Безакоње које се свакодневно догађа у српским школама на Косову и Метохији, самовољом једне особе и њених сателита у српским енклавама, поприма ефекат епидемије. Међуљудски односи запослених у школама никада нису били у лошијем стању.
Циљ политичко-мафијашког деловања је крајње политичке природе и страховито утиче на смањење квалитета наставе у српским школама на Косову и Метохији.
Образовање српске деце из српских енклава на Косову и Метохији, Министарство просвете Републике Србије поверило је само једној особи, која се бави искључиво политиком.
Овакве и сличне функције на Косову и Метохији препуштене су политичарима на одлучивање, док стручњаци који би помогли да квалитет наставе непрекидно расте, немо посматрају безакоње иза којег стоји држава.
Смена школских одбора и директора догађају се преко ноћи, а места наставника одређених предмета углавном добијају потенцијални бирачи, свршени и несвршени студенти. Тако је нпр. познато да у многим школама однедавно раде људи са минималним бројем наставних часова.
Спискови кандидата за Школске одборе формирају се на местима на којима се окупљају вође локалних политичких опција са сумњивим моралом и образовањем, и на тај начин кроје судбину српске деце на Косову и Метохији. Такви спискови шаљу се на "аминовиање" начелници Школске управе у Косовској Митровици, Јасмини Дедић.
Питање за све који се баве животом Срба на Косову и Метохији је: да ли овом, треутно најзначајнијом институцијом за Србе на Косову и Метохији, треба да управља особа, која се бави политиком и подржава сплетке локалних лидера са сумњивим образовањем?
Многи овакво стање повезују са намером Министарства просвете Републике Србије за изазивањем што веће пометње, како би се што лакше српски образовни систем "утопио" у косовски образовни систем, и како би Србија прећутно препустила српске школе на управљање Албанцима.
Креатори оваквог стања у српским школама на Косову и Метохији налазе се у школској управи у Косовској Митровици, а сви заједно се налазе на списковима за косовске изборе, као и на платним списковима косовских институција.
На листама за косовске изборе највише је кандидата запослених у школама.
Централизована школска управа која се налази у Косовској Митровици, одакле се однедавно управља свим школама на Косову и Метохији, тренутно служи појединцима, који желе да освоје апсолутну власт у општинама са српском већином.
Начелница школске управе Јасмина Дедић и сама је учесница локалних избора који су одржани ове године на Косову и Метохији, као кандидат "Српске листе" за посланике у косовској скупштини. За овакво деловање начелница има подршку најближег рођака, Зорана Милојевића званог Зеља, који је десна рука Марка Ђурића, а они су највероватније ове године спречили њену смену коју је предложило Министарство просвете Републике Србије.
На локалним изборима који су одржани недавно, начелница Школске управе добила је место одборника у локалној скупштини у Косовској Митровици.
Министарство Просвете, Републике Србије прећуткује сваки апел да се било шта предузме и стане на пут овом безакоњу, због чега ће многи родитељи одлучити да своју децу пошаљу на школовање у Србији.
Многе школе данас немају основне услове за рад. У многим школама јужније од Ибра нема двољно огрева, али то одавно никога не занима.
Тачан податак, колико је косовско-метохијских школа у В.Д. стању, није познато, али се зна да је тај број највећи од 1999. године, а исто тако се зна да је квалитет образовања на најнижем нивоу икада.
На тај начин се јасно указује (нерегуларно) новопостављеним руководиоцима да је смена непослушних неминовна, а В.Д. стање помаже да о смени одлучују они који су у тесној спрези са начелницом школске управе.
Имена људи који координишу у постављању нових школских руководстава су позната свима, али њихова имена не фигурирају у званичној документацији школске управе, што показује да се ради о мафијашкој делатности врха Школске управе у Косовској Митровици.
Постављање В.Д. директора и избор наставника поверен је локалним сателитима који претендују да освоје општинску власт, а заузврат помажу начелници Јасмини Дедић да оствари свој политички циљ, тј. освајање довољног броја гласова за прелазак у виши политички ранг.
Канцеларија за Косово и Метохију својим ћутањем и нечињењем подржава овакво стање у српским школама на Косову и Метохији, јер на тај начин манипулишу запосленима у школама, све због гласања на изборима.
Многи случајеви безакоња свој епилог ће добити на суду, али нажалост до тада ће врата многих школа бити "украшена" катанцима.
На Косову и Метохији су прошле недеље одржани парламентарни избори, који сасвим вероватно у будућности неће проћи без Срба, ма у коликом броју они живели овде.
Да време лечи све ране, доказује и то да је пре осамнаест година било потпуно незамисливо да ће се Срби једнога дана отимати да уђу у парламент државе Косово, заједно са албанским политичарима, који су уједно учествовали у проглашењу независности.
За разлику од прошлих локалних избора на којима је учествовала "Српска листа", на једној страни и остале српске политичке партије на другој, ове године је "Српска листа" била јединствена, али само на гласачком папиру.
Унутар "Српске листе" било је неколико политичких струја, мање или више фаворизованих од стране Београда. На једној страни су људи који тренутно учествују у локалној власти, а на другој су они који су на прошлим изборима били против "Српске листе" или заједно против трећих, итд.
Намерно или случајно, овакво стање у "Српској листи" одобрио је званични Београд, одакле се креира политика коју тренутно воде српски политички представници на Косову и Метохији. Зашто је важно да Срби буду разједињени видеће се у периоду који следи.
Вођена је кампања сви против свих у "Српској листи".
Данас након осамнаест година откако је Србија демонтирала највећи део институција, које чине једну државу, Срби се суочавају са највећим нејединством.
Осетио се жар борбе из Милошевићевог времена, када су многи желели да време од расписивања до завршетка избора проведу у некој другој земљи.
По први пут у политичкој кампањи су били укључени сви руководиоци и косовских институција и институција Србије на Косову и Метохији.
Коначно, резултат овакве кампање је велика излазност Срба на косовским парламентарним изборима, на којима су највише гласова ипак однеле албанске политичке партије, са нимало пријатним изјавама, усмереним против Срба и Србије у предизборној кампањи. Можда су Срби искористили и своју последњу прилику да гласају на косовским изборима, јер ако се тренд исељавања настави, сасвим је вероватно да ће многи Срби у наредне четири године морати да заувек угасе своје вековно огњиште.
И поред таквих изјава албанских политичких представника, Срби су своје изборне "успехе" славили више него Албанци.
Главна борба се ипак водила између Срба са севера Косова и Метохије тј. из Косовске Митровице и оних који живе јужније од издвојеног града, који тежи отцепљењу од осталих Срба.
Поједини кандидати из Српске листе за своје симпатизере су организовали бројна дружења између запаљивих говора. Па је тако било фолклора и патриотских песама. Косовски Срби који оваква "културна" збивања могу да виде само једанпут у четири године, масовно су се окупљали да виде, а и да чују шта им се ново нуди у будућности, коју наравно не виде на Косову и Метохији, јер се претпоставља да је само ове године Косово и Метохију напустило више стотине младих брачних парова, а то већ годинама уназад показује број уписаних првака у српским срединама.
Једанпут у четири године српски политичари из централне власти Косова посете и оне Србе који живе у изолованим срединама, јер је ово јединствена прилика да сви Срби на Косову и Метохији буду једнако вредни и они на северу Косова и Метохије и они у Гораждевцу или Штрпцу.
Један Србин из Шилова (Косовско поморавље) који је до недавно учествовао у локалној гњиланској власти, , отишао је корак даље од осталих. Наиме, он је на изборе кренуо обучен у традиционално-народној ношњи , као прави Србин, са погачом, шајкачом на глави, и са великим дрвеним крстом у рукама, а за њим су ишли његови укућани, кумови, као и најближа родбина, организовано у ред пред гласачке кутије, да уз Божју помоћ изаберу представнике власти у косовском парламенту.
Иначе у овом крају политичке кампање знају да буду јако оштре, али је занимљива чињеница да у Влади Косова на утицајним позицијама готово да нема представника Срба из овога краја. Главне позиције заузимају политичари са централног Косова и Метохије, а од скоро и политичари из Косовске Митровице, који све више узимају учешће у косовској власти.
У знак захвалности својим бирачима који су напорно радили, поједини кандидати који су задовољни исходом избора, организовали су још по неко дружење, на којима су уз пиће сумирани утисци.
И сада је остало још само само да прођу и локални избори који следе, па да сви заједно кренемо у "бољи живот".
Фото: Фејсбук
На читавом простору јужне српске покрајине, Косова и Метохије, имена градова и њихових улица, као и имена села су преименоване у албанска имена, углавном бораца ОВК који су погинули у последњој деценији прошлога века.
Многа српска села на путоказима преименована су или су случајнo или намерно неправилно написана. На многим путоказима поједина слова су изостављена или је додато још по једно или више слова, углавном слово "И" на крају имена села.
Прецртана имена на латиничном писму које је на Косову и Метохији представљено као званично писмо српске заједнице , честа је слика на путевима на целој територији Косова и Метохије.
Овај проблем, који полако брише трагове српства на Косову и Метохији, никада није представљао проблем политичарима из Београда, који се баве проблемом Косова и Метохије, иако свакодневно наилазе на прецртана и неправилно написана имена места у којима данас живе Срби, као и на местима где су до 1999. године живели Срби.
Данас је Вучитрн - Вуштри, Обилић - Кастриот, Србица - Скендерај, Подујево - Бесјан, Гњилане - Ђиљан, Урошевац - Феризај, Пећ - Пеј, Косовска Каменица - Дардан, Косовска Витина - Вити, итд.
Посебан случај у претходних петнаест година представља село Велики и Мали Кичић, у близини Косовске Митровице. На путоказима из правца Приштина-Косовска Митровица и обрнуто на четири путоказне, четири пута је погрешно написно име овога села. Она највећа је што се и данас, после неколико објава албанских медија село зове "Кчић" уместо "Кичић" без "Велики и Мали".
Погелдајте слике:
Фотографије преузете са сајта kalxo.com
Путокази на КиМ (2008-2015)
Газиместан 2012. године
Мудрости патријарха ПавлаВерујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству... |
Злочини над Србима на Косову и Метохији
Крвава жетва 1999. у Старом Грацку
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест
Крематоријум за Србе - Клечка
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици
Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Страдање фамилије Костић из Ретимља
Отац Харитон Лукић
Злочини гњиланске групе
Злочин у Гораждевцу
13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници
17. март 2004. - ПОГРОМ
СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ
- СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Напад на аутобусе код Подујева
16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама
Убиства у Церници
01.09.2003. године
Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама
Новица
Списак убијених Срба
Овај списак
СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ
Списак киднапованих Срба
Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку
Распеће Ђорђа Мартиновића
“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година.
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. |
Обећања политичара
Део Вулинових (не)испуњених
јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на
Остају српске институције на
Нећу се смирити док Косово и
Како је нестао акциони план?
Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције
Никада нећемо признати
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је
Никада нећемо признати Косово
07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић