Косова и уз овлашћење да предузимају све потребне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све становнике Косова.

Командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") ће имати овлашђења, без мешања или тражења дозволе, да чини све што сматра за сходно, укључујући и употребу војне силе, да заштити међународне безбедносне снаге (\"КФОР\"), међународно цивилно имплементационо присуство и да врши одговорности које проистичу на основу овог Војно-техничког споразума и Мировног решења које подржава.

Међународне безбедносне снаге (\"КФОР\") нити било који члан њиховог особља неће бити одговорни за било какву штету нанету државној или приватној имовини током обављања дужности у вези са применом овог Споразума. Стране ће у што краћем року утврдити Споразум о статусу снага (СОФА).

Међународне безбедносне снаге (\"КФОР\") ће имати право: да надгледају и обезбеђују поштовање овог Споразума и да одмах реагују на било које кршење и обезбеде поновно поштовање, користећи и војну силу, по потреби. Ово укључује неопходне акције у циљу: (1) обезбеђивања повлачења снага СРЈ; (2) обезбеђивања поштовања након повратка одабраног особља СРЈ на Косово; (3) пружања помоћи другим међународним ентитетима који су укључени у примену или на неки други начин овлашћени од стране СБ УН. да успостављају аранжмане за везу са локалним органима на Косову, и са цивилним и војним органима СРЈ/Србије; да посматрају, надгледају и врше инспекцију било којих објеката или активности на Косову за које командант медународних безбедносних снага (\"КФОР\") верује да имају или могу имати војну или полицијску способност, или могу бити у вези са ангажовањем војне или полицијске способности, или су на неки други нацин од знацаја за поштовање овог Споразума.

Без обзира на било коју одредбу овог Споразума, Стране разумеју и сагласне су са тим да командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") има право и овлашћење да примора на уклањање, повлачење или релокацију одредених снага и оружја, и да наложи обуставу било којих активности за које командант међународних безбедносних снага (\"КФОР\") сматра да представљају потенцијалну опасност било међународним безбедносним снагама (\"КФОР\") било њиховој мисији, или некој другој Страни. Снаге које се не прераспореде, повуку, релоцирају или не престану да угрожавају или потенцијално угрожавају активности након таквог захтева међународних безбедносних снага (\"КФОР\"), биће изложене војној акцији међународних безбедносних снага (\"КФОР\"), укључујући и употребу нужне силе како би се обезбедило поштовање.

Куманово, 9. јун 1999. године

субота, 12 децембар 2009 22:33

Мрачно и суморно... Тако је Кај Ејде, 9. октобра 2005. године, описао стање стандарда на Косову и Метохији у свом извештају достављеном генералном секретару УН Кофију Анану. Речником статистике, огољених чињеница и сурових бројки, стварно стање на Косову од 1999. године до данас изгледа још мрачније и суморније. 

Само током погрома 17. и 18. марта 2004. године убијено је 19 особа, око 1.000 је рањено, протерано је више од 4.000 Срба и других неалбанаца, а уништено је и оштећено више од 1.000 српских кућа. На списак несталих и оних који су уточиште нашли у другим државама никада није стаиљена тачка. 

Од потписивања Кумановског споразума, паралелно са повлачењсм српске војске и полиције, са Космета је протерано око 250.000 Срба и неалбанаца. Њих око 22.000 остало је у покрајини, али ван својих домова, у статусу привремено расељених. 

Поређења ради, у јужној покрајини је пре 1999. године и "Милосрдног анђела" живело 372.444 Срба и неалбанаца. Према последњим подацима, од прошле године, на КиМ се вратило свега око 17.500 прогнаних, од чега 6.500 Срба. 

Међутим, већина њих се само "фиктивно" на папиру опет води у покрајини, док је истинских повратника много мање: тек око 819 српских домаћинстава, са око 1.500 људи, организовано се вратило на КиМ, и још око 1.000 Срба одлучило се на самосталан повратак. Срби су прогнани из 312 насеља, а вратили су се у око 40 места. 

Израчунато је да би повратак барем 200.000 расељених са Космета, ако се настави овим темпом, могао да се заврши за од два до три века! Истовремено, више стотина хиљада Албанаца - оних за које се тврдило да су протерани или убијени - вратило се на Косово за краће од пола године после сукоба 1999. године. 

А, Срби који су се и вратили, морали су живот да почну "од нуле". Оно што је запаљено, морало је да се обнови, а често су и куће које су дизане из пепела поново биле на удару албанских екстремиста. 

За последњих осам година Србима је опљачкано и порушено 17.000 кућа, а у 28.000 кућа и станова не живе њихови власници већ, махом, албанске породице. 

У овом моменту, широм Космета има више од 600 изграђених кућа за српске повратнике у местима у којима су живели и пре 1999. године, али су оне више од две године празне. Разлог - нема ни безбедности ни слободе кретања. Више од три године празно је и 35 кућа у Новом Селу код Вучитрна, поред саме француске војне базе. 

Исто толико је неусељених домова у селу Подгорце код Косовске Витине, а чак 125 српских кућа је празно у Свињарима код Митровице, одакле су Срби потпуно протерани марта 2004. године. 

Према подацима УНХЦР, једна повратничка породица у просеку живи у 45 квадрата, од свега што им треба имају само шпорет на дрва, понешто од намештаја, фрижидер, радио, ТВ. И то је све. Према подацима Светске банке, Срби у енклавама преживљавају са једним евром дневно, а у тим средимама само је осам одсто запослених. 

У местима где су некада Срби живели домаћински, показало се, нису могле да преживе чак ни светиње од историјског значаја. На списку запаљених, оскрнављених и оштећених више је од 130 цркава и манастира. 

У дивљачком погрому 17. марта 2004. године, Албанци су у једном дану запалили и уништили 25 цркава и манастира, а међу њима цркву Богородице Љевишке из 14. века, манастир Светих архангела код Призрена, манастир Девич, подигнут у 14. веку... 

Мртво слово 

Заједнички документ СРЈ и Унмика од 5. новембра 2001. године требало је да буде оквир за израду многобројних програма за повратак прогнаних и расељених са Космета. Остало је само слово на папиру. 

Према извештају Координационог центра за КиМ, главне препреке повратку Срба су: недостатак безбедности, ограничена слобода кретања, дуга процедура добијања сагласности албанске заједнице, недоступна радна места, неповерење у институције... 

Бројке: 

- 250.000 - Срба и неалбанаца протерано 

- 22.000 - интерно расељених 

- 2.500 - Срба повратника на КиМ 

- 17.000 - српских станова и кућа опљачкано 

- 28.000 - српских домова заузели албанци 

- 133 - православних цркава и манастира уништено

Извор:СПЦ

субота, 12 децембар 2009 22:32

Извор РТС. 17.01.2007. год. www.rts.co.yu
 Прeдсeдник Србиje Бoрис Тaдић пoзвao je Сaвeт бeзбeднoсти УН дa дoнeсe oдлуку o нaстaвку прeгoвoрa o будућeм стaтусу Кoсoвa и Мeтoхиje. 

'Спрeмни смo дa рaзгoвoрe нaстaвимo oдмaх', нaглaсиo je Тaдић нa сeдници Сaвeтa бeзбeднoсти УН, нa кojoj je рaзмaтрaн извeштaj шeфa УНМИК-a Joaхимa Рихeрa o ситуaциjи нa Кoсoву и Мeтoхиjи. 

Тaдић je истaкao дa je 'Србиja пoтпунo спрeмнa и дa имa дoбру вoљу, дa кao пaртнeр Сaвeтa бeзбeднoсти, учeствуje у прoнaлaжeњу кoмпрoмиснoг и oдрживoг рeшeњa кoje ћe дугoрoчнo oбeзбeдити мир и стaбилнoст нa Бaлкaну и бoљи живoт свим њeгoвим житeљимa'. 

Прeдсeдник Србиje je oцeниo дa рeшeњe будућeг стaтусa Кoсoвa и Мeтoхиje мoрa дa сe дoнeсe у Сaвeту бeзбeднoсти УН, и дa тaj oргaн УН 'мoрa дa сe сaглaси и сa билo кaквoм прoмeнoм сaстaвa цивилнe и вojнe мисиje у пoкрajини'. 

Прeмa њeгoвим рeчимa, грaђaни Србиje су чврстo oпрeдeљeни зa пoлитику oчувaњa тeритoриjaлнoг интeгритeтa и сувeрeнитeтa свoje зeмљe, и истoврeмeни нaстaвaк eврoпских интeгрaциja, рaди бoљeг живoтa и eкoнoмскoг прoспeритeтa. 

Тaдић je пoдсeтиo дa je Србиja у прoтeклe двe гoдинe кoнструктивнo учeствoвaлa у прeгoвoримa o будућeм стaтусу свoje jужнe пoкрajинe, и дa je изнeлa низ прeдлoгa кojи су ишли у прилoг нajширoj мoгућoj aутoнoмиjи, кao нajбoљeм рeшeњу зa Кoсoвo и Мeтoхиjу. 

'Суштинскa aутoнoмиja сe у рaзличитим мoдeлимa пoкaзуje кao функциoнaлнo, oдрживo и успeшнo рeшeњe. Дoкaзaлo сe дa су тaквa рeшeњa у склaду сa мeђунaрoдним прaвoм и jeдини пут зa прoнaлaжeњe кoмпрoмисa у кoнфликтимa сличним кoсoвскoм', рeкao je Тaдић. 

Пo њeгoвoj oцeни, aнaлизoм примeрa Хoнг Кoнгa, Мaкaoa и Oлaндских oстрвa пружeнa je aргумeнтaциja дa сe суштинскa aутoнoмиja мoжe примeнити и нa Кoсoву и Мeтoхиjи. 

'У свaкoм oд тих примeрa мoжeмo прoнaћи нeштo нoвo штo би нaм oтвoрилo пут дo рeшeњa oкo кojeг ћeмo сe сви слoжити. Истoриja Eврoпe у прoтeклих 50 гoдинa oбилуje jeдинствeним примeримa кojи пoкaзуjу кaкo сe сувeрeнитeт мoжe усклaдити сa сaмoупрaвoм', укaзao je Тaдић. 

Прeдсeдник Србиje je изрaзиo жaљeњe штo прeгoвoри пoд oкриљeм мeдjунaрoднe пoсрeдничкe 'трojкe' нису урoдили кoмпрoмисoм, a кривицу зa тo приписao je Приштини, кoja je, пoкушaвajући дa нaмeтнe рaзгoвoр o oднoсимa нeзaвисних држaвa, жeлeлa дa избeгнe jaснo утврђeн циљ прeгoвoрa. 

Jeдини aргумeнт кojим je, прeмa Тaдићeвим рeчимa, приштинскa дeлeгaциja бaрaтaлa jeстe дa су Слoбoдaн Милoшeвић и њeгoв рeжим криви зa ситуaциjу нa Кoсoву и дa збoг грeшaкa бившeг рeжимa Кoсoвo нaвoднo зaслужуje нeзaвиснoст. 

Oн je пoдсeтиo дa су Србиja и њeн нaрoд прeживeли тeшкe гoдинe пoслeдњe дeцeниje 20. вeкa, a дa су пoслeдицe лoшe и нeoдгoвoрнe пoлитикe дoстиглe кулминaциjу нeпрaвeдним кaжњaвaњeм Србиje у прoлeћe 1999. гoдинe, тoкoм трoмeсeчнoг бoмбaрдoвaњa. 

Бoмбaрдoвaњeм су, дoдao je Тaдић, били кaжњeни грaђaни Србиje, a рeжим je oстao нeдирнут, свe дoк гa oктoбрa 2000. гoдинe, грaђaни Србиje, брaнeћи свojу дeмoкрaтску избoрну вoљу, нису смeнили. 

'Дaнaс je Србиja, eвo вeћ oсaм гoдинa, дeмoкрaтскa и мирoљубивa зeмљa кoja упoрнo прeгoвaрa, нуди рeшeњa, нуди кoмпрoмис. Нe пoстojи ниjeдaн oпрaвдaн рaзлoг, ниjeдaн прaвни aргумeнт, дa сe збoг пoгрeшнe пoлитикe jeднoг лoшeг рeжимa, Србиja и њeн нaрoд сaдa, скoрo дeцeниjу кaсниje, пoнoвo, нeпрaвeднo кaжњaвajу', истaкao je Тaдић. 

'Aкo je прe 50 гoдинa, нa прojeкту трajнoг мирa и дoгoвoрнoг рeшaвaњa свих прoблeмa, ствoрeнa зajeдницa eврoпских нaрoдa, дaнaс je нeoпхoднo дa тa вeликa цивилизaциjскa врeднoст, тaj принцип, зaживи и нa прoстoру Бaлкaнa. Нe смeмo жaлити трудa дa сe нeспoрaзуми и кoнфликти, и у нaшeм дeлу Eврoпe рeшaвajу искључивo мирoм и дoгoвoрoм, a никaкo пoвлaчeњeм jeднoстрaних пoтeзa', пoручиo je Тaдић. 

Српски прeдсeдник je упoзoриo дa би jeднoстaнo признaвaњe нeзaвиснoсти Кoсoвa билo прeсeдaн и дa никo нeмa прaвo дa дeстaбилизуje Србиjу и Бaлкaн брзoплeтим и jeднoстрaним oдлукaмa, кoje би имaлe нeпрeдвидивe кoнсeквeнцe и зa другe рeгиoнe сa прoблeмимa eтничкoг сeпaрaтизмa. 

'Зajeднички циљ свих нaрoдa рeгиoнa je прoнaлaжeњe рeшeњa кoja ћe нaс припрeмити зa будућнoст у EУ. Зaтo смaтрaмo дa су нeoпхoдни дoдaтни нaпoри дa сe дoдje дo oбoстрaнo прихвaтљивoг рeшeњa, кaкo би сe у склaду сa Рeзoлуциjoм 1244, oбeзбeдилa суштинскa функциoнaлнa сaмoупрaвa кoja би гaрaнтoвaлa свa прaвa кoсoвским Aлбaнцимa. A тaквo рeшeњe je мoгућe и зa њeгa имa прoстoрa', рeкao je Тaдић. 

Oн je пoручиo дa je Србиja спрeмнa дa кoнструктивнo и oдгoвoрнo учeствуje у нaстaвку прeгoвoрa, и дa би oни мoгли дa буду oргaнизoвaни у Бeoгрaду, Приштини или билo гдe нa свeту, у фoрми кojу би Сaвeт бeзбeднoсти УН oцeниo aдeквaтнoм. 

'Жeлим oвдe у Сaвeту бeзбeднoсти УН joш jeднoм дa нaглaсим дa je Пoвeљoм УН зaгaрaнтoвaн принцип пoштoвaњa сувeрeнитeтa и тeритoриjaлнoг интeгритeтa мeђунaрoднo признaтих зeмaљa, a Србиja тo jeстe', нaглaсиo je српски прeдсeдник. 

'Aкo би сe jeднoj лeгитимнoj дeмoкрaтиjи oдузeo сaстaвни дeo њeнe тeритoриje прoтивнo њeнoj вoљи, тo би билo кршeњe Пoвeљe УН, дoвeлo би у питaњe крeдибилитeт свeтскe oргaнизaциje и уздрмaлo тeмeљe мeђунaрoднoг прaвa нa кoмe je читaв свeт сaздaн', укaзao je Тaдић. 

Прeдсeдник Србиje пoзвao je члaницe Сaвeтa бeзбeднoсти УН дa нe oхрaбруjу и нe дoзвoлe дoнoшeњe jeднoстрaнoг aктa o нeзaвиснoсти Кoсoвa, и дa нe дoзвoлe кршeњe Рeзoлуциje 1244 и Пoвeљe УН. 

Тaдић je пoручиo дa Србиja никaдa нeћe признaти нeзaвиснoст Кoсoвa, a дa ћe свoj тeритoриjaлни интeгритeт и сувeрeнитeт чувaти свим дeмoкрaтским срeдствимa, прaвним aргумeнтимa и диплoмaтиjoм и пoнoвиo дa Србиja нeћe прибeгaвaти нaсиљу и рaту. 

Oн je мeђутим прeцизирao дa je Србиja, укoликo би дoшлo дo билo кaквoг нaсиљa нa Кoсoву и укoликo Кфoр нe би биo у мoгућнoсти дa нa aдeквaтaн нaчин рeaгуje и зaштити Србe, спрeмнa дa уз пристaнaк нaдлeжних мeђунaрoдних институциja, упрaвo пoштуjући мeђунaрoднo прaвo, пoмoгнe и пружи зaштиту угрoжeнoм стaнoвништву. 

Oсврћући сe нa извeштaj спeциjaлнoг прeдстaвникa гeнeрaлнoг сeкрeтaрa УН Joaкимa Рихeрa o стaњу и примeни стaндaрдa нa Кoсoву, Тaдић je oцeниo дa тaj извeштaj нe oдсликaвa ствaрнo стaњe ствaри. 

Прeмa њeгoвим рeчимa, oснoвнo људскo прaвo нa слoбoду крeтaњa ускрaћeнo je припaдницимa eтнички дискриминисaних зajeдницa нa Кoсoву и Мeтoхиjи, a прoцeс пoврaткa je oблaст у кojoj приврeмeнe кoсoвскe институциje и УНМИК нису oствaрили никaквe рeзултaтe. 

'Тo je oснoвни пoкaзaтeљ дa сe нa Кoсoву и Мeтoхиjи нe изгрaђуje мултиeтничкo друштвo', истaкao je Тaдић. 

Сa Кoсoвa je прoтeрaнo 250.000 људи, у пoкрajини пoстojи кoнтинуитeт кршeњa људских прaвa и oгрaничeнa слoбoдa крeтaњa зa припaдникe српскe и других eтнички дискриминисaних зajeдницa, a зaстрaшивaњe Србa и нaпaди нa њихoву имoвину и културнo и вeрскo нaслeђe стaлнa су пojaвa, нaглaсиo je Тaдић. 

Прeдсeдник Србиje je нaвeo и дa je oд дoлaскa УНМИК-a и Кфoрa 1999. гoдинe дo jaнуaрa 2007. билo прeкo 7.000 eтнички мoтивисaних нaпaдa, дa je убиjeн 581 Србин и 104 припaдникa других eтнички дискриминисaних зajeдницa. 

Oн je пoдсeтиo и дa je киднaпoвaн 841 Србин, 960 људи je тeшкo рaњeнo, a скoрo 18.000 кућa je уништeнo, истo тoликo je oпљaчкaнo, a 27.000 стaнoвa и кућa je узурпирaнo и нaглaсиo дa тe чињeницe, у мoру других, гoвoрe o рeaлнoм стaњу нa Кoсoву. 

Тaдић нa крajу прoчитao писмo кoje му je упутилa дeвojчицe сa Кoсoвa и Мeтoхиje Слoбoдaнкe Тaсић из сeлa Бoстaнe кoд Гњилaнa, у кojeм oнa мoли зa срeћниje дeтињствo, прaвo нa слoбoду и дa нe дoзвoли дa joj сe oдузмe прaвo дa живи у свojoj зeмљи. 

Дeвojчицa je писмo писaлa у мрклoм мрaку, бeз струje, нaвeo je прeдсeдник Тaдић нa крajу свoг oбрaћaњa aмбaсaдoримa зeмaљa члaницa Сaвeтa бeзбeднoсти, прeнoсeћи и дeлoвe писмa у кojeм Слoбoдaнкa гoвoри o живoту нa Кoсoву и Мeтoхиjи, стрaхуjући зa свojу будућнoст. 

'Дoк вaм пишeм oсeћaм сe кao лист нa вeтру, кojи нe знa нa кoje ћe стрaнe вeтaр дa гa пoнeсe, jeр никaквe зaштитe нeмaм. Oцa нeмaм, нeстao je 1999. гoдинe. Имaм 15 гoдинa, рoђeнa сaм нa Кoсoву и Мeтoхиjи и joш увeк живим нa Кoсoву, aли нe у кући у кojoj сaм рoђeнa, jeр je oнa дo тeмeљa пoрушeнa и спaљeнa', стojи у писму Слoбoдaнкe Тaсић. 

'Мoje дeтињствo сe рaзликуje oд дeтињствa дeцe у слoбoдним зeмљaмa. Свa дeцa нa свeту имajу свoje другoвe, a мeни je стрaх пoстao нeрaздвojни друг. Стрaх oд рaнoг jутрa, стрaх oд првoг сумрaкa', прeнeo je Тaдић рeчи 15-гoдишњe дeвojчицe. 

'Збoг свих дeчjих сузa, збoг свих пaтњи, збoг рaнo oтвoрeних рaнa кoje никaкo дa зaрaсту', прeдсeдник Тaдић je прeнeo слeдeћу пoруку Слoбoдaнкe Тaсић: 'Oдузeтo нaм je прaвo нa бeзбрижнo дeтињствo, прaвo нa слoбoду, прaвo нa срeћу, oдузeтa нaм je тoплинa пoрoдичнoг живoтa. Нeкa нaм нe oдузму прaвo дa живимo и oвaкв живoт мaкaр нa свojoj зeмљи', нaписaлa je дeвojчицa у писму кoje je Тaдић прoчитao нa сeдници СБ УН и тимe зaвршиo свoje излaгaњe.

субота, 12 децембар 2009 22:30

ИЗВРШНИ РЕЗИМЕ

1. Опште 

Циљ Свеобухватног предлога за решење статуса Косова је да дефинише одредбе неопходне за једно будуће Косово које је способно за живот, одрживо и стабилно. Предлог укључује детаљне мере које ће обезбедити промовисање и заштиту права заједница и њихових чланова, ефикасну децентрализацију власти као и очување и заштиту културног и верског наследја. Поред тога, Решење прописује уставне, економске и безбедносне одредбе чији је заједнички циљ да допринесу развоју мултиетничког, демократског и просперитетног Косова. Важан елеменат Решења је мандат за будуће медјународно цивилно и војно присуство на Косову како би се надгледала примена Решења и пружила помоћ надлежним властима Косова у обезбеђивању мира и стабилности широм Косова. Одредбе Решења ће имати правну снагу изнад свих других правних одредби на Косову. 

2. Одредбе Решења 

Решење се састоји од главног дела у којем се налази четрнаест чланова који успостављају кључне принципе и дванаест анекса којима се ти принципи разрађују. 

  • Косово ће бити мултиетничко друштво, које ће управљати само собом демократски и уз пуно поштовање владавине закона, највиших медјународно признатих стандарда људских права и основних слобода, и које промовише мирну и просперитетну егзистенцију свих својих становника. 

  • Косово ће усвојити Устав како би се такви принципи заститили. Иако Решење не прописује комплетан Устав, оно дефинише кљуцне елементе који морају бити део Устава. 

  • Косово ће имати право да преговара и закључује медјународне споразуме, укључујући и право да тражи чланство у медјународним организацијама. 

  • Централни елемент Решења је заштита и промовисање права чланова заједница. Решење се бави кључним аспектима који треба да буду заштићени, укључујући културу, језик, образовање и симболе. Оно такодје предвидја конкретне механизме представљања за чланове не-албанских заједница на Косову у кључним јавним институцијама како би се очувало и подстакло њихово ефикасно и активно учешће у јавном животу. Како би се у законодавном процесу заштитила права чланова не-албанских заједница на Косову, Решење такодје предвидја да одредјени таксативно набројани закони могу бити усвојени само уколико већина не-албанских чланова косовске Скупштине пристане на њихово усвајање. 

  • Решење даје широк предлог за децентрализацију, који је по опсегу обиман и има за намеру промовисање добре власти, транспарентности и ефикасности јавних услуга. Предлог се посебно концентрише на конкретне потребе и бојазни заједнице Срба на Косову, који ће имати високи степен контроле над својим пословима. Елементи децентрализације укључују интер алиа, нове општинске надлежности у општинама у којима су Срби већина (као што је то случај код секундарног здравственог осигурања и висег школства); широку општинску аутономију у финансијским питањима, укључујући и могућност примања финансирања из Србије које је траспарентно а намењено широком спектру општинских активности и намена; одредбе о медју-општинском партнерству и преко-границној сарадњи са институцијама у Србији; и оснивање шест нових, или значајно проширених, општина у којима су Срби већина (Грачаница, Ново Брдо, Клокот, Ранилуг, Партес, Северна Митровица). 

  • Решење такође предвиђа правосудни систем на Косову који би био јединствен, независан, професионалан и непристрасан и који би омогућавао свим лицима на Косову приступ правди. Оно такође предвиђа механизме који треба да обезбеде да систем правосуђа укључује све, а да састав судија и јавних тужилаца одражава мултиетнички карактер Косова. 

  • Одредбе о заштити и промовисању верског и културног наследја ће осигурати слободно и неометано постојање и функционисање српске православне цркве (СПЦ) на Косову. Више од четрдесет кључних верских и културних локалитета ће бити окружено Заштитним зонама како би се спречило било какво ометајуће комерцијално или индустријско пословање или изградња, и како би се очувало културно достојанство оваквих места. Решење такодје налаже успостављање додатне физичке заштите за одредјене изабране објекте. СПЦ и њена интерна организација ће експлицитно бити признате од стране косовских власти и биће им дата неповредивост њихове имовине као и ослобадјање код плаћања пореза и царинске олаксице. СПЦ на Косову ће такодје имати слободу да одржава везе са СПЦ у Београду. 

  • Све избеглице и интерно расељена лица са Косова имаће право на повратак и повраћај њихове имовине и личне имовине. Решење такође позива Косово и Србију да у потпуности сарађују са Међународном комисијом Црвеног крста како би се утврдила судбина несталих лица.
  • Решење укључује конкретне одредбе које имају за циљ промовисање и обезбедјивање одрживог економског развоја на Косову. Решење прописује транспарентне поступке за ресавање спорних имовинских захтева и за наставак процеса приватизације, обоје са значајним учешћем медјународне заједнице. Поред тога, Решење дефинише механизме за одредјивање косовског учешћа у спољном дуговању Србије и за решавање питања реституције имовине. 

  • Решење такође предвиђа успостављање професионалног, мултиетничког и демократског безбедносног сектора на Косову, подстичући значајно локално учешће у његовом развоју, али уз задржавање извесног нивоа међународног надзора неопходног за крајњи успех у овом осетљивом подручју. Полицијске снаге Косова ће имати јединствени ланац команде на целом Косову са локалним полицајцима који ће одражавати етнички састав општина у којима раде. У општинама на Косову где су Срби већински део становништва, скупштине општина ће имати веће надлезности код избора командира локалне станице. Нове професионалне мултиетничке Снаге безбедности Косова (СБК) ће бити успостављене у року од годину дана. Оне ће имати највише до 2.500 активних припадника и 800 резервиста. Решење предвиђа да ће садашњи Косовски заштитни корпус (КЗК) бити расформиран у року од једне године. 

  • Имајући у виду да це испуњавање обавеза од стране Косова у складу са Решењем захтевати широк распон сложених и тешких активности, Решење предвиђа будуће међународно присуство које ће надзирати и помагати одговарајуће напоре косовских власти. Ово присуство се састоји од три главне компоненте: 

  • Међународни цивилни представник(МЦП), који је истовремено и Специјални представник Европске уније, биће постављен од стране Међународне управне групе (МУГ) која је састављена од главних медјународних заинтересованих учесника. МЦП ће имати највиша овлашћења за надзор над применом Решења. МЦП ће имати конкретна овлашћења која ће бити додељена њему/њој, како би био/била у могућнодти да предузима акције неопходне за надзор и обезбеђење успешне примене Решења. Ово укључује овлашћење да поништи одлуке или законе донете од стране косовских власти и да казни или смени јавне функционере за ције акције МЦП оцени да нису у складу са словом или духом Решења. МЦП ће такодје бити коначна инстанца на Косову у вези цивилних аспеката Решења. 

  • Европска Мисија за политику безбедности и одбране (ЕМПБО) ће надгледати, водити и саветовати у вези свих подручја везаних за владавину закона. Конкретно, она ће помагати Косову у развоју ефикасне, правичне и репрезентативне полиције, правосудних, царинских и казнено-поправних институција, а имаће и овлашћење да преузме друге одговорности како би обезбедила одржавање и промовисање владавине закона, јавног реда и безбедности. 

  • Међународно војно присуство ће под руководством НАТО-а и заједно са МЦП, а као подршку косовским институцијама, осигурати безбедно и сигурно окружење широм Косова, све дотле док те институције не буду у стању да у пуној мери преузму одговорности у вези безбедности. 

  • Ради помоћи у надзору који је неопходан за успешну примену Решења, биће потребно широко присуство ОЕБС-а (Организација за европску безбедност и сарадњу) на терену на Косову. 

    3. Примена Решења

  • Након ступања на снагу Решења, биће прелазни период од 120 дана, током којег ће постојећи мандат УНМИК-а остати непромењен. Како би се омогућио непосредни надзор над применом Решења од стране Косова, МЦП ће имати овлашћење да надгледа ту примену и даје препоруке УНМИК-у о акцијама које треба предузети како би се обезбедило поштовање Решења. 

  • Током прелазног периода ће Скупштина Косова, уз консултације са МЦП-ом, бити одговорна за усвајање устава и закона неопходних за спровођење Решења. Нови Устав и закони ће ступити на снагу одмах након истека прелазног периода. 

  • На крају прелазног периода мандат УНМИК-а ће престати и сва законодавна и извршна власт која је била дата УНМИК-у биће комплетно пребачена на власти Косова у складу са Решењем. 

  • У року од девет месеци након ступања на снагу Решења, треба да се одрже општи и локални избори. 

  • Мандат МЦП-а ће се наставити све док МУГ не утврди да је Косово извршило примену услова Решења.

    Свеобухватни план


  • Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

    Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

    Газиместан 2012. године

     

    patrijarh

    Мудрости патријарха Павла

    Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

    Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

    Злочини над Србима на Косову и Метохији

    Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

     

    23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

    Више

    Крематоријум за Србе - Клечка

     

    Село Клечка , 27. август 1998.

    Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

    Више

    Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

    Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
    Више

    Страдање фамилије Костић из Ретимља

    Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
    Више

    Отац Харитон Лукић

    Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
    Више

    Злочини гњиланске групе

    Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
    Више

    Злочин у Гораждевцу

    13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

    Више

    17. март 2004. - ПОГРОМ

    СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

    • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
    Више

    Напад на аутобусе код Подујева

    16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

    Више

    Убиства у Церници

    01.09.2003. године

    Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

    Новица

    Више

    Списак убијених Срба

    • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

    Овај списак

    Више

    Списак киднапованих Срба

    Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

    Више

    Распеће Ђорђа Мартиновића

     

    “Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
    Истина скривана пeтнaecт година.

    Више

    ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

    На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
    Више

    Обећања политичара

    Део Вулинових (не)испуњених

    јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

    Више...

    Остају српске институције на

    Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
    Више...

    Нећу се смирити док Косово и

    БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
    Николић је, говорећи
    Више...

    Како је нестао акциони план?

    Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

    Више...

    Никада нећемо признати

    Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

    Више...

    Никада нећемо признати Косово

    07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

    Више...

    gorazdevac zlocin

    sporazum o reg preds

    1244

    djordje martinovic

     

     

    Будите у конткту са нама

    www.kosmet.net YOUTUBE канал

    Style Setting

    Fonts

    Layouts

    Direction

    Template Widths

    px  %

    px  %