Прес: У избегличком кампу „Салваторе", надомак Бујановца, већ 11 година у нељудским условима живи око 350 избеглица, махом Рома, углавном протераних са Косова. Има их највише из Гњилана и Витине, нешто мање из Косовске Каменице и Урошевца. Многе породице су се прошириле у кампу, где људи умиру и рађају се у окружењу које се може видети још само у филмовима.
Нема ни основних услова... У кампу живи око 350 људи
Иако му име у преводу са италијанског значи „спасен", овај камп је далеко од тога. Његови житељи спавају на поду, у 11 контејнера и безброј шатора. Немају купатила, кревете, столове...
У обилазак нас води Гастер Абдулахи, незванични „шеф" кампа. Ту је 11 година и познаје све становнике. Проводи нас кроз узане пролазе између шатора и лимених контејнера, где се у сваком ћошку осећа „дах" несреће и беде.
Само једна чесма
Једина благодет цивилизације је чесма, негде на средини кампа, где затичемо Фериду Мемедовић из Косовске Каменице која пере веш.
НА ПОТЕЗУ ОПШТИНСКО ВЕЋЕ
У Бујановцу је у колективном смештају укупно 406 људи избеглих са Косова. У кампу „Салваторе" званично живи 240 њих. Још стотинак их се накнадно доселило из Македоније. Од Комесаријата за избеглице, кажу, добијају 57 динара по особи дневно за трошкове, док храну добијају од Црвеног крста.
- Ја сам урадио акциони план, који је основа за конкурс код донатора који би финансирали изградњу станова или неког другог смештаја за ове људе, али тај план чека следећу седницу Општинског већа у Бујановцу када ће, надам се, да буде усвојен - каже Синиша Ковачевић, повереник Комесаријата за избеглице у Бујановцу.
- Не желим више да се сликам, сви долазе само да нас сликају и обећавају нам прелазак у нормалан смештај, а ми и даље живимо у најгорим условима. Ево, иде још једна зима, страх ме је шта ће бити - говори за Пресс разочарано Ферида, додајући да нико у кампу не ради и да већина деце не иде у школу.
Дневно следовање од Комесаријата за избеглице је векна хлеба по особи и порција неког јела. Уз то шоља-две чаја. Полугола дечица трчкарају за нама. Играју се на неки свој начин. Породица Мемеди има седморо деце. Ђемаљ и Љуида су из Косовске Каменице и са осмехом причају како им је овај камп донео срећу:
Украдено детињство... Малишани из кампа „Салваторе"
- Имамо шест ћерки и пре три године смо коначно добили сина. Често у шали кажемо како нам је Бујановац донео срећу, деца су нам жива и здрава, то је најважније. Па ваљда ће и на нас неко да се сажали и да нам нађе неки смештај - нада се Љуида.
Непокретна старица
У једној од лимених кућица стравичан призор. Болесна старица Доста Јовановић из Витине лежи на поду и дрхти, потпуно онемоћала. Њена ћерка је револтирана, каже да јој је доста обећања:
Болесна и непокретна лежи на поду... Доста Јовановић
- Сви долазе овде да нас сликају, а шта ми имамо од тога? Шта мислите како је мени док гледам непокретну мајку како умире и не могу да јој помогнем. Немам шта ни да јој обучем. Нико не заслужује овакву смрт. Следећи пут кад дође неки политичар да нас обиђе гађаћу га нечим, јер ми им служимо само за рекламу - огорчена је старичина ћерка.
На излазу из кампа срећемо девојчицу која седи и игра се. Поред ње група деце полази у школу. Живот, како-тако, ипак станује овде. Испраћају нас и кажу: „Видели сте један обичан дан у кампу „Салваторе"...
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
