Преостали Срби на Косову и Метохији живе са непрекидним страхом и психолошким притиском који намећу шиптари. 

Срби свакодневно трпе јаке рестрикције електричне енергије, које износе и 12 сати дневно, а последњих недеља 20 сати при температури од 40 степени. 
Овакво стање траје већ 8 година. 
Информисаност Срба на Косову је јако слаба. Број радио станица на Косову које емитују програм на српском језику је позамашан, али ове радио станице емитују једино музички програм испрекидан разним порукама Кфора. 

Од недавно је на Косову почела са радом радио станица ''Радио Кфор'' која емитује програм на српском језику на неколико фреквенција. 
Овај радио кога слушаоци могу пратити и путем интернета емитује разноврсни програм.
Водитељи овог радиа често позивају Србе на толерантонст и на дијалог. 
Веома често у паузи иду рекламе о учињеним добрм делима Кфора. Ако мало боље послушамо та дела се чине само Албанцима (изградња школа, путева, амбуланти итд.). Ако неко послуша овај радио створиће слику како је на Косову живот идеалан, све је лепо и мирно, сви се крећу без страха, возови никада не касне, а аутобуси се крећу нормално пут Београда и осталих градова у Србији, културна дешавања постоје, кафићи су препуни Срба, а на улицама Приштине немојте полазити без кишобрана. 

Телевизије и ако их има раде само онда када има струје, а виде сек неколико километара у пречнику. 

Фиксна телефонија одавно не функционише јер су каблови који воде ка српским селима пресечени неколико пута. 

Мобилна телефонија функционише отежано и са великим прекидима. Предајници мобилне телефоније на Косову често бивају демолирани. 
Институционална сигурност за Србе не постоји. 
Сталне претње и увреде су проблеми које муче Србе. 
Косовска полиција која контролише саобраћај и у великом броју кажњава Србе пре свега зато што Срби још увек возе аутомобиле са бившим регистарским ознакама. 

Данас Срби у Србији не могу са КС таблицама које је прописао Унмик, а на Косову Унмик не дозвољава бивше регистарске ознаке којима је по кумановском споразуму престала важност 1999. године. 

Царинске испоставе Унмика и Владе Србије (које су назване административним линијама) предтсављају додатно малтретирање Срба који за основне животне потребе крећу пут Србије. 
Безброј нерешених проблема Србима смета у организацији живота. Додатни страх који је видљив у чекању коначног исхода за решење статуса Косова Србима представља још један у низу проблема. 

Да ли је ово још једна модерна метода ратовања показаће време, али је чињеница да је животни век Срба на Косову свекраћи јер су психолошки притисци на њих страховити.