Хоће ли се остварити претње које су радницима српских институција усмено саопштили руководиоци, по жељи налогодаваца из Косовске Митровице али и локалних и самозваних лидера који сеју страх, а у спрези су са кројачима будућности Срба на Косову и Метохији.
Непознато је чији је предлог да се радници српских школа обавежу својим потписом да ће сигурно отићи 9. септембра да дочекају председника Републике Србије господина Александра Вучића, али је непознато и ко ће сносити одговорност ако недај Боже нешто крене по злу.

Иако су готово сви из страха потписали да иду, они чак и не знају тачно место на коме ће се скуп одржати, а претпоставља се да ће то бити тзв. север Косова.

Заправо, ради се о два списка за превоз путника: на једном су они који ће отићи, а други је онај важнији, на њему су они који се томе противе.
У неким школама централног Косова, Косовског поморавља и Сиринићке жупе, спискови нису чак ни представљени неподобнима за руководиоце, што значи да се припрема за 10. септембар.
Већ одавно се на маргинама (назови) просрпских сајтова пише о постојању љубави између мафије и политике, те да једни другима помажу да одрже своје позиције.
Спектакуларни дочек председнику Вучићу, који је недавно изразио личну жељу да разграничи највећи број људи који ће га тобоже срећни дочекати и аплаудирати, догодиће се негде на тзв. северу Косова и Метохије. Тзв. север Косова је (по хиљадити пут понављамо на овом сајту) само десети део косовско-метохијске територије.
На централном Косову, поједини просветни радници  подигли су глас против тираније која се спроводи над српским народом, али ипак са страхом да ће најгори дани доћи после 9. септембра.
Припрема за овакво стање траје три године. По нахођењу власти, канцеларије Школских управа у тзв. енклавама су затворене, а формирана је једна која се налази у Косовској Митровици, одакле се управља школама.
На челу Школске управе за тероторију Косова и Метохије налази се Јасна Дедић, која је ову позицију заслужила као рођака једног од организатора за одлазак Срба на дочек разграничења, које историја никада и нигде није упамтила.
Министар Просвете и његово министарство никада није показало жељу да се овакве ствари искорене и да се школовању српске деце приступи професионалније, те да се људи који би требали да руководе школама бирају по стручности и знању.
Нажалост, све је супротније о нормалног, јер стручним и наученим људима не може да се манипулише, али зато може са онима који место руководиоца добију уз помоћ политичких сплетки.
Зато су уз помоћ руководства школске управе у Косовској Митровици, по препоруци локалних повереника из сенке, у последње две године промењени сви директори школа. Критеријуми за одабир директора није био у интересу образовања српске деце, већ напротив.
Директорске позиције су добијали људи који су тек на почетку своје наставничке каријере, а многи од њих имају универзитетске дипломе Факултета спорта и физичког Васпитања тзв. ДИФ из Лепосавића.
Тако нпр. у поморавским Основним школама у Горњем Кусцу, Пасјану, Шилову и Ранилугу, као и у Средњој Техничкој школи и Гимназији, али и у Вртићу у Коретишту, директори су Диф-овци са неколико година радног искуства. Да ли је ово случајност или нечија намера, знају у Школској управи у Косовској Митровици.
Посла за Просветну инспекцију има на претек, али недостаје воља министра Просвете да се ово о чему пишемо истражи и доведе у ред.
Према свему судећи, ипак је наредба за одлазак на дочек председника стигла баш из Школске управе, без писаних трагова руководства, преко локалниох сателита, који руководству ове најважније институције за Србе служе као рукавице за обављање прљавих послова.
О квалитету образовања је дискутабилно говорити, све док о васпитању и образовању деце брину политичке наказе, које су у протеклој деценији прелетеле све политичке опције.
Министарство Просвете ни овај пут неће реаговати, иако знају да сносе највећу одговорност за исељавање Срба са Косова и Метохије.