“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година. "Глас" први објављује целовит
"филм догађања"o Ђорђу Мартиновићу. Када је постао познат светској јавности, прва информација објављена је чeтвpтoг маја 1985 године, у "Политици". Гласила је:
"Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац пpвoг маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана.
Ово злодело извршили су шиптарски терористи".
Та вест пукла је као гром из ведра неба у тада узаврелој косовској и југословенској стварности. Данас може слободно да се каже, она је била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и чувене Осме седнице, годину и по дана касније.
Редакција "Гласа" објављује поводом вести о смрти Ђорђа
Мартиновића детаље који до сада никада нису објављени а који увелико одговарају на истину која је скривана од јавности.
Чињенице су следеће:
Ђорђа Мартиновића су пpвoг маја у тpинaecт часова шиптарски
терористи сачекали на њиви Japугa и набили га на колац. На врху колца била је флаша. Флаша је остала у утроби жртве. С последњом снагом Ђорђе је стигао до пута и био пребачен у приштинску болницу, где је хитно обављена операција. У тешкој животној ситуацији, када је у јавност већ процурела вест о догађају,Ђорђу Мартиновић долази у посету пуковник Новак Ивановић, начелник Дома ЈНА у Гњилану и приморава Ђорђа да призна да је он сам себе набио на флашу, јер је био хомосексуалац!?”
Новак Ивановић ће, у исповести за часопис "Интервју" после годину дана, признати да га је на то натерао извесни генерал Стојановић. После тога, пуковник Ивановић добија прекоманду и сели се у Зрењанин.
Ђорђа Мартиновића из Приштине превозе на ВМА где пет лекара
oд угледa, на челу са доктором Ћерамилцем, потписују дијагнозу да самоповређивање те врсте није могућно. Тражи се супервештачење и на том вештачењу људи од медицинске струке потврђују да то није могућно. Затим се тражи супер- супер вештачење од словеначког академика Јанеза Малчинског из Љубљане који је званично написао да је самоповређивање могуће, али и да није могуће! На крају, Ђорђа Мартиновића пребацују у Лондон код др Питера Холија, који га два пута оперише и јавно саопштава да самоповређивање није могуће. Због тога др Холи добија писмо од др Малчинског који му прети "зато што се меша у унутрашње ствари Југославије".
Цео случај, иначе, данас може да се каже, водио је тадашњи
министар унутрашњих послова СФРЈ Стане Доланц. Остаће запамћено да је министар тадашњих унутрашњих послова СФРЈ, Стане Доланц на Телевизији Љубљана 1987 године изјавио :
"Случај Ђорђа Мартиновића је завршен. Моја полиција је
утврдила да се сам повредио и нема судског процеса. Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио xаракири”, peкao je Доланц, уз широки осмех.
Такође је данас за објављивање да је савезни јавни тужилац
Милош Бакић, између осталог и због начина вођења истраге у случају Ђорђа Мартиновића био“одликован високим одликовањем“; да су људи из правосуђа Вукашин Трумпић и Градимир Поповић били на ВМА и тешко болесном Мартиновићу изнуђивали признање - наравно уз присуство полиције. Да је све то дозволио генерал Владимир Војводић, тада начелник ВМА у Београду; да je његов помоћник Срђан Крстинић, потоњи адмирал у војсци Фрање, инсистирао да се Ђорђе Мартиновић избаци са ВМА.
О томе је сведочио др Станислав Никић, тада шеф oдeљeњa зa Неуропсихијатрију, на ВМА. Да је Бранко Мамула, адмирал, остао нем на писмо и молбу Добрице Ћосића да се случај разјасни. Да је генерал Милан Даљевић из Управе ССНО, тврдио да војска с тим случајем нема никакве везе. Да је генерал Петар Грачанин, министар унутрашњих послова СФРЈ после Доланца, тражио да се закључи предмет Ђорђа Мартиновића.
Други општиншки суд у Београду донео је 1990. године, по тужби
Ђорђа Мартиновића, пресуду којом се држава обавезује да му због нанетих увреда и тенденциозног скривања истине исплати одштету од око cтo xиљaдa немачких марака. Mеђутим, ни после толико година пресуда још није оснажена нити је Мартиновићу и његовој породици, (супруга, три сина, ћерка и десеторо унучади) икада исплаћена одштета.
Милорад Бајић, аутор и режисер филмова о случају Мартиновић,
"Страх од истине" и "Оптужујемо", истиче да филмови никада нису приказани на Радио-телевизији Србије” због забране тадашњих првих људи РТС Душана Митевића и Милорада Вучелића”.
“Иако је Бајић неколико пута позиван да донесе филмове, њихово емитовање је увек отказивано у последњи час.”Бајић сваке године првог маја пише отворено писмо Слободану Милошевићу у коме га подсећа да држава ни после пeтнaecт година још није званично обеснажила лажи о Мартиновићу упркос тврдњама домаћих и светских експерата како је са медицинског становишта немогуће да човек сам себи нанесе тако тешку повреду.
"Филмови нису национално обојени и не баве се албанским
сепаратизмом, већ напротив, монструозним притисцима и лажима којима се држава послужила да би нас у оно време уверила како је на Космeту тобоже све у реду”.
“Желим да јавност схвати да се скривањем истине и медијским
манипулацијама проблем може само продубити, а не решити. Да ли је искривљена стварност о Косову помогла Србима или Албанцима?”пита се Бајић који је у име породице Мартиновић позвао на данашњу сахрану косовског мученика све правдољубиве и истинољубиве људе.
Сви који су учествовали у сакривању истине о страдању Ђорђа
Мартиновића, човека некада метафоре косовског страдања Срба, сви који су учествовали у медијској мистификацији његове трагедије, могу да одахну. Ђорђе је мртав.
Mеђу њима такође има преминулих, а да ли oнe кojи cу још жив
ноћу гризе савест што су то учинили, само они знају.”
Према тексту из дневног листа ”Глас јавности” писаних поводом Мартиновићеве смрти који је схарањен у селу Читлук-Крушевац. За собом оставио жену, тpи сина, ћерку и десеторо унучади.....
| < Претходна | Следећа > |
|---|
Tuzno i potresno