Еулекс је по други пут ослободио Фатмира Љимаја и још деветорицу Албанаца кривице за случај убиства Срба у селу Клечка 1999. године.

Мешовито судско веће које је било састављено од једног судије Албанца и двојице судије Еулекса, због недостатка доказа у случају Клечка ослободило је кривице: Насера Краснићија, Арбена Краснићија, Неџмију Краснићија,  Насера  Шаљу, Шабана Шаљу, Сабита Шаљу, Фатмира Лимаја, Бехљуља Лимаја, Бесима Шурдаја и Рефкија Мазрекуа.

Најаважнији сведок у случају против Фатмира Љимаја о злочину у селу Клечка пронађен је обешен у једном парку у Немачкој, а саопштено је да је реч о самоубиству.

-----------------------------------------------------------

ПРОЧИТАЈТЕ ШТА СЕ ДОГАЂАЛО У КЛЕЧКИ

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, "устаничке тврђаве" Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.

Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су "последњи доказ" терористичке природе и злочиначких метода ОВК; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред "геноцидом", "крематоријумима" и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. С оне друге, албанске стране, могућност да су припадници ОВК починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је- истовремено - приписана српској полицији и властима.

У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Сразмерно уздржаности међународне заједнице и сопственог незадовољства пласманом вести о злочину у Клечки у иностраним медијима, српске власти су нескривено вршиле притисак ка постизању "општенационалног јединства" најјачих политичких странака. Тај циљ је најлакше остварен; његовом постизању нису сметала, колико год била ретка, упозорења да се људска несрећа не сме злоупотребљавати у пропагандно политичке сврхе.

Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више.

Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као "албански терористи" чије су жртве "српски цивили". Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији.

Одбијање портпарола албанских политичких странака о могућној умешаности ОВК у овај злочин било је, с друге стране, много мање изричито. Представници ОВК су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања.

Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем.

Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици.

"У идентификацији су се, што се тиче антрополошких података, најкориснијим показали подаци о зубима и ранијим болестима или повредама", каже за АИМ, антрополог, доцент др Марија ђуриц-Срејић. "Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра". Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена.

Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра ове године, на колико је процењена старост остатака жртава. "Идентификација је ноћна мора", каже Марија ђурић-Срејић, "а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога". Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњичког језера код Рзнића досад је идентификовано 12. Реч је о четворо Албанаца (међу њима једна жена), једном Рому и седморо Срба (од којих две жене). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака у овом тренутку ради на њиховој идентификацији.

Браћи Мазреку 40 година
19. 04. 2001. (Блиц)
Браћа од стричева Љуан (22) и Беким (22) Мазреку из Малишева осуђени су јуче у Окружном суду у Нишу на по 20 година затвора због тероризма. Они су оглашени кривим зато што су током 1998. године постали припадници банде 'Љуми', као дела терористичке организације 'ОВК', а потом и учествовали у стрељању отетих цивила у селу Клечка код Липљана.
Љуану је стављено на терет да је са другим припадницима банде од 17. до 22. јула 1998. године учествовао у нападу на Ораховац, када су отета 43 цивила и одведена у Малишево, а потом су са другим киднапованима из других места одведени у Клечку где су мучени. Љуан је оглашен кривим да је у Клечки силовао једну девојчицу српске националности, стару између 12 и 15 година, и да је једном осмогодишњаку одсекао уво, а Беким да је учествовао у силовању жена. Браћа Мазреку су потом, како је саопштио председник Судског већа Милимир Лукић, у групи од 20 припадника банде учествовали у стрељању око 100 цивила.
- Када сам добио овај предмет и прочитао опис дела био сам у неверици и тешко ми је било да схватим да ико може да почини тако страшан злочин у име неког циља. Међутим, чињенице утврђене на овом суђењу су неумољиво доказале да су се у Клечки догодили страшни злочини и да су починиоци Љуан и Беким Мазреку. Кривица оптужених није исконструисана и подметнута, како се бране оптужени, она је индивидуална и прецизно одређена признањем Љуана код истражног судије. То није пуко признање, већ јасан и логичан след догађаја са навођењем прецизних детаља, описом места, објеката, ствари и лица, које може дати само учесник догађаја - истакао је судија Лукић у образложењу пресуде. Поред осталог, он је навео да сведока масовног стрељања нема нити ће бити, јер нико није преживео.
Један од бранилаца браће Мазреку, адвокат Чедомир Николић најавио је жалбу и додао да је оваква пресуда очекивана јер је суд одбио да прихвати доказ одбране 'да остаци тела не потичу из Клечке, већ, према налазу белоруских патолога, из села Волујак'. Николић је додао да се овом пресудом истовремено правдају бројни пропусти из истражног поступка.
Како је саопштио судија Лукић, браћи Мазреку ће у казну бити урачунато време проведено у притвору, у којем се налазе од 2. августа 1998. године. Б. Ј.

'Видећемо пред судом у Хагу'
- Немам шта да кажем, видећемо пред судом у Хагу - рекао је у судници након изрицања пресуде, уз смешак и раширених руку, Љуан Мазреку. На једном од претходних рочишта Беким Мазреку је рекао да је спреман да своју одбрану, уз наводе који им се стављају на терет, изнесе и пред судом у Хагу, јер је у потпуности невин. Током главног претреса браћа Мазреку су у потпуности негирала све наводе оптужнице, наводећи да су изјаве у истрази давали под присилом и након малтретирања, те да је цео случај монтирала полиција.

Ослобођен Фатмир Лимај
22. март 2012.

Судија Окружног суда у Приштини наредио је пуштање из притвора Фатмира Лимаја и још девет оптужених за ратне злочине против цивила у логору бивше Ослободилачке војске Косова у селу Клечка, саопштено је из Еулекса.

Претходно је Веће судија, састављено од међународних и локалних судија, одлучило да су неприхватљиве изјаве и дневници Агима Зогаја, најважнијег сведока Тужилаштва. У судском већу су двоје Еулексових судија и један локални. Судије су утврдиле да тужилаштво није успело да испуни одређене процедуралне стандарде, тако да докази Агима Зогаја, вођеног као сведок Џ, нису прихватљиви. Од тужилаштва и одбране је затражено да доставе завршне речи, пре него што пресуда у случају буде донета.

Зогај је био најзначајнији сведок тужиоца Еулекса против оптужених у случају Клечка. Пронађен је обешен у једном парку у Немачкој, а саопштено је да је реч о самоубиству. Лимај и девет других припадника бивше Ослободилачке војске Косова су оптужени да су током 1999. године у кампу ОВК, у селу Клечка, извршили ратни злочин над албанским и српским цивилима.

Марко Станковић и његова девојка из Горњег Кусца код Гњилана нападнути су синоћ пре поноћи  од стране тројице наоружаних Албанаца на путу ка селу Драганац,  у аутомобилу кога су разбојници након што су физички насрнули на њих, силом одузели.

Због повреда које су му нанели нападачи, Станковић је хоспитализован у најближој болници у Грачаници.

Случај пребијања српског младића узнемирио је Србе који живе у околним гњиланским селима,  и појачао забринутост због неадекватне реакције полиције у расветљавању етнички мотивисаних напада на неалбански живаљ.

Општина Ново Брдо једна је од новоформираних тзв. српских општина на Косову и Метохији,  у којој извршну власт имају Албанци. Иако територија општине Ново Брдо претежно насељена Србима, у току је Албанизација овог дела Косова и Метохије, а чести напади на Србе доводе до продаје имања, што има за циљ исељавање Срба са ових простора.

Члан привременог органа српске општине Клина у Метохији Божидар Шарковић рекао је данас да су непознати починиоци Србима повратницима у село Долац украли 1,2 тоне тек пожњевене пшенице.
Шарковић је казао да је после жетве пшеница била ускладиштена у просторијама сеоске школе, а да је део нестао током ноћи између петка и суботе.“Када смо открили крађу у суботу после подне смо обавестили припаднике косовске полиције који су обавили увиђај и рекли да ће наставити истрагу и учинити све да открију починиоце. Полиција нам је рекла да је ово први случај да неко у овом региону краде пшеницу“, рекао је он. Шарковић је казао је да су данас у вези са крађом пшенице са Србима повратницима разговарали и представници ОЕБС-а и УНХЦР-а за регион Пећи.
Шарковић је рекао да је у просторијама школе остало ускладиштено још око 55 тона пшенице у џаковима и да је полиција обећала да ће да повећа надзор над објектом.