патријарх српски 1453-1463
Српски патријарх Арсеније II последњи је српски патријарх на слободи. Он је надживео деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, као и сина му Лазара, као и коначни пад српске средњовековне државе-деспотовине под вишеструко турско ропство 1459. године. У тим тешким временима, под силним и страшним збивањима "кад су живи завидели мртвима", запустела је Српска патријаршија.
Арсеније спада у оне епископе који су се бавили преписивањем књига. Он је преписао дванаест минеја. Као његов сарадник у овом великом послу помиње се Никодим. Сав овај рад обављен је «милошћу Свете Тројице и пресветог и великог архијереја Христова и чудотворца оца нашега Николе, брзог помоћника северног, који је у Кончулу». На основу овога записа тврдило се да је Арсеније био митрополит кончуљски. Међутим, по Радославу М. Грујићу, нетачна је тврдња да је у ХV веку постојао кончулски митрополит, јер се одмах иза овога записа помиње митрополит Генадије који је био рашки митрополит, под чијом се духовном влашћу налазио манастир Кончул.
Највероватније да је Арсеније прво био митрополит смедеревски и са те позиције је и изабран за патријарха.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
