Србе на Косову и Метохији већ одавно нико не пита о ничему. О њиховој судбини одлучује се стотинама и хиљадама километара далеко од њих, а они, о одлуци која се тиче њих самих, како изгледа сазнаће из медија.
"Већ дуже време слушамо да постоји неки план за Косово и чекамо да чујемо шта значи разграничење и у којој држави ће нам остати имања, да ли да пакујемо кофере или да се радујемо останку?", ово је питање косовско-метохијских Срба које постављају готово након сваког другог дневника на РТС-у, а одговора нема.

У преговорима у Бриселу никада није учествовао ниједан Србин са Косова и Метохије како би се тамо из прве руке чуло који су стварни проблеми са којима се суочавају они људи који свакодневно живе тамо одакле су сви виђенији Срби с краја двадесетог века побегли и распродали своја имања без икакве одговорности.

Да ли су Срби криви што данас живе на КиМ?

Некако је српском народу на Косову и Метохији наметнут осећај кривице, због позиције у којој се Србија налази, па тако један број људи коментаришући на друштвеним мрежама окривљују српски народ на Космету због свега што се негативно догађа.

Неизвесно двадесет година.

Косово и Метохија је синоним за патриотизам у предизборним кампањама, уствари може се рећи да је проверено средство за добијање избора.
Наслушали су се Срби у Београду многих патриотско-политичких говора, а сви су засновани на речима "Косово је срце Србије", али... готово да ниједан политичар није остао доследан својих говора. Најупечатљивији је био говор некадашњег председника Републике Србије, господина Томислава Николића. Његов говор испред Народне Скупштине у Београду фебруара 2008. године остао је урезан у сећање многих Срба, сви су га упамтили, али га је изгледа само он заборавио.
На жалост двадесет коза и неколико крава о којима смо слушали у медијима нису довољан разлог сиротињи да остане да живи на Косову и Метохији, а о осталим обећањима која су изречена, а која нису чак ни разматрана, не треба говорити.

Срби са Косова и Метохије памте све, али немају могућности да то и кажу.

Број крупне стоке која је украђена Србима не мери се више стотинама, о томе наравно нећете чути у Дневнику РТС-а, али ћете сазнати ако је неко од политичара (не својим новцем) донирао једну краву сиротом српском домаћину у селима у Метохији. О томе се пак у медијима говори данима. Навикли су Срби на оваква понижења и опет им је драго да се макар на такав начин чује за њих.
Ипак, Србима на Косову и Метохији није потребна милостиња, већ слобода и услови да сами зараде за живот, а о томе нико не размишља.

Срби на КиМ као сметња за бољи живот Србије.

Потчињени интересима Србије, Албанаца и великих сила, Срби на Косову и Метохији постали су и таоци Србије, као сметња за улазак Србије у заједницу европских држава. Искусни у страдању, косметски Срби кажу да ће услова у Србији бити још.
Без основних права која чине једно цивилизовано друштво, Срби на Косову и Метохији су етничка група која је по питању људских права одавно испод права која у Србији остварује било која мањинска заједница.
Држава која у последњих неколико година Србима са Косова и Метохије полако одузима институције и без питања их неуставно интегрише у косовски систем, без права на путне исправе које издаје матична држава којој припадају, прети да таквим деловањем преосталом српском живљу на Косову и Метохији одузме и национални идентитет.

Након двадесет година, Србима је неизвесно свако следеће сутра.

Патријарх који због своје безбедности није у Патријаршији и политичари уваљени у топле фотеље од којих многи никада нису били на Косову и Метохији, који за посету морају да добро замоле косовске институције, разматрају планове за коначан статус Косова и Метохије и свога народа, који живи у условима недстојним људском роду данашњице, дискриминисани и од српских и косовских институција.
Скрнављење школског система који је уједно и стуб опстанка српског живља на Косову и Метохији се смишљено наставља. Српску децу на Косову и Метохији уче неквалификовани "интелектуалци" од којих је већина своју децу на школовање послала у Србији.

Некоме је изгледа стало до тога да Срби убрзано пропадају.

Сви су незадовољни и сви ћуте и гледају. Да ли је овакво стање подржано из врха државе, како би се коначна кривица за предају Косова и Метохије свалила на саме косовско-метохијске Србе, који су и до сада издржали најтежих двадесет година?
Повлачење институција из већине српских средина и централизовање истих, којима се управља са севера Косова и Метохије, потез је власти.
Управљање школама обавља се из Косовске Митровице, а како се врши избор радника, с обзиром на непостојање законских оквира за заснивање радног односа, потпуно је непознато, а уједно је и питање за надлежне у институцији коју је Влада Републике Србије оформила да руководи институционалним питањима за Србе на Косову и Метохију, а реч је о Канцеларији за Косово и Метохију.

Некако је постало очигледно да косовско-метохијске Србе представљају људи ниског морала и сумњивог образовања, спремни да ураде све да би се додворили и једној и другој власти и дошли до личне користи.
Одавно је покидана жица која је делила интелект од незнања.

Након двадесет година Срби живе у страху од могућих сукоба са Албанцима, о чему се свакодневно говори, али се ћути о страху који косовско-метохијски Срби имају од тзв. лидера који су делегирани од стране матичне државе Србије.

Свакодневно контролисано и привидно јединство које Влада међу косметским Србима ствара слику подршке идеји о разграничењу.

Гостујући у емисији "Упитник", на РТС-у, директор Канцеларије за Косово и Метохију у више наврата је истицао да је подршка косметских Срба актуелној политици велика и да износи 90%. Да ли се на тај начин такође приписује подршка политици разграничења од чак 90%, а обзиром да се зна да већина Срба живи јужније од Ибра, неизвесно је на којој ће страници историје бити исписана улога Срба и улога политичара из Српске листе у сопственој пропасти.
Иступање из таквога "јединства" свакога појединца из српске заједнице жестоко је кажњиво.

Друго је питање да ли би Српска листа са причом о разграничењу добила подршку српских гласача, ако би се та идеја реално представила у преизборној кампањи?
Политички лидери косметских Срба о идеји разграничења чују само у медијима и свом народу не знају да објасне шта заправо значи фамозно разграничење и у каквим ће условима живети Срби који би се према тој идеји нашли у потпуно независном Косову. Како ствари стоје, ако до разграничења дође и Срби и политичари Српске листе из медија ће сазнати шта ће се догађати од тренутка када разграничење наступи.
Ако би Срби опет подржали такву идеју, то говори о невероватној моћи управљања туђим мислима, што се са политичара пресликава и на народ.
Било како било, Србима се приписује подршка идеји политичара о разграничењу, која никада није представљена гласачима на било којим изборима, на Косову и Метохији или у Србији.
Више је него јасно да се избор политичких вођа косметских Срба обавља по јасно осмишљеним правилима. У већини случајева, профил људи који представљају српску заједницу на Косову и Метохији је, ограничено размишљање, подводљивост, сумњива прошлост, осветољубивост, итд. Непослушни не уживају поштовање Београда и против њих се воде анти кампање. Ова правила се односе и на људе који су одабрани да воде српске институције од највећег значаја (школе и здравствене установе) за опстанак Срба на Косову и Метохији.
За свако иступање на друштвеним мрежама или јавно иступање у друштву против политике "јединства", озбиљно се разматра у круговима који су задужени за контролу.
Податак да је у свим општинама на Косову и Метохији у српским институцијама запослено више хиљада људи са најминималнијим примањима, говори о начину на који се народу намеће мишљење и контролише деловање појединаца.

Другим речима косметским Србима се намеће живот у независном Косову.
На тај начин глас већине Срба који живе на Косову и Метохији се не чује, али се чује глас политичара са Севера Косова и Метохије.
Да ли на тај начин можемо да наслутимо где ће се налзити линија разграничења видеће се када до тога дође.

До тада Срби јужније од Ибра, задовољни са пар хиљада динара прихватиће све што им се товари на леђима, а онда ће нестати и минималац који ће им повисти тон, а тада ће бити касно.

Долазак десеторо Срба са Косова и Метохије није једноставан, али због будућности наше деце, ми смо спремни да издржимо све.

Трећи је дан како Срби и Албанци живе у "100 % држави". У Приштини је у знак захвалности за 100% суверености освануо билборд  премијеру Косова, Рамушу Харадинају.

100% СУВЕРЕНОСТИ ПЛАТИЋЕ СИРОТИЊА!

Сто хиљада Срба који живе у тзв. косовско-метохијским енкалавама делимично су навикнути на овакво стање јер ни до сада нису могли да купују многе српске производе који се налазе на полицама прехрамбених маркета на тзв. северу Косова и Метохије, а још је много ствари због којих се ови људи осећају немоћнијим од Срба са севера Косова и Метохије.

Поскупљење хлеба неће много погодити Србе у српским срединама с' обзиром да живе у селима и сами производе свој хлеб.

ЦАРИНА КОСОВА НЕ ДОЗВОЉАВА ЧАК НИ 100 гр. КАФЕ! - под изговором да је забрањено.

Царина Косова од доношења нове уредбе не дозвољава Србима јужније од Ибра да намирнице за кућне потребе пренесу преко административног прелаза.

Требало је да се деси блокада на увоз српских производа да би српски медији обратили пажњу на свакодневне потребе Срба на Косову и Метохији.
Ипак, брига постоји данас, али само да ли српска деца на северу имају "Имлек" производе, не знајући да српска деца која живе јужније од Косовске Митровице српске млечне и остале прехрамбене производе из Србије немају више од десет година.

МЛЕКО И ПАВЛАКА "МОЈА КРАВИЦА" ОД НЕДАВНО, АЛИ ИЗ БиХ!

На полицама албанских маркета годинама се налазе кондиторски производи страних компанија који се производе у Србији, а који по уредби Владе Косова неће бити подвргнути новом опорезивању, што значи да великих промена неће бити у прахрамбеном сектору.
Цене зејтина, Плазме и осталих производа и данас су непромењене у шопинг центрима ВИВА ФРЕШ и ЕТЦ.

НЕМА СУХОМЕСНАТИХ ПРОИЗВОДА ИЗ СРБИЈЕ!

Српског шећера на полицама косовских трговина никада није било.

У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ГОДИНАМА НЕМАЈУ ШПРИЦ И ИГЛУ!

Здравствене установе у српским срединама јужније од Ибра годинама немају основних медикамената за лечење пацијената. Људи су принуђени да купују шприцеве, ињекције, инфузионе растворе, итд.
Српских апотека има тек неколико у свим српским срединама, па се зато Срби лековима снабдевају у албанским апотекама у којима су најзаступљенији лекови из Турске, који се нуде болесницима у замену за српске.

ХЛЕБ ПОСКУПЕО У СРПСКИМ ПРОДАВНИЦАМА!

Чудно је да је данас хлеб поскупео, али само у српским продавницама, што не значи да цена хлеба неће бити повећана и у албанским пекарама којима Влада Косова нуди субвенције како би спречили раст цена. Албански млинови пшеницу увозе углавном из Србије и то по минималној цени, чак за осам динара по килограму.

НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ГРАДЕ САМО АЛБАНЦИ!

Стоваришта грађевинског материјала мораће да коригују цене, јер већина грађевинског материјала долази из Србије.

Новоформирана општина на Косову, Ново Брдо, постала је прави рај за лопове, који кидишу на српску имовину. Ноћас је у Стражи, из штале Милована Дичића изведена стеона крава која је била један од извора прихода ове изузетно сиромашне породице, која годинама живи у нехуманим условима. О проблему који мучи Дичиће из Страже писали смо и раније и апеловали на људе добре воље да помогну. Међутим, помоћи ниоткуда.
Последња невоља која је задесила Дичиће, натерала је председника општине Светислава Ивановића да обиђе ову породицу и увери се у какавој беди живи Милован са болесном женом, две малолетне ћерке, болесном мајком и братом. Председник Ивановић је обећао помоћ, а Дичићи се и даље надају да ће им неко изаћи у сусрет, јер још увек нису изгубили веру у људе.
Ноћас је ова породица била на мети лопова који већ годинама харају у планинским селима Новога Брда. Новобрдским Србима разбојници најчешће краду стоку и пољопривредне машине. 
Само у овој години украдено је више десетина грла крупне стоке, а на мети лопова било је и домаћинство председника Општине Ново Брдо, Светислава Ивановића, коме су из штале украдена говеда.
Косовска полиција годинама не може да уђе у траг разбојницима, а како ће моћи када немају основне услове за рад.
Према незваничним подацима полицијска станица у Новом Брду, општини која се протеже на површини од око  две стотине квадратних километара, у свом поседу има само једно (не)исправно возило. Имајући у обзир да су поједина села новобрдске опшитине од полицијске станице удаљена и више од петнаест километара, такво стање је идеално за разбојнике који несметано могу да обављају своју делатност.

Након сваке крађе, косовска полиција обавља увиђај, али се све завршава само на томе, од крадљиваца никаквога трага.

Где нестаје стока коју лопови нечујно износе из српских штала, никада није откривено, а такође је непознато да ли за то постоји воља косовских власти.
Смене и хапшења командира полицијске станице у Новом Брду нису допринеле бољитку, напротив стање се погоршало.
У брдско-планинским селима Новога Брда живе углавном сиромашне породице које живе од пољопривреде и сточарства, али су многи домаћини принуђени да распродају стоку јер штету од крађе  не могу да надокнаде.
Проблем крађе стоке присутан је више од једне деценије, а ниједна крађа није расветљена.

Више о животу породице Дичић прочитајте на следећем линку: 

Апел за помоћ: Дичићи из Страже на КиМ живе на ивици беде!