Да би један Србин са Косова и Метохије добио пасош Србије, мора да се добро помучи. Једна од опција је да се одсели и трајно промени адресу, а друга да познаје "човека". Све у свему, обичним смртницима са Косова и Метохије било би лакше да добију боравишну визу у некој запдноевропској држави, него пасош у сопственој држави. Зато се Срби са Косова и Метохији одлучују да спас потраже у некој страној држави.
Мало је рећи да Влада Србије врши дискриминацију над једним делом свога народа, који данас живу у најнехуманијим условима, под сталном претњом и терором.
Не само да је Србима са Косова и Метохије слобода кретања ограничена на територији јужне српске покрајине од стране Аллбанаца, већ им је слобода кретања ограничена у оквиру граница Србије и то од стране своје матичне државе.
Ипак, са личним картама Срби могу да се крећу у Македонији, Албанији и Црној Гори, али им није дозвољен прелазак границе са Македонијом и Црном Гором са косовским регистарским ознакама и то од стране српске граничне полиције, по споразуму из Брисела. Ако Срби одлуче да иду на море у Црној Гори, јер им је Грчка забрањена, морају да "прегазе" Албанију или да се крећу путем Пећ-Кула-Рожаје (одакле су готово сви Срби одавно протерани).
На питање, које је једна госпођа поставила председнику Србије Александру Вучићу, недавно у Лапљем селу, зашто косовско-метохијски Срби не могу да добију пасош са којим би могли да путују без виза и да летују као сви остали грађани Србије, председник је одговорио "видећемо нешто". Наравно нико ништа није видео.
Од 2009. године откада је уведен безвизни режим за Србију, за становнике јужне српске покрајине, властита држава је увела посебне услове и мере за добијање ове путне исправе, по налогу европских душебрижника.
Иако је по закону могуће добијање пасоша по месту боравка, полицијским управама у Србији, МУП је послао "ПОСЕБНА ПРАВИЛА" о поступању према грађанима Републике Србије са Косова и Метохије, па тако полицајци "уходе" Србе са Косова и Метохије, који данима, а неки и месецима морају да буду на адреси на којој су пријављени, како би полицајац који врши контролу написао позитиван извештај.
Полицијске управе и њени службеници спроводе двоструке аршине над Србима са Косова и Метохије, па су тако многи Срби привилеговани родбинским и пријатељским везама, веома лако добили српске пасоше.
Тако нпр. готово сви српски политичари са Косова и Метохије имају српске пасоше, које су добили негде у Србији. То није случај са обичним грађанима, који су у најмању руку таоци модерне српске политике и тежњи ка ЕУ.
Са друге стране, није познато колики је број Албанаца, који су на волшебан начин добили српске пасоше широм Србије, али се претпоставља да се тај број мери хиљадама.