патријарх српски 1758
Викентије Стефановић је монашки чин, вероватно, примио у неком од фрушкогорских манастира, пошто је био васпитаник Карловачке митрополије. Био је архиђакон на двору карловачког митрополита Викентија Јовановића. Као архиђаком вршио је и дужност визитатора митрополита Викентија, коме је подносио писмене реферате о својим визитацијама. Такође је за време заточења епископа бачког Висариона Павловића управљао Бачком епархијом.
После пораза митрополита Викентија у борби против Владике Висариона и других епископа, био је заједно са генералним секретаром Павлом Ненадовићем и секретаром Матулајем, 1736. године, затворен неколико недеља.
Пре доласка за патријарха пећког био је митрополит београдски. Као митрополит београдски посетио је манастир Дечане. О тој његовој посети остао је запис у коме се каже да је 26. Јуна 1753. Године посетио свету обитељ манастир Дечане, и поклонио се светим моштима светог краља Стефана и сестре му Јелене и да је дао 11 златника и 11 гроша.
Када је постао патријарх Викентије је отпутовао у Цариград, где је напрасно умро вероватно од последица тровања, 1758. године.