Прес: У сведочењима осморице Албанаца која је тужилаштву у Хагу новембра 2003. доставио Пол Кофи, директор правосуђа УНМИК-а, утврђена су имена десеторо Срба које су сведоци идентификовали као жртве трговине органима на Косову. Један сведок је потврдио да су Синиша Витошевић, Градимир Мајмаревић, Драгољуб Славковић, Младен Васић и Милета Ђукић били заточени у Тропоји, одакле су Срби пребацивани у „жуту кућу", где су им вађени органи.

Потврђено је и да је настрадала Слађана Фан, за коју је сведок рекао да ју је видео у „жутој кући". Сведок описан као Албанац са северозападног Косова, који је од 1998. служио као возач и нижи оперативац у УЧК, потврдио је идентитет настрадалих Властимира Стевановића, Драгана Јаћимовића и Златка Антића. Овај сведок, за ког су истражитељи утврдили да је нестао у марту 2003. године, учествовао је три пута у транспорту затвореника и српских лешева са Косова у северну Албанију и два пута у допремању затвореника у „жуту кућу".

Пресс објављује делове његовог сведочења: - Моја прва пошиљка је била око 20. јула, друга је била око 23. јула, а последња је била почетком августа. У јутро 20. јула (плус-минус један дан) био сам у граду у близини мог села, источно од Пећи. Дошао сам да видим мог претпостављеног Петрита Агушољија. Рекао ми је да му је Решад Зајми тражио возача за један посао. П. А. ми је рекао да одрадим посао, држим језик за зубима и заборавим на овај задатак ако желим да дочекам дугу старост. Дали су ми прашњаву хладњачу СААБ. Хладњак позади није радио. Након што смо дошли у Призрен, речено ми је да скренем према Сувој Реци.

Прошли смо Љутоглав и зауставили се после једног километра после Љутоглава. Тамо је било око 30 затвореника укључујући једну жену, који су нас чекали, као и десет војника ОВК. Затвореници су очигледно дуго пешачили. Били су прашњави и прљави, а неки од њих су имали модрице. Био је један војник ОВК који је испитивао Србе. Један од њих је рекао да се зове Драган Јаћимовић из Шилова. Имао је око 40 година. Остали Срби су били из Ратимља, Оћеруше и Гњилана. Било је неколико људи са презименом Костић из Ратимља. У близини главног пута пристигла је друга група од 15 заробљених Срба. Џип је споро возио испред њих са припадницима ОВК унутра. Четворица или петорица припадника ОВК ишли су поред Срба. Међу људима сам препознао Властимира Стевановића, био је келнер у Армијском клубу у Призрену. Био је мршав, око тридесет година. Неколико Срба је носило униформе. Речено ми је да су то заробљени МУП-овци и војници. Када смо стигли у Кукеш, скренули смо на север и тамо сам испоручио Србе.

Списак жртава

1. Властимир Стевановић, у групи Срба транспортованих из села у близини Суве Реке у Албанију крајем јула или почетком августа 1999.

2. Драган Јаћимовић, у групи Срба транспортованих из села у близини Суве Реке у Албанију крајем јула или почетком августа 1999.

3. Златко Антић, пребачен из села у близини Призрена у Албанију у јулу или августу 1999. Верује се да је убијен пре доласка у Албанију

4. Синиша Витошевић, сведок потврдио да је био затворен у Тропоји

5. Градимир Мајмаревић, био затворен у Тропоји

6. Драгољуб Славковић, био затворен у Тропоји

7. Младен Васић, био затворен у Тропоји

8. Милета Ђукић, био затворен у Тропоји

9. Пера Ристић, био затворен у Тропоји

10. Слађана Фан, затворена у кући у Пешкопију у септембру или октобру 1999. Сведок каже да је видео жену која личи на њу у Албанији и верује да је одведена у кућну клинику у Бурељу