Шта је света тајна свештенства?
То је света тајна у којој Дух Свети кроз полагање руку епископа даје благодат и право ономе који се рукополаже за епископа или свештеника да свршава остале свете тајне и да руководи верским животом људи.
Колико има степена у светој тајни свештенства?
Три степена: епископ, свештеник и ђакон.
Каква је разлика у ова три степена свештенства?
Епископ може да свршава. свих седам светих тајана, свештеник све осим св. тајне свештенства, а ђакон помаже епископу и свештенику, али сам не може свршавати ниједну од светих тајана.
Који су нижи чинови у Православној цркви?
Чтеци, ипођакони и ђаконисе.
Ко рукополаже епископа?
Два или више епископа.
Ко рукополаже свештеника?
Епископ.
Чији су наследници епископи?
Епископи су наследници апостола.
Ко је установио у Цркви јерархију?
Сам Господ Христос као први Првосвештеник (Јевр. В, 4—6). Он, као извор сваке власти и права у Његовој Цркви, дао је апостолима власт да уче, исцељују и опраштају грехе.
Шта онда представља целину јерархије?
Најпре Христос као вечни Првосвештеник и глава Цркве, онда од Њега апостоли, па од апостола епископи, и од епископа свештеници и ђакони.
Зашто је неопходно полагање руку у овој светој тајни?
То су најпре чинили апостоли (И Тим. ИВ, 14; В, 22.). Полагање руку у овој светој тајни преноси се на лице које се рукополаже духовна сила и тако се постиже законита веза црквене власти и свештенослужења
Да ли може постојати црквена заједница, а да не признаје и да се не покорава епископу?
Не може постојати, јер се таква црквена заједница одељује од тела Васељенске православне цркве и лишава себе благодати Божје.
Зашто зовемо свештеника „Оцем"?
Зато што смо преко свештеника у светој тајни крштења препорођени у децу Божју; преко њих у светој тајни причешћа добијамо небеску храну (Христово тело и крв); у светој тајни покајања преко њих добијамо опроштење од својих грехова, а у осталим светим тајнама нарочите дарове Светог Духа. Поред тога, свештеници се за нас непрестано моле, уче нас, саветују, опомињу нас и нама руководе. Према томе, они су заиста наши духовни оци. Свакако они морају бити достојни тог имена и те велике службе.
Начин постављања и свештенодејство
Презвитере хиротонише Епископ за одређену парохију и они имају потпуну пастирску одговорност. Презвитер прима антиминс од Епископа Епархије, чије име помиње на Литургији. У ствари, он служи у име Епископа. Он је свештенослужитељ (литург), онај који приноси дарове и призива благодат заједно са народом; он је проповедник и пастир (1 Тим 4,13), води, дакле, верни народ ка Христу. Што се тиче дужности да поучава, Свети Јован Златоусти вели да не постоји велика разлика између презвитера и епископа, зато што први по самој њиховој служби имају обавезу да проповедају науку (1 Тим 5,17). Једина разлика међу двема службама јесте моћ хиротоније, која искључиво припада Епископима (Омилија 11. на 1. Тимотеју). Канони (58. апостолски и 19. - Шестог васељенског сабора) предвиђају обавезу презвитера да поучавају свакодневно, а особито недељом, кроз Свето Писмо, тумачења и проповеди.
Врсте звања и одежда
Презвитери монашког реда служе у манастирима, а мирског реда у парохијама. Почасно звање презвитера мирског реда је: протопрезвитер, протојереј и протојереј-ставрофор, а монашког: синђел, протосинђел, игуман и архимандрит, од којих су последња два и настојатељи манастира.
У степену презвитера карактеристична је богослужбена одећа - епитрахиљ, фелон и појас. Одликовани презвитер - протопрезвитер, као почаст добија право ношења и набедреника, док протојереј-ставрофор добија право ношења напрсног крста.