митрополит београдски 1831-1833
Мелентије (Павловић) (1831-1833) митрополит београдски. Он је први београдски митрополит после Првог (1804) и Другог (1815) српског устанка од рода српског. Његов претходник предао му је управу Београдске митрополије, која је била и митрополија Србије од три епархије (Београдска, Ужичка и Шабачко-ваљевска). а од 1833. год. њима је придодата и Тимочка. Цариградски патријарх Константин I својим писмом од јануара 1832. дао је Српској цркви аутономију. Митрополит Мелети|е разболео се и умро у Враћевшници 11. јуна 1833. (ту је имао школу ученика од 12 ђака).
Султановим хатишерифом из 1830. Срби су добили право слободе вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка, како је у писму и кнез Милош захтевао, "синове нашег Отечества можемо имати за епископе". Тако је 1831. Мелентије постао први Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до тада су од 1801. на том положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатанел и Антим). Тада је у Србији било три епархије: београдска, ужичка и шабачка, којима је од 1833. придодата и тимочка. Цариградски патријарх Константин I је својим писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију.
Мелентије је био сарадник кнеза Милоша Обреновића. Први црквени устав београдске митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље, старе повеље и друге рукописе и припремао их за штампу. Разболео се и умро у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
