Средње школе у поморављу од ове године су почеле са "куповином" ученика за упис у смерове старе двадесет и више година, а загарантован је завршетак исте без слабих оцена, што значи да учење није обавезно, али је обавезан упис у школе и смерове које то нуде.

Просветни радници свих средњих школа формирали су фондове за куповину ученика, па су на тај начин готово сви просветни радници у средњим школама "приморани"  да својим неморалним предлозима стану пред родитеље чија деца требају да крену у први разред средње школе и да им понуде тзв. стипендију, тј. новчану накнаду, коју прикупљају запослени у тим школама, како би их њихова деца сачувала од губитка посла.
Родитељи са слабијим материјалнем стањем, приморани су да прихвате највећу понуду и децу упишу у школу против њихове воље.
Ових дана се овом врстом трговине баве готово све школске управе у гњиланском крају.
Општинска власт иако је упозната са овим проблемом, не жели да се меша у свој посао и стане на пут овим прљавим пословима.
За овакво стање у просвети криве су и бројне посете просветних инспекција, које су  утврдиле непостојање проблема, јер никада нису имали
слуха за децу која живе у овом крају Косова и Метохије, па је на тај начин у овај проблем директно умешано Министарство просвеете Републике Србије и њихове службе на Косову и Метохији.

Ипак куповина ученика у овом крају на Косову и Метохији датира од раније. У Основној школи Петар Петровић Његош у Горњем Кусцу, која има истурено одељење у Горњем Макрешу, болесне ученике који су прогнани из планинског села Мозгово, наставници су возили из Горњег Кусца у Горњи Макреш, више од десет килимотера свакога дана, само зато да би имали број ученика довољан за рад тих наставника, а школа у Горњем Кусцу где и данас станује породица која је протерана из Мозгова, удаљена је стотинак метара. Наставници су им поред превоза куповали ужину и месечно њиховој породици давали одређену суму новца.

На жалост, исељавањем Срба је знатно смањен број ученика, али је у великој мери  исељавању Срба са Косова и Метохије допринела и небрига институција за овакве проблеме које директно утичу на живот Срба.

Медицинска школа из Гњилана и смер Медицински техничар, данас у Великом Ропотову, са истуреним одељењима у Пасјану и Шилову, ове године слави пунолетство. Од 1997. године одшколовала је око 1400 медицинских техничара, а данас због немогућности запошљавања на Косову и Метохији, многи одлазе да срећу потраже у иностранству, што значи да ова школа школује кадрове за инострано тржиште.

Да апсурд буде већи, Здравствени центар Гњилане, који обухвата општине Гњилане, Ново Брдо, Косовска Каменица и Косовска Витина запошљава нешто више од 250 радника, а последњих осамнаест година, ова здравствена установа није упослила чак ни 5% оних који су завршили ову школу, јер за ово занимање не постоје упражњена места.
Мали број срећника који су дошли до посла су главном свршени лекари, док је број медицинских техничара минималан и углавном се посао добија на не
транспарентним конкурсима, по родбинским и пријатељским везама.

Техничка школа Драги Поповић из Гњилана, данас у Горњем Кусцу и Партешу, деценијама је неговала смерове попут Машинског, Електро и Грађевинског техничара. Данас је бројни, политизовани наставни кадар ове школе најагилнији у тзв. куповини ученика за упис у неке нове смерове, који су тешком муком издејствовани код Министарства Просвете. Групе наставног кадра ове школе свакога дана обилазе потенцијалне ученике и њихове родитеље и нуде своје услове за упис у ову школу. Ученицима се поред новца, компјутерских уређаја итд. нуди и гарантовани завршетак школовања без слабих оцена на крају године.

Економска школа из Гњилана, данас у селима Ранилуг, Коретиште и Партеш, већ деценијама негује смер Економски техничар који је ове године и једини смер који је Министарство просвете дозволило овој школи. Намерно или случајно ова школа је остала најкраћих рукава, па је и наставни кадар ове школе приморан да на тржишту понуди своју цену за упис ученика у једини смер који тренутно има ова школа. Од ове године угашен је смер за трговце, а није дозвољен ниједан нови, иако би ова школа могла да добије бројне друге смерове, који би у најмању руку били конкуренти неприкосновеном и  сада већ пунолетном смеру Медицински техничар.

Пољопривредна школа из Лепине код Косова Поља има истурена одељења у Партешу и ветринасрски смер у Кормињану. Ове године родитељима близанаца у Шилову (чије име није познато) школа је поклонила краву, како би њихова деца уписала ову школу у Ранилугу.

У некој нормалној држави овакав текст би био објављен у одељку за хумор, али је на жалост ово слика косовске реалности, потпомогнута општинским, окружним и државним руководством којима је циљ лични опстанак, али не и опстанак и останак српског народа на Косову и Метохији.