Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Uncategorised (228)

gnjilaneОдлуком Врховног суда Косова, петорица Срба из Косовског Поморавља данас су пуштена из притвора у Приштини и Гњилану, где су се налазили од 25. фебруара када су ухапшени због сумње да су подривали уставни поредак Косова.

После више од месец дана затвора, четворица радника МУП-а Србије поново су код својих кућа у околини Гњилана. Петог ослобођеног Србина, матичара Младена Димитријевића родбина и пријатељи дочекали су у селу Пасјане.

Специјална јединица Косовске полиције Росу тада је ухапсила четворицу радника МУП-а Србије и матичара у пензији због сумње да су угрожавали правни поредак Косова.

Адвокат једног од ухапшених Срба Миодраг Бркљач рекао је у изјави Танјугуда је мера двомесечног судског притвора петорици Срба замењена мером свакодневног јављања најближој полицијској станици.

"Веће Врховног суда Косова је прихватило жалбе одбране и преиначило решење Окружног суда у Гњилану према којем је Србима продужен притвор на два месеца у меру пуштања на слободу уз услов свакодневог јављања најближој полицијској станици", рекао је Бркљач.

Судско веће Врховног суда Косова које је донело ову одлуку било је састављено од једног Еулексовог судије и двојице косовских, рекао је Бркљач и потврдио да су петорица Срба пуштени из притворских јединица у Гњилану и Приштини и да се већ налазе у својим кућама у Косовском Поморављу.

Ухапшени су Златко Денић и Горан Матропазовић из Пасјана, Никола Трајковић из Партеша и Драган Стојковић из Будриге, који су у полицијској управи Гњилане измештеној у Врање радили на издавању пасоша и возачких дозвола, као и матичар у пензији Младен Димитријевић из Пасјана.

"Тражили смо ослобађање из притвора по три основе - уз обећање да неће напустити Косово и да ће се редовно јављати суду, да ће се редовно јављати полицијској станици и кућни притвор, а не знамо који је од тих захтева суд уважио", рекао је агенцији Бета адвокат Миро Делевић, који заступа Горан Матропазовића.

Петорици Срба је након хапшења 25. фебруара одређен притвор од 30 дана који је након истека продужен за још два месеца. Сви притворени су били смештени у окружним затворима у Гњилану и Приштини, а истрага о оптужбама против њих је у току.

петак, 23 март 2012 21:28

Крематоријум за Србе - Клечка

Написао

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, "устаничке тврђаве" Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.

Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су "последњи доказ" терористичке природе и злочиначких метода ОВК; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред "геноцидом", "крематоријумима" и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. С оне друге, албанске стране, могућност да су припадници ОВК починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је- истовремено - приписана српској полицији и властима.

У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Сразмерно уздржаности међународне заједнице и сопственог незадовољства пласманом вести о злочину у Клечки у иностраним медијима, српске власти су нескривено вршиле притисак ка постизању "општенационалног јединства" најјачих политичких странака. Тај циљ је најлакше остварен; његовом постизању нису сметала, колико год била ретка, упозорења да се људска несрећа не сме злоупотребљавати у пропагандно политичке сврхе.

Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више.

Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као "албански терористи" чије су жртве "српски цивили". Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији.

Одбијање портпарола албанских политичких странака о могућној умешаности ОВК у овај злочин било је, с друге стране, много мање изричито. Представници ОВК су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања.

Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем.

Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици.

"У идентификацији су се, што се тиче антрополошких података, најкориснијим показали подаци о зубима и ранијим болестима или повредама", каже за АИМ, антрополог, доцент др Марија ђуриц-Срејић. "Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра". Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена.

Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра ове године, на колико је процењена старост остатака жртава. "Идентификација је ноћна мора", каже Марија ђурић-Срејић, "а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога". Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњичког језера код Рзнића досад је идентификовано 12. Реч је о четворо Албанаца (међу њима једна жена), једном Рому и седморо Срба (од којих две жене). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака у овом тренутку ради на њиховој идентификацији.

петак, 23 март 2012 21:27

Крематоријум за Србе - Клечка

Написао

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, "устаничке тврђаве" Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.

Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су "последњи доказ" терористичке природе и злочиначких метода ОВК; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред "геноцидом", "крематоријумима" и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. С оне друге, албанске стране, могућност да су припадници ОВК починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је- истовремено - приписана српској полицији и властима.

У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Сразмерно уздржаности међународне заједнице и сопственог незадовољства пласманом вести о злочину у Клечки у иностраним медијима, српске власти су нескривено вршиле притисак ка постизању "општенационалног јединства" најјачих политичких странака. Тај циљ је најлакше остварен; његовом постизању нису сметала, колико год била ретка, упозорења да се људска несрећа не сме злоупотребљавати у пропагандно политичке сврхе.

Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више.

Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као "албански терористи" чије су жртве "српски цивили". Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији.

Одбијање портпарола албанских политичких странака о могућној умешаности ОВК у овај злочин било је, с друге стране, много мање изричито. Представници ОВК су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања.

Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем.

Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици.

"У идентификацији су се, што се тиче антрополошких података, најкориснијим показали подаци о зубима и ранијим болестима или повредама", каже за АИМ, антрополог, доцент др Марија ђуриц-Срејић. "Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра". Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена.

Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра ове године, на колико је процењена старост остатака жртава. "Идентификација је ноћна мора", каже Марија ђурић-Срејић, "а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога". Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњичког језера код Рзнића досад је идентификовано 12. Реч је о четворо Албанаца (међу њима једна жена), једном Рому и седморо Срба (од којих две жене). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака у овом тренутку ради на њиховој идентификацији.

Браћи Мазреку 40 година
19. 04. 2001. (Блиц)
Браћа од стричева Љуан (22) и Беким (22) Мазреку из Малишева осуђени су јуче у Окружном суду у Нишу на по 20 година затвора због тероризма. Они су оглашени кривим зато што су током 1998. године постали припадници банде 'Љуми', као дела терористичке организације 'ОВК', а потом и учествовали у стрељању отетих цивила у селу Клечка код Липљана.
Љуану је стављено на терет да је са другим припадницима банде од 17. до 22. јула 1998. године учествовао у нападу на Ораховац, када су отета 43 цивила и одведена у Малишево, а потом су са другим киднапованима из других места одведени у Клечку где су мучени. Љуан је оглашен кривим да је у Клечки силовао једну девојчицу српске националности, стару између 12 и 15 година, и да је једном осмогодишњаку одсекао уво, а Беким да је учествовао у силовању жена. Браћа Мазреку су потом, како је саопштио председник Судског већа Милимир Лукић, у групи од 20 припадника банде учествовали у стрељању око 100 цивила.
- Када сам добио овај предмет и прочитао опис дела био сам у неверици и тешко ми је било да схватим да ико може да почини тако страшан злочин у име неког циља. Међутим, чињенице утврђене на овом суђењу су неумољиво доказале да су се у Клечки догодили страшни злочини и да су починиоци Љуан и Беким Мазреку. Кривица оптужених није исконструисана и подметнута, како се бране оптужени, она је индивидуална и прецизно одређена признањем Љуана код истражног судије. То није пуко признање, већ јасан и логичан след догађаја са навођењем прецизних детаља, описом места, објеката, ствари и лица, које може дати само учесник догађаја - истакао је судија Лукић у образложењу пресуде. Поред осталог, он је навео да сведока масовног стрељања нема нити ће бити, јер нико није преживео.
Један од бранилаца браће Мазреку, адвокат Чедомир Николић најавио је жалбу и додао да је оваква пресуда очекивана јер је суд одбио да прихвати доказ одбране 'да остаци тела не потичу из Клечке, већ, према налазу белоруских патолога, из села Волујак'. Николић је додао да се овом пресудом истовремено правдају бројни пропусти из истражног поступка.
Како је саопштио судија Лукић, браћи Мазреку ће у казну бити урачунато време проведено у притвору, у којем се налазе од 2. августа 1998. године. Б. Ј.
'Видећемо пред судом у Хагу'
- Немам шта да кажем, видећемо пред судом у Хагу - рекао је у судници након изрицања пресуде, уз смешак и раширених руку, Љуан Мазреку. На једном од претходних рочишта Беким Мазреку је рекао да је спреман да своју одбрану, уз наводе који им се стављају на терет, изнесе и пред судом у Хагу, јер је у потпуности невин. Током главног претреса браћа Мазреку су у потпуности негирала све наводе оптужнице, наводећи да су изјаве у истрази давали под присилом и након малтретирања, те да је цео случај монтирала полиција. 

Судија Окружног суда у Приштини наредио је пуштање из притвора Фатмира Лимаја и још девет оптужених за ратне злочине против цивила у логору бивше Ослободилачке војске Косова у селу Клечка, саопштено је из Еулекса.

Претходно је Веће судија, састављено од међународних и локалних судија, одлучило да су неприхватљиве изјаве и дневници Агима Зогаја, најважнијег сведока Тужилаштва. У судском већу су двоје Еулексових судија и један локални. Судије су утврдиле да тужилаштво није успело да испуни одређене процедуралне стандарде, тако да докази Агима Зогаја, вођеног као сведок Џ, нису прихватљиви. Од тужилаштва и одбране је затражено да доставе завршне речи, пре него што пресуда у случају буде донета.

Зогај је био најзначајнији сведок тужиоца Еулекса против оптужених у случају Клечка. Пронађен је обешен у једном парку у Немачкој, а саопштено је да је реч о самоубиству. Лимај и девет других припадника бивше Ослободилачке војске Косова су оптужени да су током 1999. године у кампу ОВК, у селу Клечка, извршили ратни злочин над албанским и српским цивилима.

петак, 23 март 2012 21:26

Крематоријум за Србе - Клечка

Написао

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, "устаничке тврђаве" Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.

Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су "последњи доказ" терористичке природе и злочиначких метода ОВК; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред "геноцидом", "крематоријумима" и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. С оне друге, албанске стране, могућност да су припадници ОВК починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је- истовремено - приписана српској полицији и властима.

У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Сразмерно уздржаности међународне заједнице и сопственог незадовољства пласманом вести о злочину у Клечки у иностраним медијима, српске власти су нескривено вршиле притисак ка постизању "општенационалног јединства" најјачих политичких странака. Тај циљ је најлакше остварен; његовом постизању нису сметала, колико год била ретка, упозорења да се људска несрећа не сме злоупотребљавати у пропагандно политичке сврхе.

Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више.

Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као "албански терористи" чије су жртве "српски цивили". Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији.

Одбијање портпарола албанских политичких странака о могућној умешаности ОВК у овај злочин било је, с друге стране, много мање изричито. Представници ОВК су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања.

Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем.

Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици.

"У идентификацији су се, што се тиче антрополошких података, најкориснијим показали подаци о зубима и ранијим болестима или повредама", каже за АИМ, антрополог, доцент др Марија ђуриц-Срејић. "Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра". Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена.

Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра ове године, на колико је процењена старост остатака жртава. "Идентификација је ноћна мора", каже Марија ђурић-Срејић, "а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога". Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњичког језера код Рзнића досад је идентификовано 12. Реч је о четворо Албанаца (међу њима једна жена), једном Рому и седморо Срба (од којих две жене). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака у овом тренутку ради на њиховој идентификацији.

Браћи Мазреку 40 година
19. 04. 2001. (Блиц)
Браћа од стричева Љуан (22) и Беким (22) Мазреку из Малишева осуђени су јуче у Окружном суду у Нишу на по 20 година затвора због тероризма. Они су оглашени кривим зато што су током 1998. године постали припадници банде 'Љуми', као дела терористичке организације 'ОВК', а потом и учествовали у стрељању отетих цивила у селу Клечка код Липљана.
Љуану је стављено на терет да је са другим припадницима банде од 17. до 22. јула 1998. године учествовао у нападу на Ораховац, када су отета 43 цивила и одведена у Малишево, а потом су са другим киднапованима из других места одведени у Клечку где су мучени. Љуан је оглашен кривим да је у Клечки силовао једну девојчицу српске националности, стару између 12 и 15 година, и да је једном осмогодишњаку одсекао уво, а Беким да је учествовао у силовању жена. Браћа Мазреку су потом, како је саопштио председник Судског већа Милимир Лукић, у групи од 20 припадника банде учествовали у стрељању око 100 цивила.
- Када сам добио овај предмет и прочитао опис дела био сам у неверици и тешко ми је било да схватим да ико може да почини тако страшан злочин у име неког циља. Међутим, чињенице утврђене на овом суђењу су неумољиво доказале да су се у Клечки догодили страшни злочини и да су починиоци Љуан и Беким Мазреку. Кривица оптужених није исконструисана и подметнута, како се бране оптужени, она је индивидуална и прецизно одређена признањем Љуана код истражног судије. То није пуко признање, већ јасан и логичан след догађаја са навођењем прецизних детаља, описом места, објеката, ствари и лица, које може дати само учесник догађаја - истакао је судија Лукић у образложењу пресуде. Поред осталог, он је навео да сведока масовног стрељања нема нити ће бити, јер нико није преживео.
Један од бранилаца браће Мазреку, адвокат Чедомир Николић најавио је жалбу и додао да је оваква пресуда очекивана јер је суд одбио да прихвати доказ одбране 'да остаци тела не потичу из Клечке, већ, према налазу белоруских патолога, из села Волујак'. Николић је додао да се овом пресудом истовремено правдају бројни пропусти из истражног поступка.
Како је саопштио судија Лукић, браћи Мазреку ће у казну бити урачунато време проведено у притвору, у којем се налазе од 2. августа 1998. године. Б. Ј.
'Видећемо пред судом у Хагу'
- Немам шта да кажем, видећемо пред судом у Хагу - рекао је у судници након изрицања пресуде, уз смешак и раширених руку, Љуан Мазреку. На једном од претходних рочишта Беким Мазреку је рекао да је спреман да своју одбрану, уз наводе који им се стављају на терет, изнесе и пред судом у Хагу, јер је у потпуности невин. Током главног претреса браћа Мазреку су у потпуности негирала све наводе оптужнице, наводећи да су изјаве у истрази давали под присилом и након малтретирања, те да је цео случај монтирала полиција. 

Судија Окружног суда у Приштини наредио је пуштање из притвора Фатмира Лимаја и још девет оптужених за ратне злочине против цивила у логору бивше Ослободилачке војске Косова у селу Клечка, саопштено је из Еулекса.

Претходно је Веће судија, састављено од међународних и локалних судија, одлучило да су неприхватљиве изјаве и дневници Агима Зогаја, најважнијег сведока Тужилаштва. У судском већу су двоје Еулексових судија и један локални. Судије су утврдиле да тужилаштво није успело да испуни одређене процедуралне стандарде, тако да докази Агима Зогаја, вођеног као сведок Џ, нису прихватљиви. Од тужилаштва и одбране је затражено да доставе завршне речи, пре него што пресуда у случају буде донета.

Зогај је био најзначајнији сведок тужиоца Еулекса против оптужених у случају Клечка. Пронађен је обешен у једном парку у Немачкој, а саопштено је да је реч о самоубиству. Лимај и девет других припадника бивше Ослободилачке војске Косова су оптужени да су током 1999. године у кампу ОВК, у селу Клечка, извршили ратни злочин над албанским и српским цивилима.

уторак, 11 октобар 2011 20:10

Фарид Зариф именован за шефа УНМИК-а

Написао
unmikГенерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун именовао је данас авганистанског дипломату Фарида Зарифа за шефа Мисије УН на Косову и Метохији (УНМИК) и свог специјалног представника за Косово.

Зариф, који је досад био вршилац дужности шефа УНМИК-а, на том месту ће наследити Италијана Ламберта Занијера, који је на челу Мисије УН на Косову био до јуна ове године.

Генерални секретар је изразио дубоко поштовање према Занијеру и његовим пожртвованим напорима да унапреди мир и стабилност на Косову и у региону, наводи се у саопштењу достављеном Танјугу.

Бан је оценио да је италијански дипломата успешно водио УНМИК, "у изазовном политичком окружењу".

Зариф је, како се додаје, искусни дипломата, који је био на разним дипломатским дужностима, укључујући положај сталног представника Авганистана при УН, од 1981. до 1987.

Он је био заменик министра спољних послова од 1987. до 1989. и председников саветник за међународне послове од 1989. до 1991.

У службу УН ушао је 1993. године, где је радио у седишту светске организације у Њујорку, као и у хуманитарним и мировним операцијама у Еритреји, Либерији, Јужној Африци, Ираку и Судану.

У августу 2010. именован је за директора европског и латиноамеричког одсека канцеларије за мировне операције УН, а у августу ове године постављен је за вршиоца дужности шефа УНМИК-а.

Завршио је Факултет за право и политичке науке у Кабулу, а затим отишао на студије међународних односа и дипломатије на Оксфорду.

Ожењен је и има два сина.

недеља, 07 новембар 2010 22:43

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ОБНОВЕ НАШЕ СВЕТИЊЕ У ГЊИЛАНУ

Написао
crkva_gnjilane2
Управа црквене општине гњиланске добила је благослов од Његовог Преосвештенства Епископа рашко - призренскога и косовско - метохијског Г.Г.Теодосија,  да поводом 150 - годишњице (1861- 2011) од изградње цркве Светог Николе у Гњилану, покрене акцију обнове ове наше светиње, која представља главно стециште Срба Коовског Поморавља.
Њеном обновом,  на најбољи начин ћемо обележити овај велики јубилеј - 150 година од изградње храма.
Обновом цркве зауставићемо њено даље пропадање које је узроковано земљотресом који се десио 2003. године.
Позивамо све вернике, а особито све Гњиланце који у срцу носе успомене на ову светињу, да се укључе у акцију и дају допринос обнови цркве Светог Николе у Гњилану.

Прилоге за обнову цркве можете уплатити у канцеларији благајника црквене општине протојереја Радивоја Живковића или на следећем жиро рачуну:

ДУНАВ БАНКА АД ЗВЕЧАН
360 - 0016562201008 - 13
(са назнаком за обнову цркве)

Дана: 5. фебруар 2011. год.
у Гњилану 

Старешина храма:
Протојереј Зоран Ковачевић
Бр. Тел. 0649682466



Саборна црква Св. Николе у Гњилану од 1999. године представља главно стециште Срба Косовског Поморавља. Претрпела је бројне нападе у последњих једанаест година, али је хитно потребна њена реконструкција да не би дошло до урушавања зидова.
У цркви св. Николе у Гњилану налази се богата збирка икона од којих су неке на зидовима због прокишњавања кровне конструкције готово уништене.
Уколико у догледно време не буде урађена реконструкција крова и не буду урађене поправке  доћи ће до урушавња зидова који су у катастрофалном стању .
Гњилане је један од градова на Косову и Метохији. У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.
У турском попису из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са свештеником.Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава.
Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце.
Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци доста великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош. Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда. Због дотрајалости крова који прокишњава оштећено је неколико фресака, а уколико се не уради хитна санација крова може доћи до већег оштећења. Црква св. Николе била је често на мети напада Албанаца, па је забележено неколико насртаја запаљивим направама, исписивање расистичких графита на капији цркве, итд.
Срби из околних гњиланских села једино безбедно остављају своје аутомобиле у црквеном дворишту. Недавно је од донација саграђен зид који раздваја црквено двориште од албанских (некада српских) кућа.

уторак, 18 јануар 2011 21:08

Између две ватре

Написао
kosovo=EUПо плану кога је претходно пројектовао Марти Ахтисари, а кога спроводи косовска Влада након прглашења независности од стране косовских институција, уз прећутност Србије, полако се иде ка укидању свега што подсећа на Србију на простору КиМ.
Мисија Еулекс на Косову и Метохији  установљена је 16. фебруара 2008. године од стране СБУН, која је на папиру статусно неутрална и као таква прихваћена од стране Србије.
Мисија Еулекс на Косову и Метохији изгледа да не жели да се умеша у свој посао.
Од доласка ове мисије институционални притисци на Србе све су већи.
Најпре је Србима који живе јужније од Ибра применом силе уведен ред за плаћање струје Косовској Електро Корпорацији (КЕК), иако струју и  данас не плаћа више од 60 % Албанаца на читавој територији Косова и Метохије (Срби су тражили да им струју наплаћују радници ЕПС-а). Ипак, данас су Срби најуредније платише, а и поред тога честе су рестрикције струје у српским срединама.
Само неколико месеци касније уследило је прво искључење мобилне и фиксне телефоније српских оператера од стране косовске регулаторне телекомуникационе комсије, да би пре четири месеца Влада Косова искључила и преостале предајнике мобилне и фиксне телефоније, због чега је више од 100 хиљада Срба одсечено од света и отежан рад српских здравствених амбуланти у којима се лече Срби.
Упркос обећањима Београда да ће телефони бити опет у функцији, то се још увек није десило, а напори да се то учини су постали невидљиви само десет дана након бурног реаговања званичног Београда.
Након избора који су одржани у децембру 2010. години у којима су Срби добили само обећања, уследиле су очекиване мере косовских власти.
На изборима су по први пут учествовали локални политичари српских странака управљани из Београда.
Са почетком 2011. године Србима на Косову и Метохији није дозвољена вожња аутомобила са новим регистарским ознакама Србије. Они Срби који су на почетку покушали да са новим таблицама пређу "административни прелаз" са косовске стране, доживели су низ непријатности.
Сличне одлуке МУП-а Косова доносио је  у неколико наврата у прошлости, али је УНМИК  овакве одлуке косовских власти стављао ван снаге.
"Београд" по старом и само њему добро знаном обичају ћути, јер косовски Срби немају снаге да се супротставе овом проблему.
Косовске власти су ипак одлучиле да се са Србима играју на начин на који се и Србија годинама игра са косовским Србима и Албанцима заједно.
Већ неколико година уназад, Србима и Албанцима који имају реистарске ознаке Косова дозвољен је улазак у Србију са пробним таблицама које коштају око 40 евра за само 4 дана.
Исту могућност је понудио и косовски МУП Србима који живе на Косову, који су приморани да плаћају две регистарске ознаке или да на свака четири дана плаћају пробне косовске таблице.
Срби на Косову и Метохији нису изненађени редоследом институционалних притисака власти у Приштини, па је више него јасно да следи напад на школство и здравство, а поготово ако знамо да је план за интеграцију српских школа у косовски образовни систем недавно представљен у Приштини.
Две понеуте институције на Косову и Метохији представљају стуб опстанка Срба.
Након тзв. преговора  између Београда и Приштине прети промена резолуције 1244 што би представљало коначно препуштање Срба на Косову и Метохији косовским властима у приштини.

четвртак, 28 октобар 2010 22:46

Конкурси 2

Написао

 

 

Тренутно нема обавештења

петак, 23 јул 2010 12:35

Убише их Сатанини потомци

Написао

Извор: Глас Јавности 

У присуству неколико стотина мештана и становника Липљана и околних српских села, на сеоском гробљу у Старом Грацку у среду је сахрањено 14 Срба убијених на њиви у петак, 24. јула. Сахрана је обављена уз повећано обезбеђење Кфора.

Опело је служио Његова светост патријарх српски Павле, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, епископа рашко-призренског Артемија и епископа захумско-херцеговачко-приморског Атанасија.
Служећи опело, патријарх српски Павле је рекао да се потруде да и на оном свету стекну вечну кућу, додајући да би жалост била недостојна да су пострадали као злочинци.
У име мештана од убијених се опростио Света Лалић, који је рекао да их све гуши плач због погибије синова који су пошли по хлебно жито, глад да народу утоле.
- Убише их Сатанини потомци који нам њиве натопише крвљу. Потомци качака желе да нам огњишта погасе, да нас у неповрат прогнају и семе затру. Хоће ли светски моћници дати свој благослов да се та неправда догоди народу праведном. Могу ли њихове очи да гледају зулуме острашћених и страдања невиних. Могу ли светски праведници потписати књигу наше пропасти - рекао је Лалић опраштајући се од 14 жртава албанских терориста.
Сахрани су присуствовали и шеф Цивилне мисије УН на Косову и Метохији Бернар Кушнер, амбасадор ОЕБС Дон Евер, председник Национално-политичког савета Момчило Трајковић, председник ПИВ Косова и Метохије Зоран Анђелковић, амбасадор Небојша Вујовић, председник Комитета за сарадњу с УНМИК и Кфор.
Љиљана Миловановић
Кушнер поново осудио злочин
Сахрану 14 Срба у Старом Грацку пратио је велики број страних новинара. На њихово инсистирање шеф Цивилне мисије УН Бернар Кушнер поновио је да осуђује страдања недужних цивила. Он је нагласио да на Косову и Метохији морају остати да живе сви Срби и сви Албанци и припадници осталих националних заједница и додао да је за то потребно још времена.
Тела била масакрирана
Родбина жртава трагедије у Старом Грацку, која је преузела тела у приштинском КБЦ, потврдила је јуче да су била масакрирана. Само четири тела могли су да обуку. Сва остала, како је рекао брат једног од убијених, стављена су у кесе. Према речима мештана, у среду око 13 сати на месном гробљу у Старом Грацку, које је на путу Липљан - Штимље, појавила су се тројица припадника "ОВК", у униформама. После разговора с војницима Кфора удаљили су се с гробља.

четвртак, 15 април 2010 20:06

Српска - Православна имена

Написао

A

Авакум, Аврам, Адам, Аксентије, Алекса, Александар, Алимпије, Анђелко, Андрија, Антоније, Аранђел, Арсеније, Атанасије, Аћим


Агнија, Александра, Алексија, Ана, Анастасија, Андријана, Анда, Анђелија, Анђелка, Аница, Анка, Антонина

Б

Балша, Бане, Батрић, Берислав, Бериша, Берко, Благоје, Благомир, Благота, Блажо, Блашко, Богдан, Богић, Богобој, Богољуб, Богомир, Богосав, Борко, Божидар, Бојан, Борко, Боривој, Борисав, Борислав, Бориша, Бошко, Бранимир, Бранислав, Бранко, Братислав, Братољуб, Будимир, Будислав.


Биљана, Бисенија, Бисерка, Благиња, Благица, Блаженка, Богдана, Богданка, Божана, Божидарка, Бојана, Борка, Босиљка, Бранислава, Бранка, Братислава.

В

Вајо, Василије, Васиљ, Векослав, Велибор, Велизар, Велимир, Велисав, Величко, Вељко, Верољуб, Веселин, Видак, Видоје, Виктор, Вилотије, Витомир, Вићентије, Вишеслав, Владан, Владета, Владимир, Владислав, Влајко, Властимир, Војимир, Војин, Војислав, Вујадин, Вук, Вукадин, Вукајло, Вукан, Вукашин, Вукмир, Вукоје, Вукосав, Вукота, Вуксан, Вучко.


Валерија, Варвара, Василија, Васиљка, Васкрсија, Велиборка, Велинка, Вера, Верица, Верка, Вероника, Верослава, Веселинка, Весна, Видосава, Викторија, Виолета, Вишеслава, Вишња, Владанка, Властимирка, Војислава, Вујадинка, Вујка, Вукосава.

Г

Гавра, Гаврило, Гвозден, Генадије, Георгије, Герасим, Герман, Глигорије, Гојко, Голуб, Горан, Градимир, Гргур, Глигорије, Гроздан, Груја, Грујица.


Гаврила, Гаврилка, Гвозденија, Георгина, Гмитра, Гордана, Госпава, Гроздана.

Д

Давид, Далибор, Дамјан, Данило, Дарко, Данојло, Десимир, Деспот, Димитрије, Димчо, Динко, Дмитар, Добрашин, Добривој, Добрило, Добрица, Добросав, Дојчин, Дојчило, Доротеј, Доситеј, Драган, Драгић, Драгиша, Драгоје, Драгољуб, Драгомир, Драгорад, Драгослав, Драгутин, Дражо, Драшко, Душан.


Далоборка, Дамјанка, Даница, Данојла, Даринка, Десанка, Деспина, Дивна, Дмитра, Добрија, Добрила, Добринка, Добрица, Доротеја, Достана, Драгана, Драгиња, Драгица, Драгојла, Драгослава, Дренка, Дринка, Дубравка.

Ђ

Ђенадије, Ђорђе, Ђукан, Ђура, Ђурађ, Ђурђе, Ђурица.


Ђенадија, Ђурђија, Ђурђевка, Ђурђица.

Е

Емол, Емилијан.


Ева, Евгенија, Евдокија, Екатерина, Емилија.

Ж

Жарко, Желимир, Жељко, Живадин,Живан, Живанко, Живко, Живојин, Живомир, Живорад, Живота, Жика.


Жаклина, Желимирка, Жељка, Живадинка, Живана, Живанка, Живкица, Живка, Живодарка, Живоратка, Живослава, Живославка.

З

Завиша, Зарија, Зарије, Здравко, Златибор, Златко, Златоје, Златомир, Златосав, Зоран, Зосим, Зринко.


Зага, Загорка, Звездана, Звонка, Здравка, Златица, Златомирка, Зора, Зорана, Зорица, Зорислава, Зорка.

И

Иван, Ивица, Ивко, Иво, Игњат, Игњатије, Игор, Илија, Исаија, Исаило, Исак, Исидор.


Ивана, Иванка, Ивка, Ивона, Иконија, Илинка, Ирена, Исидора.

Ј

Јагош, Јаков, Јакша, Јанићије, Јанко, Јанча, Јеврем, Јевта, Јевтимије, Јездимир, Јеленко, Јелисије, Јеремија, Јеротије, Јован, Јовица, Јовиша, Јоксим, Јордан, Јосиф, Југомир, Југослав, Јулијан, Јустин.


Јаворка, Јагода, Јадранка, Јана, Јановка, Јасмина, Јасминка, Јасна, Јевдокија, Јевросима, Јела, Јелена, Јелика, Јелисавета, Јелисавка, Јелица, Јелка, Јефимија, Јована, Јованка, Јорданка, Јулија, Јулијана, Јулка.

К

Каменко, Кипријан, Кирило, Којадин, Комнен, Константин, Корнелије, Косан, Коста, Костадин, Коча, Крсман, Крста, Крстан, Крстивоје, Куѕман.


Кадивка, Касија, Катарина, Катица, Клеопатра, Ковиљка, Којадинка, Косана, Косара, Косовка, Костадинка, Кристина, Крсманија, Крстана, Крстина, Крунослава.

Л

Лаза, Лазар, Лале, Леонтије, Лепоје, Лепомир, Лола, Лука.


Лара, Латинка, Лела, Лена, Ленка, Леонида, Леонора, Лепа, Лепосава, Лидија, Лиза, Лила, Лилијана, Лола, Луча, Лучија.

Љ

Љуба, Љубан, Љубивоје, Љубинко, Љубиша, Љубо, Љубомир, Љупче.


Љепосава, Љиља, Љиљана, Љуба, Љубица, Љубинка, Љубомирка, Љупка.

М

Макарије, Максим, Манојло, Маријан, Маринко, Марко, Матеја, Матија, Мелентије, Методије, Мијаило, Мијалко, Мијат, Миладин, Милан, Миланко, Миле, Миленко, Милентије, Милета, Миливој, Милија, Милијан, Милинко, Милисав, Милић, Милован, Милоје, Милојко, Милорад, Милош, Милун, Милутин, Миодраг, Миомир, Мирко, Мирољуб, Мирослав, Мирчета, Митар, Михаило, Младен, Младомир, Мојсило, Младимир, Момир, Момчило, Моша


Магдалена, Макрена, Малина, Маргарета, Марија, Машинка, Меланија, Миладинка, Милева, Милена, Миленија, Милеса, Милијана, Милоица, Милка, Милојка, Мирјана, Мирослава, Митра.

Н

Најдан, Настас, Наум, Небојша, Негован, Негомир, Негослав, Недељко, Немања, Ненад, Неофит, Нестор, Нешко, Никита, Никодим, Никола, Никон, Никша, Нинко, Нинослав, Нићифор, Новак, Новица, Новко.


Нада, Надежда, Настасија, Наталија, Невена, Невенка, Негосава, Недељка, Неранџа, Николија, Нинослава, Новка.

Њ

Његован, Његоје, Његомир, Његосав, Његослав, Његош, Његуш


Његосава, Његослава

О

Обрад, Обрадин, Обрен, Огњен, Озрен, Оливер, Омиљ, Остоја.


Обрадинка, Обренија, Озренка, Олга, Олгица, Оливера, Оливерка, Оља.

П

Павић, Павле, Пантелија, Паун, Перан, Петар, Петко, Петроније, Пимен, Првослав, Првул, Предраг, Прерад, Прибислав, Пријезда, Продан, Прокопије, Прохор, Пуниша, Пуриша.


Пава, Павлија, Пајка, Параскева, Пауна, Пелагија, Пеладија, Перка, Перса, Персида, Перуника, Петра, Петрија, Петруша, Подгорка, Полексија, Првослава, Првославка, Продана, Пољка.

Р

Радан, Раденко, Радивој, Радивоје, Радисав, Радич, Радиша, Радмило, Радован, Радоје, Радојица, Радојко, Радојло, Радољуб, Радоман, Радомир, Радоња, Радосав, Радослав, Радош, Радул, Радуле, Рајица, Рајко, Ранђел, Ранисав, Ранко, Растивоје, Растислав, Растко, Ратибор, Ратимир, Ратко, Ратомир, Рафаило, Рашко, Реља, Ристивој, Ристивоје, Радољуб, Розмир, Розомир, Роман, Рувим, Русомир


Равија, Равијојла, Раденка, Радивојка, Радија, Радинка, Радмила, Радојка, Радојла, Радомирка, Радослава, Радославка, Разуменка, Рајка, Ранђија, Ранка, Ратиборка, Ратка, Росканда, Роксандра, Ружа, Ружица, Разумирка, Руменка.

С

Сава, Саватије, Самуило, Светислав, Светозар, Светоје, Светолик, Секула, Селимир, Серафим, Сергије, Сибин, Сима, Симеон, Синиша, Славен, Славенко, Славиша, Славко, Славољуб, Слободан, Сотир, Софроније, Спасоје, Спира, Спиридон, Споменко, Срба, Србислав, Србољуб, Срђа, Срђан, Средоје, Сретен, Сретоје, Срећко, Српко, Ставра, Стаменко, Станимир, Станислав, Станиша, Станко, Станоје, Станојло, Стева, Стеван, Степан, Стефан, Стојадин, Стојан, Стојиљко, Стојко, Стојмен, Стокан, Столе, Страјин, Страхиња, Страцимир.


Сава, Савета, Савка, Сајка, Сандра, Сања, Сара, Светислава, Светиславка, Светлана, Селена, Сибинка, Симеуна, Симка, Симона, Симонида, Синђелија, Славенка, Славица, Славка, Славна, Слободанка, Смиља, Смиљана, Смиљка, Снежана, Соја, Сојка, Сока, Соња, Софија, Спасенија, Споменка, Србијанка, Србислава, Сретенка, Стајка, Стојка, Стака, Стамена, Стаменија, Стана, Станија, Станика, Станислава, Станица, Станка, Станојка, Станојла, Стеванија, Стевка, Стоја, Стојадинка, Стојана, Стојанка, Стојка, Стојна, Сузана, Сунчица.

Т

Тадија, Танасије, Танаско, Татомир, Ташко, Теодор, Теодосије, Теофан, Теохар, Тешман, Тимотије, Тиосав, Тихомир, Тоде, Тодор, Тома, Томислав, Топлица, Тоша, Трајан, Трајко, Тривун, Трифун, Тугомир.


Тада, Тамара, Танкосава, Тања, Татјана, Теодора, Тијана, Тина, Тодора, Томанија, Томка, Трајанка.

Ћ

Ћетко. Ћиле, Ћирило, Ћиро


Ћана, Ћанка, Ћирка, Ћуба.

У

Угљеша, Угљен, Уранко, Урош


Убавка, Уна.

Ф

Федор, Феодор, Филип, Филиман, Филотеј, Филотије.


Фанија, Фема, Филипа, Филипинка

Х

Харитон, Хранислав, Христивој, Христивоје.


Хелена, Хранислава, Храниславка, Христина.

Ц

Цане, Цветин, Цветко, Цветомир, Цвијан, Цвијетин, Цвијо, Цвико.


Цаја, Цајка, Цака, Цана, Цвета, Цветана, Цветанка, Цеца.

Ч

Часлав, Чеда, Чедомир, Чубрило.


Чаславка, Чедомирка.

Ш

Шако, Шале, Шишко, Шпиро.


Шана.

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 2 од 17

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %