Према званичним подацима Општинског суда Приштина, до недавно измештеног у Нишу, Дом здравља из Липљана са седиштем у Гуштерици и Дом здравља из Грачанице по основу утужења отпуштених радника, на чија су радна места примљени чланови породица и деца пријатеља и партијских колега, платили су близу 25 милиона динара главнице и приближно исти износ на име затезне камате.
Рачуни ових установа били су у вишемесечној блокади, али су запослени плате примали преко рачуна домова здравља из Косова Поља, Прилужја и здравствених установа из Косовске Митровице, све док Врховни суд Србије није наложио да се изврши блокада свих рачуна и подрачуна ових установа, а Министарство здравља забранило пренос средстава преко изнајмљених рачуна, како би се сасекао криминал у овим установама.
Бивши потпредседник општине Липљан, социјалиста Славко Јанићијевић, за „Правду“ каже да се под кровом ове општине догодио невиђен криминал. По његовој причи, Министарство за рад и социјалну политику мимо закона је пренело скоро 44 милиона динара за деблокаду рачуна Дома здравља у Гуштерици.
– Средства су пренета под ознаком „накнада за породиљско одсуство“, а у питању је покривање трошкова – тврди Јанићијевић, стављајући на увид документацију о преносу средстава која су искоришћена за деблокаду рачуна по основу утужења отпуштених радника.
Први човек ове општине, Зоран Спасић, одбацујући наводе Јанићијевића, каже да су у питању средства намењена породиљама са списка који се води у Дому здравља у Гуштерици, и да је општина, како то закон налаже, само била посредник у „постизању договора са надлежним министарствима да се деблокира рачун после тужби породиља“.
Тачност његових навода подрива информација из Завода здравства у Грачаници да руководство ове установе покушава да предупреди покренуту истрагу МУП-а Србије. О политици непотизма у запошљавању, која је довела до блокаде рачуна и плаћања астрономских износа затезних камата, довољно говори податак да је 1999. године у Клиничко-болничком центру у Приштини било запослено око 1.500 особа, а данас се на платним списковима у наведеним домовима здравља налази близу 3.000, међу којима је више десетина оних који су, захваљујући пресудама, постали милионери. Најновији пример несавесног пословања и ненаменског трошења буџетских пара – блокада рачуна по налогу Апелационог суда у износу од два милиона динара без затезне камате – јесте случај Радојице Матовића, мимо закона смењеног секретара Црвеног крста из Липљана. Матовић је остао без функције 2000. године. На његово место постављен је близак рођак високог функционера Косовског управног округа, али је Општински суд из Прокупља, како тврде у Црвеном крсту, на сумњив начин Матовића вратио на функцију и наложио исплату разлике личног дохотка, уз обавезно зарачунавање затезне камате.
– Упозоравао сам бивше председнике општине да ћу их утужити, да ћу судским путем покушати да заштитим и себе и породицу, и да ћу спречити богаћење појединаца, на штету оних који не припадају партијама или нису у рођачким везама с функционерима – каже Матовић, наводећи да се на функцији председника УО Црвеног крста налази председник општине Зоран Спасић, иако је то, како су му казали у тужилаштву, чист сукоб интереса.