Европски парламент усвојио је, већином гласова, Резолуцију о Косову, којом се преостале чланице Уније, које нису признале једнострану независност јужне српске покрајине, позивају да то учине.

Резолуцију, у којој се наводи да би Европски парламент поздравио када би све државе чланице ЕУ признале независност Косова, подржало је 455 посланика док је 155 било против.

"Косово као независну државу признале су 22 чланице ЕУ, док пет то није учинило. Да би европска политика била ефикаснија за добробит свих на Косову, требало би да чланице ЕУ појачају заједнички приступ Косову", наводи се у резолуцији коју је припремила аустријска посланица из редова зелених Улрике Луначек.

Резолуција је, на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента, усвојена крајем јуна са 45 гласова "за", 14 "против" и два уздржана.

Током јучерашње дебате о резолуцији, већина посланика поздрављала је такав приступ косовском питању, међу којима су неки наглашавали да се "ЕУ већ 20 година бори за слободу и права житеља Косова".

Било је, међутим, и посланика који су оспоравали тај став подсећајући да је једнострана независност Косова проглашена у супротности са међународним правом и кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која представља основу за заједнички, европски приступ том питању.

Европски комесар за проширење Штефан Филе, који је отворио дебату, имао је дипломатскији приступ од посланика, рекавши да, иако чланице ЕУ имају различите погледе на једнострано проглашену независност Косова, треба заједнички да раде на побољшању ситуације на терену.

У резолуцији се признаје да признање независности Косова за Београд "у овом тренутку није изводљива политичка опција", али се власти Србије позивају да буду "прагматичне у односу на питање статуса и уздрже се од блокирања чланства Косова у међународним организацијама".

"Предстојеће мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова не би требало никога да спута у јасном посвећивању прекограничној, регионалној и локалној сарадњи у најбољем интересу целокупног становништва на Косову и у околини", додаје се у резолуцији.

Оштра осуда напада у Косовској Митровици

Амандманом је у резолуцију уврштена оштра осуда бомбашког напада на српске демонстранте у северном делу Косовске Митровице и напад на посланика српске националности у косовском парламенту Петра Милетића.

У резолуцији се, такође, позива на предузимање свих корака у циљу визне либерализације и од Европске комисије тражи да у том циљу "без одлагања успостави комуникацију" са Приштином.

Од косовских власти се тражи да начине напредак у кључним реформама, као што су борба против корупције и организованог криминала, децентрализација, реформа администрације и истиче "изузетна забринутост због раширене корупције која, поред организованог криминала, остаје један од највећих проблема на Косову".

Као разлог за забринутост, у резолуцији се наводи и питање севера Косова, на којем је присутан озбиљан недостатак владавине права, притисци и застрашивање грађанског друштва које врше радикалне групе и организовани криминал, па се од Еулекса тражи да у том региону појача своје напоре.

У резолуцији се оцењује да Косово још није у ситуацији да обезбеди адекватне услове за реинтеграцију присилно враћених ромских избеглица и од чланица ЕУ се захтева да престану са репатријацијом.