Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
субота, 12 децембар 2009 16:52

НАЈВЕЋИ СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАД - НОВО БРДО - НЕКАДА И ДАНАС

 

Ново Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве Реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 m. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).

Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве Реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље, а због огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (В. Новобрдско-копаоничко рударско подручје).

Ново Брдо је постало првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место. Ново Брдо се први пут помиње 1326, већ као познато рударско и трговачко средиште, где су Дубровчани водили трговину и држали царину. Саски валтурци (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свога напреднога рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одавде у 14 и 15 веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama). Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра,како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит.Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и до 5 до 6 тона сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433.године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годишње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника. Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456), би одавно био проганан из своје земље.

Турци су први пут опсели Ново Брдо 1412. године али без успеха.Цела Србија 1439. пада у турске руке али се тврди новобрдски град бранио све до 1441. када се предао султану. У новообновљеној Србији град је пострадао већ 1444. када је поробљен и попаљен. Све ово време рударска производња није прекидана јер су од ње имале користи све стране. Коначни пад под турску власт наступио је 1.јуна 1455. године. Овај догађај описао је житељ Новог Брда Константин Михаиловић из Островице.

 

НОВОБРДСКА ТВРЂАВА

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља.Подигнута је на усамљеном,само са истока приступачном, врху(1124m нмв) Мале планине у међуречју Прилепнице,Новобрдске реке и Криве реке које су леве притоке Биначке Мораве.Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручија у коме се експлатисало гвожђе,олово,сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349.године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији,а свој врхунац достиже у доба деспотовине када су Новобрдски рудници деспоту Ђурђу(1427-1456) годишње доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката.Околина тврђаве је препуна остатака насеља и рудника из тог доба,а прилаз целом подручију је био додатно заштићен утврдама Призренцем и Прилепцем који су штитили најлакши прилаз новобрдској области са југа,из долине Биначке Мораве.Сама тврђава се састоји од Горњег Града у облику неправилног шестоугла на врху брда и Доњег Града који се лепезасто шири низ падину ка западу,а цео град је био заштићен сувим шанцем са северне и западне стране.Утврђење је своју снагу показало током више Османлијских опсада,поготово током двогодишње опсаде(1439-1441) у време када српска деспотовина више није постојала.Са естетске стране Ново Брдо се истиче употребом мркоцрвене брече која је обликована у правилне квадере који су коришћени за израду углова кула и пролазе капија за разлику од остатка утврде која израђена од обичног сивог камења(највише кречњака).Посебну лепоту новобрдској утврди даје велики крст на западној кули Горњег Града изведен у мркоцрвеној бречи који представља симбол тврђаве.Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама,али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богатству.Посебан проблем новобрдске тврђаве представљају стални покушаји да се у њој пронађе закопано благо чиме се уништавају вредни археолошки слојеви,а овај проблем је додатно појачан после доласка УНМИКа и КФОРа у јужну српску покрајину пошто су у неколико наврата на простору тврђаве аматерска ископавања вршили и припадници пољских снага из редова УНМИКа.

СТРАНИ НАЗИВИ ЗА НОВО БРДО

 

Као велики рударски центар на Балканском полуострву,Ново Брдо се појављивало и у страним изворима са краја средњег века који су изведени од српског назива:

* Novus Mons
* Novomonte
* Monte Novo
* Nyeberghe

Изглед Новобрдске утврде


Новобрдску утврду чине два дела:

* Горњи Град
* Доњи Град


са укупно 8(6+2) четвороуглих кула,3(2+1) капије и великим сувим шанцем око већег дела утврде(од северног темена Горњег Града преко северног темена Доњег Града до јужног темена Доњег Града),а унутар утврде се налази и извор питке воде.Ван градских бедема на исток и југоисток се шири пространо подграђе.

Горњи Град

Горњи Град представља новобрдску цитаделу и има облик скоро правилног шестоугла који је на истоку спљоштен,тако да скоро да поприма изглед петоугла са скоро равном страном окренутом ка споља односно ка правцу којим се најлакше прилази утврди.На средини тог спљоштеног дела се налази велика правоугаона четворострана Донжон кула.Наспрам ње се у западном темену налази правоугаона тространа кула са крстом мркоцрвене цигле окренутим ка Доњем Граду и западу,док се у преосталим теменима налази по једна квадратна тространа кула.У њега се улази кроз пешачку капију у бедему између куле са крстом и куле јужно од ње.Дужина Горњег Града(правац север-југ) износи 50m,док му је ширина 45m.

Доњи Град

Доњи Град представља новобрдско утврђено насеље и има облик издуженог четвороугла(180m x 95m(од тога 45m отпада на Горњи Град)) који спљоштен са бокова(исток-запад),тако да уместо четири темена има само два у којима се налази по једна кула,док се на месту преостала два налазе лучни бедем(запад) односно Горњи Град(исток).У њега се улази кроз колску капију смештену у југоисточном бедему уз јужну кулу Горњег Града.Поред ње, у североисточном бедему,недалеко од северне куле Доњег Град се налази пешачка капија која се користи за изненадне испаде из утврде током опсаде.

Куле

Ново Брдо поседује 8 кула,6 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је правоугаона четворострана кула,источно теме Горњег Града,градски Донжон.
2. је квадратна тространа кула,северно теме Горњег Града,од ње почиње североисточни бедем Доњег Града.
3. је квадратна тространа кула,северозападно теме Горњег Града.
4. је правоугаона тространа кула,западно теме Горњег Града.
5. је квадратна тространа кула,југозападно теме Горњег Града.
6. је квадратна тространа кула,јужно теме Горњег Града.
7. је полигонална тространа кула,северно теме Доњег Града.
8. је полигонална тространа кула,јужно теме Доњег Града.

Капије


Ново Брдо поседује 3 капије,1 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је лучно засведена пешачка капија,смештена у западном бедему Горњег Града између западне куле са крстом и југозападне куле.
2. је велика колска капија са рампом,смештена уз јужну кулу Горњег Града.
3. је лучно засведена пешачка капија,смештена у североисточном бедему Доњег Града,близу северне куле.

Цркве

У склопу рударског насеља Ново Брдо постоји 7 православних и 2 католичке цркве,од којих су најзначајније:

* православна црква светог Николе,коју су користили Срби православне вероисповести,која је била саборна градска црква.
* католичка црква тзв. Саска црква,коју су користили Саси и Дубровчани(смештена код данашњег насеља Бостан).

Прошлост тврђаве

Ново Брдо је настало током првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeuberghe), а по њима се звало и Сашко Место. Оно се први пут у историјским изворима јавља 1326.године, као већ познато рударско и трговачко средиште, у коме су Дубровчани водили трговину и држали царину.

Османлије су први пут опселе Ново Брдо 1412. године, али су после дуже опсаде морали да се повуку. После тога они своје акције у новобрдском крају усмеравају на пресретања дубровачких каравана и важних прилаза граду. Током првог слома српске деспотовине 1439.године,Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве која се окончала предајом 21.06.1441.године,после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили,иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом.Освајачи су га потом опљачкали и спалили.После успешног крсташког похода који је током 1443. и 1444.године продро до данашње Софије,Српска Деспотовина је обновљена тзв. Сегединским миром и Ново Брдо је без борбе враћено деспоту Ђурђу.У склопу вазалних обавеза деспота Ђурђа према отоманском султану,један одред коњаника и одељење копача тунела из Новог Брда су послати да Мехмету II(1451-1481) као испомоћ током његовог напада на Цариград који се окончао 29.05.1453.године заузимањем града током кога је у борбама погинуо последњи византијски цар Константин Драгаш(1449-1453) и сломом Византије.Међутим већ наредне године Османлије нападају Ново Брдо и уз помоћ тешке артиљерије приморавају опсађене да се 01.06.1455.године предају,што је у својим „Јаничаревим успоменама“ описао становник Новог Брда Константин из Островице.

Током Османлијске управе настављена је експлатација околних рудника,а од XVII века се обнавља ковање новца у тврђави за султана Мурата IV(1623-1640).Током великог аустријског продора на Балканско полуострво,Пиколомини уз помоћ локалних српских устаника заузима 1686.године Ново Брдо,али оно после само годину дана бива напуштено и локални Срби под вођство патријарха Арсенија III Чарнојевића(1672-1706) се селе у Аустријско царство у тзв. великој сеоби Срба.После тога је престала екплатација новобрдских рудника,а сама тврђава са околним насељима је запустела.

Живот у Новом Брду

Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, у коме је био трг (mercatum). У њему се живело по статуту(закону) града Новог Брда. Његове трговачке везе су прелазиле границе Балканског полуострваа,поготово на западу, преко Јадрана, до Италије и даље. За све то је било заслужно огромно рудно богатство Новог Брда,које је било једно од најчувенијих места онога доба (види:Новобрдско-копаоничко рударско подручје). Подграђе се спуштало и до Криве Реке(која се онда звала Тополница) и Прилепнице, а прилазе њему бранили су градови Призренац и Прилепац.

Саски валтурци (рупници, рудари) су били главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у XIV и XV веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama).Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата.Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра,како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит.Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и по 5t до 6t сребра.Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433.године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годиње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника.Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456),би одавно био проганан из своје земље.

СРБИ БЕЗ УЛОГЕ У НАЈНОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГ БРДА

На табли испред новобрдске тврђаве коју су ради промовисања сеоског туризма поставиле општинске власти у краткој исторји ни једном се не помињу Срби. У тексту пише да “научници тврде како на овом месту треба тражити и античко место краљевине Дарданије такозвано Дамастион”, сазнаје КИМ радио.

Ова кратка историја посвећена је развоју града и рудника без навођења његових оснивача или државе у којој се Ново Брдо у доба свог успона налазило. Из реченице у тексту: “Развоју рударства допринели су локални становници Венецијанци, Јевреји и посебно Дубровчани”, није јасно ко су локални становници мада се из текста и на енглеском и на српском језику може закључити да су локални становници заправо Венецијанци, Јевреји и Дубровчани. “Између свих објеката XIV века истиче се Катедрала или Базилика изграђена на темељима античког храма из IV века пре нове ере” пише у тексту о новобрдском православном храму посвећеном светом Николи.

На самим темељима ове велике градске цркве стоји мања табла са натписом на три језика “Катедрала XIII век”. У Министарству културе Косова нико не жели да коментарише натписе на тврђави. У општини, која је поставила табле, кажу да је све ово урађено због развоја сеоског туризма. Потпредседник општине, Расмуш Мехмети, изјавио је КИМ радију да су у прављењу стратегије за развој сеоског туризма заједно учествовали и Срби и Албанци који су до 15-ог фебруара ове године радили у општини. Он је казао да су за натписе на таблама коришћени подаци из старе историје и да на пројекту нису учествовали стручни људи и добри познаваоци историје.

” У другој фази очекујемо да све буде оригинал, али сигуран сам да нигде не пише да не постоје Срби. Ништа није заувек. Ми имамо многе грешке и многе ствари треба да се промене. Али ми смо радили заједнички са Србима и за то су и они одговорни”, рекао је Мехмети. На таблама, које се могу видети око тврђаве у Новом Брду, наводи се да су богатство рудника користиле Римска, Византијска и Османска империја као и то да до пропасти града долази након Аустријско турских ратова 1689. године. Тада, према овој “краткој историји” почињу “масовна исељавања у другим местима као што су Турска, Македонија а такође и у другим градовима Косова (Гњилане, Приштина, Призрен, Вучитрн и Митровица). Главни разлози који се наводе за исељавање су тешки економски услови, разни политички разлози и дуге хладне зиме”. Очигледно је да се ради о Великој сеоби Срба 1690. године, мада се у тексту не помиње било каква сеоба на север или према Србији у том периоду, нити се каже ко се због економских, политичких или временских неприлика у том периоду селио из Новог Брда. Срби из општине Ново Брдо, који су 17-ог фебруара одбили да раде у самопроглашеној држави Косово, формирали су општину у селу Бостане код Новог Брда.

Они тврде да их о овоме нико ништа није питао. Сретен Ивановић, председник извршног одбора СО Ново Брдо казао је у да су Срби учествовали на почетку стварања стратегије о развоју туризма у општини али да је 17-ог фебруара то прекинуто. ” Од самог почетка нисмо били равномерни партенери у овом послу јер се никада нисмо првенствено слагали око тих историјских чињеница и ја данас од вас први пут чујем да је тај пројекат завршен”, рекао је Ивановић и најавио да ће општина уложити протест код надлежних органа. На другим, мањим дрвеним таблама, које служе промовисању сеоског туризма у овом крају исписана су на албанизованом српском језику имена села, као и нетачна година првог помињања Новог Брда у средњем веку.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %