Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
Ко не дође у Бој на Косово - отказ? - уторак, 04 септембар 2018 21:33
четвртак, 30 август 2018 22:58

Dicici straza

Новоформирана општина на Косову, Ново Брдо, постала је прави рај за лопове, који кидишу на српску имовину. Ноћас је у Стражи, из штале Милована Дичића изведена стеона крава која је била један од извора прихода ове изузетно сиромашне породице, која годинама живи у нехуманим условима. О проблему који мучи Дичиће из Страже писали смо и раније и апеловали на људе добре воље да помогну. Међутим, помоћи ниоткуда.
Последња невоља која је задесила Дичиће, натерала је председника општине Светислава Ивановића да обиђе ову породицу и увери се у какавој беди живи Милован са болесном женом, две малолетне ћерке, болесном мајком и братом. Председник Ивановић је обећао помоћ, а Дичићи се и даље надају да ће им неко изаћи у сусрет, јер још увек нису изгубили веру у људе.
Ноћас је ова породица била на мети лопова који већ годинама харају у планинским селима Новога Брда. Новобрдским Србима разбојници најчешће краду стоку и пољопривредне машине. 
Само у овој години украдено је више десетина грла крупне стоке, а на мети лопова било је и домаћинство председника Општине Ново Брдо, Светислава Ивановића, коме су из штале украдена говеда.
Косовска полиција годинама не може да уђе у траг разбојницима, а како ће моћи када немају основне услове за рад.
Према незваничним подацима полицијска станица у Новом Брду, општини која се протеже на површини од око  две стотине квадратних километара, у свом поседу има само једно (не)исправно возило. Имајући у обзир да су поједина села новобрдске опшитине од полицијске станице удаљена и више од петнаест километара, такво стање је идеално за разбојнике који несметано могу да обављају своју делатност.

Након сваке крађе, косовска полиција обавља увиђај, али се све завршава само на томе, од крадљиваца никаквога трага.

Где нестаје стока коју лопови нечујно износе из српских штала, никада није откривено, а такође је непознато да ли за то постоји воља косовских власти.
Смене и хапшења командира полицијске станице у Новом Брду нису допринеле бољитку, напротив стање се погоршало.
У брдско-планинским селима Новога Брда живе углавном сиромашне породице које живе од пољопривреде и сточарства, али су многи домаћини принуђени да распродају стоку јер штету од крађе  не могу да надокнаде.
Проблем крађе стоке присутан је више од једне деценије, а ниједна крађа није расветљена.

Више о животу породице Дичић прочитајте на следећем линку: 

Апел за помоћ: Дичићи из Страже на КиМ живе на ивици беде!    

уторак, 20 март 2018 15:15

silovo skola

За уплитање политике у рад српских школа на Косову и Метохији, најзаслужнији су локални политичари, који све преостале институције желе да ставе под своју контролу и по сваку цену.
Најсвежији пример је проблем са избором учитеља у Основној школи Вук Караџић у Шилову у којој данима нема наставе за двадесет осморо деце трећег разреда.

Као и свуда и овде постоје две струје политичара, што се одражава и на родитеље. Док политичари обеју струја условљавају родитеље да своју децу не пусте на наставу,  штета постаје све већа.

О томе ко "подбада" родитеље да деци не дозволе да иду  у школу, свима је јасно, а да ли је идеја неког од локалних политичара да на место учитеља упосли "свог човека" показаће крај, али и лица оних чија је идеја била да преко деце дођу до виших циљева. Свакако за избор учитеља од свих карактеристика, најважнија ће бити "ко је коме шта".
Након пензионисања претходне учитељице, требало је упослити новог учитеља по закону о упошљавању радника у просветно-образовним институцијама под контролом Министарства просвете Републике Србије.

На жалост, иако одељење трећег разреда броји двадесетосморо деце од којих је петнаесторо одличних ученика, а остали показују добро знање, руководство ове школе је  на најгори могући начин испратило у заслужену пензију учитељицу, која је за овај успех ипак најзаслужнија.
Све би било како треба, да је в.д. директорка Основне  школе Вук Караџић у Шилову Тања Аксић, поступила према правилима о избору учитеља. Према правилима конкурс је немогуће расписати, јер је Јелена Станковић која је донедавно била радник ове школе, због недостатка ученика постала технолошки вишак, али је директорка родитељима предочила још једну могућност, а то је да они сами одаберу учитеља за своју децу, иако је Јелена Станковић кандидат који има првенство у односу на остале потенцијалне кандидате, међутим већина родитеља не жели да она учи њихову децу.

Намерно или случајно проблем је продубљен и требаће времена да се реши.

Овај догађај потврђује чињеницу да су директори српских школа на Косову и Метохији под директном управом појединаца, те као такви немају аутономију у одлучивању, која им је ускраћена од стране оних који су их поставили на та места.
Јуче је по први пут после дужег прекида у школу требало да крене свих двадесетосоморо ђака трећег разреда, али се то није догодило. За нову учитељицу изабрана је Јелена Станковић, али је на наставу дошло само осморо ученика.
Коначно, у решавање проблема укључила се привремена локална самоуправа на чијем челу је Срђан Митровић, који је уједно посланик у косовској скупштини, али не као родитељ, јер је и његово дете ученик трећег разреда у Основној школи Вук Караџић у Шилову.

На жалост, пошто сви директори српских школа свакодневно "подносе извештаје" својим политичким менторима, од којих су на управу добили најодговорнија места у институцијама за српски народ  на Косову и Метохији, кривца за овакво стање треба тражити међу политичарима, али првенствено у Школској управи, која за све Србе на Косову и Метохији доноси одлуке из Косовске Митровице, а која је мимо воље свих Срба исељена  из Косовско-поморавског округа, где данас живи више десетина хиљада Срба.

Највећи проблем ипак представљају људи из сенке, који свакодневно раде на успостављању личне управе над школама у Косовском поморављу и на чије "поклоњење" свакодневно одлазе готово сви директори школа у којима је због оваквог катастрофалног стања све мање деце.
У међусобним причама људи нерадо помињу имена оних који се "питају" ко ће где да ради и ко ће бити директори у  косовско-поморавским школама, јер како кажу, све је повезано са криминалним структурама на северу Косова и Метохије, одакле долазе писмена наређења, по извештају локалних повереника.

четвртак, 14 децембар 2017 20:00

jasminadedic

Безакоње које се свакодневно догађа у српским школама на Косову и Метохији, самовољом једне особе и њених сателита у српским енклавама, поприма ефекат епидемије. Међуљудски односи запослених у школама никада нису били у лошијем стању.
Циљ политичко-мафијашког деловања је крајње политичке природе и страховито утиче на смањење квалитета наставе у српским школама на Косову и Метохији.
Образовање српске деце из српских енклава на Косову и Метохији, Министарство просвете Републике Србије поверило је само једној особи, која се бави искључиво политиком.
Овакве и сличне функције на Косову и Метохији препуштене су политичарима на одлучивање, док стручњаци који би помогли да квалитет наставе непрекидно расте, немо посматрају безакоње иза којег стоји држава.
Смена школских одбора и директора догађају се преко ноћи, а места наставника одређених предмета углавном добијају потенцијални бирачи, свршени и несвршени студенти. Тако је нпр. познато да у многим школама однедавно раде људи са минималним бројем наставних часова.
Спискови кандидата за Школске одборе формирају се на местима на којима се окупљају вође локалних политичких опција са сумњивим моралом и образовањем, и на тај начин кроје судбину српске деце на Косову и Метохији. Такви спискови шаљу се на "аминовиање" начелници Школске управе у Косовској Митровици, Јасмини Дедић.

Питање за све који се баве животом Срба на Косову и Метохији је: да ли овом, треутно најзначајнијом институцијом за Србе на Косову и Метохији, треба да управља особа, која се бави политиком и подржава сплетке локалних лидера са сумњивим образовањем?
Многи овакво стање повезују са намером Министарства просвете Републике Србије за изазивањем што веће пометње, како би се што лакше српски образовни систем "утопио" у косовски образовни систем, и како би Србија прећутно препустила српске школе на управљање Албанцима.
Креатори оваквог стања у српским школама на Косову и Метохији налазе се у школској управи у Косовској Митровици, а сви заједно се налазе на списковима за косовске изборе, као и на платним списковима косовских институција.
На листама за косовске изборе највише је кандидата запослених у школама.
Централизована школска управа која се налази у Косовској Митровици, одакле се однедавно управља свим школама на Косову и Метохији, тренутно служи појединцима, који желе да освоје апсолутну власт у општинама са српском већином.
Начелница школске управе Јасмина Дедић и сама је учесница локалних избора који су одржани ове године на Косову и Метохији, као кандидат "Српске листе" за посланике у косовској скупштини. За овакво деловање начелница има подршку најближег рођака, Зорана Милојевића званог Зеља, који је десна рука Марка Ђурића, а они су највероватније ове године спречили њену смену коју је предложило Министарство просвете Републике Србије.
На локалним изборима који су одржани недавно, начелница Школске управе добила је место одборника у локалној скупштини у Косовској Митровици.

Министарство Просвете, Републике Србије прећуткује сваки апел да се било шта предузме и стане на пут овом безакоњу, због чега ће многи родитељи одлучити да своју децу пошаљу на школовање у Србији.
Многе школе данас немају основне услове за рад. У многим школама јужније од Ибра нема двољно огрева, али то одавно никога не занима.
Тачан податак, колико је косовско-метохијских школа у В.Д. стању, није познато, али се зна да је тај број највећи од 1999. године, а исто тако се зна да је квалитет образовања на најнижем нивоу икада.
На тај начин се јасно указује (нерегуларно) новопостављеним руководиоцима да је смена непослушних неминовна, а В.Д. стање помаже да о смени одлучују они који су у тесној спрези са начелницом школске управе.
Имена људи који координишу у постављању нових школских руководстава су позната свима, али њихова имена не фигурирају у званичној документацији школске управе, што показује да се ради о мафијашкој делатности врха Школске управе у Косовској Митровици.
Постављање В.Д. директора и избор наставника поверен је локалним сателитима који претендују да освоје општинску власт, а заузврат помажу начелници Јасмини Дедић да оствари свој политички циљ, тј. освајање довољног броја гласова за прелазак у виши политички ранг.
Канцеларија за Косово и Метохију својим ћутањем и нечињењем подржава овакво стање у српским школама на Косову и Метохији, јер на тај начин манипулишу запосленима у школама, све због гласања на изборима.
Многи случајеви безакоња свој епилог ће добити на суду, али нажалост до тада ће врата многих школа бити "украшена" катанцима.

уторак, 28 новембар 2017 11:22

putokaz kraljevo

Борба за опстанак Срба на Косову и Метохији никада није била тежа, али такође никада није примећена већа похлепност и небрига Срба за опстанак народа.
У мултиетничким општинама у којима власт има "Српска листа", а које још називају "српским општинама", коло воде углавном Срби чија деца не живе на Косову и Метохији, а све зарад бриге о партијским интересима и очувања својих позиција на власти.

На високим општинским функцијама у новоформираним косовским општинама, као и у српским институцијима на Косову и Метохији, налазе се Срби са сумњивим моралом, образовањем и интелектуалним способностима, а њихова деца не живе на Косову и Метохији. Зато је у школама све мање деце.
Поред локалних функционера, многи просветни радници своју децу школују у Србији, а сами су део образовног система на Косову и Метохији у чији квалитет немају поверења. За живот својих породица зарађују на рачун преосталих Срба, под изговором "док траје нека траје".
Вођени овом чињеницом, мало јe рећи небригом власти и безобразлуком појединаца, Срби због немаштине одлучују да у бесцење распродају своја имања и трајно напусте Косово и Метохију. Евидентно је да се Срби све чешће одлучују да распродају сву своју имовину која може да се уновчи.
За освајање територије у општини Грачаница Албанци су издвојили много новца, а продајом имовине Срби су довели у питање свој опстанак, а с обзиром да је све учесталија продаја кућа и насељавање нових становника, у скоријој будућности локална власт може да постане албанска.
Мит о српским општинама живи само у нацоналним медијима Србије, док је на терену на делу тотална албанизација ових општина, које би по причама политичара, требало да буду стожери опстанка Срба.
У прилог томе је и чињеница да у општини Клокот право гласа има само 3700 људи, од тога је једна трећина Албанаца. Од две трећине Срба који су уписани у бирачки списак, већи део не живи на Косову и Метохији. Борбу Срба за власт у овој општини са подсмехом су коментарисали албански медији на Косову и Метохији. Након локалних избора у овој општини Београд је посвађао Србе.
Структура становништва у тзв. српским општинама, значајно се мења, чак на месечном нивоу, јер Албанци куповином српских имања, повећавају присутност у њима, што се да приметити по бирачким списковима, а није тешко наслутити шта је заправо циљ.
Обруч око српских села на Брезовици, у општини Партеш, Гњилану, као и у Новом Брду, све више се стеже. Новоформиране општине са српском влашћу изгледа да немају снаге да се боре са нелегалном градњом, која све више узима маха.
Локалне власти у тзв. српским општинама на Косову и Метохији које су изабране искључиво подршком Београда, никада нису кренуле у "борбу" са проблемом који прети да овај простор, тихо, етнички очисти од Срба.
Док се политички врх Србије бави високом политиком, а локални српски политичари на Косову и Метохији сплеткарењем и бригом за осптанком на власти, Срби на Косову и Метохији сунце под небом траже на неком другом месту.
Ниједна власт, државна, или локална није желела да утврди колико младих Срба годишње напусти Косово и Метохију, а евидентно је да су села све празнија.

И док траје борба политиканата за институционалну власт на терену, национални дијалог у држави и одлучивање у Бриселу, нико и не примећује да пролеће на Косову и Метохији највероватније неће дочекати многи млади брачни парови, јер не могу да прехране своје породице.

недеља, 01 октобар 2017 22:26
izborirazglednica
Колико о Србима на Косову и Метохији брину политичари најбољи говори слика, али...
И оној преосталој српској сиротињи на Косову и Метохији, ових дана, као и пре четири године, почели су на врата да пристижу на изглед угланцани политичари са тамним наочарима, јер не могу људе да гледају у очи, а од српске нејачи траже само једно, глас
Некада у Милошевићево време, када се на друмовима појаве машине за асфалтирање, знало се да је дошло време за изборе. Данас је машина све мање, а путеви никада гори . То је знак да су цене гласова, драстично  пале.
Колико потцењују Србе који данас живе на Косову и Метохији, говори и то да људе вежбају како да гласају, на претходно ископираном гласачком листићу. Најважније је то да се не гласа за људе, већ за бројеве... 
На протеклим изборима су на листама били "патриоте и издајници" раздвојени, а данас су уједињени у "патриотски блок". Ако смо нешто постигли у протеклих четири година, то је да смо неутралисали издајнике.
Данас је "Српска" само рекламни спот, јер од српства није остало ништа до голе речи, која се провлачи кроз четворогодишње мандате за које се сви скупа боре.
Интернет сајтови који се баве предизборним лагаријама свакодневно објављују фотографије, на којима српска сиротиња раширених руку у својим авлијама дочекује политичаре, који нуде боље сутра.
Боље сутра... у све празнијим школама, у амбулантама без лекара и лекова, у српским селима где дворишта зарастају у трње или у онима у којима су Албанци све бројнији.
Неуки политичари, које је изнедрило невреме косовског неба, српске сиротиње се сете само за време предизборних лагарија, пред локалне изборе.
Паметнији су се одавно склонили и немо посматрају шта се догађа.
 
Колико данас у очима политичара, у време избора вреди једна петочлана српска породица на Косову и Метохији? Овакве породице су реткост, а тамо где их има  оне су права мета за политичаре на изборним листама на Косову и Метохији, за изборе које расписује иста она власт која је 2008. године прогласила независнот Косова.
- Неколико десетина евра, или нека пољопривредна машина, сасвим је довољно да петочлана породица гласа за једну од политичких опција.
Данас су на овим листама они Срби који су до само пре две године били најгласнији противници ове "државе".
 
Није их срамота да и после четири година уђу у ону исту кућу сиротих Срба, док се са тавана види отворено небо, а у једној соби спавају четворо малолетне деце, заједно са родитељима. Обећавају им десетак евра за гласове, и не само то, него и да ће мислити на њих... 
Стратегија је развијена много раније, спискови су готови, а неки су због тога заглавили у полицији. То је у медијима представљено као политичко хапшење Срба на Косову и Метохији. Не, није политичко хапшење, али има везе са политиком. Сви смо ми на тим списковима обележени као потенцијални гласачи неких политичких опција.
Толико нас је мало остало да "они" знају ко ће за кога да гласа. 
Многочлане породице су углавном већ купљене, новцем или неким другим материјалним средствима.
Народу је изгледа добро.
За дивно чудо сада су се сетили и расељених Срба, за које ће бити организован превоз и сендвичи за дан када се гласа.
Ипак, о томе колико је Срба отишло са Косова и Метохије у протеклих четири година, није популарно говорити у предизборној кампањи, али како ствари стоје за четири године Срба на Косову и Метохији ће бити у пола мање него сада.
четвртак, 07 септембар 2017 23:03
skola gornje kusce
Лицемерје, непотизам, самовлашће, непрофесионалност ..., само су неке од речи којима се годинама уназад може описати стање у школама у Косовском поморављу.
Док надлежни ћуте и праве се да не виде каква је тренутна слика српских школа у поморављу, народ је сваке године све незадовољнији, а деце је сваке године све мање, због све нижег квалитета образовања.
Оваквом стању је допринело мешање политике у рад школа, тј. политичара, који су у тесној вези са школском управом, па је зато политичка подобност предуслов за добијање посла.
Колика је незаинтересованост школске управе и Министарства просвете, говори и чињеница да је статус већине директора у основним школама на овом подручју Косова и Метохије "вршилац дужности", а њихова именовања и именовања одбора су искључиво политички диригована од стране локалних политичара.
Можда је овакво стање са разлогом, због лакше манипулације, зарад политичких циљева који се постављају новоименованим руководиоцима, који имају само један задатак, а то је доношење гласова на изборима, док се квалитет наставе и образовања сасвим сигурно не разматра, а све мањи број ученика у школама и не поставља као најважнији проблем са којим се суочава српски живаљ на Косову и Метохији, јер Срби који одлазе као један од разлога наводе  најнижи квалитет образовања.
Смене директора се дешавају све чешће, а договарају их политиканти на ноћним састанчењима у албанским кафићима у Гњилану.
Наиме, српски политиканти и њихови полтрони састају се у албанским кафићима и на бензинским станицама у  близини Гњилана, где се последњих година уз кафу и цигарете кроји судбина Срба у овом крају Косова и Метохије.
Техничка школа Драги Поповић из Гњилана, са привременим седиштем у Горњем Кусцу скоро три године нема директора школе у мандату, већ вршиоца дужности, који за наставнике бира људе из свог политичког окружења, углавном без адекватног образовања и додељују им предмете који уопште нису у складу са њиховим образовањем. 
 
Из поменуте школе су прошле године двојица ученика  која су чинила разред, напустила школу. На њиховом месту доведен је један ученик из другог смера, а наставници су у међувремену уписивали наставу без реализације. Ово је само једна од сплетки којима се служе новопридошли руководиоци који су искључиво у служби политике.
Онсовне школе у Прековцу, Бостану, Шилову, Коретишту, Пасјану и Партешу скоро годину дана немају директоре који су легално изабрани од стране шклоског одбора, већ В.Д. директоре који су одабрани од стране локалних политичара, који  су у спрези са начелницом шкослке управе Јасном Дедић из Косовске Митровице, која је уједно била кандидат за посланика у Српској листи на недавним парламентарним изборима на Косову и Метохији. У неким школама В.Д. директори су промењени и више пута. 
 
Да ли овај вид анархије доприноси бољитку само једне групе људи, тј. појединаца и да ли је овакав вид анархије намерно усмерен против Срба у поморављу и има за циљ да уништи школски систем Републике Србије, остаје да се види?
Да ли ће надлежни из Министартва просвете Републике Србије ову поруку  да разумеју озбиљније и спрече даље исељавање Срба, због све чешћег уплитања политичке самовоље појединаца у њихове животе?
Овим путем желимо да упутимо најдобронамернији апел свима који читају овај текст, да га поделе  на друштвеним мрежама, да се што више види и да дође до очију оних који су надлежни за решавање оваквих проблема, јер је без икакве политичке позадине, а тиче се народа који живи у овом делу Косова и Метохије.
субота, 02 септембар 2017 21:19

miomirsavic

Након доласка Кфора и међународнме мисије Унмик-а у селу Церница код Гњилана, 1. септебмбра 2003. године убијен је седми по реду Србин, Миомир Савић (35), а неколико Срба теже је рањено. 
Због неадекватне и неблаговремене медицинске помоћи, Миомир је издахнуо у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца.
На месту где је убијен, данас стоји плоча са натписом: "ХЕЈ ЧОВЕЧЕ, ПОГЛЕДАЈ МЕ, СТАНИ, ШТО МЕНЕ УБИ, А ДРУГЕ РАНИ, МОЈА ДУША МЛАДА РАЊЕНА, У НЕДОГЛЕД ОСТАЛА УСАМЉЕНА. МИЛЕ"
Миомир Савић, у време када је убијен, био је учитељ у школи у Церници, а пре 1999. године радио је као саобраћајни полицајац у Гњилану.

Косовске власти  ни након десет година нису успеле да пронађу убицу Миомира Савића.

Меморијални турнир у фудбалу Миомир Савић - Гуџа организује се сваке године у селу Партеш.

До дана када је настрадао водио је дневник догађаја у селу Церница.

 

 

Део трагичних сведочења Миомира Савића

Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници.

Миомир је водио дневник и оставио сведочанство о данима терора над сељацима, о небројеним прогонима, бомбашким нападима и гранатирањима, пуцањем из кола у пролазу, пљачкама, паљевинама, убиствима и киднаповањима. Све то имало је само један циљ - да Срби побегну из села. Остало је сведочанство о уништавању имовине, био је сведок и првог напада на цркву Св. Илије 7. јула 1999, а доживео је и њено коначно разарање 4. јануара 2000. године, када је минирана и разнета у ваздух. Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници. Сваки живот има свој смисао, а ја осећам част и обавезу да теби, читаоче, пренесем ове трагичне догађаје његовог кратког живота (1968-2003).

 

Напади почињу у сумрак

Оно што ћете прочитати је у малом испричана прича о читавом Косову. Миомир Савић је децу у Церници учио до доба кад су били спремни за средњу школу. Поштован у својој заједници, приметно посвећен свом позиву, образовању и учењу, потпуно је природно то што је одлучио да води дневник о догађајима који су се одвијали у селу. Први запис је из 14. јуна 1999. године када су Албанци извршили први напад на српске куће у селу, тог истог дана, недуго након уласка НАТО/Кфор трупа на Косово. Напад је извршен из Смакића Махале, дела села насељеног Албанцима. Мета су биле српске куће, те су многе од њих оштећене ватреним оружјем. Нападачи су, без разлике, пуцали на сваку српску кућу, али, срећом, није било жртава. Кфор није интервенисао. То је била тек претходница онога што је требало да се деси, а према дневничким записима од 14. до 28. јуна 1999. године ови напади ниског интензитета настављали су се сваког дана, обично почињући у сумрак. Током дана крали су, уз уперено оружје, личну имовину, аутомобиле и стоку.
А онда 28. јуна 1999, на сам Видовдан, напади су постали интензивнији. Мноштво Албанаца, наоружано разноврсним оружјем, напало је Србе. Постарији човек, Живко Савић, умро је од срчаног удара, који је засигурно био последица шока због напада који је трајао три сата. Одсуство Кфора било је очигледно, а није неразумно у овом случају закључити да су се нападачи осећали још и охрабрени одсуством одговора од стране Кфора, јер су и напади од тада постали учесталији и смртоноснији.

Први од многих киднапованих Срба из Цернице био је Добривоје Костић, отет 2. јула 1999. године. Одвели су га у Гњилане, у бившу зграду ЈНА. Пре него што су га пустили, испитивали су га и тукли ланцима. Он је један од ретких који је успео да измакне канџама УЧК. 7. јула 1999. године Албанци су полили бензин око улаза у цркву Св. Илије, натопивши бензином неке крпе на вратима. Онда су бацили две бомбе у покушају да бензин запале. Срећом, нанели су нека мања оштећења споља. Албанци су 8. јула 1999. започели нову тактику, пуцајући ка селу светлећим мецима из оближње шуме. Од погодака светлећим мецима запалило се неколико кућа и амбара, па је тако изгорела храна за стоку. То је приморало многе Србе да стоку продају, јер више нису имали чиме да је хране, а напади на сељаке који су радили у пољу постали су све чешћи.

 

Ни дан без терора

А напади се више нису бројали данима, већ недељама, и само су се настављали:

8. јул: Српске куће горе. Запаљени амбари Живојина Костића и Звонимира Јанковића. Оштећени кућа и амбари Уроша Стојановића.
10. јул: запаљен део куће Миланке Стојковић
11. јул: Запаљен и остатак Миланкине куће
11. јул: нападнути сеоски чобани, међу којима је било и деце, док су чували стоку.
12. јул:Прославља се Петровдан. Оружани напад на групу Срба пред продавницом Марка Петровића. Рањени су Драго Живковић, из оближњег села Партеш, Саво Петровић и деца власника продавнице.
15. јул: ош један напад на чобане док су чували стоку.
17. јул: Бачена бомба на кућу Небојше Стојановића
18. јул: Кфор је вршио преметачину у кући Небојше Стојановића, која је претходног дана била мета бомбашког напада. Небојшу су припадници Кфора ухапсили и одвели. Држали су га у притвору пет дана.

„Уместо да траже терористе који су вршили нападе на Србе, њихове домове и имања, припадници Кфора би претресали нападнуте српске куће, узнемиравали и хапсили Србе“. Један од припадника америчког Кфора рекао је Миомиру да „Срби бомбе бацају сами на себе“.

Кфор хапси и притвара Србе
20. јула, два дана након што је притворен Небојша Стојановић, његов педесетпетогодишњи отац Божидар, инвалид, убијен је крај своје куће. Жртва је убијена хицем у главу из велике близине. Кфор није могао, или можда није хтео, не само да тражи убицу који је злочин починио у сред дана, него ни да га идентификује.
Напади на куће се настављају. У међувремену, Кфор непрестано хапси и притвара Србе из села након претреса кућа. Један припадник америчког Кфора признао је једном од Срба из села да тако поступају јер Албанци из села нешто дојаве у вези са својим комшијама Србима.

 

Звуци граната - свакодневна „песма“

22. јула 1999. године бачене су две бомбе у двориште куће Милорада Симића. Једна је експлодирала, а другу су касније уклонили припадници Кфора. Убрзо након тога, Кфор је извршио претрес у кућама Светислава и Миливоја Спасића. Причинили су штету у кући и присилили укућане, укључујући и петоро деце, која су имала од три месеца до четири године, да од два до четири изјутра чекају ван својих кућа, док је Кфор, наводно, по кућама тражио оружје. Као што и сам читалац може да замисли, Срби, становници Цернице, како се то јасно види из Момировог дневника, осећали су не само да се Кфор прави да не види етничко чишћење које се дешава у селу, већ и да саучествује са злочинцима, јер, са једне стране, оптужују жртве, а са друге и не покушавају да злочинце пронађу и да примене закон.


Беспомоћни и неми Срби су посматрали зло

Како је време текло, из јула у август, напади су се настављали: пушчана паљба, бомбе, крађе, уништавање имовине. При свему томе, Кфор је хапсио Србе, а с времена на време претресао српске куће у пратњи Албанаца из села. Звук граната којима су гађане српске куће постао је песма која се у Церници понављала сваке ноћи, читавог лета и у рану јесен 1999. године.
29. септембра 1999. нападнута је, и то не први пут, кућа Владимира Савића, Миомировог оца. И док су се Миомир, његова супруга и двогодишњи син спремали на спавање, тек што су ушли у спаваћу собу, бачена је бомба на прозор. Срећом, одбила се о прозорско стакло и експлодирала напољу. Нападачи су виђени како беже и чак су идентификовани, али, као и увек, Кфор против њих није предузео ништа. Уместо тога, нашли су за сходно да ухапсе Миомира и да претраже неколико оближњих српских кућа.
28. новембра 1999. године национални празник Албаније локални Албанци прослављали су дивљајући кроз село, пред очима припадника Кфора, који су у селу стационирани. Колима су непрекидно кружили улицама села, машући заставом Албаније, каменовали куће и претили да ће да побију све Србе у Церници. Оштетили су многе куће и баште, и као што Миомир бележи у свом дневнику: „Срби су немо посматрали из својих домова, уплашени за своје животе“.

 

Ево шта каже запис 3. децембра 1999. године:

„Један од најтрагичнијих догађаја десио се у Церници трећег децембра. Уз куће Слободана Васића и Драгана Петровића, смештених на граници српског и албанског дела села, у махали Смекићи, постављена је велика количина експлозива. Експлозив је даљинским управљањем детониран у 18 часова.“

 

Ово је само део о страдању Срба у овом косовско-метохијском селу.

петак, 01 септембар 2017 22:27

skolskaklupa

После скоро два века у Гњилану, граду у коме је до 1999. године живело петнаестак хиљада Срба у прва четири  разреда Основне школе Вук Караџић нема ниједног ученика српске националности из града,  док се истурено одељење школе у Горњем Ливочу  у потпуности затвара, због недовољног броја ученика. Основна школа Вук Караџић наставља са радом у селима Шилово, Кметовце и у Гњилану, где ће школу похађати преостала деца из Горњег Ливоча. У ова три села ове године је уписано укупно двадесетдеветоро првака, међу којима су и  ученици ромске националности, који живе у Гњилану.

Зграда Основне школе Вук Караџић у Гњилану која је некада била мала да прими српску децу из овога града, након 1999. године узурпирана је од стране Албанаца, а српска деца су најпре школу похађала под шатором у порти цркве Св. Николе у Гњилану, да би касније школа била пресељена у оближњу кућу.
Прошле године су на зидовима школе исписани расистички графити против Срба и Србије.
У Косовско-поморавским селима сваке године се бележи опадање броја уписаних првака. У Коретишту је уписано само четворо првака. У селу Церница ове године нема ниједног ђака првака.
У горњем Кусцу је број уписаних првака традиционално највећи, ове године је тај број већи од двадесеторо деце.

Све мањи број уписане деце у први разред, прави је показатељ да се број Срба на Косову и Метохији сваке године значајно смањује, па су зато многе школе у селима са смањеним бројем становника пред затварањем. Ово је последњи позив властодршцима да нешто учине по питању неконтролисаног исељавања Срба са Косова и Метохије.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %