Један од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији, догодио се 28.05.2000. године у Церници код Гњилана.
Рафалном паљбом из аутоматске пушке, убијена су тројица Срба, међу којима и четворогодишње дете Милош Петровић, а још неколико Срба је теже или лакше рањено.
Убица је испалио цели рафал у људе који су седели испред продавнице у овом селу.
Од 1999. до 2003. године у овом селу је убијено седморо Срба. Десетак Срба је рањено, а материјална штета на српским имањима је огромна.
Страдања није поштеђена и црква Св. Илије у овом селу.
Све се догађало на очиглед војника Кфор-а.
У Церници данас живе најхрабрији Срби!

Претпоставља се да је напад на Србе извршио комшија Албанац.

Од 1999. до 2003 године убијени су:

Убијени су:

Петровић Милош 1996-2000

Стојановић Божидар 1946-1999

Васић Благица 1957-1999

Васић Војин 1942-2000

Симијоновић Тихомир 1955-2000

Трифуновић Трајан 1963-2002

Савић  Миомир 1968-2003

Село Церница је мешовито село у околини Гњилана, у коме данас живе најхрабрији Срби на Косову и Метохији, раштркани у три сеоске махале, између Албанаца који су најблаже речено непријатељски насторојени против преосталих Срба.

На брду изнад села је црква Св. Илије, саграђена 1926. године, која није избегла страдање. Иако је цркву чувао амерички КФор, Албанци су успели да поставе експлозив, када је уништен олтар, али су Срби скупили снагу и храброст, уз помоћ донатора и обновили цркву која данас краси ово село. На св. Илију 2. августа, када је и сеоска слава, у порти цркве играло се коло, од 1999. године све се променило.
Недалеко од цркве Св. илије налази се црква Христа Спаситеља. Верује се да темељи датирају од средњег века. Недавно је обновљена средствима Владе Косова.
У доњој махали где и данас живи неколико српских породица налази се црква Св. Петке и још једно српско гробље.
Ни муслиманска џамија није остала читава за време  бомбардовања, када су у селу биле добровољачке снаге из разних крајева Србије.
Назив Церница се по први пут спомиње у време деспота Стефана. У делу од Цернице до Гумњишта било је тринаест средњевековних манастира, данас су познати темељи само два који се налазе у Церници, црква Христа Спаситеља и црква Св. Петке.
Фамилије Петровићи и Криворечани у Церници су досељене у 18. веку. Од Албанаца у Церници данас живе поарбашени Срби из витинског краја, а данас су познате као фамилија Смакића који су ислам примили у 18. веку, када су се из Могиле доселили у Церницу.
Сеоска школа, која је деценијама уназад била мултиетничка, данас је етнички очишћена од Срба, а преостала српска деца у Церници школу похађају у оронулој сеоској кући.
Србе у Церници поред тадашњег председника Бориса Тадића, посетили су и високи представници УНМИК-а и КФОР-а, али се њихов живот није значајније променио и поред  бројних обећања која су брзо утонула у заборав. Нажалост бројни напади на Србе, убиства, рањавања, паљења и минирање српских кућа нису окарактерисани као теросистички чин од стране међународног фактора на Косову и Метохији.
Они најистрајнији Срби из овога села и данас живе у Церници у најгорим условима за живот.

Од 1999. године под заштитом КФОР-а убијено је седморо Срба, међу њима и једно четворогодишње дете које се играло на улици. Рафалом из непосредне близине испред продавнице 28. маја 2000. године убијена су тројица Срба, међу њима и мали Милош, а неколико Срба је било теже или лакше рањено. Нико није одговарао за овај злочин.

Миломир Савић (1968) умро је у америчкој бази Бондстил код Урошевца од повреда задобијених од експлозије две бомбе које су бачене на српске куће. Овај човек је рањен у ногу, а по свему судећи је искрварио због неблаговременог пружања медицинске помоћи. Нико није одговарао за ово убиство.
Од комшија до љутих непријатеља, Албанце и Србе у овом селу које је до 1999. године било пример суживота, довео је рат и бомбардовање које се након доласка КФор-а претворило у ноћну мору за Србе. Наравно ни Албанци нису поштеђени страдања, али је цена коју су Срби платили ипак превисока.
Од 170 српских породица које су до 1999. године живеле у Церници , данас је остало тек двадесетак.
Прети опасност да Церница ускоро остане без иједниог Србина.

Оне који на дан сеоске славе посете цркву, на улазу у гробље чека споменик малога Милоша кога  убише само зато што је био Србин.

Србе на Косову и Метохији већ одавно нико не пита о ничему. О њиховој судбини одлучује се стотинама и хиљадама километара далеко од њих, а они, о одлуци која се тиче њих самих, како изгледа сазнаће из медија.
"Већ дуже време слушамо да постоји неки план за Косово и чекамо да чујемо шта значи разграничење и у којој држави ће нам остати имања, да ли да пакујемо кофере или да се радујемо останку?", ово је питање косовско-метохијских Срба које постављају готово након сваког другог дневника на РТС-у, а одговора нема.

У преговорима у Бриселу никада није учествовао ниједан Србин са Косова и Метохије како би се тамо из прве руке чуло који су стварни проблеми са којима се суочавају они људи који свакодневно живе тамо одакле су сви виђенији Срби с краја двадесетог века побегли и распродали своја имања без икакве одговорности.

Да ли су Срби криви што данас живе на КиМ?

Некако је српском народу на Косову и Метохији наметнут осећај кривице, због позиције у којој се Србија налази, па тако један број људи коментаришући на друштвеним мрежама окривљују српски народ на Космету због свега што се негативно догађа.

Неизвесно двадесет година.

Косово и Метохија је синоним за патриотизам у предизборним кампањама, уствари може се рећи да је проверено средство за добијање избора.
Наслушали су се Срби у Београду многих патриотско-политичких говора, а сви су засновани на речима "Косово је срце Србије", али... готово да ниједан политичар није остао доследан својих говора. Најупечатљивији је био говор некадашњег председника Републике Србије, господина Томислава Николића. Његов говор испред Народне Скупштине у Београду фебруара 2008. године остао је урезан у сећање многих Срба, сви су га упамтили, али га је изгледа само он заборавио.
На жалост двадесет коза и неколико крава о којима смо слушали у медијима нису довољан разлог сиротињи да остане да живи на Косову и Метохији, а о осталим обећањима која су изречена, а која нису чак ни разматрана, не треба говорити.

Срби са Косова и Метохије памте све, али немају могућности да то и кажу.

Број крупне стоке која је украђена Србима не мери се више стотинама, о томе наравно нећете чути у Дневнику РТС-а, али ћете сазнати ако је неко од политичара (не својим новцем) донирао једну краву сиротом српском домаћину у селима у Метохији. О томе се пак у медијима говори данима. Навикли су Срби на оваква понижења и опет им је драго да се макар на такав начин чује за њих.
Ипак, Србима на Косову и Метохији није потребна милостиња, већ слобода и услови да сами зараде за живот, а о томе нико не размишља.

Срби на КиМ као сметња за бољи живот Србије.

Потчињени интересима Србије, Албанаца и великих сила, Срби на Косову и Метохији постали су и таоци Србије, као сметња за улазак Србије у заједницу европских држава. Искусни у страдању, косметски Срби кажу да ће услова у Србији бити још.
Без основних права која чине једно цивилизовано друштво, Срби на Косову и Метохији су етничка група која је по питању људских права одавно испод права која у Србији остварује било која мањинска заједница.
Држава која у последњих неколико година Србима са Косова и Метохије полако одузима институције и без питања их неуставно интегрише у косовски систем, без права на путне исправе које издаје матична држава којој припадају, прети да таквим деловањем преосталом српском живљу на Косову и Метохији одузме и национални идентитет.

Након двадесет година, Србима је неизвесно свако следеће сутра.

Патријарх који због своје безбедности није у Патријаршији и политичари уваљени у топле фотеље од којих многи никада нису били на Косову и Метохији, који за посету морају да добро замоле косовске институције, разматрају планове за коначан статус Косова и Метохије и свога народа, који живи у условима недстојним људском роду данашњице, дискриминисани и од српских и косовских институција.
Скрнављење школског система који је уједно и стуб опстанка српског живља на Косову и Метохији се смишљено наставља. Српску децу на Косову и Метохији уче неквалификовани "интелектуалци" од којих је већина своју децу на школовање послала у Србији.

Некоме је изгледа стало до тога да Срби убрзано пропадају.

Сви су незадовољни и сви ћуте и гледају. Да ли је овакво стање подржано из врха државе, како би се коначна кривица за предају Косова и Метохије свалила на саме косовско-метохијске Србе, који су и до сада издржали најтежих двадесет година?
Повлачење институција из већине српских средина и централизовање истих, којима се управља са севера Косова и Метохије, потез је власти.
Управљање школама обавља се из Косовске Митровице, а како се врши избор радника, с обзиром на непостојање законских оквира за заснивање радног односа, потпуно је непознато, а уједно је и питање за надлежне у институцији коју је Влада Републике Србије оформила да руководи институционалним питањима за Србе на Косову и Метохију, а реч је о Канцеларији за Косово и Метохију.

Некако је постало очигледно да косовско-метохијске Србе представљају људи ниског морала и сумњивог образовања, спремни да ураде све да би се додворили и једној и другој власти и дошли до личне користи.
Одавно је покидана жица која је делила интелект од незнања.

Након двадесет година Срби живе у страху од могућих сукоба са Албанцима, о чему се свакодневно говори, али се ћути о страху који косовско-метохијски Срби имају од тзв. лидера који су делегирани од стране матичне државе Србије.

Свакодневно контролисано и привидно јединство које Влада међу косметским Србима ствара слику подршке идеји о разграничењу.

Гостујући у емисији "Упитник", на РТС-у, директор Канцеларије за Косово и Метохију у више наврата је истицао да је подршка косметских Срба актуелној политици велика и да износи 90%. Да ли се на тај начин такође приписује подршка политици разграничења од чак 90%, а обзиром да се зна да већина Срба живи јужније од Ибра, неизвесно је на којој ће страници историје бити исписана улога Срба и улога политичара из Српске листе у сопственој пропасти.
Иступање из таквога "јединства" свакога појединца из српске заједнице жестоко је кажњиво.

Друго је питање да ли би Српска листа са причом о разграничењу добила подршку српских гласача, ако би се та идеја реално представила у преизборној кампањи?
Политички лидери косметских Срба о идеји разграничења чују само у медијима и свом народу не знају да објасне шта заправо значи фамозно разграничење и у каквим ће условима живети Срби који би се према тој идеји нашли у потпуно независном Косову. Како ствари стоје, ако до разграничења дође и Срби и политичари Српске листе из медија ће сазнати шта ће се догађати од тренутка када разграничење наступи.
Ако би Срби опет подржали такву идеју, то говори о невероватној моћи управљања туђим мислима, што се са политичара пресликава и на народ.
Било како било, Србима се приписује подршка идеји политичара о разграничењу, која никада није представљена гласачима на било којим изборима, на Косову и Метохији или у Србији.
Више је него јасно да се избор политичких вођа косметских Срба обавља по јасно осмишљеним правилима. У већини случајева, профил људи који представљају српску заједницу на Косову и Метохији је, ограничено размишљање, подводљивост, сумњива прошлост, осветољубивост, итд. Непослушни не уживају поштовање Београда и против њих се воде анти кампање. Ова правила се односе и на људе који су одабрани да воде српске институције од највећег значаја (школе и здравствене установе) за опстанак Срба на Косову и Метохији.
За свако иступање на друштвеним мрежама или јавно иступање у друштву против политике "јединства", озбиљно се разматра у круговима који су задужени за контролу.
Податак да је у свим општинама на Косову и Метохији у српским институцијама запослено више хиљада људи са најминималнијим примањима, говори о начину на који се народу намеће мишљење и контролише деловање појединаца.

Другим речима косметским Србима се намеће живот у независном Косову.
На тај начин глас већине Срба који живе на Косову и Метохији се не чује, али се чује глас политичара са Севера Косова и Метохије.
Да ли на тај начин можемо да наслутимо где ће се налзити линија разграничења видеће се када до тога дође.

До тада Срби јужније од Ибра, задовољни са пар хиљада динара прихватиће све што им се товари на леђима, а онда ће нестати и минималац који ће им повисти тон, а тада ће бити касно.

Долазак десеторо Срба са Косова и Метохије није једноставан, али због будућности наше деце, ми смо спремни да издржимо све.

Трећи је дан како Срби и Албанци живе у "100 % држави". У Приштини је у знак захвалности за 100% суверености освануо билборд  премијеру Косова, Рамушу Харадинају.

100% СУВЕРЕНОСТИ ПЛАТИЋЕ СИРОТИЊА!

Сто хиљада Срба који живе у тзв. косовско-метохијским енкалавама делимично су навикнути на овакво стање јер ни до сада нису могли да купују многе српске производе који се налазе на полицама прехрамбених маркета на тзв. северу Косова и Метохије, а још је много ствари због којих се ови људи осећају немоћнијим од Срба са севера Косова и Метохије.

Поскупљење хлеба неће много погодити Србе у српским срединама с' обзиром да живе у селима и сами производе свој хлеб.

ЦАРИНА КОСОВА НЕ ДОЗВОЉАВА ЧАК НИ 100 гр. КАФЕ! - под изговором да је забрањено.

Царина Косова од доношења нове уредбе не дозвољава Србима јужније од Ибра да намирнице за кућне потребе пренесу преко административног прелаза.

Требало је да се деси блокада на увоз српских производа да би српски медији обратили пажњу на свакодневне потребе Срба на Косову и Метохији.
Ипак, брига постоји данас, али само да ли српска деца на северу имају "Имлек" производе, не знајући да српска деца која живе јужније од Косовске Митровице српске млечне и остале прехрамбене производе из Србије немају више од десет година.

МЛЕКО И ПАВЛАКА "МОЈА КРАВИЦА" ОД НЕДАВНО, АЛИ ИЗ БиХ!

На полицама албанских маркета годинама се налазе кондиторски производи страних компанија који се производе у Србији, а који по уредби Владе Косова неће бити подвргнути новом опорезивању, што значи да великих промена неће бити у прахрамбеном сектору.
Цене зејтина, Плазме и осталих производа и данас су непромењене у шопинг центрима ВИВА ФРЕШ и ЕТЦ.

НЕМА СУХОМЕСНАТИХ ПРОИЗВОДА ИЗ СРБИЈЕ!

Српског шећера на полицама косовских трговина никада није било.

У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ГОДИНАМА НЕМАЈУ ШПРИЦ И ИГЛУ!

Здравствене установе у српским срединама јужније од Ибра годинама немају основних медикамената за лечење пацијената. Људи су принуђени да купују шприцеве, ињекције, инфузионе растворе, итд.
Српских апотека има тек неколико у свим српским срединама, па се зато Срби лековима снабдевају у албанским апотекама у којима су најзаступљенији лекови из Турске, који се нуде болесницима у замену за српске.

ХЛЕБ ПОСКУПЕО У СРПСКИМ ПРОДАВНИЦАМА!

Чудно је да је данас хлеб поскупео, али само у српским продавницама, што не значи да цена хлеба неће бити повећана и у албанским пекарама којима Влада Косова нуди субвенције како би спречили раст цена. Албански млинови пшеницу увозе углавном из Србије и то по минималној цени, чак за осам динара по килограму.

НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ГРАДЕ САМО АЛБАНЦИ!

Стоваришта грађевинског материјала мораће да коригују цене, јер већина грађевинског материјала долази из Србије.