Гладнице је најстарије неолитско насеље на територији Косова и Метохије, налази се близу Грачанице.

Старчевачка култура је овде нешто другачијег карактера, јер њени носиоци граде надземне грађевине, што је неуобичајено за њихПодручје Косова и Метохије богато је културно-историјским споменицима.Старији и средњи неолит - протостарчевачка и старчевачка културна група (око 6000-5000. године с. е) Главни локалитети: Партеш, Носаље, Доње Будриге, Клокот, Рабовце, Гладнице, Приштина - болница, ушће Самодрешке реке, Житковац, Рудник, Ракош, Доње Чупево, Храмовик. Гладнице је најстарије неолитско насеље на територији Косова и Метохије, налази се близу Грачанице.

Старчевачка култура је овде нешто другачијег карактера, јер њени носиоци граде надземне грађевине, што је неуобичајено за њих. О богатом културном животу и осећају за уметничко обликовање говоре делови архитектонске пластике украшени геометријским мотивима или фигуралним представама, као и једна монументална антропоморфна фигурина нађена близу огњишта. Млађи неолит - винчанска култура (око 5000-3500. година с. е) Главни локалитети: Суркиш, Бариљево, Предионица, Грачаница, Фафос 1-3, Житковац, Валач, Сочаница, Рудник, Рештане. Житковац је најјужније насеље старије винчанске културе десетак километара северозападно од Косовске Митровице на обали Ибра. Материјал у Житковцу налажен је у јамама (материјал са старијим карактеристикама винчанске културе) и ван јама. Налази ван јама припадају старијој старчевачкој култури (антропоморфна фигурина од печене глине).

БАКАРНО ДОБА

Бакарно доба - енеолит (око 3500-2200. године пре н. е) оставило је трагове. Главни локалитети су Доморовце, Станишор, Горње Гадимље, Хисар, Расково, Гладнице.У Горњем Гадимљу се налази Градина са које се пружа добар преглед простране равнице. Налази се десетак километара југоисточно од Липљана, на западним обронцима планине Жеговац.

Више пута обнављано насеље настањивали су представници јединствене бубањске културе (Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс).Куриозитет је налаз на поду једне куће: пет теракотних статуета које су по облицима типичне за Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс, укључујући налазе из Пелагоније и Албаније.Фафос се налази се на периферији Косовске Митровице. Од два насеља 200 м су удаљена једно од другог, најстарије насеље су основали носиоци винчанске културе. Прва станишта су им била у облику полуукопаних кућа. Подизањем већег броја надземних кућа, напуштају ова првобитна станишта, па насеље доживљава дужи период развитка. Оба насеља уништио је пожар. Разноврсни предмети за свакодневну употребу, као и велики број култних предмета - ритуалних ваза, жртвеника и антропоморфних фигурина, говоре о богатом животу становника.

Предионица, насеље винчанске културе које се налази на периферији Приштине. Насеље лежи у равници поред реке. Становници овог насеља градили су правоугаоне куће од лепа помешаног са плевом. Поред кућа су се налазиле јаме за складиштење хране. Од налаза се истичу антропоморфне фигурине често великих димензија израђене од глине. Валач је село недалеко од Звечана покрај Ибра, на стеновитој и релативно малој купи која је приступачна само са једне стране и као таква доминира Ибарском клисуром. Посебан положај, далеко од путева којим су се кретали утицаји култура бронзаног доба, условили су њихово дуже опстајање на овим просторима. Контакти са новим културама условиле су и разноликост у материјалу, а несигурност се изражава у изразито одбрамбеном карактеру насеља. Пронађене пећи служиле су или за обраду цинабарита или за загревање просторија. Због великог броја култних предмета може се претпоставити да је реч о религијски важном месту. Градац је насеље код Злокућана. Било је ограничено са свих страна стенама, с југа се налази суви зид и ограда од палисада. За подизање зграда је остао мали простор па је због тога насеље било збијеног типа, зграде су биле поређане по терасама.

Култура бронзаног доба

Главни локалитети културе бронзаног доба су Карагач, Љушта, Гладница, Доња Брњица, Игларево, Прчево, РоговоНа Косову и Метохији се налази и велики број локалитета културе бронзаног доба. Главни локалитети су Карагач, Љушта, Гладница, Доња Брњица, Игларево, Прчево, Рогово. Прчево се налази у Метохији, где мањи део налаза припада развијеном бронзаном добу. Прчево представља некрополу под хумкама, углавном насутих глином. Издвајају се гривне од бронзаног лима са крајевима у облику печата, које припадају развијеном или касном бронзаном добу.

Доња Брњица је село пет километра северно од Приштине у којем је откривена некропола, укопана у насеобински слој бронзаног доба. Овај народ је своје ближње спаљивао, а њихове остатке похрањивао у урне положене у гробове без хумке, индивидуалне и групне. Гробови су изграђени од речних облутака и камених плоча, у виду толоидне конструкције. Игларево се налази на путу Приштина - Пећ, у области Прекорупља, које раздваја метохијску равницу од косовске висоравни. То је некропола са спаљеним скелетним гробовима. Гробне конструкције су изграђене од мањих и већих камених плоча, а основа је била посута каменчићима. Некропола припада крају средњег бронзаног доба. У једном од гробова је нађен микенски мач са језичком и заобљеним раменом. Мач је прерађен, тако што је на њега насађен језичак крстастог облика. Гроб је имао и нож из касног хеладског периода.

КНЕЖЕВСКИ ГРОБОВИ

У Пећкој Бањи се налазе кнежевски гробови. Локација је удаљена 12 км западно од Пећи, на путу према Косовској Митровици. Гробови су откривени приликом изградње стационара 1974, када су радници наишли на шлемове грчко-илирског типа. Ту је сахрањен и један илирски кнежевски пар. Међу прилозима било је доста импортоване грчке керамике, каква се често јавља у кнежевским гробовима ширег илирског подручја. Основа гробне конструкције је правоугаона, са заобљеним странама, поплочана грубим комадима сиге. На основу гробне конструкције надовезује се низак сухозид такође од грубих комада цигле. Све то покривено је најпре земљом, а затим ситнијим камена. Издвајањем мушког и женског гроба било је могуће само на основу карактера гробних налаза. На једној страни оружје, бронзане и сребрне пафте и један мушки прстен а на другој украсни предмети, бронзане и сребрне фибуле, сребрне омега игле, један мали женски прстен, два пара сребрних лимених наруквица чији се крајеви завршавају змијским главама и пар сребрних искуцаних наруквица украшених геометријским мотивима.Карагач се налази у долини која је опасана планинама и брдима (Копаоник, Рожај, Звечан, Валачки крш). На овом простору се живот развијао од најкаснијег неолита до римског времена. Карагач је некропола из бронзаног и гвозденог доба и садржи појединачне гробове из римског периода. На неким тумулима у Карагачу из каснијег времена, површина је прекривена каменом и шљунком. Остаци спаљеног покојника су смештени у малу јаму у самом центру тумула, или су разбацане по површини. У Карагачу се паралелно јављају и гробови са правоугаоном каменом платформом на коју су накнадно стављени остаци пепела са ломаче, што подсећа на централни гроб. Из периода гвозденог доба познат је локалитет Белаћевац. То је место недалеко од Приштине у коме је истражено градинско насеље старијег гвозденог доба. Културни слој садржи керамичке посуде украшене канелурама и тачкастим линијама, што је један од основних стилских карактеристика дарданске керамике. Градина је трапезастог облика површине 70џ50 м. Природно је била заштићена са севера, југа и истока стрмим нагибом терена и утврђена одбрамбеним ровом који се делимично сачувао и сухозидом од већих комада камена. Влаштица је село 10 км јужно од Гњилана. У њему је пронађена некропола под тумулима (велика хумка од земље и камена). Сви истражени тумули имали су централну камену конструкцију и прстен од једног реда камена који је оивичавао тумул и унутар кога су били сви прилози. Цела конструкција је покривена земљом. Ни у једном тумулу нису нађени остаци скелета као ни трагови спаљивања. Сви праисторијски предмети су стављени на централну камену конструкцију и припадали су особи којој је тумул намењен. Од прилога треба издвојити различите фибуле, жезло, привеске у облику калема, торквес са Т завршетком. Јањево је место код Приштине у чијој су близини откривена два скупа налаза, можда оставе, из старијег гвозденог доба. Један се састоји махом од бронзаних наруквица богато украшених урезивањем црта и концентричних кругова, тордираног торквеса, малог бронзаног келта, двопетљастих и наочарастих фибула. За датовање ове оставе велики значај имају гривне које потичу из оставе грчких храмова које нису старије од XIII в. с. е. Овакви предмети су раширени и по бившим илирским територијама и по Грчкој.

Неизмерно богатство античког наслеђа

Најзначајнији споменици антике су Улпијана, Муниципиум ДД, Вицијанум, а у селу Неродимљу код Урошевца откривена је раскошна касноантичка вила или летњиковац неког богатог римског грађанина или високог достојанственика, а у Метохији откривена су два насељаУлпијана је римски и византијски град провинције Горње Мезије, у близини данашње Грачанице. Основан вероватно у време Трајана, а средином II в. добија статус муниципијума. Предање помиње св. Флора и Лавра, каменоресце из Улпијане који су пострадали за веру хришћанску.

Врло је вероватно да је Улпијана рано постала хришћански центар Дарданије. Током III в. Улпијана је резиденција прокуратора, а у касној антици значајан епископски центар. Познато нам је име улпијанског епископа Македонија, који је био на сабору у Сардики 343, и Павла (В Васељенски сабор 553.). Град је био опасан бедемима, и до три метра широким, са потковичастим кулама на сваких тридесетак метара. Од три грађевине, изгледом се посебно издваја грађевина са огромним мермерним саркофагом. Прикупљено је и обиље предмета од керамике и стакла, делови оруђа, оружја, накит. Посебно се истичу предмети изузетне уметничке и занатске израде, попут мермерне главе жене, накита из тзв. Готског гроба и крстастих позлаћених фибула.

Улпијана је страдала од Гота 417, а затим у земљотресу 518. год. Муниципиум ДД је римски град у долини Ибра, у близини села Сочаница северно од Косовске Митровице. Статус муниципијума добија у II в. У то време римско становништво се насељава у ове крајеве због рудних налазишта олова, цинка и злата. Крајем IV в. град је опустио. Истражен је форум на западној и источној страни окружен портицима. На подијуму у оси форума подигнут је храм посвећен Антиноју. У III и IV в. саграђене су житнице, а јужно од форума је базилика. У северозападном делу саграђене су терме. Зидови неких зграда били су украшени фрескама и плочицама од разнобојног мермера.

Откривена је и вила рустика и мања некропола. На траси пута Наисус (Ниш) - Лисус (Љеш), код села Главник, пет километра југозападно од Подујева, налазила се станица Винденис. Нађено је мноштво различитих предмета: накита, керамичких посуда, стаклених чаша и крчага. Двојак начин сахрањивања говори и о различитој етничкој припадности. У остацима виле је нађена просторија загревана топлим ваздухом и луксузна одаја са подним мозаиком и представом Орфеја. Код села Угљара, на платоу изнад реке Приштевке, откривени су остаци станице Вицијанум, око чијег лоцирања се доста полемисало. Истраживања у Метохији, у Призренској котлини и Пећком пољу открила су два локалитета. Она представљају мања насеља од којих су откривени само незнатни остаци грађевина. У Пећком пољу, на локалитету Градина, нађени су остаци већег комплекса од четири правоугаоне грађевине такозване хорее (простор за смештање жита). У селу Неродимљу код Урошевца откривена је раскошна касноантичка вила или летњиковац неког богатог римског грађанина или високог достојанственика. Неизмерно богатство античког наслеђа косовско-метохијског тла се огледа и у овде нађеним фрескама на зидовима, орнаменталним мотивима, мозаичким подовима са именима и ликовима седам грчких мудраца. Почетак обнове Византијског Царства, после одласка Гота, свој пуни замах доживљава за време Јустинијана (528-565), који је рођен у селу Тауресијуму, код градића Ведеријане. Сви елементи материјалне културе Византије присутни су и на простору Косова и Метохије