Православне хришћанске цркве данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Исуса Христа и највеће жалости за сав хришћански свет.

Велики петак је последњи и најзначајнији дан у Великој или страдалној недељи када се у црквама не служе литургије, већ царски часови са читањем делова Јеванђеља о догађалима у данима Страдања.

Исус Назарећанин, цар Јудејски, како је записано у јеванђељима, умро је на крсту у "шести час дана" и завесе јерусалимског храма прецепиле на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.

Зато у православним храмовима, који су задржали источни хришћански обред, на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

"Дођох на свет да сведочим истину. Сваки који је од истине слуша мој глас", записано је у Јеванђељу по Јовану у коме Исус пред Пилатом објашњава своју мисију и свесну жртву за спасење људског рода.

Вечерњим богослужењима на Велики Петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а према православном канону - то су храна на води.

Моги верници у знак жалости на тај дан уопште не једу и не пију до заласка сунца.

У Србији је, поред поста, обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу.

У неким крајевима је обичај да се на Велики петак фарбају јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи Васкрсењу као и да - без страдања и смрти нема васкрсења.