Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
четвртак, 10 март 2011 14:39

ЕРП у егзилу: Једна од Лазаревих - Позив за буђење

Написао
Оцените овај чланак
(0 Гласова)
ikona_hrista_sa_suzama„Јер Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, гост бејах и примисте ме, болестан бејах и посетисте ме, у тамници бејах и обиђосте ме. Када Господе то би, питаху праведници? Када Те видесмо Гладна и жедна и у тамници? Тада Спаситељ откри тајну. Када учинисте једноме од ове (моје) браће, то јест када учинисте једном човеку, сиромаху, ма ком човеку добро у име моје, ви уствари мени учинисте“.

 

Понекада људи живе у илузијама и нису свесни шта се дешава око њих. И док тако илузије код некога расту, код неких се топе као мехури сапунице. Многи нису били свесни шта се заправо дешавало у епархији Рашко-Призренској, а верујем да ни данас многи нису свесни. Али, не можемо чекати да слепи прогледају, уколико им ми који мало видимо, не помогнемо у томе. Како је све почело. О, може ли монах да дигне руку на монаха и да остане некажњен? Сетимо се само дечанских монаха Исаије, Језекиља и Данила како претукоше Архимандрита (у оно време протосинђела) Симеона.

Где то има, да ли сте некада чули да Апостоли Христови подигоше руку на некога или му упутише ружне речи? Да ли су нас учили Свети Оци да не требамо да слушамо свога старца или духовног оца, него да се покоравамо вољи својој? Онда, какви смо ми монаси, када своју вољу вршимо а свесни смо да то није угодно Богу. И послуша ли неко тада од њих „великих послушника и монаха“ свога канонског епископа, када је канонски сменио игумана Теодосија? Нико од дечанских монаха. Наставили су по своме, као да немају епископа у епархији. Додуше слушали су они свакога, али онога ко им Богом беше дат - не. Тужно и жалосно.

Семе зла и раздора посејао је о. Сава Јањић уз своју марионету Теодосија Шибалића. Сава је имао знање, а Теодосије власт. Све се то лепо уклопило у нечије планове. Један без другога нису могли. Може ли знање само а да нема ко да извршава вољу његову? А може ли власт сама без знања? Не може. Тако да бивши ненавидници постадоше браћа. Циљ оправдава средства. Манастир Дечани се већ увелико штампа на  поштанским  маркицама, непостојеће државе Косово. Како то баш Дечани? Није се џаба о. Сава састајао са свим оним непријатељима Срба и свега што је Српско и Свето.

Розмари ди Карло, Марти Ахтисари, Бајден, Клинтонова... и низ других су посећивали манастир Дечане, а после базу „Бонстил“. Да ли је наша светиња постала друга база свих оних који не воле Српски народ? По свему судећи тамо се свашта дешава, што не приличи једном манастиру. Сетимо се шокантног снимка Саве Јањића и  Бљерима Шаље. Ко још није слушао тај снимак, а да није остао запрепашћен, како неко олако даје Косово Шиптарима, као да му је то дедовина? Није Косово Савино нити Теодосијево. Своју крвцу за ту Свету земљу, пролише  Свети Цар Лазар и Милош Обилић и остали Мученици. Плаче Газиместан и пусто поље Косово. Косово је земља Српска.

Где су Српски манастири ту је и народ. Вековима је тако било. Али дошла су зла и опака времена, где владари из сенке не желе Србе на својим вековним огњиштима, већ уз помоћ својих људи раде на томе да се и оно мало православног уништи. А зна се ко је у целом овом прогону имао главну улогу. Сајбер-монк Сава Јањић уз помоћ својих тутора. Зашто им је баш Архимандрит Симеон био болна и слаба тачка ?

  1. Није као они
  2. Не продаје се за ништа на свету
  3. Никада не би издао оца свога, као што они то учинише
  4. Изнад свега воли Косово
  5. Препознао је владика у њему праве квалитете, које ови синови нису имали

Таква „опасна“ личност се никако није смела налазити нити на Косову, нити близу владике Артемија. Онда су почели да му копају „јаму“. Морали су да га уклоне. Прво нападом у Дечанима, онда и подметањем разних других ствари. Финансијских малверзација. Тужно и жалосно. Нису успели да поколебају ни владику ни остале благочестиве монахе ни монахиње. Нико им није поверовао у те гнусне лажи и клевете. И ако су имали све на својој страни, а највише медије. Медијски линч је био свакодневни. Блиц се запалио од неистина о владики Артемију, Архимандриту Симеону, и Предрагу Суботичком, човеку којег су  невиног ухапсили. Могле су се видети многе фотографије где узурпатор Теодосије не испушта мобилни телефон из руке, или како присно шапуће нешто Митрополиту Амфилохију, и овај њему. Завера је била у току.

Ова прича нас подсећа на Старозаветну причу о Јакову и Јосифу. Имао је Јаков десеторо деце, али од свих му бејаше најдражи Јосиф. А зашто? Јер је био простодушан, паметан, искрен и сваком од браће видео је само добро. А онда браћа обузета мржњом бацише Јосифа у јаму. Затим ипак реше да га продају. Рођеног брата. Тако и Сава Јањић и Теодосије решише да баце у јаму брата Симеона. Прича се сасвим поклапа. Само што недостаје једна ствар. Ови „синови“ поред брата сковали су гнусан план да убију и оца свога. Сетимо се како је Господ био уз Јосифа, па су на крају браћа дошла код њега и поклонила му се. Дај Боже да и ова заблудела  „браћа“ из манастира Дечани, схвате шта су урадили своме брату и своме оцу, и осталој у Христу браћи.

Да ли су дечански несрећници  са својим „Туторима“ дошли да „нахране гладног, напоје жедног, посете болесног, утамиченог да обиђу“? Не погледаше ни једног од њих, него их све дубље и дубље гураше у глад, жеђ, болест, тамнице... Да ли тако пише у Светом Писму, кога сви ми треба да се придржавамо ? Чак су се смејали и славили док је владика Артемије плакао у Грачаници, пред свој полазак... Сматрам да нико од нас не сме да заборави да  ћемо на крају света,  сви ми изаћи пред Лице Господа Христа, и одговарати за сваки свој поступак. А све ми се чине да се они о томе и не мисле.

А знакови су били поред нас. Теодосије и Сава Јањић су још 2008 године, без благослова и знања свога епископа ишли на разне екуменистичке скупове. Још су се сликали тамо, са разним секташима и екуменистима, а сад се усуђују да свога оца и своју сабраћу називају „секташима“ да им уместо братске љубави дају „Молотовљев коктел“, што је покушај убиства како на земљи тако и на небу. Теодосије се смешка и топи док се слика са католичком  часном сестром и осталим „свештеницама“, док православне монахиње тера из манастира и назива их погрдним именима. Да ли је то Православље?

Свети Филарет Московски каже: „Благо вама ако вас узасрамоте. Благо вама! Зар не би требало да се трудимо да се што ближе примакнемо блаженству? Како да будемо блажени ако нас узасрамоте, ако не можемо да истрпимо ни ако се за нас каже да смо под истрагом, или да нам се суди, иако још нисмо ни осуђени? Много је оних који су осуђени, а који нису осрамоћени“.

Осуђени су и епископ Артемије и отац Симеон Виловски, и монаси и монахиње, и народ који стоји уз њих. Али нису осрамоћени. Они  не желе  да мењају свога духовног оца, не желе да их Архијереји који постадоше „архијеретици“ воде у пропаст. Шта ће њима и нама епископ који игра фудбал, седи у својој кафани, љуби руку папи, уводи новотарије у Света Богослужења, прогања брата свог у Христу Артемија, клевеће, учи децу Зизјуласовој исквареној теологији, а учење  Светога Јустина избацују. Коме то треба, да квари оно што нам је Свети Сава оставио у завештање. Чувар вере је народ, а не ови епископи, који како дођу тако и прођу. Ми се од њих немамо чему добром научити. Благодаримо Христу Богу нашем, што нам је у овој тами оставио једину светиљку нашега владику Артемија. Светиљку са којом ћемо и ми стати у ред са мудрим а не лудим девојкама. Светиљку Православља, истине и љубави Божије.

Може ли неко од вас да замисли било ког Светитеља да чини то све. Светог Василија  Великог да игра фудбал, а претходно осуди онако хладно свога брата на Сабору? Тешко ономе преко кога саблазни долазе...

Заблудела „браћа“ су остварила свој план. Цела епархија је у езгилу, Архимандрита Симеона уз све покушаје нису успели да стрпају невиног у затвор. Господ види све и не оставља своју децу. Као што није оставио Јосифа када су га браћа бацила у јаму. Склонили су из епархије Рашко-Призренске оне који су им били на путу, ради остварења својих циљева. Да не заборавимо и „Туторе“ од којих су имали подршку сво време. Чак је један од њих изјавио у медијима да је на све ово „чекао десет година“. И дочекао је. Али ничија није до зоре горела, како каже наш народ.

А Косово оста пусто, манастири празни. Наши манастири. Небо је сиво и виде се само црне птице злослутнице као после боја на Косову. Свако је од нас имао прилику да себи изабере да ли земаљско или небеско Царство. Јер земаљско је за малена а небеско заувек. Ми пођосмо путем Лазара уз помоћ Божију. Знамо да нас Господ неће оставити на цедилу. А ви, моја мала браћо, помолите се за монахе и монахиње из епархије у егзилу, и немојте их ви оставити Христа ради. Отворите очи, ви који до сада нисте. Злослутни папизам улази на велика врата у Србију.

Свакодневно гледамо молитве православних са јеретицима. Епископ Бачки се не одваја од Хочевара, а и остали нису далеко од тога. Пречи су им постали католици, него браћа православна, коју прогањају на све могуће начине. Патријарх пали свећице у Јудејској синагоги, и самим тим крши 71. Апостолско правило:

„Ако неки хришћанин принесе јелеј у храм пагански, или у синагогу јудејску, и на њихов празник запали свећу: да буде одлучен од општења црквеног“. Наши Архијереји би одавно требали бити сви одлучени од цркве, да се држе Канони и Правила Апостолска. Али зар се не види да они не поштују ни Светитеље, јер ко би се усудио да погази оно што су Апостоли рекли?

И сада им је остао последњи адут. „Артемије је секташ“. Не наседајте на провокације моја мала браћо. Није Артемије никакав секташ, већ прогнани мученик. Од памтивека су сви праведници били прогнани. Погледајмо само Библијске примере: Јаков, Јосиф, Мојсеј, Самуило, Давид, праведни Јов, па Апостоли и сви Свети Мученици који за Христа пострадаше. Тако је и данас. Епископ Артемије је прогнан јер је праведник. У Љуљацима на Литургији се осећа неизмерна благодат Божија. Нема ту секте, нема ту парасинагоге. „Неко парасинагога, а неко правац синагога“.

Ово није сада питање Симеона и Артемија, већ одбрана Вере Православне. Нећемо да дозволимо да се молимо са католицима, нећемо да дозволимо да нам папа буде поглавар, имамо ми своју веру коју су нам Свети Сава и Симеон оставили у наслеђе. Имамо ли права да погазимо такво завештање плаћено крвљу мученика Србских? Немамо. Отворите очи, не дајте се преварити лажним мудровањем. „Зло ће нам доћи од начитаних“. Камење ће проговорити, а докле ћеш ти ћутати о слепи народе мој... Сада је време да се сви пробудимо и отворимо очи, јер може нам се десити да се сутра пробудимо и видимо у календару „блаженог Алојзија Степинца“. Не због нас, него због Јасеновачких мученика не смемо то да дозволимо.

Време Другог доласка Гоподњег је изгледа веома близу, јер журба са којом се све спроводи, води само једном циљу: зацарењу сатане и почетку „Последњих Времена“!

Прочитано 4292 пута Промењено четвртак, 10 март 2011 14:47

Напишите Ваш коментар на ову вест

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %