Општина Косовска Каменица, родни крај Кнеза Лазара је једна од општина Косовско Поморавског округа са административним центром у Гњилану.
Косовска Каменица се граничи са општином Бујановац.
По бројности Срба ова општина се налази у нешто повољнијем стању, пре свега због географског положаја тј. због близине административних прелаза са Србијом и због чињенице да је у овој општини био смештен одред руских војника.
Као свим Србима на Косову и овде је слобода кретања највећи проблем у организацији живота.
Незапосленост и немогућност зараде новца за основне животне потребе тера Србе да одлазе из овог краја.
Мултиетничке институције Унмика нису дале никакве резултате, па је зато положај Срба све више угрожен.
Убиства, киднаповања, рањавања и паљења српских имања и светиња нису заобишле ни овај крај Косова. У селима у којима су некада живели Срби, данас их нема, а у појединим селима остале је само неколико породица, углавном су то стари и немоћни људи који немају куда.
Напуштене цркве и гробља у овом крају ограђене су бодљикавом жицом. Карактеристично за овај крај Косова је то што је свако село у прошлости било српско, а данас је потпуно обрнуто.
Села Огоште - Hogosht, Карачево - Karaqev, Рогачица - Rogane, Копривница - Kopernice, Коретин - Koretin, Топоница Topanice, Мучиврца - Muqiverc, Петровце - Petroc, Добрчане - Miresh, итд. (наведени су и албански називи ових села, који у преводу на албански немају никакво значење) данас су албанска села са огромним бројем албанског становништва.
Тачно бројно стање Срба у овој општини није познато пре свега због великог броја оних који су напустили своје домове, али се претпоставља да на подручју Косовске Каменице данас живи око 15000 Срба.
У чисто српским селима попут Ранилуга, Кормињана, Ропотова и Томанца атмосфера је потпуно другачија. Људи помало обрађују земљу и колико толико успевају да зараде за парче хлеба. Бројни насртаји на све што је српско Унмик и Кфор никада нису покушали да казне, па тако ни у овом као и у осталим крајевима Косова ниједан случај убиства Србина није расветљен.
Царинска испостава Унмика постављена је на месту званом Бела Земља. КПС и цариници на овом прелазу контролишу проток робе и људства. Срби из Косовског Поморавља се на овом пункту суочавају са бројним проблемима око превоза робе (било која роба која прелази вредност од 100 евра подлеже царини и порезу), као и са личном документацијом. Школство и здравство финкционишу у отежаним условима и у импривизованим просторима.
Средње школе су смештене у српским селима Ранилугу и Ропотову.
И овде су у већем броју изражена политичка неслагања између Срба, па је наставни кадар у школама политизован што се лоше одражава на знање ученика. Иста је ситуација и у здравству.
Кнез Лазар рођен је у селу Прилепац у данашњој општини Косовска Каменица, а манастири Св. Спиридон (код Прилепца) и Св. Богородица (Божовце) срушени су за време пет вековне окупације Косова од стране Турака.ђ
Читања: 2088