Када би кнез Лазар данас започињао нови Косовски Бој, вероватно би га започео  раније, негде у Београду, како би знао да на Косову и Метохији неће повести оне којима трагови смрде нечовештвом и оне који седе у скуте онима против којих се бори, против оних који убијају српску нејач и силују српкиње.
Оно што је Светом кнезу Лазару и Обилићу било свето, због чега су им белосветски џелати одрезали главе, данашњим вођама је то исто постало терет кога желе да се одрекну по сваку цену, да би Србији тобоже било боље, заборављајући притом клетву Лазареву, која Србију прати још од 1389. године.

Од 1389. - 1999. године, српски владари су уздигнутих чела ишли у бој за Косово и Метохију, не плашећи се силе која им прети, јер су бранили колевку
српства.
Само деценију и по након последње косовске битке поротив Нато-а, Србија као да се одриче Грачанице, Дечана, Призрена, Газиместана, Богородице Љивишке и свога народа који пати на Косову и Метохији, а Србијом су престали да владају Срби.
Таман што су Срби стали на ноге и подигли крстове на новоизграђеним црквама, потомци турских џелата уз помоћ светских моћника започеше још једну косовску битку, како би покорили српски народ и заузели српска имања.
На стототине светиња из доба славне српске државе порушили су до темеља, затирали су гробља, палили села, а зулум ни данас не престаје.
Данашње српске војсковође погнутих глава гледају српско страдање на Косову и Метохији, а војска је немоћна да се бори са најмањим непријатељским силама које свакодневно прете Србији.
Преостала нејач на Косову и Метохији и данас на овај Видовдан тражи помоћ од оних који негде далеко на мермерним столовима и у фотељама које смрде нечовештвом, стављају параф на оно што им је Лазар оставио у аманет и продају га за улазак у онај ... бољи свет, где мед и млеко тече, али у свету у коме нема оног светог парчета земље у коме можеш да се помолиш Богу, у свету у коме Свети Сава неће бити признат као најсветија српска душа пред богом, у свету у коме ће Срби морати да промене светосавско учење наше вере.
Потомци славних косовских јунака и данас, голоруки и остављени од својих вођа и народа, воде битку за очување светиње и вере против оних који желе да им одузму свету колевку кнеза Лазара.

Данас се на Косову и Метохији воде различите битике за опстанак Срба. Неслога је завладала у црквама, у манастирима је нестала слаткоречивост монаха, многи монаси су напустили манастире и отишли са Косова и Метохије. Црквом,  је почела да влада држава.
Уз све недаће, данас као и ономад кад је Лазар подигао своју војску, за турску силу тада нејаку, али часне српске синове, Србе на Косову и Метохији набијају на колац, ваде им утробе, монасима одсецају главе, док српске главешине погнуте главе целивају скуте онима који им убијају децу и силују жене, а свештеници и монаси се боре да се додворе Риму.

На Косову и Метохији и данас се обележава Видовдан и помен на српске јунаке који пострадаше од турских џелата бранећи колевку српства. На Газиместану уз пратњу косовске полиције ће бити служен парастос настрадалим српским мученицима у Косовском боју 1389.године.
Звона на свим правослваним црквама и манастирима и јутрос су звонила у част и славу српких јунака који пострдаше у Косовском Боју, само зато да би се и данас на Косову и Метохији чула та иста звона са манастира који су изграђени још у време Немањића, и само зато да би се и данас земља која полако изумире звала Србија.