патријарх српски 1571-1575
Патријарх Антоније био је братанац патријарха Макарија и близак сродник Мустафа-паше. Није познато да ли је постао митрополит херцеговачки одмах после митрополита Никанора. Као херцеговачки митрополит први пут се помиње 1570. Године иако је вероватно раније био на том положају.
Бавио се резбарењем и сликањем. За пећке резбарене и сликане двери из 1570. .одине сматра се да су у целини његово дело, а приписују му се и двери у манастиру дечанима. Уметнички радови патријарха Антонија нам говоре да је уметничка вештина представљала и део образовања више црквене јерархије православне цркве. То на неки начин потврђују турски берати с краја ХVIII и почетка ХIХ века из манастира Дечана, у којима се каже да по старом обичају митрополити својеручно израђују печате за поједине манастире.
Иако су припадали биконфесионалној породици, православни Соколовићи су остали национално свесни истичући припадност српском народу. То се најбоље да осетити у заплетеном лигатурном натпису на пећким дверима, где митрополит Антоније подвлачи да их је направио за помен свој и свих православних сродника његових, ограђујући се тако од рођака који су, пошав за везиром Мехмедом, примили ислам и одвојили се од свог матичног народа.
Израда окованог крста од позлаћеног сребра с гравираним украсима и натписима трајала је од 1. септембра 1568. до 31. августа 1569. године и том приликом дата је информација да је крст, настојањем митрополита новобрдског Дионисија, окован за митрополита Антонија, а за украшавање велике српске цркве у Пећи.
Познато је да је патријарх Макарије велику пажњу поклањао манастиру Бањи где се одиграо један од изузетно важних догађаја, предаја престола обновљене српске патријаршије, из руку остарелог патријарха Макарија, његовом синовцу, херцеговачком митрополиту Антонију Соколовићу на сабору српских архијереја, одржаном у пространој припрати цркве Светог Николе. За успомену на овај изузетан догађај, стари патријарх је дао да се припрате цркве Светог Николе ослика фрескама међу којима се налази и приказ поменутог догађаја. Са њим су, као ктитори, насликани и његови рођаци, тада већ преминули Дионисије Соколовић, митрополит новобрдски и нови патријарх Антоније Соколовић. Тумачећи разлоге због којих се овај догађај одиграо у манастиру Бањи а не у Пећи, што би било логичније, Падослав М. Грујић претпоставља да је то због тога што се стари патријарх, већ оболео, лечио у топлим бањским изворима.
Патријарх Антоније је управљао до 1575. године, у току које је преминуо, јер се већ исте те годи помиње Герасим као нови патријарх српски.