Комитет је двотрећинском већином усвојио нацрт извештаја и предлог резолуције, о којем ће се посланици изјашњавати на Пленарној седници ПССЕ 25. јануара.

На састанку, који је вођен иза затворених врата, било је покушаја да се разматрање извештаја одложи за јануар, али је озбиљност теме и неопходност да се подстакне што хитније покретање истрага о овим питањима допринело да Комитет подржи извештај и резолуцију.

"Већина учесника у расправи је говорила о томе да се ради заиста о чињеницама које су фрапантне, о најмрачнијој слици о дешавањима на простору бивше Југославије, конкретно на Косову и у северној Албанији", рекла је посланик Наташа Вучковић, члан парламентарне делегације Србије у ПССЕ.

"Сви посланици су шокирани чињеницама које су покренуте овим извештајем и очекују да ће бити покренуте озбиљне истраге свих надлежних међународних институција због тога што сматрају да овакви наводи и индикације о којима Марти говори не могу проћи без озбиљних истрага о злочинима", рекла је за РТС Наташа Вучковић.

Дик Марти јој је, како каже, рекао да му циљ није био да води истрагу, већ да скрене пажњу међународне заједнице на овај проблем.

Хаг спреман за сарадњу

Вучковићева је рекла да сви очекују да, када резолуција буде усвојена у јануару, наводи из Мартијевог извештаја буду предмет разматрања и деловања свих чланица Савета Европе, Еулекса, Европске уније и Хашког трибунала, који се такође позива да узме активније учешће у истрази.

Трибунал је позван да у потпуности сарађује са Еулексом, тако што ће му предати оне информације које ће му помоћи да правно гони одговорне за кривична дела у оквиру своје надлежности.

Из Хашког трибунала поручују да су спремни за сарадњу ако се то од њих буде тражило, речено је Танјугу у Тужилаштву Хашког суда.

Трибунал је, према Резолуцијама Савета безбедности УН 1503 и 1534, морао све истраге да заврши до 31. децембра 2004. године, када је подигнута и последња оптужница, речено је у хашком тужилаштву као одговор на питање да ли ће Хашки суд предузети неке кораке након Мартијевог извештаја.

Тужилаштво Хашког суда је престало са свим истрагама крајем 2004. године, како је и одређено резолуцијама СБ, и Трибунал се од тада окренуо завршетку суђења.

Тужилаштво је све информације до којих се дошло, а које су биле прилично лимитиране, проследило Тужилаштву за ратне злочине Србије.

Тачи - шеф мафије

У извештају Дика Мартија детаљно се износе налази двогодишње истраге.

Између осталог, наводи се да је Хашим Тачи "бос" мреже која је почела криминалне послове пре рата на Косову 1999. године, а после задржала снажан утицај на тамошње власти, као и да је Тачи у последњих 10 година контролисао трговину хероином.

За команданте бивше ОВК се наводи да су имали кључну улогу у последњој деценији у криминалним активностима у региону, а особе из Тачијевог блиског окружења у извештају су оптужене да су после рата заробљенике с Косова тајно пребацивале у Албанију где су, како се наводи, Срби убијени ради пресађивања бубрега који су продати "на црном тржишту".

Седамнаест посланика је у априлу 2008. потписало захтев за резолуцију којом се од Савета Европе тражи да испита наводе из књиге бивше главне тужитељке Трибунала у Хагу Карле дел Понте о трговини људским органима на Косову и Албанији.