Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
Прилужје: То што однесу из куће је мањи проблем од поруке коју нам шаљу! - недеља, 09 фебруар 2020 19:52
Савићи из Сувог Дола четрдесет дана без струје - петак, 07 фебруар 2020 23:02
Када би пред. Вучић видео где живе деца у Бадовцу, да ли би остао равнодушан? - петак, 24 јануар 2020 19:56
Косовски додатак две деценије добијају људи чије породице не живе на КиМ! - четвртак, 09 јануар 2020 13:34
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Сећање на убиство четворогодишњег Милоша у Церници код Гњилана - понедељак, 27 мај 2019 21:47
Ондашњи функционери, 1999. године КиМ су напустили пре војске и полиције - среда, 10 април 2019 19:54
Србе са КиМ нико никада није питао о ничему! - уторак, 12 март 2019 13:52
На леђима косметских Срба товаре терет разграничења? - среда, 20 фебруар 2019 10:28
Бритка сабља Вучићева, сече без образложења! Отворено писмо Србина са КиМ - уторак, 12 фебруар 2019 20:48
Маратонци у борби за правду са КиМ моле Ђурића да их прими, макар и на шеталишту. - уторак, 05 фебруар 2019 11:01
Клокот: Полиција претресла кућу Властимира Богдановића - уторак, 29 јануар 2019 11:45
Ђурић не жели да саслуша десеторо преварених Срба. Без обзира на то они ће отићи у Београд. - уторак, 15 јануар 2019 17:00
Уместо да им обезбеде опстанак, Дејановићи протерују Србе са КиМ - четвртак, 20 децембар 2018 16:37
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Високи Дечани

Датум последње измене уторак, 05 фебруар 2013 10:35
Погодака: 48105

обавештење

ПОСЕТИТЕ НАС НА ФОРУМУ

Форум на нашем сајту почео је са радом 2007. године, али је због проблема са базом података имао дужи прекид у раду.

Недавно смо вратили већину података и форум је поново активан.

РЕГИСТРУЈТЕ СЕ на страници форума и пишите о проблемима Срба са Косова и Метохије

Ф О Р У М

Binac vitina
Датум последње измене четвртак, 24 јануар 2013 17:48
Погодака: 49058

Витина-Бузовик пре (порушен)

Манастир Светог Архангела Гаврила, познат као Бинач или Бузовик, саграђен је у 14. веку. Налази се 4-5 километара јужно од Витине, на извору реке Сушице. Сматра се да је некада био центар локалне епископије у време византијског цара Василија II. У току владавине Бранковића, крај 14. и почетак 15. века манастир је напуштен и претпоставља се да је тада и потпуно уништен. Обновљен је опет у 16. веку. Овај манастир су такође често пљачкали локални Албанци.

Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и полуцилиндричним сводом. На зидовима се налазе два слоја фресака, један преко другога. Новији слој је из 16. века и приказује архиепископе. Године 1867. локални Албанци су заклали свештеника. Након што је манастир опет напуштен обновљен је по други пут почетком 20. века. У црви су чувани и вредни сасуди из 14. века.

Албански екстремисти су запалили манастирски конак и цркву у јуну 1999.године, а у децембру исте године црква је до темеља разрушена минама.

Истовремено су уништене и капеле Св. Петке, Св. Архиђакона Стефана и Св. Николе у близини манастира.

svarhangelirpizren
Датум последње измене четвртак, 24 јануар 2013 17:58
Погодака: 50139

Свети Архангели Призрен

Манастир Светих Архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355), који се налази у кањону реке Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве. Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године[1], на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства[2][3] који је пресудно утицао на настанак и развој Моравског стила[2][3][4]. 
 
Унутар комплекса, који обухвата површину од око 6.500m²[5], се налазе две цркве посвећене светим Архангелима (која је била Душанова гробна црква) и светом Николи, које су грађене у рашком стилу, иако, попут Дечана, по времену градње и неким елементима припадају Вардарском стилу[6]. Манастир је након доласка Османлија 1455. године, опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал је искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену.
 
Комплекс је археолошки истражен 1927. године, његови остаци су конзервирани након Другог светског рата, а током `90 година XX века су настављени радови на њему и он 1998. године поново постаје активан мушки манастир[2]. После окончања НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности, обновљене објекте су припадници ОВК, након доласка КФОР-а, спалили и опљачкали у јуну 1999. године, што се поновило и током мартовских нереда 2004. Цео манастирски комплекс се налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја[8][9] и у њему данас живи осмочлано манастирско братство које се налази под директном заштитом немачких припадника КФОРа.
 
 
На месту Душановог манастира, постојао је старији манастир (или црква) посвећен светим Архангелима, који је подигнут пре укључивања тог дела Метохије у Србију[13], у XIII веку. У њему је Душан оздравио након тешке болести, због чега се одлучио да на том месту подигне своју задужбину.
Припремни радови на изградњи нове цркве су започети 1343. године, судећи према Душановој повељи манастиру светог Петра Коришког издатој 19.05. те године, а освећена је током јесени 1347. године, пошто се Душан 01.08. те године спремао на пут у Призрен да присуствује освештавању цркве, а већ у децембру исте године се налазио на Светој гори[14]. Почетак градње саме цркве се може сместити у 1348. годину[3], а сви радови су обављани под надзором игумана Јакова, који је касније постао епископ у Серу. Основни радови су приведени крају већ почетком наредне године, јер се у писму једног млетачког трговца из Трепче, од 24.03.1348. године, износи притужба да не може да прода олово из свог трепчанског рудника, пошто је управник трга Трепча добио директно наређење, да по цену свог живота, не сме да изда олово никоме, осим игуману Светих Архангела за покривање манастира[14]. Сматра се да је градња манастира са гробном црквом, пратећим објектима и заштитним бедемима окончана 1352. године, а да је у њему било смештено најмање 200 монаха[5].
 
Душан је током градње, својој задужбини издао хрисовуљу којом утврдио њен положај међу осталим српским манастирима и њено властелинство, које је обухватало поседе који су се налазили од Шаре до Јадранског мора[14], а већи поседи су били концентрисани око Призрена, Скопља, Тетова и Скадарског језера[15]. Доделио јој је 55 (укупно 93[3], са прилозима других[14]) села, што је мање у односу на број који је Милутин доделио својој задужбини Бањској, али су крајеви у којима су се она налазила били богатији и напреднији[14]. Поред тога, манастирско властелинство Светих Архангела, чинило је, између осталог и:
7 цркава са њиховим људима и поседима (земља, виногради, уљаници)[14]
рудник гвожђа у Топлици[3]
467 влашких породица[14]
8 арбанашких катуна[14]
читав низ занатлија, укључујући и златаре[15]
У склопу манастира је подигнута и болница, а у хрисовуљи се наводи и одредба о обавезном лечењу болесних[3]. Поред тога, манастир је имао право на бесплатно уље (из Бара[5]), со, риба (из Скадарског и Плавског језера[5]), свила, вино, мед и восак[16], као и приход од призренског трга и царине[3].
Након своје смрти 20.12.1355. године, цар Душан је сахрањен у посебној гробници, смештеној у југозападном делу наоса цркве светих Архангела, која представља јединствено решење у српској архитектури. Након распада Српског царства, манастир је 1373. године послужио као уточиште дубровачким трговцима из Призрена, који су напустили град у страху од Николе Алтомановића (1366 — 1373)[14], а две године касније је у њему дошло до измирења српске и васељенске патријаршије[1]. Тада су над Душановим гробом српски и грчки свештеници обавили заједничку службу и скинули анатему са самог Душана, а у манастиру је једно време столовао и српски патријарх Јефрем (1375 — 1380, 1389 — 1392)[5]. У једном летописном запису из друге четвртине XV века, наводи се да манастирској цркви нема равне под Сунцем[14], да њена уметничка обрада и лепота надмашују цркву Христа Пантократора у Дечанима[3], а нарочито се истиче њен под прекривен мозаицима[14][3] који представља највиши домет српске средњовековне архитектуре на том пољу[6]. У истом запису се наводи и да се тада говорило да се нигде више не може наћи призренски патос, дечанска црква, пећка припрата, бањско злато и ресавско писаније[14], чиме су симболично представљени најзначајнији домети ондашње српске државе.
crna reka
Датум последње измене среда, 23 јануар 2013 22:11
Погодака: 50021

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, смештена у клисури Црне реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена омања црква посвећена светом Архангелу Михаилу у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко сувог корита реке. Река понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са својим монасима. Светитељ је касније био прешао у подручје Дренице где му се и данас чувају мошти у манастир Девич.
 
Црна река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године, тадашњи епископ рашко-призренски Артемије настанио се у пустом манастиру и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и остале мушке манастире Рашко-призренске епархије. Манастирско братство је у време игумана Николаја бројало до 28 чланова. Од јуна 2010. године игуман манастира је архимандрит Јован (Јеленков). Почетком 2012. године братија броји тринаесторицу монаха.
 
 
Манастир Црна река налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат хода или 15-ак минута аутомобилом. Подигнут у пећини клисуре Црне реке на обронцима Мокре Горе.
Богомоља приљубљена уз сурову литицу леве обале речног корита, изнад којег се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост изнад вододерине преко којег се у светињу улази, суровост природног амбијента, чист, незагађен ваздух, кристално бистра планинска вода „испод букових жила“, и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја, - све то осваја око и срце посетиоца.
 
Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара.[тражи се извор од 08. 2012.] Зна се пак сигурно да је пећина у којој је богомоља манастира смештена освећена подвизима и молитвама великог српског чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирени монах, да би избегао славу и поштовање, побегне и сакрије се од људи у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.
 
Манастир кроз векове никада није рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног Петра Коришког, српског подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Кориша, где недалеко од Марковог манастира и до данас постоји његова испосница. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно због скровитијег положаја.
У другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стефана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене у Студеницу.
 
У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за монахе. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. Од давнина па све до данас манастир је духовна оаза у којој се од моштију светог Петра чудотворца Коришког тражи олакшање и утеха у невољама и болестима. Болесници су чести посетиоци ове изузетне светиње.
 
У манастиру Црна Река је у турско време (почетком XX века) отворена прва основна школа за српску децуна територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у за то посебно подигнутом манастирском конаку, који је после више од 80 година од настанка и даље служио потребама манастира (чији се део детаљно реновира). У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) у првој деценији XXI века још се могао срести по неки старац који је овде учио и завршио школу, тада интернатског типа.
И поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњовековне културе, излази из релативне анонимности у којој је обитавао пуних 700 година.
Binac vitina
Датум последње измене четвртак, 24 јануар 2013 17:49
Погодака: 49196

Витина-Бузовик (порушен)

Манастир Светог Архангела Гаврила, познат као Бинач или Бузовик, саграђен је у 14. веку. Налази се 4-5 километара јужно од Витине, на извору реке Сушице. Сматра се да је некада био центар локалне епископије у време византијског цара Василија II. У току владавине Бранковића, крај 14. и почетак 15. века манастир је напуштен и претпоставља се да је тада и потпуно уништен. Обновљен је опет у 16. веку. Овај манастир су такође често пљачкали локални Албанци.

Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и полуцилиндричним сводом. На зидовима се налазе два слоја фресака, један преко другога. Новији слој је из 16. века и приказује архиепископе. Године 1867. локални Албанци су заклали свештеника. Након што је манастир опет напуштен обновљен је по други пут почетком 20. века. У црви су чувани и вредни сасуди из 14. века.

Албански екстремисти су запалили манастирски конак и цркву у јуну 1999.године, а у децембру исте године црква је до темеља разрушена минама.

Истовремено су уништене и капеле Св. Петке, Св. Архиђакона Стефана и Св. Николе у близини манастира.

crna reka
Датум последње измене среда, 23 јануар 2013 22:10
Погодака: 49932

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, смештена у клисури Црне реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена омања црква посвећена светом Архангелу Михаилу у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко сувог корита реке. Река понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са својим монасима. Светитељ је касније био прешао у подручје Дренице где му се и данас чувају мошти у манастир Девич.
 
Црна река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године, тадашњи епископ рашко-призренски Артемије настанио се у пустом манастиру и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и остале мушке манастире Рашко-призренске епархије. Манастирско братство је у време игумана Николаја бројало до 28 чланова. Од јуна 2010. године игуман манастира је архимандрит Јован (Јеленков). Почетком 2012. године братија броји тринаесторицу монаха.
 
 
Манастир Црна река налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат хода или 15-ак минута аутомобилом. Подигнут у пећини клисуре Црне реке на обронцима Мокре Горе.
Богомоља приљубљена уз сурову литицу леве обале речног корита, изнад којег се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост изнад вододерине преко којег се у светињу улази, суровост природног амбијента, чист, незагађен ваздух, кристално бистра планинска вода „испод букових жила“, и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја, - све то осваја око и срце посетиоца.
 
Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара.[тражи се извор од 08. 2012.] Зна се пак сигурно да је пећина у којој је богомоља манастира смештена освећена подвизима и молитвама великог српског чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирени монах, да би избегао славу и поштовање, побегне и сакрије се од људи у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.
 
Манастир кроз векове никада није рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног Петра Коришког, српског подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Кориша, где недалеко од Марковог манастира и до данас постоји његова испосница. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно због скровитијег положаја.
У другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стефана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене у Студеницу.
 
У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за монахе. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. Од давнина па све до данас манастир је духовна оаза у којој се од моштију светог Петра чудотворца Коришког тражи олакшање и утеха у невољама и болестима. Болесници су чести посетиоци ове изузетне светиње.
 
У манастиру Црна Река је у турско време (почетком XX века) отворена прва основна школа за српску децуна територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у за то посебно подигнутом манастирском конаку, који је после више од 80 година од настанка и даље служио потребама манастира (чији се део детаљно реновира). У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) у првој деценији XXI века још се могао срести по неки старац који је овде учио и завршио школу, тада интернатског типа.
И поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњовековне културе, излази из релативне анонимности у којој је обитавао пуних 700 година.
Binac vitina
Датум последње измене четвртак, 24 јануар 2013 17:49
Погодака: 48678

Витина-Бузовик (порушен)

Манастир Светог Архангела Гаврила, познат као Бинач или Бузовик, саграђен је у 14. веку. Налази се 4-5 километара јужно од Витине, на извору реке Сушице. Сматра се да је некада био центар локалне епископије у време византијског цара Василија II. У току владавине Бранковића, крај 14. и почетак 15. века манастир је напуштен и претпоставља се да је тада и потпуно уништен. Обновљен је опет у 16. веку. Овај манастир су такође често пљачкали локални Албанци.

Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и полуцилиндричним сводом. На зидовима се налазе два слоја фресака, један преко другога. Новији слој је из 16. века и приказује архиепископе. Године 1867. локални Албанци су заклали свештеника. Након што је манастир опет напуштен обновљен је по други пут почетком 20. века. У црви су чувани и вредни сасуди из 14. века.

Албански екстремисти су запалили манастирски конак и цркву у јуну 1999.године, а у децембру исте године црква је до темеља разрушена минама.

Истовремено су уништене и капеле Св. Петке, Св. Архиђакона Стефана и Св. Николе у близини манастира.

crna reka
Датум последње измене среда, 23 јануар 2013 22:09
Погодака: 49433

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, смештена у клисури Црне реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена омања црква посвећена светом Архангелу Михаилу у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко сувог корита реке. Река понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са својим монасима. Светитељ је касније био прешао у подручје Дренице где му се и данас чувају мошти у манастир Девич.
 
Црна река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године, тадашњи епископ рашко-призренски Артемије настанио се у пустом манастиру и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и остале мушке манастире Рашко-призренске епархије. Манастирско братство је у време игумана Николаја бројало до 28 чланова. Од јуна 2010. године игуман манастира је архимандрит Јован (Јеленков). Почетком 2012. године братија броји тринаесторицу монаха.
 
 
Манастир Црна река налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат хода или 15-ак минута аутомобилом. Подигнут у пећини клисуре Црне реке на обронцима Мокре Горе.
Богомоља приљубљена уз сурову литицу леве обале речног корита, изнад којег се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост изнад вододерине преко којег се у светињу улази, суровост природног амбијента, чист, незагађен ваздух, кристално бистра планинска вода „испод букових жила“, и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја, - све то осваја око и срце посетиоца.
 
Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара.[тражи се извор од 08. 2012.] Зна се пак сигурно да је пећина у којој је богомоља манастира смештена освећена подвизима и молитвама великог српског чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирени монах, да би избегао славу и поштовање, побегне и сакрије се од људи у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.
 
Манастир кроз векове никада није рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног Петра Коришког, српског подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Кориша, где недалеко од Марковог манастира и до данас постоји његова испосница. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно због скровитијег положаја.
У другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стефана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене у Студеницу.
 
У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за монахе. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. Од давнина па све до данас манастир је духовна оаза у којој се од моштију светог Петра чудотворца Коришког тражи олакшање и утеха у невољама и болестима. Болесници су чести посетиоци ове изузетне светиње.
 
У манастиру Црна Река је у турско време (почетком XX века) отворена прва основна школа за српску децуна територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у за то посебно подигнутом манастирском конаку, који је после више од 80 година од настанка и даље служио потребама манастира (чији се део детаљно реновира). У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) у првој деценији XXI века још се могао срести по неки старац који је овде учио и завршио школу, тада интернатског типа.
И поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњовековне културе, излази из релативне анонимности у којој је обитавао пуних 700 година.

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Страдање фамилије Костић из Ретимља
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Отац Харитон Лукић
Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Злочини гњиланске групе
Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

Део Вулинових (не)испуњених обећања

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Остају српске институције на Косову
Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

Нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије
БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Никада нећемо признати независност Косова

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

  • Follow us on Facebook f
  • Follow us on Twitter t
  • Follow us on Linkedin

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Download Document

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %



Reset