Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
понедељак, 12 фебруар 2018 16:16

 

prizren

Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву, јер је на месту данашњег Призрена била римска Тheranda. Грци су га звали  а наш га је а народ називао данашњим именом Призрен, сем тога и Презрен, Прездрин, Приздрен; Турци су га звали Торсерин и Персерин, Арнаути Призренди. Марко Миљанов га редовно зове Приздрен. У народним се песмама зове бијелим Призреном, убавим и питомим местом, српским Цариградом: „Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду". У споменицама и путописима име Призрен пише се и врло различито: призренски, Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Preisereno, Priseren, Pereserin, Prisreno, Prisirien, Prisrine, Prisdeno, Pristren, Prisarin, Presren, Prisrena, Presari, Preserin итд. Види се дакле и по овим именима да су се данашњи народни називи Приздрен, Прездрин и Презрен, поред општег имена Призрен, чули и раније. У средњем веку Призрен је био једно од најзнатнијих трговинских места у српским земљама. Налазио се на најкраћем путу који је срце српских земаља, Стару Србију, везивао са јадранским приморјем, куда је готово сва српска средњевековна трговина ишла.

Није био много удаљен ни од солунског и босанског друма. Важност се Призрена подигла особито, кад се у њему решавала судбина Балканског полуострва: највећи свој политички и трговински значај постигао је Призрен за владе цара Стевана Душана, који га је учинио својом престоницом и који је у њему подигао манастир св. Михаила. Трговински значај Призрена у том времену види се нарочито по томе, што су Дубровчани у њему имали своју велику колонију, силне дужнике, у грађанству свој ђенерални конзулат; што су закупљивали и призренску царину, па су чак радили, најпре код краља дечанског, а затим код цара Душана, да им се за заштиту дубровачких трговаца у Призрену уступи чак акропољ призренски, castrum, castellum Presren, Prisarinum, како су то Дубровчани писали 1332. године. На томе су Дубровчани много радили, нарочито док је Душанова престоница била на Косову у Сврчину, и ја бих претпоставио да су Дубровчани хтели да имају тај кастел у својим рукама да би се заклонили од Арбанаса у евентуалним нападима њиховим на Призрен из тада још неосвојене и неумирене Албаније, а у споменицама има врло много вести и спомена да су дубровачки каравани и трговци много страдали од арбанашких разбојника. Разбојништво и напад на мирне путнике и трговце је стално занимање Арбанаса почев од 13. века па до наших дана. Још у 16. веку, по Канеју (1573), кроз Качаник се није могло проћи од разбојника арбанашких.

Дубровачки консул, по жељи призренских Дубровчана, становао је ста-лно у Призрену, и само је, кад је то потребно било на позив дубровачких трг-оваца, ишао на краљев двор у Сврчин код Приштине и на вашаре и тргове, а годишње два пута је обилазио све дубровачке колоније у Србији. Дубровачка се колонија у Призрену повећа, кад се у првој половини 15. века растури дубровачка колонија у Брскову. Економски и трговински значај Призрена у 14. веку види се по томе, што је град Призрен тада ковао и свој новац, као и сами владаоци и јачи феудали.

Турци су заузели Призрен ујуну 1455. године. Под 9. јуном 1455. године наш летописац је забележио: „Прими цар Призренац и Призрен стари 21 јуна". Да ли је овај Призренац онај кастел што га 1331. и 1332. године толико много тражаше Дубровчани за своје трговце? Изгледа да се дубровачка колонија у Призрену по турском освојењу Призрена смањила и растурила.

И за турске владе у 16. веку Призрен се помиње као да није био мала варош. Само Мехмед Хајредин Кукли-бег 1537. године имау Призрену 117 дућана и 6 воденица. У другој половини 16. века Призрен страда од Арбанаса и Синан-паше Ротуловића. Дечански је калуђер забележио под годином 1574: „Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмут-беговића у Пећи, у Скадар од Иван-беговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синан-пашића Ротуловића, у Ђакову од Елсу-пашића. Две хиљаде христијане около ови вароши исекоше".
У 17. веку Призрен се помиње као велика и знатна варош. Марин Бици (1610) описује Призрен као отворену варош „без зидова" (градских); има 8600 кућа, доста великих; готово све куће имају своја дворишта, као и сеоске ку-ће у Италији, и Призрен, по величини, не уступа ниједној вароши у Старој Србији осем Скопљу (које је од Призрена већа варош); варош је пуна чесама и живе, текуће воде, која окреће воденичке витлове и чини варош угледном и прекрасном. Софијски архиепископ Петар у својој историјској расправи о при-зренском епископату (1655) рачуна да у Призрену има 12 000 кућа, од којих су 30 католичких а остало православни Срби и Турци; у вароши се налази преко 300 воденица; Призрен се налази на врло лепом положају, а у пределу изобилном у житу, вину и риби. И Ст. Гаспари (1671. године) рачуна Призрен у ред главних вароши у Србији. Лепе нам податке о Призрену 17. века пружа Петар Богданић Бакшић, о коме г. Чеда Мијатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Призрен тргује највише вином и кордованом; у њему се израђују разне пушке и димискије. Око Призрена пуно је родних винограда, који дају изврсно вино. Масареки (1651 г.) помиње да призренски трговци извозе вуну чак у Германију преко Београда. Види се, дакле, да је сточарство било развијено на Шар-планини. Али је Призрен и у 17. веку страдао од планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита, како то Бакшић истиче. Иако је католика било мало, 30-40 кућа, у 17. веку столује католички владика, који је потчињен софијском католичком архиепископу. Понекад је Призрен страдао од нових турских намета. По једном запису, 1651. године у Призрен дође Мехмет-паша и узе од народа 10 000 акчи на име новог намета дотле ненаплаћиваног „кафтан-акче": „А он узе 10.000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!", вели тај јадник који је цео запис дао.

У 18. веку Призрен се помиње као „место Призрен". У њему је при цркви св. Ћорђа православна митрополија и православни се митрополит зове призренски и рашки. Занати су му организовани у еснафе (1788. г. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века и наш је Призрен настрадао од Арбанаса, када су пострадале и пропале многе вароши и села у српским земљама од крџалија и Арбанаса. Поп Сава из Призрена забележио је: „На 1795 года пленен бист Призрен од Махмут-паше" (Бушатлије). Призрен је тада морао љуто пострадати од тог Бушатлије и његових Арбанаса, кад је ускоро после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа (домова) у 17. веку: Божур рачуна у њему 7-8 000 становника, а Пуквиљ (1805) Призрен, некад богат и велик, зове доста насељеном варошицом (Prisrendi, petite ville assez peuplee).

Где се дело оно многобројно призренско станивништво 17. века? Веро-ватно се разбегло испред арбанаских армија, а свакако је нешто и изгинуло. Иако је Призрен при крају 18. века љуто настрадао, ипак се он у 19. веку брзо подигао. Један француски извештај из почетка 19. века помиње Призрен као варош прилично насељену на важном трговачком друму који је водио из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље; становници су му нешто муслимани а нешто хришћани, а језик им је српски; Призреном управља бег зависан од охридског паше.

Вук Караџић помиње 1827. године Призрен као стари град с великом вароши. Ами Буе (1840) узима да је Призрен једна од најлепших и најбогатијих вароши у европској Турској. Има преко 26 000 становника. Разни занати, ве-ли Буе, и његова транзитна трговина између Турске и приморске Арбаније учинили су да се повећа богатство и број његова становништва; има покривену чаршију, 12 великих џамија, више сахатних кула, једну православну и једну католичку цркву; столица је православног владике; није тако прљав као остале вароши у Турској.

После овог лепог напретка Призрен се непрестано повећавао и богатио. Гилфердинг 1857. године рачуна у њему 4 000 домова. Тада је и Призрен био у трговинским везама са Београдом, Сарајевом и Скадром; становништву је гла-вно занимање била трговина, која је претежно била у рукама православних; жива је била призренска чаршија и захватала је неколико покривених улица. Хан (1863) рачуна у Призрену на 46 000 становника и 1 200 дућана у чаршији. Призрен је тада сматран за главну оружницу на Балканском полуострву, јер се у њему много оружја
израђивало. Поред многих пушкара било је много и табака и терзија. Призренски се сахтијан извозио у Маџарску, други се призренски производи извозили на све стране, нарочито у Мисир и Србију. Трговина је сва била у рукама хришћана. Али је тада већ друм скадарски постао несигуран и рђав, да се Призрен почео окретати Солуну, одакле је добивао енглеску робу. Мекензијева и Ирбијева не смањују Призрену број становништва, али тврде, разуме се погрешно, да је „сасвим без икакве политичке и трговинске важности". Важну статистику Призрена пружа поуздани Милер у својој Арбанији (1844). Он рачуна да у Призрену има 6 000 кућа, од којих су 4/5 Срба и сматра Призрен као једну од најкраснијих, најбогатијих и најраднијих вароши у Турској. Од 1912.године, после 457 година, Призрен је поново у саставу Србије

Српска војска у ослобођеном Призрену

 

Радомир Путник                      Петар Бојовић                     Степа Степановић            Живојин Мишић

 

 

 

среда, 07 фебруар 2018 17:45

pozivnibroj

Из Косовске регулаторне агенције за телекомуникације у Приштини поручују, да до краја јула ове године престаје употреба позивног броја +381, +377 и +386, који су били у употреби након 1999. године за функционисање фиксне и мобилне телефоније..
Исто тако, до краја јула месеца ове године, у потпуној употреби ће бити уведен нови позивни код, који је додељен Косову и Метохији од стране Међународне телекомуникационе уније, а  уз одобрење Србије: Е.164 +383, а до краја 2018. године биће спроведена комплетна имплементација споразума о телекомуникацијама, што подразумева и имплементацију новог кода мобилних мрежа МСС:221.
Из више од стотину земаља широм света, већ је могуће успоставити телефонску везу са Косовом са новим позивним бројем +383.

Новоформирана компанија МТС Д.О.О. на Косову и Метохији пословаће по законима Косовске регулаторне агенције за телекомуникацију. МТС Д.О.О. рачуне и допуне од недавно наплаћује у еврима, без икакве најаве, а Србима није детаљно представљен начин функционисања ове мреже. За сада су незваничне информације да ће се телефонски разговори у роамингу са МТС Србија наплаћивати по посебним тарифама и да неће бити драстичних промена.

Подсетиомо се неких детаља о Споразуму о телекомуникацијама:


У тачки 2 овога споразума јасно се истиче "обезбеђивање узајамно неометаног пружања услуга заснованих на принципима Међународне телекомуникационе уније и избегавања  сметњи у емитовању сигнала. Свака страна се обавезује да не покрива границу-административну границу друге стране међународним сигналом".

 

Нова компанија МТС-а биће регистрована на Косову и радиће у косовским законодавним оквирима, као нови, четврти оператер.
Фиксна телефонија у српским срединама ће такође бити додељена NEWco, која ће највероватније бити власник постојеће инфраструктуре, тј.новој компанији која ће бити регистрована у складу са косовско-регулаторним законским оквирима.

У споразуму се наводи "Уз сагласност администрације Републике Србије, директор ТСБ-а је (још 2015. године) доделио следеће међународне кодове Косову: E164 Code:383, E.212 Code:221, Q708 сигнализирајући број мрежне области (Sanc): 7-214".

О поштанским услугама у овом делу споразума није преговарано, али су обе стране усагласиле став, да ће се о томе преговарати касније.

О овом споразуму у име Србије са Косовом су преговарили чланови радне групе за телекомуникације: Милан Јанковић из Рател-а, Милан Алексијевић из Телекома Србије и Владимир Димитријевић из Поште Србије.

среда, 24 јануар 2018 14:56
vucic lapljeselo 
Гледајући телевизијски пренос који ће по дужини емитовања уживо програма са Косова и Метохије ући у историју тв преноса, многи нису ни помислили, колико тај пренос кошта.
Срби на Косову и Метохији су  јавности Србије представљени као највећи паћеници данашњице, који вапе за  милостињом, а Србима са Косова и Метохије је потребна само СЛОБОДА.
Колико заиста кошта телевизијски пренос уживо, за који је потребна екипа од десетак људи са опремом за емитовање телевизијског сигнала, ако узмемо обзир да телевизије емитовање оваквог програма мере у секундама?
Када бисмо знали праву цену петочасовног телевизијског преноса, сазнали бисмо колико би оваца износило Миланово стадо или колика би била колона трактора из Србије према Косову и Метохији, а можда бисмо изградили и једно повратничко насеље, осим ако на делу није ступила добродушност медијског мага Србије, Жељка Митровића.
Ако бисмо се одлучили за тракторе, била би то једина колона трактора са косовско-метохијским Србима, која се креће од Београда ка Приштини, за разлику од оних које, су још пре две деценије отишле ка многим градовима у Србији и никада се нису вратиле.
На жалост, према свему судећи, такав призор нећемо доживети нити видети. После свега, изгледнија је варијанта да ће се трактори и даље кретати у оном другом правцу.
Да ли је све морало да се преноси "уживо"?
Пошто одговор никада нећемо сазнати, најизвесније је да  да ће петочасовна епизода о беди и сиромаштву косовко-метохијских Срба  пасти на леђа пореским обвезницима у Србији.
Очигледно је да ће Жељко Митровић, власник приватне телевизије која је емитовала програм "уживо" из Лапљег Села, увећати своје стадо на својој "фарми", а Милану је довољно и пар јагањаца, које није добио од државе, већ од људи добре воље,  који су се јавили председнику у току емисије. Такође и Снежани из Сувог Луковца, трактор је донирао један бизнисмен из Јагодине, који се сажалио над јадним Србима и позвао председника у сред емисије и решио проблем.  И Дејан Станковић се сажалио над судбином Срба око Вучитрна, па је донирао један теренски аутомобил. 
Како је време одмицало, петочасовна епизода уживо преноса свима је личила на још један ријалити програм у продукцији телевизије Пинк.
Они који желе да минимизирају активности председника Вучића,  отишли су корак даље. Наводно, они Срби који су имали среће да председника гледају уживо у сали у Лапљем Селу, у контакту са својим пријатељима, који су председника гледали кући путем телевизијског преноса, "установили су да пренос није био уживо?" Кажу да је разлика била тридесетак минута у односу на стварно време.
 
четвртак, 11 јануар 2018 20:00
mts
Седам месеци након формирања нове телекомуникационе компаније МТС Д.О.О. на Косову и Метохији, још увек није познато како ће функционисати овај мобилни оператер, који би требало да превасходно служи Србима, али и осталим становницима покрајине. Једино што је познато је то да ће и овај мобилни оператер на Косову радити као и већ постојећа три, по систему косовске регулаторне агенције за телекомуникације.
Од недавно су корисницима фиксне телефоније на кућну адресу почели да пристижу телефонски рачуни, иако у многим срединама телефони не раде десет и више година.
Кредит за припејд кориснике тренутно је могуће уплатити само у еврима, а такође су и  рачуни постпеид корисницима  без њиховог знања преиначени у еврима, иако су уговори потписани много раније, а уговорена валута за плаћање је динар. 
МТС корисници који желе да постојеће бројеве користе у новој мрежи на Косову и Метохији били су у обавази да те бројеве региструју у просторијама новоформиране компаније која ради у српским срединама на Косову и Метохији. За регистрацију бројева корисници уз сим картицу прилажу косовску и српску личну карту, а на крају потписују сагласност.
Рок за регистрацију бројева истекао је средином прошле године, а многи људи нису били информисани да то ураде. Они који су своје бројеве пререгистровали добили су нове сим картице са истим бројем, а у уговору пише да се на тој истој картици налази још један број (047) који ће бити у употреби онога дана када МТС-Србија престане са емитовањем сигнала.
Нетранспарентност постигнутих договора у Бриселу, ствара пометњу међу косовско-метохијским Србима. Мобилна телефонија Србије на Косову и Метохији за косовску власт "нелегално" емитује сигнал у српским срединама на Косову и Метохији. 
Бриселским споразумом договорено је формирање нове телекомуникационе компаније која је регистрована по косовским законима и почела је са радом маја месеца 2017. године. Нова телекомуникациона компанија на Косову је добила име МТС Д.О.О.
У споразуму је јасно прецизирано да се обе стране обавезују да неће бити ометања сигнала, тј. да се сигнал МТС-Србија неће емитовати преко административне линије са Косовом и Метохијом.
Из косовске Владе недавно је изашла информација да ће у августу ове године престати са употребом позивни број +381 и да ће према споразуму из Брисела Косово почети са коришћењем свог позивног броја +383. 
понедељак, 01 јануар 2018 20:28

kps1

Велике гужве на административним прелазима са Косовом и Метохијом резултат су повећаног прилива аутомобила са страним регистарским ознакама.
На административним прелазима са Косовом и Метохијом чека се до сат времена, а у наредним данима због завршетка одмора, очекују се велике гужве на изласку са Косова и Метохије.
Од употребе ватреног оружја и пиротехничких средстава у новогодишњој ноћи на Косову и Метохији, рањена су три лица.
У селу Пожарање код Косовске Витине један човек је изгубио живот у саобраћајној несрећи, коју је према полицијским извештајима сам изазвао.
Више од двадесеторо  повређених од употребе пиротехничких средстава затражило је лекарску помоћ у новогодишњој ноћи.
Позив косовског премијера Рамуша Харадинаја да новогодишња ноћ протекне без употребе ватреног оружја, није уродио плодом.
Употреба ватреног оружја и пиротехничких средстава на Косову и Метохији је сваке године све већа. Рафали светлећих метака готово "традиционално" се могу видети ка српским селима која се налазе у близини косовских градова.
Косовска полиција је преко албанских медија објавила податак да је у новогодишњој ноћи у саобраћајним незгодама повређено тринаесторо људи, а забележено је преко 450 саобраћајних прекршаја.
У српским срединама на Косову и Метохији Нова година је дочекана скромно уз по неки ватромет.

уторак, 28 новембар 2017 11:22

putokaz kraljevo

Борба за опстанак Срба на Косову и Метохији никада није била тежа, али такође никада није примећена већа похлепност и небрига Срба за опстанак народа.
У мултиетничким општинама у којима власт има "Српска листа", а које још називају "српским општинама", коло воде углавном Срби чија деца не живе на Косову и Метохији, а све зарад бриге о партијским интересима и очувања својих позиција на власти.

На високим општинским функцијама у новоформираним косовским општинама, као и у српским институцијима на Косову и Метохији, налазе се Срби са сумњивим моралом, образовањем и интелектуалним способностима, а њихова деца не живе на Косову и Метохији. Зато је у школама све мање деце.
Поред локалних функционера, многи просветни радници своју децу школују у Србији, а сами су део образовног система на Косову и Метохији у чији квалитет немају поверења. За живот својих породица зарађују на рачун преосталих Срба, под изговором "док траје нека траје".
Вођени овом чињеницом, мало јe рећи небригом власти и безобразлуком појединаца, Срби због немаштине одлучују да у бесцење распродају своја имања и трајно напусте Косово и Метохију. Евидентно је да се Срби све чешће одлучују да распродају сву своју имовину која може да се уновчи.
За освајање територије у општини Грачаница Албанци су издвојили много новца, а продајом имовине Срби су довели у питање свој опстанак, а с обзиром да је све учесталија продаја кућа и насељавање нових становника, у скоријој будућности локална власт може да постане албанска.
Мит о српским општинама живи само у нацоналним медијима Србије, док је на терену на делу тотална албанизација ових општина, које би по причама политичара, требало да буду стожери опстанка Срба.
У прилог томе је и чињеница да у општини Клокот право гласа има само 3700 људи, од тога је једна трећина Албанаца. Од две трећине Срба који су уписани у бирачки списак, већи део не живи на Косову и Метохији. Борбу Срба за власт у овој општини са подсмехом су коментарисали албански медији на Косову и Метохији. Након локалних избора у овој општини Београд је посвађао Србе.
Структура становништва у тзв. српским општинама, значајно се мења, чак на месечном нивоу, јер Албанци куповином српских имања, повећавају присутност у њима, што се да приметити по бирачким списковима, а није тешко наслутити шта је заправо циљ.
Обруч око српских села на Брезовици, у општини Партеш, Гњилану, као и у Новом Брду, све више се стеже. Новоформиране општине са српском влашћу изгледа да немају снаге да се боре са нелегалном градњом, која све више узима маха.
Локалне власти у тзв. српским општинама на Косову и Метохији које су изабране искључиво подршком Београда, никада нису кренуле у "борбу" са проблемом који прети да овај простор, тихо, етнички очисти од Срба.
Док се политички врх Србије бави високом политиком, а локални српски политичари на Косову и Метохији сплеткарењем и бригом за осптанком на власти, Срби на Косову и Метохији сунце под небом траже на неком другом месту.
Ниједна власт, државна, или локална није желела да утврди колико младих Срба годишње напусти Косово и Метохију, а евидентно је да су села све празнија.

И док траје борба политиканата за институционалну власт на терену, национални дијалог у држави и одлучивање у Бриселу, нико и не примећује да пролеће на Косову и Метохији највероватније неће дочекати многи млади брачни парови, јер не могу да прехране своје породице.

уторак, 21 новембар 2017 22:24

zakljucanavrata

По свему судећи званичној политици Србије  потребно је  да у српским општинама на Косову и Метохији има власт под својом контролом, како би неометано могли да спроводе договоре из Брисела који су обавезујући за обе стране.
Срби на Косову и Метохији уморни су од предизборних борби у којима нико није поменуо све мању институционалну подршку Србије, већ им је стављено до знања  да је гласање за сваку другу опцију издаја.
Потпуно укидање и делимична  интеграција српских институција у косовски систем до сада је прошло неопажено, а након парламентарних и локалних избора, који су одржани ове године, кренуће сe у укидање и преосталих институција, које Србима пружају какву-такву институционалну подршку. Укидање институција Србије на Косову већ се негативно одразило на исељавање Срба са Косова и Метохије.  Тачан број Срба који су напустили Косово и Метохију у протекле три године није познат.
Многи споразуми су потписани неколико година уназад, а њихово спровођење чека прави тренутак.
Српском политичком врху је јасно стављено до знања да је главни услов за формирање  Заједнице срских општина, коначно укидање преосталих паралелних институција на Косову и Метохији.
Заједница српских општина биће формирана након испуњавања обавеза Србије.
Интеграција у косовски институционални систем спроводи се само на северу, док ће институције на већем делу Косова и Метохије, где живи највећи број Срба бити потпуно угашене.
Србима на Косову и Метохији су већ почели да пристижу телефонски рачуни обрачунати у еврима, које Срби морају да плаћају у косовским банкама. Исто је и са постпејд уговорима, иако потписани у Србији са лицима која имају пребивалиште на Косову и Метохији, рачуни за уплату су однедавно у еврима.

Косовска страна је у преговорима ставила акценат  само на север Косова и Метохије, јер  жели да инсталира свој иснтитуционални систем на делу територије који није био под контролом Приштине, али је све већа незаинетерсованост Београда за Србе који живе јужније од Ибра први показатељ Србима да на Косову и Метохији за њих нема будућности.
Сви припадници МУП-а су пензионисани, а само они који живе на северу су интегрисани у КПС. Списак за интеграцију запослених у цивилној заштити на севереу Косова и Метохије дошао је баш из канцеларије за Косово и Метохију, а ови људи су интегрисани у Пореској управи Косова, библиотекама, општинам, итд.  На северу Косова и Метохије почео је да ради Суд који ће Србима да суди по законима Косова.
Следећа институција која ће бити угашена је Пореска управа Србије и на крају ће бити угашене Привремени општински органи и пратеће општинске институције.

Још није познато како ће функционисати школство и здравство, а с обзиром да неће имати институционалну општинску подршку српских општина, неизвесна је будућност и ових институција.

Баш због тога ће исељавање Срба бити све интензивније, а на тај начин ће на крају бити јасно заокружена косовска независност.

субота, 28 октобар 2017 20:26

arnautski zulum

Судбина Срба на Косову и Метохији понавља се често. Након Другог светског рата 1941. године,  италијански дипломата описао је страдање колонизованих Срба у Метохији, тако што је написао да ниједна српска кућа нема крова.
Данас у Метохији српске куће су опет спаљене, порушене и без кровова.
У периоду од 1918, године па све до почетха Другог светског рата на Косову и Метохији је досељено више од 12000 српских породица из Црне Горе, Босне, Херцеговине, Далмације, Лике и из Србије.
Број новопридошлих породица износио је десет процената од укупног броја становника на Косову и Метохији.
Пре Другог светског рата на Косову и Метохији је живело нешто више од 650000 становника. Намера тадашњих власти су биле да се на Косову и Метохији знатно увећа  број српског живља, с обзиром да је број албанског становништа био у наглом порасту.
Сиромашне српске породице које су се досељавале на Косово и Метохију, насељавале су све делове данашњег Косова и Метохије.
Након капитулације Југославије 1941. године, простор Косова и Метохије је подељен између три окупационе управе. Под немачку управу, која је обухватала ужу Србију, потпали су Косовско-митровачки, Вучитрнски и Лапски срез, као и делови Грачаничког среза. Остали делови Косова и Метохије подељени су између бугарских и италијанских окупационих снага. Бугарској је допао део Гњиланског среза северно од Пасјана, као и Витина, Качаник и Сиринићка Жупа, док је глав нину косовско-метохијске области заузела Италија, настојећи тиме да добије што више за своју марионетску државу Велику Албанију.

Већ у првим данима рата долази до насиља на Косову и Метохији.
Наоружане албанске групе нападале су из заседа припаднике Војске Краљевине Југославије, док је истовремено отпочео и терор над српским цивилним становништвом.
Посебно изложени притисцима били су колонисти, на које се међу Албанцима неретко гледало као на уљезе које су од 1918. до 1941. године југословенске власти насељавале на њихову земљу, самим тим и на њихову штету, а зарад остварења уско политичких државних интереса. Прогон колониста, који је био нарочито суров, имао је за циљ да додатно застра-
ши и у избеглиштво са Косова и Метохије натера остале Србе. То је веома брзо резултирало њиховим масовним, како неорганизованим, тако и организованим пресељавањем на територију уже, тзв. Недићеве Србије. Укупан
број исељеника са Косова и Метохије у току све четири ратне године није прецизан. Процене се крећу од око 40.000 до укупно 100.000 избеглица, укључујући и оне са подручја око Новог Пазара, Косовске Митровице и По-
дујева.
Према неким подацима, пак, само је из Метохије, у којој је до 1941. године живело око 100.000 људи, у окупирану Србију и Црну Гору протерано око 80.000 душа, док је остатак склоњен у шумама око Белог Поља, Гораждевца, Пећи, Ђураковца и Ђаковице.

Највећа страдања Срба, како староседелаца, тако и колониста, одиграла су се у првим недељама окупације. Том приликом најтеже је страдало становништво Метохије. У Пећком срезу, на пример, уништено је 65% насе- љеничких кућа, а у другим метохијским селима чак 95%. Колонисти су протеривани из својих станишта, имовина им је пљачкана и рушена, услед чега су бројна села потпуно опустошена.
Страдање колониста није при том било ограничено само на протеривање са добијене земље и уништавање имовине. Многи од њих су рањавани, па и убијани. У једном од саопштења из тих дана наводи се да „нема ни једне српске породице која је била насељена у Метохији да није страдала и имала жртава у крви и материјалу“.
О крвопролићу над колонистима сведочили су и представници окупатора, па је, тако, италијански дипломата Карло Умилта, који је посетио Косово и Метохију, пролазивши путем Ђаковица–Пећ забележио да није видео кућу са кровом, да су сва села била спаљена и да су лешеви људи лежали на ледини док су живи покушавали да се спасу. Таквим призором, односно изливом мржње Албанаца према српским колонистима, наведени дипломата био је потпуно шокиран.

Терор којем су били изложени по избијању рата најбоље описују сами колонисти. Трипко Драгићевић, на пример, колонизован у селу Забрђе, Подримски срез, у изјави коју 18. јула 1941. као избеглица даје у Општини Рашка, каже: „Ја сам са својом породицом побегао из Забрђа због тога: што су Арнаути по извршеној окупацији од стране немачких власти почели српске куће палити и убијати Србе издајући им наређења да се са имања одмах уклањају. Мене је позвао сеоски старешина Вејсил Ђема са једном масом наоружаних људи у мојој кући и саопштио ми да се у року од 6 сати одмах изгубим са породицом иначе после тога рока да ће нас поубијати. Од имовине дозволио ми је да могу узети само што могу понети на себе, а ресто ствари, жита и стоку то су они опљачкали и однели“.
Слично говори и Томо Зечевић, колонизован у селу Коло, у Срезу вучитрнском: „ једне ноћи Арнаути су ми излупали прозоре на кући из које су побегла моја деца куд које након чега је моја кућа потпуно опљачкана и све из куће однето што сам имао као и жито и остале намирнице, а пре свега овога запалили су ми сламу поред куће која је била саденута. Овакав поступак од стране Арнаута према мени довео ме је до сумње да ћу једног дана и живот изгубити те зато сам морао напустити тим пре што ми је то и наређено усмено од стране председника општине, који је по народности Арнаутин. Пред мој полазак из места погинули су моји ближњи комшије и то: Распоповић Богић са сином, Бешић Божо са братом који су побивени у једној кући од стране Арнаута.
Имена извршиоца овог дела не знам, а знам да за то нико није одговарао“.

Светлој сутрашњици на Косову и Метохији многи прогнани колонисти нису се могли надати ни после завршетка Другог светског рата.
Став нових власти, по којем су аграрна реформа и колонизација пре 6. априла 1941. спроведене неправедно и на штету староседелачког, углавном албанског становништва, довео је до тога да Национални комитет ослобођења Југослави- је (НКОЈ) донесе 6. марта 1945. Одлуку о привременој забрани враћања колониста у њихова предратна места живљења.
Та забрана, међутим, није била дефинитивна и имала је за циљ спречавање повратка колониста пре најављене ревизије аграрне реформе и колонизације којом је требало преиспиати да ли су сви случајеви добијања земље између 1918. и 1941. били у складу са законом.
Министарство за колонизацију Демократске Федеративне Југославије, сходно томе, већ 2. маја 1945. доноси Уредбу о повратку насељеника на Косово и Метохију, 18 а три месеца касније и Закон о ревизији додељивања земље насељеницима, по којем су право на добијену земљу губили колонисти којима је она додељена на штету староседелаца, приватних сопственика, као и колонисти који нису били земљорадници, већ чиновници, жандарми, рентијери, итд.
По овом Закону, ревизијом је било обухваћено 11.168 колонистичких домаћинстава. Од тог броја, за 4.829 домаћинстава признато је право на целокупну добијену земљу; на делимичан повраћај земљишта право је добило 5.744 домаћинстава, док је сву додељену земљу изгубило 595 домаћинстава.

Знатан део колониста којима је Законом о ревизији признато право на земљу добијену аграрном реформом на Косово и Метохију ипак се није вратио. Страдање и претрпљени страх услед прогона од стране Албанаца многе су поколебали у намери да живот наставе тамо одакле су 1941. године били прогнани.

Александар Павловић УДК94:325.3(497.115)"1941/1945"


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %