Kosovo i Metohija

- Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву, и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у „новим” границама - без Косова. Београд ће морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће наравно повући за собом промену става и Мадрида и Москве. Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да „будемо већи Срби од самих Срба” - образложио је Рогозин.

Упитан како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин каже да не разуме став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО.

- Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да ако Србија жели чланство у ЕУ уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од пре десет година. Ту је и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО. Па проблем демонизације српског народа, флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у (бившој) Југославији... Зар је све то заборављено? Русија напросто неће разумети избор Србије у корист НАТО у светлу свега што сам набројао.

Руски амбасадор при НАТО верује да о питање учлањења у алијансу свакако треба решавати референдумом, а пре његовог расписивања треба, каже, проучити искуство неутралних земаља Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су суседи земаља које улазе у НАТО. - То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбедности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет - каже Рогозин и саветује да Скупштина Србије и српска јавност тој идеји посвете максималну пажњу.

У осврту на ситуацију у јужној српској покрајини Рогозин каже да није променио своје мишљење о косовском проблему.

- Став Русије је да не признаје независност Косова, да не дозволи преиспитивање граница Србије. Чињеница да је у току смањење снага Кфора уопште не значи да се ситуација на Косову средила и да се живи мирно - закључује он.

Александар Конузин, руски амбасадор у Београду, прекјуче је такође изјавио да би Србија приступањем НАТО признала независност Космета јер, како каже, „та војна организација не сматра Косово делом Србије”.

С друге стране, домаћи аналитичари сматрају да Русија уцењује Србију покушавајући да наплати њену подршку нашој земљи за подршку у случају Косова, иако је, како додају, та цена већ плаћена изузетно повољним економским аранжманом Србије са Русијом, пре свега кроз приватизацију НИС. Тако они тумаче тврдњу руске стране да ће, уколико уђе у НАТО, Србија аутоматски признати независност Косова.

И док су једни убеђени да Русија тим уценама жели да постигне само један циљ, а то је заустављање даљег ширења НАТО, други сматрају да она, попут свих великих сила, жели да оствари свој што већи утицај на другу земљу. Председник Русије Димитриј Медведев предложио је Србији да се укључи у нови систем европске безбедности, али уједно, како каже војни аналитичар Александар Радић, он никада није детаљно образложио шта тај систем безбедности треба да подразумева.

- Ништа још нисмо сазнали о томе. Знамо шта Русија неће, али чекамо да сазнамо шта хоће - каже Радић.

Он напомиње да је Србија цену за подршку неприхватања независности Косова већ платила успостављањем економских веза са Русијом какве је та земља желела.

- Треба сагледати и резултате, шта смо том подршком решили - каже Радић.

Зоран Драгишић, војни аналитичар, каже је Србија та која ће одлучити о својој стратешкој будућности.

- Још нисам видео да је Русија иступила из Савета НАТО-Русија, нити из програма „Партнерство за мир”. Што се тиче Косова, не знам на основу које логичке гимнастике се извлачи закључак да би се приступањем у НАТО Србија одрекла Косова - закључује он.

Марко Ђуришић, посланик ДС и члан скупштинског Одбора за безбедност, каже да велике силе имају своје гледање на ствари и да руководство Србије анализира све те поруке, али да Србија доноси одлуке вођена искључиво интересима својих грађана.

Изјава руског амбасадора Конузина за Ђуришића је рефлекс, ехо проблема у односима НАТО-Русија везаним за њихове геостратешке интересе, а који суштински имају веома мало додира са Србијом.

- Неко ће изјаву руског амбасадора свакако протумачити као подршку одређеним политичким снагама у Србији, али исто тако је легитимно да Русија изрази своје мишљење, а да ми као држава имамо своје - каже он и додаје да такав руски став види и као жељу да се тестира јавност у Србији, као и реакција српских власти.

Александар Чотрић, посланик владајуће коалиције и члан Одбора за безбедност Скупштине, подсећа да Русија такође има веома развијену војну сарадњу са НАТО. „Ако Русија има тако развијену сарадњу са НАТО, као и свог сталног представника при НАТО, не видим зашто Србија не би интензивирала своју сарадњу. При том, верујем да би улазак Србије у НАТО помогао да на миран начин решимо косовски проблем”, каже Чотрић.

Драган Шормаз, посланик ДСС и члан скупштинског одбора, уједно је и члан петочлане делегације наше скупштине у Парламентарној скупштини „Партнерства за мир”. Он каже да Србија са Русима нема специјалну сарадњу по питању безбедности.

- У Парламентарној скупштини „Партнерства за мир” седи пет наших посланика. Ту су све државе Европе осим Белорусије. Србији је „Партнерство” довољан оквир и за нас је најбоље да имамо добре односе са свима. Мислим да Србија није толико ни велика ни моћна ни јака да би одлучивала какве ће безбедносне стратегије преузимати међународна заједница. Али је Србији добро да са свима има добре односе. Ни ка Русији ни ка НАТО не треба ићи даље - наводи Шормаз.

Напиши коментар

Ваши контакт детаљи::

Име:

Email: Не желим обавештењаЖелим да ме обавештавате

Сајт:

Коментара:

Наслов:

UBBCode:         -Боја-Боја водеЦрнаПлаваfuchsiaСиваЗеленалимункестенастатамно плавамаслинастаљубичастаЦрвенаСиваtealБелаЖута -Величина-сићушномалосредњевеликоогромно

Порука:

Безбедност

Унесите анти-спам код. Обратите пажњу на велика и мала слова.