Гледајући телевизијски пренос који ће по дужини емитовања уживо програма са Косова и Метохије ући у историју тв преноса, многи нису ни помислили, колико тај пренос кошта.
Срби на Косову и Метохији су јавности Србије представљени као највећи паћеници данашњице, који вапе за милостињом, а Србима са Косова и Метохије је потребна само СЛОБОДА.
Колико заиста кошта телевизијски пренос уживо, за који је потребна екипа од десетак људи са опремом за емитовање телевизијског сигнала, ако узмемо обзир да телевизије емитовање оваквог програма мере у секундама?
Када бисмо знали праву цену петочасовног телевизијског преноса, сазнали бисмо колико би оваца износило Миланово стадо или колика би била колона трактора из Србије према Косову и Метохији, а можда бисмо изградили и једно повратничко насеље, осим ако на делу није ступила добродушност медијског мага Србије, Жељка Митровића.
Ако бисмо се одлучили за тракторе, била би то једина колона трактора са косовско-метохијским Србима, која се креће од Београда ка Приштини, за разлику од оних које, су још пре две деценије отишле ка многим градовима у Србији и никада се нису вратиле.
На жалост, према свему судећи, такав призор нећемо доживети нити видети. После свега, изгледнија је варијанта да ће се трактори и даље кретати у оном другом правцу.
Да ли је све морало да се преноси "уживо"?
Пошто одговор никада нећемо сазнати, најизвесније је да да ће петочасовна епизода о беди и сиромаштву косовко-метохијских Срба пасти на леђа пореским обвезницима у Србији.
Очигледно је да ће Жељко Митровић, власник приватне телевизије која је емитовала програм "уживо" из Лапљег Села, увећати своје стадо на својој "фарми", а Милану је довољно и пар јагањаца, које није добио од државе, већ од људи добре воље, који су се јавили председнику у току емисије. Такође и Снежани из Сувог Луковца, трактор је донирао један бизнисмен из Јагодине, који се сажалио над јадним Србима и позвао председника у сред емисије и решио проблем. И Дејан Станковић се сажалио над судбином Срба око Вучитрна, па је донирао један теренски аутомобил.
Како је време одмицало, петочасовна епизода уживо преноса свима је личила на још један ријалити програм у продукцији телевизије Пинк.
Они који желе да минимизирају активности председника Вучића, отишли су корак даље. Наводно, они Срби који су имали среће да председника гледају уживо у сали у Лапљем Селу, у контакту са својим пријатељима, који су председника гледали кући путем телевизијског преноса, "установили су да пренос није био уживо?" Кажу да је разлика била тридесетак минута у односу на стварно време.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
