Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
субота, 12 децембар 2009 16:52

НАЈВЕЋИ СРЕДЊЕВЕКОВНИ ГРАД - НОВО БРДО - НЕКАДА И ДАНАС

 

Ново Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве Реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 m. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).

Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве Реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље, а због огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (В. Новобрдско-копаоничко рударско подручје).

Ново Брдо је постало првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место. Ново Брдо се први пут помиње 1326, већ као познато рударско и трговачко средиште, где су Дубровчани водили трговину и држали царину. Саски валтурци (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свога напреднога рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одавде у 14 и 15 веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama). Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра,како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит.Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и до 5 до 6 тона сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433.године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годишње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника. Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456), би одавно био проганан из своје земље.

Турци су први пут опсели Ново Брдо 1412. године али без успеха.Цела Србија 1439. пада у турске руке али се тврди новобрдски град бранио све до 1441. када се предао султану. У новообновљеној Србији град је пострадао већ 1444. када је поробљен и попаљен. Све ово време рударска производња није прекидана јер су од ње имале користи све стране. Коначни пад под турску власт наступио је 1.јуна 1455. године. Овај догађај описао је житељ Новог Брда Константин Михаиловић из Островице.

 

НОВОБРДСКА ТВРЂАВА

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља.Подигнута је на усамљеном,само са истока приступачном, врху(1124m нмв) Мале планине у међуречју Прилепнице,Новобрдске реке и Криве реке које су леве притоке Биначке Мораве.Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручија у коме се експлатисало гвожђе,олово,сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349.године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији,а свој врхунац достиже у доба деспотовине када су Новобрдски рудници деспоту Ђурђу(1427-1456) годишње доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката.Околина тврђаве је препуна остатака насеља и рудника из тог доба,а прилаз целом подручију је био додатно заштићен утврдама Призренцем и Прилепцем који су штитили најлакши прилаз новобрдској области са југа,из долине Биначке Мораве.Сама тврђава се састоји од Горњег Града у облику неправилног шестоугла на врху брда и Доњег Града који се лепезасто шири низ падину ка западу,а цео град је био заштићен сувим шанцем са северне и западне стране.Утврђење је своју снагу показало током више Османлијских опсада,поготово током двогодишње опсаде(1439-1441) у време када српска деспотовина више није постојала.Са естетске стране Ново Брдо се истиче употребом мркоцрвене брече која је обликована у правилне квадере који су коришћени за израду углова кула и пролазе капија за разлику од остатка утврде која израђена од обичног сивог камења(највише кречњака).Посебну лепоту новобрдској утврди даје велики крст на западној кули Горњег Града изведен у мркоцрвеној бречи који представља симбол тврђаве.Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама,али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богатству.Посебан проблем новобрдске тврђаве представљају стални покушаји да се у њој пронађе закопано благо чиме се уништавају вредни археолошки слојеви,а овај проблем је додатно појачан после доласка УНМИКа и КФОРа у јужну српску покрајину пошто су у неколико наврата на простору тврђаве аматерска ископавања вршили и припадници пољских снага из редова УНМИКа.

СТРАНИ НАЗИВИ ЗА НОВО БРДО

 

Као велики рударски центар на Балканском полуострву,Ново Брдо се појављивало и у страним изворима са краја средњег века који су изведени од српског назива:

* Novus Mons
* Novomonte
* Monte Novo
* Nyeberghe

Изглед Новобрдске утврде


Новобрдску утврду чине два дела:

* Горњи Град
* Доњи Град


са укупно 8(6+2) четвороуглих кула,3(2+1) капије и великим сувим шанцем око већег дела утврде(од северног темена Горњег Града преко северног темена Доњег Града до јужног темена Доњег Града),а унутар утврде се налази и извор питке воде.Ван градских бедема на исток и југоисток се шири пространо подграђе.

Горњи Град

Горњи Град представља новобрдску цитаделу и има облик скоро правилног шестоугла који је на истоку спљоштен,тако да скоро да поприма изглед петоугла са скоро равном страном окренутом ка споља односно ка правцу којим се најлакше прилази утврди.На средини тог спљоштеног дела се налази велика правоугаона четворострана Донжон кула.Наспрам ње се у западном темену налази правоугаона тространа кула са крстом мркоцрвене цигле окренутим ка Доњем Граду и западу,док се у преосталим теменима налази по једна квадратна тространа кула.У њега се улази кроз пешачку капију у бедему између куле са крстом и куле јужно од ње.Дужина Горњег Града(правац север-југ) износи 50m,док му је ширина 45m.

Доњи Град

Доњи Град представља новобрдско утврђено насеље и има облик издуженог четвороугла(180m x 95m(од тога 45m отпада на Горњи Град)) који спљоштен са бокова(исток-запад),тако да уместо четири темена има само два у којима се налази по једна кула,док се на месту преостала два налазе лучни бедем(запад) односно Горњи Град(исток).У њега се улази кроз колску капију смештену у југоисточном бедему уз јужну кулу Горњег Града.Поред ње, у североисточном бедему,недалеко од северне куле Доњег Град се налази пешачка капија која се користи за изненадне испаде из утврде током опсаде.

Куле

Ново Брдо поседује 8 кула,6 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је правоугаона четворострана кула,источно теме Горњег Града,градски Донжон.
2. је квадратна тространа кула,северно теме Горњег Града,од ње почиње североисточни бедем Доњег Града.
3. је квадратна тространа кула,северозападно теме Горњег Града.
4. је правоугаона тространа кула,западно теме Горњег Града.
5. је квадратна тространа кула,југозападно теме Горњег Града.
6. је квадратна тространа кула,јужно теме Горњег Града.
7. је полигонална тространа кула,северно теме Доњег Града.
8. је полигонална тространа кула,јужно теме Доњег Града.

Капије


Ново Брдо поседује 3 капије,1 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је лучно засведена пешачка капија,смештена у западном бедему Горњег Града између западне куле са крстом и југозападне куле.
2. је велика колска капија са рампом,смештена уз јужну кулу Горњег Града.
3. је лучно засведена пешачка капија,смештена у североисточном бедему Доњег Града,близу северне куле.

Цркве

У склопу рударског насеља Ново Брдо постоји 7 православних и 2 католичке цркве,од којих су најзначајније:

* православна црква светог Николе,коју су користили Срби православне вероисповести,која је била саборна градска црква.
* католичка црква тзв. Саска црква,коју су користили Саси и Дубровчани(смештена код данашњег насеља Бостан).

Прошлост тврђаве

Ново Брдо је настало током првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeuberghe), а по њима се звало и Сашко Место. Оно се први пут у историјским изворима јавља 1326.године, као већ познато рударско и трговачко средиште, у коме су Дубровчани водили трговину и држали царину.

Османлије су први пут опселе Ново Брдо 1412. године, али су после дуже опсаде морали да се повуку. После тога они своје акције у новобрдском крају усмеравају на пресретања дубровачких каравана и важних прилаза граду. Током првог слома српске деспотовине 1439.године,Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве која се окончала предајом 21.06.1441.године,после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили,иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом.Освајачи су га потом опљачкали и спалили.После успешног крсташког похода који је током 1443. и 1444.године продро до данашње Софије,Српска Деспотовина је обновљена тзв. Сегединским миром и Ново Брдо је без борбе враћено деспоту Ђурђу.У склопу вазалних обавеза деспота Ђурђа према отоманском султану,један одред коњаника и одељење копача тунела из Новог Брда су послати да Мехмету II(1451-1481) као испомоћ током његовог напада на Цариград који се окончао 29.05.1453.године заузимањем града током кога је у борбама погинуо последњи византијски цар Константин Драгаш(1449-1453) и сломом Византије.Међутим већ наредне године Османлије нападају Ново Брдо и уз помоћ тешке артиљерије приморавају опсађене да се 01.06.1455.године предају,што је у својим „Јаничаревим успоменама“ описао становник Новог Брда Константин из Островице.

Током Османлијске управе настављена је експлатација околних рудника,а од XVII века се обнавља ковање новца у тврђави за султана Мурата IV(1623-1640).Током великог аустријског продора на Балканско полуострво,Пиколомини уз помоћ локалних српских устаника заузима 1686.године Ново Брдо,али оно после само годину дана бива напуштено и локални Срби под вођство патријарха Арсенија III Чарнојевића(1672-1706) се селе у Аустријско царство у тзв. великој сеоби Срба.После тога је престала екплатација новобрдских рудника,а сама тврђава са околним насељима је запустела.

Живот у Новом Брду

Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, у коме је био трг (mercatum). У њему се живело по статуту(закону) града Новог Брда. Његове трговачке везе су прелазиле границе Балканског полуострваа,поготово на западу, преко Јадрана, до Италије и даље. За све то је било заслужно огромно рудно богатство Новог Брда,које је било једно од најчувенијих места онога доба (види:Новобрдско-копаоничко рударско подручје). Подграђе се спуштало и до Криве Реке(која се онда звала Тополница) и Прилепнице, а прилазе њему бранили су градови Призренац и Прилепац.

Саски валтурци (рупници, рудари) су били главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у XIV и XV веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama).Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата.Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра,како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит.Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и по 5t до 6t сребра.Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433.године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годиње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника.Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456),би одавно био проганан из своје земље.

СРБИ БЕЗ УЛОГЕ У НАЈНОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГ БРДА

На табли испред новобрдске тврђаве коју су ради промовисања сеоског туризма поставиле општинске власти у краткој исторји ни једном се не помињу Срби. У тексту пише да “научници тврде како на овом месту треба тражити и античко место краљевине Дарданије такозвано Дамастион”, сазнаје КИМ радио.

Ова кратка историја посвећена је развоју града и рудника без навођења његових оснивача или државе у којој се Ново Брдо у доба свог успона налазило. Из реченице у тексту: “Развоју рударства допринели су локални становници Венецијанци, Јевреји и посебно Дубровчани”, није јасно ко су локални становници мада се из текста и на енглеском и на српском језику може закључити да су локални становници заправо Венецијанци, Јевреји и Дубровчани. “Између свих објеката XIV века истиче се Катедрала или Базилика изграђена на темељима античког храма из IV века пре нове ере” пише у тексту о новобрдском православном храму посвећеном светом Николи.

На самим темељима ове велике градске цркве стоји мања табла са натписом на три језика “Катедрала XIII век”. У Министарству културе Косова нико не жели да коментарише натписе на тврђави. У општини, која је поставила табле, кажу да је све ово урађено због развоја сеоског туризма. Потпредседник општине, Расмуш Мехмети, изјавио је КИМ радију да су у прављењу стратегије за развој сеоског туризма заједно учествовали и Срби и Албанци који су до 15-ог фебруара ове године радили у општини. Он је казао да су за натписе на таблама коришћени подаци из старе историје и да на пројекту нису учествовали стручни људи и добри познаваоци историје.

” У другој фази очекујемо да све буде оригинал, али сигуран сам да нигде не пише да не постоје Срби. Ништа није заувек. Ми имамо многе грешке и многе ствари треба да се промене. Али ми смо радили заједнички са Србима и за то су и они одговорни”, рекао је Мехмети. На таблама, које се могу видети око тврђаве у Новом Брду, наводи се да су богатство рудника користиле Римска, Византијска и Османска империја као и то да до пропасти града долази након Аустријско турских ратова 1689. године. Тада, према овој “краткој историји” почињу “масовна исељавања у другим местима као што су Турска, Македонија а такође и у другим градовима Косова (Гњилане, Приштина, Призрен, Вучитрн и Митровица). Главни разлози који се наводе за исељавање су тешки економски услови, разни политички разлози и дуге хладне зиме”. Очигледно је да се ради о Великој сеоби Срба 1690. године, мада се у тексту не помиње било каква сеоба на север или према Србији у том периоду, нити се каже ко се због економских, политичких или временских неприлика у том периоду селио из Новог Брда. Срби из општине Ново Брдо, који су 17-ог фебруара одбили да раде у самопроглашеној држави Косово, формирали су општину у селу Бостане код Новог Брда.

Они тврде да их о овоме нико ништа није питао. Сретен Ивановић, председник извршног одбора СО Ново Брдо казао је у да су Срби учествовали на почетку стварања стратегије о развоју туризма у општини али да је 17-ог фебруара то прекинуто. ” Од самог почетка нисмо били равномерни партенери у овом послу јер се никада нисмо првенствено слагали око тих историјских чињеница и ја данас од вас први пут чујем да је тај пројекат завршен”, рекао је Ивановић и најавио да ће општина уложити протест код надлежних органа. На другим, мањим дрвеним таблама, које служе промовисању сеоског туризма у овом крају исписана су на албанизованом српском језику имена села, као и нетачна година првог помињања Новог Брда у средњем веку.

субота, 12 децембар 2009 16:50

Структура становништва на Косову и Метохији после друге светског рата се стално мењала. Срби на Косову су увек били принуђени да своју децу прате од куће до школе. Данас родитељска пратња није довољна за безбедност деце, већ их од куће до школе прате војници Нато-а.

Школе у косовским градовима не похађају Срби још од јуна 1999. године, а архиве које су остале у овим школама су делимично уништене. Данашње српске школе на Косову и Метохији налазе се у српским селима и раде у имровизованим условима.

Ученике превозе аутобуси са заштитним решеткама на стаклима и под пратњом Кфора у зависности од безбедносног стања на Косову.

У многим мултиетничким селима на Косову, школске просторије не користе Срби. У овим српске селима ђаци националности школу похађају у некој од напуштених кућа.

Ниво образовања Срба на Косову и Метохији сведен је на минимум, па тако родитељи све чешће шаљу своју децу у Србију одакле се након заршене школе нико не враћа да настави живот на Косову.

Проблем образовања на Косову и Метохији постоји одавно.

Албанци никада нису прихватали школски план и програм на српском језику. Пре 1999. године у свим градовима на Косову Албанци су имали школске зграде у којима су похађали наставу по свом плану и програму. Неприхватањем плана и програма министарства просвете Србије они су одбијали сваку могућност даље сарадње.

Данас је за Србе на Косову једино прихватљив план и програм који прописује министарство просвете Србије.

 

Седиште приштинског универзитета се данас налази у Косовској Митровици. После 1999. године сви факултети приштинског универзитета пресељени су у најближим градовима у Србији (Правни факултет – Врање, Технички факултет је био пребачен у Косовску Митровицу, Економски, Филозофски и Филолошки факултет – Блаце, Виша техничка школа из Урошевца – Звечан, Виша пословна из Косова поља – Блаце, Виша школа за васпитаче из Гњилана – Бујановац, итд.).

 

Одлуком министарства просвете Србије сви факултети су враћени у Косовску Митровицу, Зубин Поток, Звечан, Лепосавић и Лешак. Студенти из осталог дела Косова и Метохије до Косовске Митровице стижу јако тешко јер организованог превоза нема.

 

Подела на политичке партије није заобишла ни Србе на Косову и Метохији. Српски наставни кадар је политизован па су школске зборнице седишта политичких партија.

Наставни кадар се бира по политичкој вези.

Срби који никада нису одлазили са Косова немају никакву предност приликом запошљавања.

Наставници који су радили на Косову пре '99. године (случај у Косовском Поморављу), притом распродали своје станове и тако својим породицама обезбедили кров над главом у неком од градова у Србији, данас су се вратили на Косово да раде у школама.

''Викендаши'' како их људи иначе називају, у српским селима на Косову живе као подстанари, а све због велике плате од 100% + 100% која износи у просеку 600 евра месечно. Ако којим случајем дође до заоштравање безбедносне ситуације њих нема.

Зато за људе који су квалификовани, а притом никада нису одлазили са Косова за рад у школама нема места.

 

Нестручност наставног кадра се огледа у великом незнању ученика који завршавају школу.

субота, 12 децембар 2009 16:47

Слађан Николић:

Великоалбански екстремисти лобирали кандидата за председника Америке

Димитрије Рогозин специјални представника Русије у НАТО изјавио је 22. фебруара ове године: “Има сазнања да је тако масовна жеља појединих земаља да признају независност Косова у вези с тим што су лобистичке услуге појединих политичара плаћене прљавим новцем наркомафије. Не искључујем могућност да већ ускоро можемо постати сведоци великих скандала везаних за раскринкавање веза појединих међу таквим лобистима са наркокартелима смештеним на територији Косова.” У вези с овом изјавом постоји озбиљна сумња да је Џон Мекејн, кандидат Републиканаца за председника САД, преко везе са Албанско-америчком грађанском лигом корумпиран новцем албанске мафије.

Мекејн Лобиран још крајем деведесетих

Оно што је сасвим евидентно, односно без сваке сумње, јесте да је Мекејн прималац новца Албанско-америчке грађанске лиге. То је широј јавности постало видљиво у време номинације за Председника САД 2000. године. Наиме у америчким медијима (АП Фото/Стефан Савоиа) је објављена фотографија на којој пише да Мек Кејн прича на "про-Косовском, про-Мекејн скупу" преко пута свог хотела у Њујорку, у петак ујутру, 11. фебруара 2000.године. Мекејн је у Њујорк дошао на један дан да присуствује скупу за прикупљање финансија и да разговара са новинарима пре него што се врати у Јужну Каролину у петак увече а на слици је у друштву са оснивачем Албанско-америчке грађанске лиге Џозефом Диогардијем.

Одмах након што је шиптарски сепаратистичко-терористички врх у координацији са својим Западним савезницима прогласио „независност Косова", Џон Мекејн, кандидат Републиканаца за председника САД је изјавио: „ Декларација о независности није само за Косово, него и за цео Балкан, крупан корак из деведесетих у 21. век. Пред народ Косова је светла будућност, а САД и остатка међународне заједнице могу му брзим признавањем независности само помоћи да учврсти своје тековине". Мекејна је за ову изјаву Албанско-америчка грађанска лига богато даровала. Наиме, 22. јануара у хотелу Сент Риџис на Менхетну, Албанско-америчка грађанска лига је организовала пријем за Мекјена и при том је према речима „велико Албанског" екстремисте, Диогардија, оснивача Албанско-америчке грађанске лиге, прикупљено милион долара као донација председничкој кампањи овог републиканског сенатора из Аризоне.

Колико је за Мекејна овај пријем од 22. јануара у хотелу Сент Риџис на Менхетну у организацији Албанско-америчке грађанске лиге био значајан, најбоље говори податак да је прекинуо на један дан своју кампању на Флориди како би дошао на овај скуп, иако је Флорида одувек одлучујућа код Републиканаца за номинацију за председника САД. Сасвим је сигурно да се Мекејн на овај корак одлучио зато што је његовој нискобуџетној кампањи био потребан прилив донација које би је погурале. Озбиљни, аутентични амерички донатори још увек нису били спремни да дају своје донације због превеликог ризика о чему је писао и Тимес 3. фебруара у тексту „ Џон Мекејн „ Франкештајн старији од планете".

Све заслуге за Албанску ствар

Суочен с таквом ситуацијом као и чињеницом да му се кампања летос умало није распала, Мекејн је радо прихватио донацију Албанско-америчке грађанске лиге. Према речима оснивача Албанско-америчке грађанске лиге, Диогардија, Мекејн је за Албанце урадио много. „Још од 1998. кад смо имали проблеме са Милошевићем, Мекејн је радио све што смо од њега тражили у корист албанског народа, укључујући и наоружавање ОВК. Ми смо амерички Албанци и треба нам вођа који ће ојачати ову земљу... Ми морамо да подржимо Џона Мекејна, јер је он урадио све што смо тражили за Косово, од подршке Ослободилачкој војсци Косова до подршке независности Косова. Он је пре две године у говору у Бриселу рекао да је независност једино решење." изјавио је окупљеним новинарима на скупу хотелу Сент Риџис на Менхетну, Диогарди.

Међу оним што је урадио ваља поменути: предлог Реозолуције којим се од тадашњег председника САД, Клинтона захтева копнена офанзива на Србију 1999. године што се може видети и на сајту SNN-a, залагање за пуштање теориста ОВК из српских затвора који су под притиском САД и пуштени 2000. године, кампања за придобијање Јеврејске заједнице у САД кроз предлог Сенатске резолуције у којем се похваљују Албанци за „спасавање свих Јевреја који су живели у Албанији или су тамо потражили уточиште током нацистичког холокауста".... Због свих тих заслуга Албанско-америчка грађанска лига, која уопште и не крије своје аспирације да створи „Велику Албанију" прекрајајући границе Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке, осим новца доделила је Мекејну и „Балканску награду за мир".

Ипак, најзначајније ствари за Албанско-америчку грађанска лигу, Мекјен је урадио и ради као Председавајући борда директора Међународног републиканског института - ИРИ http://www.iri.org/board.asp који делује под окриљем Националне задужбине за демократију (НЕД) http://www.vidovdan.org/article1132.html. ИРИ - Међународни републикански институт је широј српској јавности постао познат после октобра 2000. године, након што су наши медији пренели писање страних о томе како је ова организација основала, обучавала и финансирала ОТПОР. Данас, под диригентском палицом Мекејна, основни задатак Међународног републиканског института у оквиру НЕД система је обука одабраних политичких група техникама „ненасилне акције" развијених на институ Алберт Ајнштајн http://www.aeinstein.org/ и финансирање тих група као и сондирање терена путем испитивања и анализа јавног мњења. Тако прикупљеним подацима обликују се поруке у предизборној кампањи, стратегија вођења кампање, процена за стварање добитних предизборних коалиција, итд. С делом истраживања ИРИ на састанцима затворенима за јавност, упознаје „одабране политичаре". Селективне резултате својих истраживања ИРИ доставља и тзв. независним медијима који их онда објављују најчешће не спомињући наручитеља истраживања. И све ово се раади у оквиру „обезбеђивање изборног успеха" „одабраним политичарима" а обезбеђује се и легитимише путем "демократске помоћи".

Лобиран новцем албанске мафије?

Сумње да Мекејн од Албанско-америчке грађанске лиге прима и новац мафијашког порекла поткрепљују и чињенице из америчке штампе. Едвард Зер из листа Washington Weekly је својевремено анализирајући каква је личност Мекејн писао: "Мек Кејн је шутнуо своју прву жену након што је постала инвалид у саобраћајној несрећи. Иако је ова жена неуморно радила на томе да он буде ослобођен из заробљеништва, он није оклевао да је изда са другом женом када је затекао обогаљену по повратку кући. Заправо, Мекејн је стекао приличну репутацију као женскарош. Овог пута је био одлучан да то уради како треба. Посто није имао сопственог богатства, стекао га је путем своје друге женидбе..." Ово недвосмислено указује да се ради о човеку који је спреман да уради било шта да би дошао до богатства и положаја. При том изгледа да не бира средства. Зер га је у поменутом чланку повезао и са мафијом. „Човек који жели да буде председник САД не може да се дружи са познатим криминалцима" каже Зер наводеђи чланак од 17.јануара 1995. из листа Аризона Републик: "Око 300 гостију се појавило у суботу увече да прослави 90-ти рођендан Џозефа 'Џо Банане' Бонана, пензионисаног шефа њујорске криминалне фамилије Бонано. Џон Мекејн, републиканац из Аризоне и гувернер Фајф Симингтон су послали своје поздраве путем телеграма."

Да се у џепове Мекејна кроз вешто маскиране и прикривене донације слива прљави новац албанске мафије поткрепљује и истраживање Бен Воркса, вијетнамског ветерана, политичког аналитичара и коментатора за ЦБС радиа и Фоx вести, који се бавио темом НАТО агресије на СРЈ и закључио да су Албанци у основи купили овај рат против Србије комбинацијом новца од дроге и легалних и незаконитих прилога за кампању.

Зашто Албанско-америчка лига није проглашена екстремистичком организацијом?

Али то није крај. Диогарди и њему слични желе "Велику Албанију" и неће се смирити док то не постигну. То се може видети и на њиховом сајту. Посетиоци wеб сајта ААЦЛ се суочавају са мапом овог Албанског царства, која, како је то рекао Даг Банду са Като Института у свом сведочењу испред Конгреса, илуструје "агенду која одузима дах," која укључује "Албанију, Косово, западну Македонију (заједно са њеном престоницом, Скопљем), југоисточну Црну Гору (заједно са њеном престоницом, Подгорицом), северну Грчку и јужну Србију (северно од КиМ).

„Несрећа је да је лоше вођена европска политика, претерано и неправедно под утицајем Русије и Грчке почетком двадесетог века, за резултат имала одвајање албанске нације, тако да више од половине Албанаца на Балкану живи ван државе Албаније у непријатељским словенским режимима, нарошито Србији и Македонији" каже Диогарди. Београд, Подгорица, Скопље и Атина су за Диогардија непријатељи!

Овакве и сличне изјаве, документи који се могу наћи на њиховом сајту и само деловање дефинишу Албанско-америчку грађанску лигу као екстремистичку. Проблем је у томе што САД неку организацију дефинишу екстремистичком или терористичком сходно виђењу да ли је тај екстремизам или тероризам уперен према САД. Тако ни Осама Бин Ладен и његова Ал Каида нису сматрани терористима све док се нису окренули против САД. Захваљујући таквом ставу САД, Албанско-америчка грађанска лига може несметано да делује у овој земљи, пропагира идеју "Велике Албаније", врши индоктринацију младих Албанаца држављана САД и лобирање америчких политичара. Једна таква екестремистичка организација с обзиром на њене претензије - стварање „Велике Албаније" прекрајањем граница Србије, Македоније, Грчке и Црне Горе може да направи велики проблем америчком народу. Зато је боље да САД преиспитају свој однос према Албанско-америчкј грађанској лиги данас, да не би ризиковали своје војнике сутра на Балкану.

Албанско - америчка грађанска лига хоће нови рат на Балкану

Једна таква организација за коју постоји основана сумња да се њен фонд добрим делом пуни из мафијашких послова албанских криминалаца, донатор је Мекејнове кампање. Зато би јако добро било да Мекејн као велики "реформистички" кандидат Републиканаца за Председника САД и човек који јавно осуђује утицај "специјалних интереса" и моћ новца у политици, тачно каже колико је новца "велико албански" лоби бацио у његовом правцу - и са којим ефектом? Од свих лобиста у Вашингтону, "специјални интереси" које престављају лобисти страних сила су ти који се сматрају највећом претњом интегритету председника.

Која цена за амерички народ може да буде ако Мекејн постане Председник САД и почене да отплађује свој дуг Албанско-америчкој грађанској лиги? С обзиром на циљеве ове екстремистичке организације то ће сасвим извесно значити још један Балкански рат у коме се САД и НАТО користе као мач и штит, потпуно комадање остатака Југославије и Грчке како би пројект „Велике Албаније" био окончан.

С обзиром на опасност да будући Председник САД може да буде увучен у игру остварењеа интерса једна екстремне организације каква је Албанско-америчка грађанска лига кроз нове сукобе на Балкану, овај текст је отворни позив америчким медијима да се позабаве везама Мекејн-Албанско-америчка грађанска лига али ФБИ јер постоји основана сумња да је лобирање добрим делом плаћено новцем албанске мафије. Једино тако, притисак јавности и деловање орагана задуҗених за борбу против организованог криминала могу спречити оно што ће се десити ако Мекјен постане Председник САД - нови крвави сукоби на Балкану у циљу реализације пројекта Велике Албаније.

За крај

Овај текст је и позив свим Србима у САД који располажу подацима о екстремном деловању Албанско-америчке грађанске лиге, везама великоалбанских лобиста, албанске мафије и политичара да их достављају медијима, Владама ораганима земаља у којима живе као и држави Србији у циљу борбе против албански терориста и сепаратиста. Овај се позив односи на све Србе ма где у свету живели али и на држављане других земља који верују и победу права и правде.

Све то итекако може бити одбране Косова и Метохије мирним ненасилним средствима. Право и истина су на страни Србије али та истина може да буде у служби правде само ако кроз медије буде презентована! Истина је увек била на нашој страни, нажалост до сада нисмо успели да је на прави начин презентујемо свету. Ово је тренутак да то учинимо на прави начин. Зато будите и ви ти који ће бранити Косово и Метохију, право и правду ма где у свету живели!

Преузето са сајта Министарства ѕа Косово и Метохију уз сагласност аутора текста

субота, 12 децембар 2009 16:45

Преостали Срби на Косову и Метохији живе са непрекидним страхом и психолошким притиском који намећу шиптари. 

Срби свакодневно трпе јаке рестрикције електричне енергије, које износе и 12 сати дневно, а последњих недеља 20 сати при температури од 40 степени. 
Овакво стање траје већ 8 година. 
Информисаност Срба на Косову је јако слаба. Број радио станица на Косову које емитују програм на српском језику је позамашан, али ове радио станице емитују једино музички програм испрекидан разним порукама Кфора. 

Од недавно је на Косову почела са радом радио станица ''Радио Кфор'' која емитује програм на српском језику на неколико фреквенција. 
Овај радио кога слушаоци могу пратити и путем интернета емитује разноврсни програм.
Водитељи овог радиа често позивају Србе на толерантонст и на дијалог. 
Веома често у паузи иду рекламе о учињеним добрм делима Кфора. Ако мало боље послушамо та дела се чине само Албанцима (изградња школа, путева, амбуланти итд.). Ако неко послуша овај радио створиће слику како је на Косову живот идеалан, све је лепо и мирно, сви се крећу без страха, возови никада не касне, а аутобуси се крећу нормално пут Београда и осталих градова у Србији, културна дешавања постоје, кафићи су препуни Срба, а на улицама Приштине немојте полазити без кишобрана. 

Телевизије и ако их има раде само онда када има струје, а виде сек неколико километара у пречнику. 

Фиксна телефонија одавно не функционише јер су каблови који воде ка српским селима пресечени неколико пута. 

Мобилна телефонија функционише отежано и са великим прекидима. Предајници мобилне телефоније на Косову често бивају демолирани. 
Институционална сигурност за Србе не постоји. 
Сталне претње и увреде су проблеми које муче Србе. 
Косовска полиција која контролише саобраћај и у великом броју кажњава Србе пре свега зато што Срби још увек возе аутомобиле са бившим регистарским ознакама. 

Данас Срби у Србији не могу са КС таблицама које је прописао Унмик, а на Косову Унмик не дозвољава бивше регистарске ознаке којима је по кумановском споразуму престала важност 1999. године. 

Царинске испоставе Унмика и Владе Србије (које су назване административним линијама) предтсављају додатно малтретирање Срба који за основне животне потребе крећу пут Србије. 
Безброј нерешених проблема Србима смета у организацији живота. Додатни страх који је видљив у чекању коначног исхода за решење статуса Косова Србима представља још један у низу проблема. 

Да ли је ово још једна модерна метода ратовања показаће време, али је чињеница да је животни век Срба на Косову свекраћи јер су психолошки притисци на њих страховити.

субота, 12 децембар 2009 16:45

 

prizren

Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву, јер је на месту данашњег Призрена била римска Тheranda. Грци су га звали  а наш га је а народ називао данашњим именом Призрен, сем тога и Презрен, Прездрин, Приздрен; Турци су га звали Торсерин и Персерин, Арнаути Призренди. Марко Миљанов га редовно зове Приздрен. У народним се песмама зове бијелим Призреном, убавим и питомим местом, српским Цариградом: „Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду". У споменицама и путописима име Призрен пише се и врло различито: призренски, Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Preisereno, Priseren, Pereserin, Prisreno, Prisirien, Prisrine, Prisdeno, Pristren, Prisarin, Presren, Prisrena, Presari, Preserin итд. Види се дакле и по овим именима да су се данашњи народни називи Приздрен, Прездрин и Презрен, поред општег имена Призрен, чули и раније. У средњем веку Призрен је био једно од најзнатнијих трговинских места у српским земљама. Налазио се на најкраћем путу који је срце српских земаља, Стару Србију, везивао са јадранским приморјем, куда је готово сва српска средњевековна трговина ишла.

Није био много удаљен ни од солунског и босанског друма. Важност се Призрена подигла особито, кад се у њему решавала судбина Балканског полуострва: највећи свој политички и трговински значај постигао је Призрен за владе цара Стевана Душана, који га је учинио својом престоницом и који је у њему подигао манастир св. Михаила. Трговински значај Призрена у том времену види се нарочито по томе, што су Дубровчани у њему имали своју велику колонију, силне дужнике, у грађанству свој ђенерални конзулат; што су закупљивали и призренску царину, па су чак радили, најпре код краља дечанског, а затим код цара Душана, да им се за заштиту дубровачких трговаца у Призрену уступи чак акропољ призренски, castrum, castellum Presren, Prisarinum, како су то Дубровчани писали 1332. године. На томе су Дубровчани много радили, нарочито док је Душанова престоница била на Косову у Сврчину, и ја бих претпоставио да су Дубровчани хтели да имају тај кастел у својим рукама да би се заклонили од Арбанаса у евентуалним нападима њиховим на Призрен из тада још неосвојене и неумирене Албаније, а у споменицама има врло много вести и спомена да су дубровачки каравани и трговци много страдали од арбанашких разбојника. Разбојништво и напад на мирне путнике и трговце је стално занимање Арбанаса почев од 13. века па до наших дана. Још у 16. веку, по Канеју (1573), кроз Качаник се није могло проћи од разбојника арбанашких.

Дубровачки консул, по жељи призренских Дубровчана, становао је ста-лно у Призрену, и само је, кад је то потребно било на позив дубровачких трг-оваца, ишао на краљев двор у Сврчин код Приштине и на вашаре и тргове, а годишње два пута је обилазио све дубровачке колоније у Србији. Дубровачка се колонија у Призрену повећа, кад се у првој половини 15. века растури дубровачка колонија у Брскову. Економски и трговински значај Призрена у 14. веку види се по томе, што је град Призрен тада ковао и свој новац, као и сами владаоци и јачи феудали.

Турци су заузели Призрен ујуну 1455. године. Под 9. јуном 1455. године наш летописац је забележио: „Прими цар Призренац и Призрен стари 21 јуна". Да ли је овај Призренац онај кастел што га 1331. и 1332. године толико много тражаше Дубровчани за своје трговце? Изгледа да се дубровачка колонија у Призрену по турском освојењу Призрена смањила и растурила.

И за турске владе у 16. веку Призрен се помиње као да није био мала варош. Само Мехмед Хајредин Кукли-бег 1537. године имау Призрену 117 дућана и 6 воденица. У другој половини 16. века Призрен страда од Арбанаса и Синан-паше Ротуловића. Дечански је калуђер забележио под годином 1574: „Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмут-беговића у Пећи, у Скадар од Иван-беговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синан-пашића Ротуловића, у Ђакову од Елсу-пашића. Две хиљаде христијане около ови вароши исекоше".
У 17. веку Призрен се помиње као велика и знатна варош. Марин Бици (1610) описује Призрен као отворену варош „без зидова" (градских); има 8600 кућа, доста великих; готово све куће имају своја дворишта, као и сеоске ку-ће у Италији, и Призрен, по величини, не уступа ниједној вароши у Старој Србији осем Скопљу (које је од Призрена већа варош); варош је пуна чесама и живе, текуће воде, која окреће воденичке витлове и чини варош угледном и прекрасном. Софијски архиепископ Петар у својој историјској расправи о при-зренском епископату (1655) рачуна да у Призрену има 12 000 кућа, од којих су 30 католичких а остало православни Срби и Турци; у вароши се налази преко 300 воденица; Призрен се налази на врло лепом положају, а у пределу изобилном у житу, вину и риби. И Ст. Гаспари (1671. године) рачуна Призрен у ред главних вароши у Србији. Лепе нам податке о Призрену 17. века пружа Петар Богданић Бакшић, о коме г. Чеда Мијатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Призрен тргује највише вином и кордованом; у њему се израђују разне пушке и димискије. Око Призрена пуно је родних винограда, који дају изврсно вино. Масареки (1651 г.) помиње да призренски трговци извозе вуну чак у Германију преко Београда. Види се, дакле, да је сточарство било развијено на Шар-планини. Али је Призрен и у 17. веку страдао од планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита, како то Бакшић истиче. Иако је католика било мало, 30-40 кућа, у 17. веку столује католички владика, који је потчињен софијском католичком архиепископу. Понекад је Призрен страдао од нових турских намета. По једном запису, 1651. године у Призрен дође Мехмет-паша и узе од народа 10 000 акчи на име новог намета дотле ненаплаћиваног „кафтан-акче": „А он узе 10.000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!", вели тај јадник који је цео запис дао.

У 18. веку Призрен се помиње као „место Призрен". У њему је при цркви св. Ћорђа православна митрополија и православни се митрополит зове призренски и рашки. Занати су му организовани у еснафе (1788. г. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века и наш је Призрен настрадао од Арбанаса, када су пострадале и пропале многе вароши и села у српским земљама од крџалија и Арбанаса. Поп Сава из Призрена забележио је: „На 1795 года пленен бист Призрен од Махмут-паше" (Бушатлије). Призрен је тада морао љуто пострадати од тог Бушатлије и његових Арбанаса, кад је ускоро после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа (домова) у 17. веку: Божур рачуна у њему 7-8 000 становника, а Пуквиљ (1805) Призрен, некад богат и велик, зове доста насељеном варошицом (Prisrendi, petite ville assez peuplee).

Где се дело оно многобројно призренско станивништво 17. века? Веро-ватно се разбегло испред арбанаских армија, а свакако је нешто и изгинуло. Иако је Призрен при крају 18. века љуто настрадао, ипак се он у 19. веку брзо подигао. Један француски извештај из почетка 19. века помиње Призрен као варош прилично насељену на важном трговачком друму који је водио из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље; становници су му нешто муслимани а нешто хришћани, а језик им је српски; Призреном управља бег зависан од охридског паше.

Вук Караџић помиње 1827. године Призрен као стари град с великом вароши. Ами Буе (1840) узима да је Призрен једна од најлепших и најбогатијих вароши у европској Турској. Има преко 26 000 становника. Разни занати, ве-ли Буе, и његова транзитна трговина између Турске и приморске Арбаније учинили су да се повећа богатство и број његова становништва; има покривену чаршију, 12 великих џамија, више сахатних кула, једну православну и једну католичку цркву; столица је православног владике; није тако прљав као остале вароши у Турској.

После овог лепог напретка Призрен се непрестано повећавао и богатио. Гилфердинг 1857. године рачуна у њему 4 000 домова. Тада је и Призрен био у трговинским везама са Београдом, Сарајевом и Скадром; становништву је гла-вно занимање била трговина, која је претежно била у рукама православних; жива је била призренска чаршија и захватала је неколико покривених улица. Хан (1863) рачуна у Призрену на 46 000 становника и 1 200 дућана у чаршији. Призрен је тада сматран за главну оружницу на Балканском полуострву, јер се у њему много оружја
израђивало. Поред многих пушкара било је много и табака и терзија. Призренски се сахтијан извозио у Маџарску, други се призренски производи извозили на све стране, нарочито у Мисир и Србију. Трговина је сва била у рукама хришћана. Али је тада већ друм скадарски постао несигуран и рђав, да се Призрен почео окретати Солуну, одакле је добивао енглеску робу. Мекензијева и Ирбијева не смањују Призрену број становништва, али тврде, разуме се погрешно, да је „сасвим без икакве политичке и трговинске важности". Важну статистику Призрена пружа поуздани Милер у својој Арбанији (1844). Он рачуна да у Призрену има 6 000 кућа, од којих су 4/5 Срба и сматра Призрен као једну од најкраснијих, најбогатијих и најраднијих вароши у Турској. Од 1912.године, после 457 година, Призрен је поново у саставу Србије

Српска војска у ослобођеном Призрену

 

Радомир Путник                Петар Бојовић              Степа Степановић           Живојин

 

 

 

субота, 12 децембар 2009 16:42

Свако убиство је злочин. 
На Косову је почињено на хиљде злочина. 
Подсетићемо Вас на најстравичније злочине над Србима који су почињени на Косову и Метохији од 1999. године до данас. 

13.08.2003
На сеоском гробљу у Горњој махали, у 14 сати сахрањен је Панта Дакић (13), који је заједно са својим другом Иваном Јововићем убијен, а још петоро лакше и теже рањено док су се купали на реци Пећка Бистрица, када је на децу испаљено више од 60 метака из села Захаћ, настањеног
A
лбанцима. 

28.05.2000
У селу Церница у српској улици испред продавнице око 19 часова убијени су Петровић Мики (4), Војин Васић (60) и Тихомир Симијоновић (45), тешко рањени Петко Васић и Зоран Столић, као и неколико лакше рањених, када је на њих рафал из аутоматске пушке испалио комшија Албанац. 
Убица се уз поток реке приближио жртвама на растојању од 20 метара. У тренутку када је убица почео да пуца људи су седели испред продавнице, а са њима и мали Мики и још неколико деце. 
За овај злочин нико није кривично одговарао. 
Ово село је мултиетничко и до сада има десетак жртава, минирана црква, безброј минобацачких напада, безброј каменованих аутомобила итд. 
Извор:
www.kosovo-metohija.com


17.02.2001
Код села Ливадице, општина Подујево, албански терористи дигли су у ваздух аутобус Ниш-експреса у коме је 11 Срба погинуло (двоје од њих су деца) и 40 рањено. Иако је након истраге ухапшено неколико осумњичених
Aлбанаца сви су пуштени на слободу осим Фљорима Ејупија за кога се нашло да је директно повезан са албанским организованим криминалом и круговима бивше ОВК. Ејупи је "ради безбедности" пребачен у америчку војну базу Бондстил одакле је након неколико дана успео да побегне. У свом издању од 29. јула 2001 британски Сандеј Тајмс објашњава да извори у УН мисле да је Фљорим Ејупи радио за ЦИA и да би евентуално суђење донело доста непријатности његовим послодавцима. 
Извор:
www.kosovo.net


22.07.1999
14 српских сељака је убијено у пољу код села Старо Грацко, општина Липљан. И поред свих показатеља да су злочинци били припадници ОВК из албанског села Мали
Aлас до сада нико није ухапшен. Иако је више пута покушавала да сазна како тече истрага Епархија рашко-призренска увек је наилазила на зид ћутања. 
Извор:
www.kosovo.net

Лажно обећање


Председник Косова Ибрахим Ругова изразио је данас саучешће породицама убијених српских младића у Гораждевцу Ивана Јововића и Панта Дакића и замолио их да верују да ће одговорни за то убиство и рањавање још неколико деце бити приведени пред лице правде. "Ми смо снажно осудили убиство ваших најмилијих. Молим буде уверени да ћемо учинити све што је у нашим рукама да пронађемо и доведемо пред лице правде оне који су одговорни за убиство", навео је Ругова у телеграму саучешћа.

 

Читања: 4130

субота, 12 децембар 2009 16:41

У селима која се налазе око Гњилана живи претежно српско становништво. Косовско Поморавље са својих четири општина имало је јаку индустрију. Познате фабрике које су запошљавале више хиљада људи данас не раде. Узрок пропадања јесу санкције против наше државе, а поједине су процесом приватизације претворене у магацине за смештај робе, паркинг сервисе, макси маркете, а остале које нису прошле кроз процес приватизације очекује иста судбина.


У Гњилану : Фабрика батерија ИБГ, Дуванска индустрија, грађевинско предузеће Биначка Морава, Текстилни комбинат, фабрика металних конструкција Гоша, фабрика радијатора Југотерм, пољопривредни комбинат Младост, 
транспортно предузеће Косметпревоз, фабрика металних производа Винекс у Витини, бањско лечилиште Клокот бања, итд. Фабрике су које су прошле кроз процес приватизације и продате за минималну суму новца (фабрика Гоша – 630000 евра, фабрика Винекс у Витини – 700000 евра... итд.) У поменутим фабрикама од 1999 год не ради ниједан Србин, па тако нико од њих није добио ни динара отпремнине. Данас Срби у Косовском Поморављу живе од хуманитарне помоћи која долази из Србије у виду новчане помоћи од 5000 динара сваком човеку који је радио у некој од поменутих фирми.


Здравствени центар који се налази у самом граду од 1999 године не посећују Срби. Здравствена заштита Срба из Косовског Поморавља обавља се у локалним сеоским амбулантама, а за сложеније здравствене прегледе људи морају пут Грачанице или Косовске Митровице, као и у најближим градовима у Србији где људи са Косова наилазе на велику нељубазност, па самим тим трпе увреде, а веома често морају да плаћају харач особљу ових установа како би били адекватно збринути. Превоз до поменутих места не постоји, па се свако сналази како уме.


Лош имиџ који су направли они Срби који су са Косова отишли са пуним џеповима новца распродајући своју имовину, данас се на горе поменути начин лоше одражава на Србе који су осатли да живе на Косову. 
Додатно малтретирање Србима на Косову представљају регистарске ознаке на аутомобилима. Са КС таблицама које једино важе на Косову не може се у Србију, а са ознакама Србије Срби на Косову трпе малтретирање КПС-а и плаћају велике казне. Други и већи проблем је тај што су Срби са оваквим ознакама уочљиви на сваком кораку па често бивају каменовани, пљувани и псовани. Лична документација је још један проблем. На полицијским и граничним пунктовима које је поставила Влада Србије поред обавезног претреса аутомобила Србима са Косова се прегледа документација и уколико је некоме истекао рок трајања личне карте истог враћају назад на Косово. На косову пак ова документација не важи, важе посебне путне исправе које издаје УНМИК. 
Долазак до ових докумената у Србији за регион Косовског Поморавља је посебна прича. У свим институцијама које издају документа почевши од матичне службе у реду за чекање сваки 20 није Албанац, а постоје начини којима се лакше долази до њих....


Најближе породилиште је 40 км , као и најближа хируршка болница. 
Влада Србије је из својих средстава одвојила новац за болницу у овом делу Косова. 2005 незрели локални политичари жељни власти и новца одредили су локацију за изградњу односно адаптирање у већ постојећу зграду бившег погона текстилног комбината у селу Коретиште недалеко од Гњилана. 
Од тада па све до данас ништа није урађено по том питању јер исти они нису успели да се договоре ко ће руководити радовима, односно новцем. 
Структура власти је промењена. Сада се помиње нова локација. Од тада до сада стотине живота је изгубљено због не адекватне заштите. 

Школске зграде у Гњилану од 1999 не посећују српски ученици. Настава у основним и средњим школама у Гњилану одвија се у српским селима у импровизованим условима. Наставни кадар у свим школама је политизован, па школске зборнице све више личе на партијске канцеларије, а ниво образовања код деце сведен је на минимум. 
Тако нпр у појединим школама у планинским пределима наставни кадар је неколико пута већи од броја ученика. 
У школама због великих плата долазе да раде људи из свих крајева Србије, а једини услов је да је кандидат члан неке странке која је на власти.


Наставници који су своја имања у Гњилану распродали, данас живе као подстанари у српским селима и раде у поменутим школама, док су своју породицу сместили у неком граду у Србији у становима које су купили новцем од продаје државних станова у Гњилану. За људе који су сво време боравили на Косову места у овим институцијама нема, а како ствари стоје неће га ни бити. 

Због неадекватног нивоа школовања они имућнији људи су принуђени да своју децу пошаљу на школовање у Србији одакле се обично нико не врати да овде настави живот. Иста је ситуација у свим општинама Косовског Поморавља. 
Још једна несрећа која је задесила људе на Косову јесте земљотрес 2003 године. 
Координациони центар је на себе преузео одговорност за прављење кућа људима који су у том тренуткиу били најугроженији. 
Од тога су појединци профитирали, већи број кућа је направљен, али су бројне проневере направљене у овом послу које ни дан данас нису испитане. 

Мобилна трелефонија у овом крају не функционише исто као и фиксна телефонија. Струје на Косову нема у просеку 12 сати дневно....

 

Читања: 2282

субота, 12 децембар 2009 16:38

Незнање и нестручност разлог за несташицу струје на целом простору Косова и Метохије


Један од највећих пробелема свих становника Косова и Метохије је снабдевање електричном енергијом.
Иако је Србија била бомбардована струје је било до дана уласка Кфора на Косово и Метохију. 
Од доласка Кфора на Косову струје нема у просеку и више од 12 сати дневно. Снабдевање струјом у српским селима је још теже јер су Срби сврстани у задњу категорију по приоритеу. 

Велике хаварије које прате рад термолелектране у Обилићу узроковане су нестручним радом. 
На челу Косовске Електро Коропорације (КЕК) мењала су се разна руководства. Много Албанаца је погинуло приликом бројних кварова. 

У летњем добу када температура прелази 30 степени на Косову опет нема струје. По неким подацима који се могу пронаћи у косовској штампи струју на Косову не плаћа 80 % домаћинстава између осталих и Срби. 

За огромну несташицу струје на Косову албански лидери окривљују Србе. На другој страни када је реч о бројности Срба на Косову албански политичари се руководе бројком од 5 %. Ако боље размислимо 5 % Срба не могу да изазову катастрофу у снабдевању електричном енергијом. 
Овај проблем траје већ 8 година. 

Друга ствар је да је у проблем снабдевања струјом умешан политички врх. Намерно изазивање хаварије има за циљ довођење на Косово нове компаније која на планира да изгради нову термоцентралу са знатно већим капацитетом која би струју извозила у суседне земље, а притом користећи огромне количине рудног богатства. 

Руде угља на Косову има у огромним количинама на површинксим коповима у околини Обилића. 
Претпоставља се да на Косову има око 12 милијарди тона угља што на светском тржишту вреди више од 500 милијарди долара. 
Капацитет термолелектране Косово ''Ц'' је око 13 милијарди киловат сати годишње, док су потребе Косова око 5 милијарди киловат часова годишње. 
Данас у термоелектрани и на површинским коповима не ради ниједан Србин од 7000 колико их је било пре рата. 
Десетине радника површинског копа је киднаповано у првим данима окупације Косова од стране Кфора и Унмика. 
Влада Србије је покушала да са привременом владом Косова направи договор око снабдевања Срба који живе на Косову електричном енергијом. Међутим косовски политичари нису желели да узму у обзир озбиљан предлог само зато што долази из Србије. Чести кварови на електро мрежи отклањају се након неколико дана. 
Захваљујући радницима електродистрибуције Србије који су пре рата радили на Косову ситни кварови који не захтевају искључивање струје у главним трафо-станицама отклањају се брзо.

Лето без струје на Косову и Метохији осетили су сви становници, а највише Срби. 
Косово је читавог лета остајало без струје више од десет сати дневно, јер косовска електро корпорација извози струју у суседне приморске земље. 
Након успешне летње сезоне ''КЕК'' ових дана (септембар 2007) врши још јачу рестрикцију струје због ремонта постројења. 
Електране у Обилићу бројним хаваријама доведене су до ивице пропасти да би се на Косову довукле донације за изградњу нове по капацитету знатно веће. 

Срби су ипак најугроженији јер се налазе у последњој групи по приоритету снабдевања. 
Са почетком септембра месеца Срби струју немају и по двадесет сати дневно, па је питање како ће провести предстојећу зиму. 

Често питање које постављају Срби на Косову је ''какав одјек у свету би добио овај проблем да су га изазвали Срби пре 1999. године?'', али ово питање никако не стиже у јавност. 
Странци врше експлоатацију угља чије су резерве вредности преко 500 милијарди долара, а произведену струју продају у Албанији, Македонији и у Црној Гори. 
У термоелектранама у Обилићу данас не раде Срби, а тврдње албанских ''стручњака'' да косовске електране не могу да снабдевају Косово струјом су обичне лажи. 
Честе хаварије у електранама изазване су нестручним радом па оправдање за овакво стање налазе у изговору о застарелости технике. 
Новцу од бројних донација са стране намењених за оспособљавање електране губи се сваки траг. 
Сумња се да су у овај прљави посао умешани и челници цивилне мисије Унмика. Било како било Срби на Косову и ову зиму дочекују без струје, слободе и без помоћи.

Читања: 1006


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %