Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
понедељак, 27 мај 2019 21:47

Miki cernica ubistvo

 

Један од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији, догодио се 28.05.2000. године у Церници код Гњилана.
Рафалном паљбом из аутоматске пушке, убијена су тројица Срба, међу којима и четворогодишње дете Милош Петровић, а још неколико Срба је теже или лакше рањено.
Убица је испалио цели рафал у људе који су седели испред продавнице у овом селу.
Од 1999. до 2003. године у овом селу је убијено седморо Срба. Десетак Срба је рањено, а материјална штета на српским имањима је огромна.
Страдања није поштеђена и црква Св. Илије у овом селу.
Све се догађало на очиглед војника Кфор-а.
У Церници данас живе најхрабрији Срби!

Претпоставља се да је напад на Србе извршио комшија Албанац.

Од 1999. до 2003 године убијени су:

Убијени су:

Петровић Милош 1996-2000

Стојановић Божидар 1946-1999

Васић Благица 1957-1999

Васић Војин 1942-2000

Симијоновић Тихомир 1955-2000

Трифуновић Трајан 1963-2002

Савић  Миомир 1968-2003

Село Церница је мешовито село у околини Гњилана, у коме данас живе најхрабрији Срби на Косову и Метохији, раштркани у три сеоске махале, између Албанаца који су најблаже речено непријатељски насторојени против преосталих Срба.

На брду изнад села је црква Св. Илије, саграђена 1926. године, која није избегла страдање. Иако је цркву чувао амерички КФор, Албанци су успели да поставе експлозив, када је уништен олтар, али су Срби скупили снагу и храброст, уз помоћ донатора и обновили цркву која данас краси ово село. На св. Илију 2. августа, када је и сеоска слава, у порти цркве играло се коло, од 1999. године све се променило.
Недалеко од цркве Св. илије налази се црква Христа Спаситеља. Верује се да темељи датирају од средњег века. Недавно је обновљена средствима Владе Косова.
У доњој махали где и данас живи неколико српских породица налази се црква Св. Петке и још једно српско гробље.
Ни муслиманска џамија није остала читава за време  бомбардовања, када су у селу биле добровољачке снаге из разних крајева Србије.
Назив Церница се по први пут спомиње у време деспота Стефана. У делу од Цернице до Гумњишта било је тринаест средњевековних манастира, данас су познати темељи само два који се налазе у Церници, црква Христа Спаситеља и црква Св. Петке.
Фамилије Петровићи и Криворечани у Церници су досељене у 18. веку. Од Албанаца у Церници данас живе поарбашени Срби из витинског краја, а данас су познате као фамилија Смакића који су ислам примили у 18. веку, када су се из Могиле доселили у Церницу.
Сеоска школа, која је деценијама уназад била мултиетничка, данас је етнички очишћена од Срба, а преостала српска деца у Церници школу похађају у оронулој сеоској кући.
tadicucerniciСрбе у Церници поред тадашњег председника Бориса Тадића, посетили су и високи представници УНМИК-а и КФОР-а, али се њихов живот није значајније променио и поред  бројних обећања која су брзо утонула у заборав. Нажалост бројни напади на Србе, убиства, рањавања, паљења и минирање српских кућа нису окарактерисани као теросистички чин од стране међународног фактора на Косову и Метохији.
Они најистрајнији Срби из овога села и данас живе у Церници у најгорим условима за живот.

 

Од 1999. године под заштитом КФОР-а убијено је седморо Срба, међу њима и једно четворогодишње дете које се играло на улици. Рафалом из непосредне близине испред продавнице 28. маја 2000. године убијена су тројица Срба, међу њима и мали Милош, а неколико Срба је било теже или лакше рањено. Нико није одговарао за овај злочин.

 

spomenik cernica

 

Миломир Савић (1968) умро је у америчкој бази Бондстил код Урошевца од повреда задобијених од експлозије две бомбе које су бачене на српске куће. Овај човек је рањен у ногу, а по свему судећи је искрварио због неблаговременог пружања медицинске помоћи. Нико није одговарао за ово убиство.
Од комшија до љутих непријатеља, Албанце и Србе у овом селу које је до 1999. године било пример суживота, довео је рат и бомбардовање које се након доласка КФор-а претворило у ноћну мору за Србе. Наравно ни Албанци нису поштеђени страдања, али је цена коју су Срби платили ипак превисока.
Од 170 српских породица које су до 1999. године живеле у Церници , данас је остало тек двадесетак.
Прети опасност да Церница ускоро остане без иједниог Србина.

 

Оне који на дан сеоске славе посете цркву, на улазу у гробље чека споменик малога Милоша кога  убише само зато што је био Србин.

 

среда, 10 април 2019 19:54

Povlacenje vojske 1999

Однос државе према људима који су остали да живе на Косову и Метохији, није битније промењен од краја бомбардовања 1999. године па све до данас.
Већина киднапованих и мучених Срба 1999. године, Албанци су затекли на радним местима. Страдали су ноћни чувари у фабрикама, радници на површинским коповима, радници здравствених установа и остали.
Повлачење војске и полиције започето је одмах након потписивања Кумановског споразума.
Јаднике које су припадници УЋК затекли на радним местима није имао ко да обавести о догађајима који следе, јер су руководиоци кофере спаковали пре снага безбеднсти.
 
- Остала је само црква, монаси и свештеници.
Дотадашњи председници општина, начелници округа, полицијски руководиоци, директори фабрика, судије, лекари, итд. сви су оставили голоруки народ.
 
- Србе су отимали и одводили их са радних места.
У многим фабрикама на Косову и Метохији до потписивања Кумановског споразума било је полиције и војске. 
Када су након потписивања Кумановског споразума снаге безбедности добиле обавештење да се повуку са територије Косова и Метохије, људи који су се у том тренутку налазили на радним местима остали су сами и незаштићени. 
Убрзо након тога дошли су наоружани припадници "Ослободилачке војске Косова УЋК". Огромна већина оних који су пали у њихове руке никада више нису угледали светлост дана. Данас, двадесет година после, многима нису пронађени чак ни посмртни остаци.
 
- Народни функционери са Косова и Метохије отишли пре војске и полиције.
Након што су киднаповани и мучени Срби о којима сведоче они који су мучење преживели, овим људима се губи сваки траг. 
Мало је срећника који су након батина које су добијали у штабовима униформисаних Албанаца, изашли из њихових канџи под претњом да се иселе са Косова и Метохије.
На жалост, држава и они који су до тада представљали народну власт са Косова и Метохије су побегли пре војске и полиције, а вратили су се само онда када им је исплаћен новац за који су продали станове добијене од државе.
Нико од њих није позван на одговорност зато што нису народ припремили на оно што ће уследити након повлачења снага безбедности и зато што нису остали са својим народом.
 
- Медији нису имали информације о свим догађајима на Косову и Метохији, након повлачење снага безбедности.
О киднапованима, убијенима, пребијенима једва да се чуло у медијима, јер су телефонске везе биле у прекиду.
 
- О многим Србима који су претрпели терор, држава и данас незна ништа.
Нико није обилазио породице убијених, несталих и повређених Срба и нико никада није обишао Србе који су на било који начин претрпели терор. То није учинила ниједна власт до данас.
Однос државе према Србима који и данас преживљавају терор није се променио, само се уредно ажурирају спискови.
 
- Данас разбојници свакодневно кидишу на српску имовину. Осуде нема!
Физички напади на људе дешавају се ретко, али су насртаји на имовину Срба све чешћи. Готово недељно из српских штала разбојници односе крупну стоку и све што им падне под руку. За крађу углавном бирају сиромашна сеоска домаћниства у српским селима јужније од Ибра, па су оштећени Срби приморани да распродају имања и иселе се са Косова и Метохије.
И данас изостају оштре реакције власти. "Српска листа" се не оглашава повододом све учесталијих крађа српске имовине.
 
- Сви дођу одглуме велике Србе, стекну политичку популарност и натоваре још већи самар народу.
Многи гласно-говорници политичких опција након јаких националистичких порука у косовским медијима и још јачим косовским платама, власт из Београда по неписаном правилу ухлеби у Влади Србије. Више се људи не сећају функционере Српске листе, Бранимира Стојановића, Ненада Рикала, Владете Костића, итд.
Након двадесет година свемогућег терора, косовским Србима је јасно да су препуштени себи самима и да изостаје помоћ косовских и српски власти, те да такво понашање институција подстиче разбојнике да и даље насрћу на српску имовину.
 
- Неки од утицајних Срба тога времена, са Косова и Метохије су ископали и однели посмртне остатке својих родитеља, који су умрли пре 1999. године.
Вељко Одаловић, један од истакнутијих Срба са Косова и Метохије, данас је председник Комисије  за нестала лица у Влади Републике Србије, а након што је побегао са Косова и Метохије, вратио се да ексхумира посмртне остатке својих преминулих родитеља, што представља врхунац лицемерја.
Породица Јоргованке Табаковић, гувернера Народне Банке Србије, сву своју имовину на Косову и Метохији распродала је Албанцима.
Списак ових људи је подугачак.
 
- Ондашњи функционери данас су пензионери и живе у Србији.
Тадашњи руководиоци институција на Косову и Метохији данас су пензионери и своје пензионерске дане троше у Србији, а на Косову и Метохији долазе само да продају преосталу имовину коју су им сачували они остављени Срби, који су успели да свој живот организују упркос терору који су преживели и данас преживљавају.
уторак, 12 март 2019 13:52

Politicari kosovska kriza


Србе на Косову и Метохији већ одавно нико не пита о ничему. О њиховој судбини одлучује се стотинама и хиљадама километара далеко од њих, а они, о одлуци која се тиче њих самих, како изгледа сазнаће из медија.
"Већ дуже време слушамо да постоји неки план за Косово и чекамо да чујемо шта значи разграничење и у којој држави ће нам остати имања, да ли да пакујемо кофере или да се радујемо останку?", ово је питање косовско-метохијских Срба које постављају готово након сваког другог дневника на РТС-у, а одговора нема.

У преговорима у Бриселу никада није учествовао ниједан Србин са Косова и Метохије како би се тамо из прве руке чуло који су стварни проблеми са којима се суочавају они људи који свакодневно живе тамо одакле су сви виђенији Срби с краја двадесетог века побегли и распродали своја имања без икакве одговорности.

Да ли су Срби криви што данас живе на КиМ?

Некако је српском народу на Косову и Метохији наметнут осећај кривице, због позиције у којој се Србија налази, па тако један број људи коментаришући на друштвеним мрежама окривљују српски народ на Космету због свега што се негативно догађа.

Неизвесно двадесет година.

Косово и Метохија је синоним за патриотизам у предизборним кампањама, уствари може се рећи да је проверено средство за добијање избора.
Наслушали су се Срби у Београду многих патриотско-политичких говора, а сви су засновани на речима "Косово је срце Србије", али... готово да ниједан политичар није остао доследан својих говора. Најупечатљивији је био говор некадашњег председника Републике Србије, господина Томислава Николића. Његов говор испред Народне Скупштине у Београду фебруара 2008. године остао је урезан у сећање многих Срба, сви су га упамтили, али га је изгледа само он заборавио.
На жалост двадесет коза и неколико крава о којима смо слушали у медијима нису довољан разлог сиротињи да остане да живи на Косову и Метохији, а о осталим обећањима која су изречена, а која нису чак ни разматрана, не треба говорити.

Срби са Косова и Метохије памте све, али немају могућности да то и кажу.

Број крупне стоке која је украђена Србима не мери се више стотинама, о томе наравно нећете чути у Дневнику РТС-а, али ћете сазнати ако је неко од политичара (не својим новцем) донирао једну краву сиротом српском домаћину у селима у Метохији. О томе се пак у медијима говори данима. Навикли су Срби на оваква понижења и опет им је драго да се макар на такав начин чује за њих.
Ипак, Србима на Косову и Метохији није потребна милостиња, већ слобода и услови да сами зараде за живот, а о томе нико не размишља.

Срби на КиМ као сметња за бољи живот Србије.

Потчињени интересима Србије, Албанаца и великих сила, Срби на Косову и Метохији постали су и таоци Србије, као сметња за улазак Србије у заједницу европских држава. Искусни у страдању, косметски Срби кажу да ће услова у Србији бити још.
Без основних права која чине једно цивилизовано друштво, Срби на Косову и Метохији су етничка група која је по питању људских права одавно испод права која у Србији остварује било која мањинска заједница.
Држава која у последњих неколико година Србима са Косова и Метохије полако одузима институције и без питања их неуставно интегрише у косовски систем, без права на путне исправе које издаје матична држава којој припадају, прети да таквим деловањем преосталом српском живљу на Косову и Метохији одузме и национални идентитет.

Након двадесет година, Србима је неизвесно свако следеће сутра.

Патријарх који због своје безбедности није у Патријаршији и политичари уваљени у топле фотеље од којих многи никада нису били на Косову и Метохији, који за посету морају да добро замоле косовске институције, разматрају планове за коначан статус Косова и Метохије и свога народа, који живи у условима недстојним људском роду данашњице, дискриминисани и од српских и косовских институција.
Скрнављење школског система који је уједно и стуб опстанка српског живља на Косову и Метохији се смишљено наставља. Српску децу на Косову и Метохији уче неквалификовани "интелектуалци" од којих је већина своју децу на школовање послала у Србији.

Некоме је изгледа стало до тога да Срби убрзано пропадају.

Сви су незадовољни и сви ћуте и гледају. Да ли је овакво стање подржано из врха државе, како би се коначна кривица за предају Косова и Метохије свалила на саме косовско-метохијске Србе, који су и до сада издржали најтежих двадесет година?
Повлачење институција из већине српских средина и централизовање истих, којима се управља са севера Косова и Метохије, потез је власти.
Управљање школама обавља се из Косовске Митровице, а како се врши избор радника, с обзиром на непостојање законских оквира за заснивање радног односа, потпуно је непознато, а уједно је и питање за надлежне у институцији коју је Влада Републике Србије оформила да руководи институционалним питањима за Србе на Косову и Метохију, а реч је о Канцеларији за Косово и Метохију.

Некако је постало очигледно да косовско-метохијске Србе представљају људи ниског морала и сумњивог образовања, спремни да ураде све да би се додворили и једној и другој власти и дошли до личне користи.
Одавно је покидана жица која је делила интелект од незнања.

Након двадесет година Срби живе у страху од могућих сукоба са Албанцима, о чему се свакодневно говори, али се ћути о страху који косовско-метохијски Срби имају од тзв. лидера који су делегирани од стране матичне државе Србије.

среда, 20 фебруар 2019 10:28

MarkoDjuric sampanjac

Свакодневно контролисано и привидно јединство које Влада међу косметским Србима ствара слику подршке идеји о разграничењу.

Гостујући у емисији "Упитник", на РТС-у, директор Канцеларије за Косово и Метохију у више наврата је истицао да је подршка косметских Срба актуелној политици велика и да износи 90%. Да ли се на тај начин такође приписује подршка политици разграничења од чак 90%, а обзиром да се зна да већина Срба живи јужније од Ибра, неизвесно је на којој ће страници историје бити исписана улога Срба и улога политичара из Српске листе у сопственој пропасти.
Иступање из таквога "јединства" свакога појединца из српске заједнице жестоко је кажњиво.

Друго је питање да ли би Српска листа са причом о разграничењу добила подршку српских гласача, ако би се та идеја реално представила у преизборној кампањи?
Политички лидери косметских Срба о идеји разграничења чују само у медијима и свом народу не знају да објасне шта заправо значи фамозно разграничење и у каквим ће условима живети Срби који би се према тој идеји нашли у потпуно независном Косову. Како ствари стоје, ако до разграничења дође и Срби и политичари Српске листе из медија ће сазнати шта ће се догађати од тренутка када разграничење наступи.
Ако би Срби опет подржали такву идеју, то говори о невероватној моћи управљања туђим мислима, што се са политичара пресликава и на народ.
Било како било, Србима се приписује подршка идеји политичара о разграничењу, која никада није представљена гласачима на било којим изборима, на Косову и Метохији или у Србији.
Више је него јасно да се избор политичких вођа косметских Срба обавља по јасно осмишљеним правилима. У већини случајева, профил људи који представљају српску заједницу на Косову и Метохији је, ограничено размишљање, подводљивост, сумњива прошлост, осветољубивост, итд. Непослушни не уживају поштовање Београда и против њих се воде анти кампање. Ова правила се односе и на људе који су одабрани да воде српске институције од највећег значаја (школе и здравствене установе) за опстанак Срба на Косову и Метохији.
За свако иступање на друштвеним мрежама или јавно иступање у друштву против политике "јединства", озбиљно се разматра у круговима који су задужени за контролу.
Податак да је у свим општинама на Косову и Метохији у српским институцијама запослено више хиљада људи са најминималнијим примањима, говори о начину на који се народу намеће мишљење и контролише деловање појединаца.

Другим речима косметским Србима се намеће живот у независном Косову.
На тај начин глас већине Срба који живе на Косову и Метохији се не чује, али се чује глас политичара са Севера Косова и Метохије.
Да ли на тај начин можемо да наслутимо где ће се налзити линија разграничења видеће се када до тога дође.

До тада Срби јужније од Ибра, задовољни са пар хиљада динара прихватиће све што им се товари на леђима, а онда ће нестати и минималац који ће им повисти тон, а тада ће бити касно.

уторак, 05 фебруар 2019 11:01
markodjuric
Колико држава и њене институције задужене за бригу о Србима на Косову и Метохији воде рачуна о њима, можда најбоље говори пример десеторо преварених Срба који су 2008. године били натерани да потпишу отказна решења, уз политичку садржину изјаве, а онда их је држава претворила у социјалне случајеве и данас слушају разна обећања службеника Канцеларије за Косово и Метохију, једанпут месечно.
Да је проблем десеторо преварених Срба са  Косова и Метохије, обавеза неких претходних Влада, наслушали су се ови људи од политичара.
"У време када смо се надали да ће политичка опција која је на власти повољно решити наш проблем, догодило се оно што нисмо могли да претпоставимо, држава нас је оставила на улици".
Ако се на овај начин решавају нагомилани проблеми Срба са Косова и метохије, сасвим је јасно што одатле свакога месеца оде по десетак српских породица.
Иста судбина чека и ове људе.
 
Зашто Марко Ђурић не жели да саслуша ове људе?
Молбу за пријем код директора Канцеларије за Косово и Метохију слали су на десетине пута, али одговор нису добили никада, већ само наизглед уверљива обећања да ће проблем бити решен, а све у циљу како они кажу опстанка Срба на Косову и Метохији. У тродневнпој посети Косову и Метохији, господин Ђурић није имао времена да саслуша десеторо насамарених Срба.
 
Ето тако држава брине о свом народу на Косову и Метохији, а прича о опстанку је само једна од популистичких парола које се свакодневно просипају у јавности.
 
На местима где су по Уговору радили ови Срби до 2014. године, држава је почела да запошљава, али рођаке неких челника Српске листе, који се у најмању руку хвале да је то завршено само једним позивом у Канцеларији за Косово и Метохију. Један од њих је брат председника општине Клокот, Здравко Дејановић, који је по Уговору запослен у Пореској управи, у Експозитури Шилово у Горњем Кусцу код Гњилана.
 
Како је могуће да у овом случају Канцеларија за Косово реши проблем само једним телефонским позивом, а неко на милост чека више од десет година.
Након последњег обраћања јавности и намере да 21. јануара оду у Београд, и пред овом институцијом сачекају господина Ђурића, експресно су добили позив из Канцеларије за Косово и Метохију. Господин који се представио као Немања Кијачић из Канцеларије за Косово и Метохију, буквално их је одвратио од те намере, обећавајући да ће по Ђурићевом налогу проблем бити решен на релацији Канцеларија за Косово и Метохију - Пореска управа - Министарство финансија - Влада Србије, али да писмених доказа о томе нема, те да буду стрпљиви јер они мисле на њих.
 
"Од тада до данас, иако смо тражили одговор, овај господин не одговара на електронску пошту, путем које смо поред телефенског добили и писмена обећања.
Дописивање и телефонско контактирање траје од Новембра прошле године. Углавном се све своди на обећања, рекли би празна, кажу преварени бивши радници Пореске управе".
 
Све већи медијски мрак
Неки интернет портали којима смо слали сличне дописе одбили су да објаве наш текст, под изговором да су добили упозорења да такве ствари убудуће не објављују.
Нашем стрпљењу је време одавно истекло, а сада смо и насамарени па и осрамоћени јер смо погазили своју намеру коју смо најавили у писаним медијима.
Ипак, и поред свега, десеторо бивших радника Пореске управе неће одустати од своје намере да се састану очи у очи са главним представником институције, која је задужена за решавање проблема Срба на Косову и Метохији, па макар то било и на неком шеталишту.
 
За који дан навршиће се једанаест година од преваре која ове људе сигурно удаљава од својих родних места
Њихова борба за опстанак на Косову и Метохији тек предстоји и никада неће одустати од тога, јер ако је Апелациони Суд преиначио одлуку Основног Суда и пресудио у корист државе и Владе Републике Србије, која је писменим актом објављеним у Службеном Гласнику Републике Србије, наредила и позвала Србе да напусте косовске институције, шта преостаје једном обичном човеку него да стане пред врата релевенатне институције и правду и милост тражи од оних који ту државу воде. 
 
Са друге стране и ова Влада је недавно позвала запослене у Косовском заштитном корпусу да напусте исти и дала им је плате. Да ли ће у некој наредној Влади и ови људи постати обавеза претходне Владе, питање је за људе који воде ову земљу? 
 
Министарство финансија Републике Србије поступило је различито у два иста случаја. Управа царина Републике Србије прихватила је спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године и раднике Унмик Управе царине примила у службу, док је за Пореску управу Србије тај Закључак неважећи. Министарство правде Републике Србије, прихватило је као валидан Закључак Владе и раднике у Унмик правосуђу прихватило и дало им решења на неодређено време.
 
Слободан Самарџић, није се појавио као сведок на суђењу у Београду
Проблем десеторо преварених Срба је настао за време Владе др Војислава Коштунице. Следеће Владе овај проблем одржавале су као нерешен, па је Уговор о Привременим и повременим пословима са радницима бивше Унмик Пореске управе продужаван чак тринаест пута све до 2014. године. На ове људе није се односио правилник о платама државних службеника на Косову и Метохији. 
На суђењу у Првом Основном суду у Београду иако му је неколико пута уручен позив да буде сведок, није се појавио некадашњи минисатр за Косово и Метохију, господин проф др Слободан Самарџић. Овај податак додатно говори о односу политике и политичара према косовско-метохијским Србима.
Тренутна владајућа коалиција 2014. године без икаквог образложења отписала је људе који су натерани да напусте своја радна места на Косову и Метохији. 
 
Због свега горе наведеног молимо Вас да нас подржите у борби да дођемо до било каквог одговора из устију директора Канцеларије за Косово и Метохију господина Марка Ђурића, сматрајући да је институција коју он представља једина релевантна институција за решавање ове врсте пробелема, тј. да проблем десеторо бивших радника Унмик Пореске администрације "баци" на сто Владе Републике Србије, односно тамо где је проблем и настао.
 
С' обзиром да директор Канцеларије за Косово и Метохију нема намеру да нас удостоји и закаже састанак у термину који њему одговара, ми  овим путем обавештавамо Канцеларију за Косово и Метохију да ћемо почетком наредне недеље без одлагања доћи пред врата ове институције у Београду, са захтевом за разговор са директором Марком Ђурићем, како бисмо му представили наш једнодеценисјки проблем, који је настао због неодговорности државе у којој живимо, а која нас тера да се одлучимо за најтежи животни корак, после двадесет тешких година живота.

Долазак десеторо Срба са Косова и Метохије није једноставан, али због будућности наше деце, ми смо спремни да издржимо све.

уторак, 15 јануар 2019 17:00
Marko djiric1
(Молбу коју смо добили путем електронске поште преносимо у целости)
Група десеторо радника бивше Унмик администрације са Косова и Метохије у намери да дођу до правде, 21. јануара упутиће се у Београд где ће пред вратима Канцелаије за Косово и Метохију тражити пријем код господина Марка Ђурића.
Званични захтев за састанак са директором Канцеларије за Косово и Метохију последњи пут смо послали прошле недеље преко канцеларије у Косовској Митровици, али и на званичну емаил адресу ове институције и потпуно смо убеђени да је наш допис прослеђен. Такође је овај захтев прослеђен и службенику који је претходна два месеца био задужен за контакт са нашом групом. Нажалост још увек нисмо добили никакав одговор, али верујемо у озбиљност ове институције и очекујемо да ће се то догодити до петка.
Уколико не добијемо термин за састанак, ми ћемо се 21. јануара по овом зимскоом кијамету упутити у Београд, сатерани у ћошак, знајући да то за нас није нимало лако.
 
Одлуку о одласку у Београд донели смо у новембру прошле године, али смо од те намере одвраћени, након што је та информација доспела у јавност преко интернет портала. Након позива једног од службеника Канцеларије за Косово и Метохију добили смо "охрабрујући" телефонски позив у коме се каже  да то не чинимо, јер је састанак са Пореском управом већ заказан, те да сачекамо исход тог састанка.
Међутим, иако је према њиховим тврдњама састанак одржан крајем новембра, одговор Пореске управе није стигао, па смо средином децембра инсистирали да добијемо било какаву информацију, али одговора није било.
Према тврдњама запослених у Канцеларији за Косово и Метохију, још једанпут је упућен службени допис Пореској управи у коме се тражи одговор челних људи ове институције.
До данас тај одговор нисмо добили, а последња информација из Канцеларије гсподина Марка Ђурића је да га највероватније неће бити.
 
За нас Србе са Косова и Метохије оваква неозбиљност државних институција ствара појачани осећај небриге.
 
С' правом се питамо како је могуће да ми као обични грађани Републике Србије уопште добијемо одговор Пореске управе или било које друге државне институције, ако то не може институција попут Канцеларије за Косово и Метохију, која је најрелевенатнија институција у држави и којој за проблем могу да се обрате људи који данас живе на Косову и Метохији?
Како је могуће да се спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године спроводи селективно?
Потпуни је апсурд да је Управа царине која је део Министаства финасија у потпуности спроведе тај Закључак, а да за Пореску управу тај Закључак Владе није валидан, тј. није обавезујуће природе? Такође, Министарство правде Републике Србије је тада поступило по Закључку Владе.
 
Без обзира на све, ми и даље сматрамо да је Канцеларија за Косово и Метохију једино место где се могу решавати проблеми оваквог типа, а даље решавање проблема треба вратити за столом Владе Републике Србије, тј. за истим оним столом где је проблем и настао.
 
Сведоци смо да Влада Србије и данас доноси исте Закључке и Уредбе по којима се финасирају људи који су до недавно били део неких косовских институција, у чему активно учествује Канцеларија за Косово и Метохију.
Зашто преузимање радника Пореске управе није спроведено, иако је све поткрепљено ваљаним писаним аргументима?
 
Зато Ми ПРЕВАРЕНИ Срби са Косова и Метохије, желимо да све још једанпут размотримо заједно са директором Канцеларије за Косово и Метохију, господином Марком Ђурићем и на тај начин добијемо охрабрење да наставимо да живимо живот косовско-метохијских Срба, јер ће у супротном разочарење бити огромно и наш даљи останак на Косову и Метохији неће бити могућ.
 
Просто, прича о ненадлежности Канцеларије за Косово и Метохију која ову групу људи прати већ дуже време, у српском народу на Косову и Метохији нема потпору.
Сведоци смо да је утицај ове институције на рад државних служби на Косову и Метохији јако велика.
 
Неозбиљност Пореске управе огледа се у томе што престанак радног ангажовања није пропраћен ниједним писменим обавештењем, већ смо буквално остављени на улици.
 
Након безброј писама која смо слали готово на све адресе најутицајнијих институција, од  председника Србије, председника Владе, Пореске управе, Канцеларије за Косово, Заштитника грађана, итд. готово да од никога нисмо добили одговор.
 
Канцеларија за Косово и Метохију једина је релевантна институција која би требало да се бави проблемима Срба са Косова и Метохије. Међутим, баш из Канцеларије за Косово и Метохију су нам рекли да овакви проблеми нису у надлежности ове државне институције, што је код нас изазвало велико разочарење.
 
Данас се ми питамо како је могуће да је државна институција која и својим именом показује своју намену, нема ама баш никаквог утицаја на остале државне институције које би требале да у најмању руку испуњавају одлуке Владе Републике Србије, ове данашње и одлуке претходних Влада, ма ко да је био у власти.

Група десеторо ПРЕВАРЕНИХ радника Унмик Пореске администрације која је на позив Владе Републике Србије након проголашења независности Косова напустила своја радна места, уз одлуку Владе да се према овим људима поступи по закључку Владе од 21. фебруара 2008. године данас су људи без егзистенције на Косову и Метохији. Од 2008. до 2014.  године према овим људима Пореска управа Србије која је била дужна да реши њихов радно-правни статус продужавала је са све већим прекидима Уговор о обављању повремених и привремених послова чак тринаест пута, да би у септембру 2014. године без икаквог образложења и то престало.
Данас ми озбиљно размишљамо да се трајно иселимо са  Косова и Метохије.
 
У нади да ћете нам помоћи,
Унапред захвални, бивши радници Унмик Пореске администрације.
 
У наставку се налази наш званични ЗАХТЕВ са детаљним објашњењем проблема.
__________________________________________________
 

Директору Канцеларије за Косово и Метохију, господину Марку Ђурићу

Поштовани господине Ђурићу,

 

Средином Новембра прошле године после нашег дописа Канцеларији за Косово и Метохију, добили смо позив од стране господине Немање Кијачића, службеника Ваше канцеларије, који је био јако љубазан и објаснио намере Ваше институције да нам помогнете у решавању проблема.

Од тада до данас је прошло два месеца, званични одговор нисмо добили и све је мање наде да ће га бити.

Зато, наша група окупљена око истог циља у намери да пронађемо решење за проблем који нам је направила држава, имамо намеру да се састанемо са Вама.

 

Зато Вас молимо да у наредним данима одредите термин за састанак.

У супротном, одлучни да се састанемо са Вама, имамо намеру да 21. јануара дођемо у Београд, иако то за нас није нимало једноставно.

Пред вратима Ваше канцеларије  остаћемо све док се не састанемо са Вама.

Надамо се да ћете ипак наћи мало времена да чујете за проблем десет српских породица са Косова и Метохије, тј. људе који са Косова никада нису одлазили, а данас смо приморани да о томе размишљамо.


Од господина Немање Кијачића обавештени смо да је Ваша канцеларија већ два пута затражила мишљење директора Пореске управе, али да одговора нема, па самим тим и то показује неозбољност ове институције која нам је (мало је рећи) довела у питање опстанак и останак на Косову и Метохији.

Само да Вас подсетимо, Управа царине је прихватила закључак Владе Републике Србије из 2008. године, а Пореска управа није, иако се ради о истом министарству.


Основни суд у Београду је пресудио у нашу корист, али је Апелациони суд поништио првостепену пресуду и на тај начин угасио наду за наставак живота наших породица на Косову и Метохији.

Пореска управа се позива на јасно законски прописаним правилима за пријем  службеника у државну службу, те да  Закључак Владе за њих није никакав обавезујући акт.

Ми сматрамо да је проблем политичке природе, а на тај начин и решење може бити уз помоћ политичара, те да решење проблема не треба тражити од руководиоца Пореске управе, већ је решење проблема тамо где је проблем настао, тј. у Влади Србије.


Надамо се да нас нећете погрешно разумети, али у жељи да останемо на Косову и Метохији, у нашој борби очекујемо и медијску помоћ, па ћемо у складу са тим обавештење о нашем доласку послати и свим медијским кућама.


Још једном Вас подсећамо да је наше ангажовање са уговорима о "Привременим и повременим пословима" престало септембра 2014. године. Од тада до данас нико није имао слуха да нас саслуша до краја.

Ако Закључци и уредбе Владе нису обавезујући за једну институцију Министарства финансија у Влади Републике Србије, како је могуће да се прихватају у другој и како је могуће прихватање припадника КБС, цариника и  бивших запослених у косовским судовима?


У прилогу овога дописа шаљемо Вам:

  • Закључак Владе Републике Србије од фебруара 2008. године, који је покренуо проблем.
  • Изјаву о неприхватању косовских институција тј. отказна изјава, коју је од нас захтевало тадашње Министарство за Косово и Метохију. Форма текста састављена је у Министарству за Косово и Метохију.
  • Решење које је Управа царине дала Унмик цариницима, који су заједно са нама под истим условима напустили косовске институције. Они и данас раде. Дакле, Министарство финансија, Управа царине прихватила Закључак Владе Републике Србије, а Пореска управа тај исти Закључак Владе тумачи другачије.
  • Један од одговора из  Канцеларије за Косово и Метохију, у коме се каже да Ваша Канцеларија није надлежна за решавање проблема Срба са Косова и Метохије.

Молимо Вас да још једанпут пажљиво прочитате текст у наставку.

 

Хвала на разумевању.


________________________________________________________________________________

(У наставку следи писмо које је претходило контакту са Вашом  Канцеларијом, за коју сматрамо да је једина релевантна институција која решавање нашега проблема може вратити  за истим столом, за којим је проблем настао, а то је Влада Републике Србије)

 

Наиме, 2008. године када је Косово једнострано прогласило независност, тадашња Влада Републике Србије позвала је раднике привремених институција на Косову и Метохији да напусте исте и да по закључку Владе Р.С ''05    број: 02-812/2008'' у Београду, 21 фебруара 2008. године  (Службени гласник РС, бр. ''55/05, 71/05- исправка и 101/07'')  обавезу о прихватању радника преузму надлежне институције чија су имена јасно наглашена у закључку.

За све постоји писана документација.

Тадашње Министарство за Косово и Метохију од радника Унмик Пореске Управе на Косову и Метохији затражило је писмену изјаву о неприхватању косовских  институција, које су прогласиле независност, што смо и учинили и исте оверили деловодним печатом сада већ Пореске управе Косова и предали канцеларији Министасртва за Косово и Метохију и централи Пореске управе у Београду.

(Чудна је чињеница да је Управа Царине Србије, прихватила све раднике и да су они у складу са Споразомом из Брисела распоређени на радна места у оквиру Царине Косова.)

На састанку који је посредовањем тадашњег Министарства за Косово и Метохију одржан септембра месеца 2008. године у централи Пореске управе у Београду, са тадашњим директором Пореске управе Србије Дејаном Стојановићем , у присуству  помоћника директора Пореске управе задуженим за регион Косова и Метохије, господином Живојином Митровићем, надлежних за људске ресурсе у Пореској управи Србије  и петоро представника групе бивших радника Пореске администрације Унмик-а, договорено је прихватање свих радника уз обавезну пратећу документацију која је претходно затражена од нас.

Слободно можемо рећи да смо ПРЕВАРЕНИ на следећи начин. Тадашњи директор Пореске управе је дословно рекао "да би смо избегли редовну процедуру и расписивање конкурса, ми ћемо Вам дати један, а највише два уговора на одређено време, а након тога и коначно уговор на неодређено време".

Први УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА са Министарством финансија Републике Србије  -   Пореска управа Србије, закључен је 01.09.2008. године и продужаван је дванаест пута са све дужим прекидима све до 12.09.2014. године.

За време трајања уговора добијали смо готово минималне зараде без икаквих косовских додатака, који по уредби Владе Србије добијају сви запослени у српским институцијама на Косову и Метохији ( никада се нисмо противили и задовољавали смо се тиме).

НАКОН ИСТЕКА ПОСЛЕДЊЕГ УГОВОРА ми нисмо добили никакво објашњење од надлежних у Пореској управи, иако смо се писменим путем обраћали више пута, а такође смо тражили састанак који никада није заказан.

За нас више није било радног ангажовања.

Тренутно је озбиљно доведено у питање наш опстанак и останак на Косову и Метохији  с'  обзиром на немогућност остваривања било каквих прихода.

Да апсурд буде већи, споразумом из Брисела у косовске институције, конкретно у Пореској администрација Косова интегрисани су људи из Цивилне заштите на северу Косова и Метохије, који су у најмању руку руководили, контролисали и спроводили идеју о изсласку Срба из косовских институција, називајући нас издајницима.

Сада када смо потписом доказали патриотизам, издали смо своју децу, која десет година трпе због неспуњених обавеза државе.

Такође Бриселским Споразумом, интегрисани су и радници Управе Царине, који су на исти начин и истога дана напустили косовске институције.

Данас смо сведоци да је садашња Влада Србије преузела све раднике Косовског заштитног корпуса, који данас примају плату из Србије.

Над људима се спроводе двоструки аршини.

Због тога смо били принуђени да правду потражимо на суду.

На жалост правду нисмо упознали тамо где би она требало да живи. Сви они који су одлучили да туже Пореску управу, добили су првостепену пресуду у своју корист, али не и на Апелационом суду у Београду, који редом одбија пресуде првостепеног Основног суда. Па смо данас принуђени да поред све неправде која нас је снашла,  платимо и судске трошкове.

Наравно, уколико се нешто не промени, ми смо одлучни да правду потражимо и на већем нивоу, с' обзиром да поседујемо документацију на коју се позивамо.

По потезима Пореске управе, одлука о нама је донета истовремено са одлуком о затварању Посебних одељења на административним прелазима између Косова и Метохије и Србије, па смо готово убеђени да је нама право на рад и зараду ускратио Брисел, тј. неки од споразума који су тамо потписани, а тичу се нас Срба на Косову и Метохији.  Без обзира на то ми се никада нећемо помирити са чињеницом да смо ПРЕВАРЕНИ.

На крају о нашем проблему ћемо упознати и јавност, мада смо свесни да ће као и све до сада и то бити тешко, јер је то последња могућност да неко сазна на који се начин држава односи према нама последњих десет година.

Од надлежних и даље очекујемо да нас приме на разговор и дају било какво објашњење, јер то никада ниједна власт у протеклих десет година није учинила.

Готово све наредне Владе после Владе Војислава Коштунице су имале став да је то обавеза неке претходне Владе, па се с' правом питамо да ли Влада Србије међународне обавезе приписује претходним Владама или их испуњава?

Данас смо принуђени да распродамо наша имања и трајно се иселимо са Косова и Метохије, због тешке економске ситуације, а одговорност за наше исељавање приписујемо надлежним институцијама које се брину о решавању проблема обичних и преварених људи.

Охрабрени чињеницом да се у периоду који је иза нас све више прича о опстанку Срба на Косову и Метохији, још једном молимо надлежне институције да организују састанак на коме бисмо могли да Вам предочимо проблем који је настао одавно, а који само Ви можете да решите, Вашим ауторитетом и на тај начин нам омогућите да са породицама останемо да живимо и радимо на Косову и Метохији.

субота, 24 новембар 2018 19:50

100STET

 

Трећи је дан како Срби и Албанци живе у "100 % држави". У Приштини је у знак захвалности за 100% суверености освануо билборд  премијеру Косова, Рамушу Харадинају.

100% СУВЕРЕНОСТИ ПЛАТИЋЕ СИРОТИЊА!

Сто хиљада Срба који живе у тзв. косовско-метохијским енкалавама делимично су навикнути на овакво стање јер ни до сада нису могли да купују многе српске производе који се налазе на полицама прехрамбених маркета на тзв. северу Косова и Метохије, а још је много ствари због којих се ови људи осећају немоћнијим од Срба са севера Косова и Метохије.

Поскупљење хлеба неће много погодити Србе у српским срединама с' обзиром да живе у селима и сами производе свој хлеб.

ЦАРИНА КОСОВА НЕ ДОЗВОЉАВА ЧАК НИ 100 гр. КАФЕ! - под изговором да је забрањено.

Царина Косова од доношења нове уредбе не дозвољава Србима јужније од Ибра да намирнице за кућне потребе пренесу преко административног прелаза.

Требало је да се деси блокада на увоз српских производа да би српски медији обратили пажњу на свакодневне потребе Срба на Косову и Метохији.
Ипак, брига постоји данас, али само да ли српска деца на северу имају "Имлек" производе, не знајући да српска деца која живе јужније од Косовске Митровице српске млечне и остале прехрамбене производе из Србије немају више од десет година.

МЛЕКО И ПАВЛАКА "МОЈА КРАВИЦА" ОД НЕДАВНО, АЛИ ИЗ БиХ!

На полицама албанских маркета годинама се налазе кондиторски производи страних компанија који се производе у Србији, а који по уредби Владе Косова неће бити подвргнути новом опорезивању, што значи да великих промена неће бити у прахрамбеном сектору.
Цене зејтина, Плазме и осталих производа и данас су непромењене у шопинг центрима ВИВА ФРЕШ и ЕТЦ.

НЕМА СУХОМЕСНАТИХ ПРОИЗВОДА ИЗ СРБИЈЕ!

Српског шећера на полицама косовских трговина никада није било.

У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ГОДИНАМА НЕМАЈУ ШПРИЦ И ИГЛУ!

Здравствене установе у српским срединама јужније од Ибра годинама немају основних медикамената за лечење пацијената. Људи су принуђени да купују шприцеве, ињекције, инфузионе растворе, итд.
Српских апотека има тек неколико у свим српским срединама, па се зато Срби лековима снабдевају у албанским апотекама у којима су најзаступљенији лекови из Турске, који се нуде болесницима у замену за српске.

ХЛЕБ ПОСКУПЕО У СРПСКИМ ПРОДАВНИЦАМА!

Чудно је да је данас хлеб поскупео, али само у српским продавницама, што не значи да цена хлеба неће бити повећана и у албанским пекарама којима Влада Косова нуди субвенције како би спречили раст цена. Албански млинови пшеницу увозе углавном из Србије и то по минималној цени, чак за осам динара по килограму.

НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ГРАДЕ САМО АЛБАНЦИ!

Стоваришта грађевинског материјала мораће да коригују цене, јер већина грађевинског материјала долази из Србије.

петак, 09 новембар 2018 22:17
pomoravlje miting mitrovica
У последње време све чешће слушамо изјаве председника Републике Србије Александра Вучића у којима он потенцира бројно стање Срба на Косову и Метохији, изгледа тражећи алиби за одустајање од борбе за наш кућни праг, нашу децу, наше светиње и гробља у којима почивају кости свих оних који су пострадали од времена Турака до данас.
Поводом последње изјаве у којој председник јасно итиче да на Косову и Метохији немамо људе, дужни смо да га обавестимо, али и све људе у Србији, да у Косовском поморављу данас живи више од четири хиљаде деце. Од овог броја скоро две хиљаде основаца похађа школу у целом управном округу, док је средњошколаца за хиљаду мање, а остатак чине деца узраста до пет година. 
 
Дужни смо да обавестимо председника да је управљање школама са око три хиљаде српских ученика у поморављу поверио политикантима којима диригују неки људи  са севера Косова и Метохије, а  који у најмању руку стварају повољну атмосферу за догађаје који по свему судећи следе.
О проблему школства пишемо често и нећемо престати!
 
Обавештавамо Вас да сте у српским срединама на Косову и Метохији увели стање страха, које је по причама старијих косовско-метохијских Срба горе од комунизма.
Да ли нам је поред свеколиког терора потребан и терор сопствене државе?
Ако се питате зашто људи и данас одлазе одговоре ћете пронаћи од почетка до краја овога текста. 
 
Обавештавамо председника Републике Србије да ова деца не живе сама у Косовском поморављу, да су ова деца патријархално васпитана да живе са родитељима, бабама и дедовима, а то су они исти људи са слике, који су Вам аплаудирали у Косовској Митровици на митингу који сте баш Ви одржали и да су то она иста деца која су и тога дана по ко зна који пут стрепела од тога да ли ће им се родитељи живи вратити кући.
Није тешко сазнати бројно стање Срба у поморављу, тамо данас живи више десетина хиљада Срба.
Ако не знате зашто људи одлазе, подсећамо Вас господине председниче да одлазе због све веће небриге државе на чијем сте челу и која никада није имала слуха за обичан народ, већ само за неуке вође који политику кроје у албанским кафићима у градовима у којима више нема Срба и од свега овога дебело профитирају.
Да ли сте некада покушали да проверите где завршава новац из буџета Србије који се шаље као помоћ угроженима, а посебно новац за пројекте и ко руководи пројектима?
Након што је забрањено запошљавање у српским институцијама, одлазе нам лекари који су овде рођени, свршени академски грађани свих занимања и сви одлазе у потрази за хлебом, јер нису у стању да трпе понижења оних које је неко изабрао да воде народ.
У школама одавно нема конкурса. За рад у школама потребна је валидна политичка припадност. А како се зове друштво у коме се људи упошљавају без поштовања јасно прописаних процедура?
 
Ако не знате коме сте нас поверили, а Ви проверите. Вође се свете обичним људима, а немоћни не могу друго него да беже од њиховог беса!
 
Обавештавамо Вас да овде данас и поред свега живе најтврдокорнији Срби којима је потребна само мала подршка државе, нормални људи на власти, да би сачували ово парче земље, које по свему судећи хоћете да се отарасите, али не знате како.
Још Вас обавештавамо да сте нам укинули пасоше, не дајете нам да летујемо, не дајете нам да живимо нормално. 
Ова деца која живе овде, не могу да осете цивилизацију, јер им је то забрањено уредбама Владе Републике Србије.
Да ли сте некада проверили да ли људи који се баве нашим животима имају пасоше Србије  и ако живе овде, да ли имају валидне универзитетске дипломе и да ли њихова деца летују и са којим пасошима? 
 
Можда Ви мислите да смо ми луди што смо још увек овде, па Вам задајемо главобољу, али ми друге куће немамо, све да нас продате и распродате.
Зашто се устручавате да кажете Ваш план и уопште истину?  На тај начин спашавате четири хиљаде дечијих живота само у поморављу.
Ми Срби који данас живимо на Косову и Метохији спремни смо на све јер смо у прошлости много тога преживели и доживели.
Везани смо за цркву, везани смо гробове предака на које никада нисте помислили када сте изговарали оне речи које нас много боле.
Можда је за Вас господине председниче прича о Косову и Метохији мит, али на том миту почива српска држава и њени темељи, а рушењем темеља руши се и кућа. 
На темељу који чине наша деца стоје и Ваша деца, на плећима наше деце стоји терет целе Србије, ако наша плећа попусте, пашћете и Ви!
Срби данас живе на Косову и Метохији као што живе и они у Албанији које никада нисте ни поменули.
На крају, ако сте толико храбри, зашто то што говорите пред камерама нисте рекли ономад у Косовској Митровици, Србима са Косова и Метохије и зашто им нисте окренули леђа, отишли у Брисел и ставили потпис на папир који оптерећује "Вашу" државу?

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %