У селима која се налазе око Гњилана живи претежно српско становништво. Косовско Поморавље са својих четири општина имало је јаку индустрију. Познате фабрике које су запошљавале више хиљада људи данас не раде. Узрок пропадања јесу санкције против наше државе, а поједине су процесом приватизације претворене у магацине за смештај робе, паркинг сервисе, макси маркете, а остале које нису прошле кроз процес приватизације очекује иста судбина. Читања: 2282
У Гњилану : Фабрика батерија ИБГ, Дуванска индустрија, грађевинско предузеће Биначка Морава, Текстилни комбинат, фабрика металних конструкција Гоша, фабрика радијатора Југотерм, пољопривредни комбинат Младост,
транспортно предузеће Косметпревоз, фабрика металних производа Винекс у Витини, бањско лечилиште Клокот бања, итд. Фабрике су које су прошле кроз процес приватизације и продате за минималну суму новца (фабрика Гоша – 630000 евра, фабрика Винекс у Витини – 700000 евра... итд.) У поменутим фабрикама од 1999 год не ради ниједан Србин, па тако нико од њих није добио ни динара отпремнине. Данас Срби у Косовском Поморављу живе од хуманитарне помоћи која долази из Србије у виду новчане помоћи од 5000 динара сваком човеку који је радио у некој од поменутих фирми.
Здравствени центар који се налази у самом граду од 1999 године не посећују Срби. Здравствена заштита Срба из Косовског Поморавља обавља се у локалним сеоским амбулантама, а за сложеније здравствене прегледе људи морају пут Грачанице или Косовске Митровице, као и у најближим градовима у Србији где људи са Косова наилазе на велику нељубазност, па самим тим трпе увреде, а веома често морају да плаћају харач особљу ових установа како би били адекватно збринути. Превоз до поменутих места не постоји, па се свако сналази како уме.
Лош имиџ који су направли они Срби који су са Косова отишли са пуним џеповима новца распродајући своју имовину, данас се на горе поменути начин лоше одражава на Србе који су осатли да живе на Косову.
Додатно малтретирање Србима на Косову представљају регистарске ознаке на аутомобилима. Са КС таблицама које једино важе на Косову не може се у Србију, а са ознакама Србије Срби на Косову трпе малтретирање КПС-а и плаћају велике казне. Други и већи проблем је тај што су Срби са оваквим ознакама уочљиви на сваком кораку па често бивају каменовани, пљувани и псовани. Лична документација је још један проблем. На полицијским и граничним пунктовима које је поставила Влада Србије поред обавезног претреса аутомобила Србима са Косова се прегледа документација и уколико је некоме истекао рок трајања личне карте истог враћају назад на Косово. На косову пак ова документација не важи, важе посебне путне исправе које издаје УНМИК.
Долазак до ових докумената у Србији за регион Косовског Поморавља је посебна прича. У свим институцијама које издају документа почевши од матичне службе у реду за чекање сваки 20 није Албанац, а постоје начини којима се лакше долази до њих....
Најближе породилиште је 40 км , као и најближа хируршка болница.
Влада Србије је из својих средстава одвојила новац за болницу у овом делу Косова. 2005 незрели локални политичари жељни власти и новца одредили су локацију за изградњу односно адаптирање у већ постојећу зграду бившег погона текстилног комбината у селу Коретиште недалеко од Гњилана.
Од тада па све до данас ништа није урађено по том питању јер исти они нису успели да се договоре ко ће руководити радовима, односно новцем.
Структура власти је промењена. Сада се помиње нова локација. Од тада до сада стотине живота је изгубљено због не адекватне заштите.
Школске зграде у Гњилану од 1999 не посећују српски ученици. Настава у основним и средњим школама у Гњилану одвија се у српским селима у импровизованим условима. Наставни кадар у свим школама је политизован, па школске зборнице све више личе на партијске канцеларије, а ниво образовања код деце сведен је на минимум.
Тако нпр у појединим школама у планинским пределима наставни кадар је неколико пута већи од броја ученика.
У школама због великих плата долазе да раде људи из свих крајева Србије, а једини услов је да је кандидат члан неке странке која је на власти.
Наставници који су своја имања у Гњилану распродали, данас живе као подстанари у српским селима и раде у поменутим школама, док су своју породицу сместили у неком граду у Србији у становима које су купили новцем од продаје државних станова у Гњилану. За људе који су сво време боравили на Косову места у овим институцијама нема, а како ствари стоје неће га ни бити.
Због неадекватног нивоа школовања они имућнији људи су принуђени да своју децу пошаљу на школовање у Србији одакле се обично нико не врати да овде настави живот. Иста је ситуација у свим општинама Косовског Поморавља.
Још једна несрећа која је задесила људе на Косову јесте земљотрес 2003 године.
Координациони центар је на себе преузео одговорност за прављење кућа људима који су у том тренуткиу били најугроженији.
Од тога су појединци профитирали, већи број кућа је направљен, али су бројне проневере направљене у овом послу које ни дан данас нису испитане.
Мобилна трелефонија у овом крају не функционише исто као и фиксна телефонија. Струје на Косову нема у просеку 12 сати дневно....
| < Претходна | Следећа > |
|---|
