Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Uncategorised (228)

понедељак, 21 децембар 2009 19:33

Стефан Станковић

Написао

митрополит карловачки 1837-1841

Стефан Станковић (1837-1841), био епископ у Будиму. По смрти Стефана Стратимировића изабран за митрополита. Лично је, 1837. 12 младића стипенди-рао. Умро је и сахрањен у Карловцима 1841. године.

понедељак, 21 децембар 2009 19:33

Стефан Стратимировић

Написао

карловачки митрополит 1790-1836

Стефан Стратимировић (1790-1836), био карловачки митрополит у време Првог и Другог усганка Срба (1804. и 1815. г.). Он је са Димитријем Сабовом основао гимназију 1791/2. и богословију 1794. Фонд "Стефанеум". Вођ је Срба у Аустрији, основао "Карловачки круг" са интелектуалцима. Помогао је Карађорђа. Двор зазире од веза са Русијом: "не треба се бојати тих веза ако нам је овде добро", говорио је Стефан Стратимировић, који се као врло образован човек борио против уније.

понедељак, 21 децембар 2009 19:32

Мојисије Путник

Написао

митрополит карловачки 1781-1790

Мојисије Путник (1781-1790), био је митрополит у време цара Јосифа II (1780-1790). Он Је издао Патент о толеранцији (равноправност) православне и римокатоличке вере. Јосиф II укинуо је 700 манастира са 20.000 монаха. Године 1786. митрополит Мојсије посветио је Петра I Цетињског. Тада је вођен рат Турске и Аустрије 1787-1792, умро је цар Јосиф II, наследио га Леополд II. Сабор у Темишвару 1790. Срби траже Привилегије, веру, школе, језик, штампарије. Једну већину предводи генерал Сечујац - уз Беч, а Сава Текелија уз Мађаре. Беч се измири са Мађарима - Срби су жртве. Илирско дворска канцеларија преименована (1791-2) у Угарско дворску канцеларију у Мађарској.

понедељак, 21 децембар 2009 19:32

ВИЋЕНТИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ВИДАК

Написао

митрополит карловачки 1774-1780


митрополит Вићентије рођен је у Сремским Карловцима. Школовао се код карловачког протопрезвитера Јефтимија. У чин ђакона рукоположио га је епископ горњокарловачки Павле Ненадовић, у Плашком 23. маја 1745. године. У чин протођакона произведен је 4. октобра 1749. године, а монашки чин је примио у манастиру Раковцу 1. новембра 1749. године. Архиђакон је постао 12. априла 1753. године. По рукоположењу у чин презвитера произведен је у чин протосинђела и архимандрита. Све чинове је примио из руку митрополита Павла Ненадовића. 
После смрти епископа пакрачког Софронија, 26. децембра 1757. године, дворски архимандрит Вићентије Јовановић Видак постављен је за администратора Пакрачке епархије. 
За епископа темишварског хиротонисан је у карловачкој саборној цркви на Светог саву 1759. Године. Устоличење у Темишвару је извршио, 25. Марта 1759. Године, викарни епископ Партеније Павловић. 
У жељи да подигне ниво учености свештенства у својој епархији, епископ Вићентије довео је у Темишвар ученог архимандрита Јована Рајића, међутим, због неког неспоразума није дошло до неке веће сарадње између њих двојице. 
Вићентије је као епископ темишварски помагао Доситеја Обрадовића, Тодора Јанковића Миријевског, Вујановског и многе друге просветне раднике. 
Приликом изборног сабора, 30. Маја 1774. Године, епископ Вићентије је једногласно изабран за карловачког митрополита. Сабор је, такође, поднео комесару Граваминалну представку у преко тридесет тачака, у којој се уопште жалио на држање бечких државних власти према Србима. Митрополит Вићентије је, у сарадњи са Светим архијерејским синодом, тражио да се привилегије никако не крње. Међутим, бечки двор издаје II Правилник (Регуламент) 2. јануара 1777. године који је сличан првом. Народ се буни, двор укида Правилнике (Регуламенте) и за регулисање српских питања оснива Iлирску дворску депутацију 1777. године. Због незадовољства бечки двор ускоро издаје III правилник деклараторија 1779. године, којим је извршено преуређење Карловачке митрополије. То је 90 година борбе српског народа за очување привилегија од 1690-1779ђођпшрш ри9'2е49ирт6е7е54, стицања верских, политичких, економско-финансијских и просветних права Србима, који су од Арсенија III били такорећи држава у држави. 
После устоличења новог митрополита заседао је Свети архијерејски синод у присуству царског комесара барона Матезена. На његово захтевање Синод је био принуђен да смањи број заповедних празника, укинуто је 28 празника, међу којима су били и сви Срби свеци, осим Светог Саве. Српски народ је изражавао велико незадовољство и према другом Регуламенту, а нарочито према брисању Срба светитеља из календара. 
Свети архијерејски синод је имао много разлога да буде забринут због оваквих потеза бечке власти. Поред брисања Срба светитеља из календара, извршен је покушај фалсификовања катихизиса, насилно спровођење наредбе да се покојници не смеју сахрањивати у гробницама по црквама и портама. Међутим, бечке власти се нису зауставиле само на томе. Новим рескриптом од 16. Јула 1779. Године митрополиту је одузета јурисдикција у световним стварима, а митрополита, иако бира црквено-народни сабор, влдар га потврђује. У случају да није једногласно изабран, владар именује митрополита, и то је био случај приликом избора Јосифа Рајачића и Германа Анђелића. 
Енергични митрополит Вићентије за време свога боравка у Бечу 1776. године успео је да добије дозволу да се заплењене богослужбене књиге донете из Русије ослободе и поделе сиромашним храмовима којима су и намењени. 
Митрополит Вићентије се упокојио у Даљу 18. фебруара 1780. године и сахрањен у цркви Светог Димитрија.

понедељак, 21 децембар 2009 19:31

Јован Ђорђевић

Написао

митрополит карловачки 1769-1773

Јован Ђорђевић (1769-1773) је изабран за митрополита на сабору од 1769. г. Комесар М. Терезије водио је главну реч и усмеравао сабор. Апсолутизам царице под утицајем језуита гаси привилегије Срба, правдајући то реформама. Привилегије од цара Леополда своди на формалност - издат је Правилник или Регуламент (1770) израђен од престолонаследника Јосифа. Укинута су права, верска, политичка, црквено-просветна.

понедељак, 21 децембар 2009 19:31

ПАВЛЕ НЕНАДОВИЋ

Написао

Митрополит карловачки 1749-1768


Павле Ненадовић родио се у Будиму 1699. године, од оца Ненада и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Петар. У родном месту је завршио српске, немачке и латинске школе. Већ 1721. године постао је писар у будимском магистрату. На позим митрополита Мојсија Петровића ступио је у дворску службу и 30. јануара 1726. године рукоиположен је у карловачкој цркви у чин ђакона а на Аранђеловдан 1728. године митрополит Мојсије рукоположио га је у чин презвитера у Саборној београдској цркви и поставио за свога егтарха. Замонашен је у манастиру раковцу. Администатор упражњене Епархије сечујске и осјечке постао је 1732. године. 
Већ као ђакон Павле је, 1727. године, био у пратњи митрополита Мојсија у Бечу приликом обављања неких црквено-народних послова. У новембру 1732. Године једногласном синодском одлуком постављен је за главног егзарха, а две године касније као народни посланик постављен је за пуномоћника, намесника и економа у Карловцима и Београду. 
Патријарх Арсеније ИВ именовао је Павла 1737. године за свог главног егзарха, а 25. априла 1742. године хиротонисао га је у Саборној карловачкој цркви за епископа горњокарловачког. У Бечу није ишло лако с царском потврдом. Царица Марија Терезија потврдила је његов избор тек 6. априла 1744. године. На овом положају остао је шест година, одакле је 1748. године премештен за епископа арадског, али пре него што се преселио у Арад изабран је 16. јула 1749. године за митрополита карловачког. 
Новом митрополиту, једном од најпросвећенијих карловачких митрополита, прва брига је била да запустеле школе поново оживи, реорганизује и развије. У том циљу основао је Покровобогородичне школе, чије је издржавање пало на терет посебног фонда у који су се сливали прилози свештенства и народа. Овај школски фонд до краја његовог живота нарастао је толико да је подмиривао многе просветне потребе Срба у Карловачкој митрополији. Трудом митрополита Павла међу Србима је порастао интерес за просветом, књижевношћу и науком. Његовом заслугом је основано још неколико фондова, чија су средства постојала све до Другог светског рата. 
Знао је да само образовано свештенство може да се бори са безобзирном унијатском пропагандом, п је због тога још као епископ горњокарловачки отворио клирикалне у Плашком и Залужници, а касније као митрополит у Карловцима. Као сјајан организатор установио је конзисторије (црквене судове), епархијске и митрополијску архиву и библиотеку, саградио је Саборну цркву у Сремским Карловцима, за коју је дао ише од три трећине материјалних средстава, и из темеља је обновио манастир Гргетег, добро карловачких митрополита. 
Митрополит Павле је за време свога управљања Карловачком митрополијом велики део времена посветио борби против унијаћења Срба у Хрватској и Румуна у Ердељу. На интервенцију митрополита Павла државна комисија је посетила поједина села у Ердељу у вези са унијатском пропагандом и насиљем, а православни Румуни шаљу извештај о тој посети и траже од митрополита да им из Карловаца пошаље епископа. 
За време митрополита павла дошло је до укидања војне границе, што је изазвало сеобу Срба у Русију. Томе се митрополит супростављао имајући у виду интересе Српске цркве. Знао је да ће се исељавањем смањити српски живаљ под његовом јурисдикцијом, па ће тако бројно и материјално ослабљена Црква и народ теже моћи да се одупру унијаћењу. Исто тако, знао је митрополит да ће се Срби у Русији утопити у руски народ, што се и догодило. Због оваквог свога става према исељавању митрополит Павле је био веома омрзнут на руском двору, који га је покушао да збаци и преко својих емисара прогласи за јеретика. 
Митрополит Павле је за две деценије свога рада створио сјајну епоху и историји карловачке митроплије, али и у историји српског народа уопште. Умро је 15. августа 1768. године у сремским Карловцима и сахрањен је у Саборној карловачкој цркви.

понедељак, 21 децембар 2009 19:30

ИСАИЈА АНТОНОВИЋ

Написао

Митрополит карловачки 1748-1749


Митрополит Исаија рођен је у Будиму 1696. године од оца Антонија и мајке Сузане. На крштењу је добио име Јован. Био је свештеник у Будиму, а после смрти супруге замонашио се у манастиру Ковину, на Чепелском острву, и добио име Исаија. Као архимандрит манастира Ковина изабран је 1731. године за епископа арадског а потврђен је 15. децембра 1731. године.
Мимо знања црквених власти потврђен је 1741. године за епископа вршачког, због чега је дошло до великог немира на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1744. године. Том приликом је одлучено, да после његове смрти Епархија вршачка добије свога епархијског епископа. 
За митрополита карловачког изабран је на црквено народном сабору у сремским Карловцима 27. августа 1748. године. Одмах после избора новог митрополита Свети архијерејски синод је 2. септембра 1748. године донео одлуку да се Осечко поље уступи пакрачко-славонској епископу Софронију Јовановићу. Међутим, десет година касније, 1758. године, Осечко поље је поново враћено митрополији карловачкој. 
Митрополит Исаија се није дуго задржао на месту митрополита карловачког, свега пет месеци. Умро је у Бечу у 53. години живота, 22. јануара 1749. године. Сахрањен је 6. фебруара у Саборној цркви Светог Димитрија у Будиму. Ова црква је после Другог светског рата срушена.

понедељак, 21 децембар 2009 19:29

ВИЋЕНТИЈЕ ЈОВАНОВИЋ

Написао

митрополит карловачки 1731-1737


митрополит Вићентије рођен је у Сентабдреји 1689. године од оца Јована и мајке Ане. Замонашен је у манастиру Раковцу, акасније је постао и ктитор тог манастира. 
Врло рано се истакао у црквено-народном животу као сјајан организатор и пожртвован радник. Велику улогу је одиграо на црквено народном сбору 1726. Године, када су сједињене Карловачка и Београдска митрополија. 
По завршетку овог сабора изабран је за епископа арадског јенопољског и великовардарског. У својој епархији је радио веома много, нарочито у периоду када је претила опасност од уније, тада је често путовао по епархији и утврђивао верни народ у православљу. Приликом једног таквог обиласка епархије пуцали су на њега и покушали да га убију. 
Приликом издавања деклараторија 1727. и 1729. године, које је народ са негодовањем примио, епископ Вићентије је са митрополитом Мојсијем Петровићем настојао да се на Спасовдан 1730. године одржи народни сабор на коме су усвојене одлуке у вези са црквеном просветом које је припремио епископ Вићентије. Пошто је 27. јула 1730. године умро митрополит Мојсије, сазван је изборни сабор за 15. фебруар 1731. године. 
Иако је царско комесар генерал Локатели упорно покушавао да се на овом сабору изаберу два митрополита, један за Београдску, а други за Карловачку митрополију, сабор је 22. марта 1731. године једногласно изабрао Вићентија за архиепископа и митрополита српског народа у аустроугарској. 
Након потврде новог митрополита Дворски војни савет је 5. фебруара 1732, године издао нови рескрипт и то само за новоосвојене крајеве Србију и Банат. Митрополит није хтео да објави садржај овог рескрипта без црквено-народног сабора, те је на његово упорно тражење сабор дозвољен и одржан 31. октобра 1732. године у Београду. Сабор није примио на знање ни деклараторије из 1727. и 1729, а ни рескрипт из 1732. године. После сабора упућена је делегација у Беч, али митрополит Вићентије није био задовођан одговорима из Беча. Када је дошло до побуна у Горњој Крајини, Бачкој и побуне Пере Сегединца, митрополит није пристао да по жељи Беча иде у народ и да га мири. Цар Карло је ипак био принуђен да изађе у сусрет митрополиту Вићентију и да изда, 18. Маја 1735. Године, заштитну диплому којом је српском народу привилегије не само потврдио, већ из посебне милости и проширио. Ова диплома је прочитана на сабору који је отворен у Сремским Карловцима 20. јула 1735. године. Том приликом је објављено оснивање коњичке регименте којој је митрополит Вићентије постављао официре од потпуковника наниже. 
Да би регулисао монашки живот, митрополит Вићентије је, у сарадњи са епископима, издао 1. новембра 1733. године Монашка правила. И за мирско свештенство је такође прописао правила. Из ових правила се види да је црква увела матичне књиге рођених, венчаних и умрлих пре државних власти. 
Покушавајући да онемогућио ширење уније у марчанској и жумбаречкој области морао је сам ићи међу народ да га тврђује у православној вери и да се бори против римокатоличке пропаганде. Успео је на крају да добије потврду за постављање православног епископа у Северину. Сузбијајући унијаћење православих Румуна у Ердељу и Малој Влашкој послао је у те крајеве епископа Никанота Мелентијевића да тобоже скупља прилог, а у ствари послао га је да стане на пут унијаћењу и да рукополаже младе румунске кандидате и чин ђакона и свештеника.
У Београду је митрополит Вићентије почео зидати Саборну цркву, али је због недостатка средстава нје могао завршити. У манастиру Раковцу је подигао нови звоник и у њему капелу Светог Николе. 
Када је краљевским решењем дозвољено оснивање нижих и виших српских школа, митрополит је основао латинске школе у Београду, Сремским Карловцима, Осијеку и даљу. За професоре ових школа довео је из Русије Емануила Козачинског, Јована Минацког и Николу Николајевића. 
Митрополит Вићентије умро је после дужег боловања у Београду 6. јуна 1737. године и сахрањен је у саборној цркви коју је почео градити. Његове посмртне остатке пренео је 1749. године митрополит Павле Ненадовић у манастир Раковац и положио их у капелу коју је подигао митрополит Вићентије. Патријарх Георгије Бранковић је, је 1893. године, гроб митрополита Вићентија обележио мермерном плочом коју је поставио на зиду капеле.

понедељак, 21 децембар 2009 19:29

МОЈСИЈЕ ПЕТРОВИЋ

Написао

митрополит београдско-карловачки (1725-1730)


Митрополит Мојсије рођен је у Београду 1677. Године од оца Петра и мајке Јелисавете која се касније замонашила. Прво образовање стекао је у Београду у грчкој школи, а касније је био на школовању код патријарха Арсенија III у Сентандреји. У сентандреји је пре монашког пострига рукоположен у чин ђакона, а затим је боравећи у Пећи вероватно у некој мисији везаној за избор новог патријарха Калиника, примио монашки чин. По повратку из Пећи митрополит Стефан Метохијац га је рукоположио у чин јеромонаха. 
За митрополита дабробосанског хиротонисао га је патријарх пећки Калиник 30. Октобра 1709. Године. У Сарајево је митрополит Мојсије стигао око 19. новембра, али се брзо вратио назад у Пећ. Док је управљао дабробосанском митрополијом често је дио ван своје митрополије. Разлог његових честих одсуствовања је учешће митрополита Мојсија у разним мисијамо које је обављао за пећку патријаршију. Ипак, и поред тога, када је патријарх Мојсије Рајовић јавио општинским властима у Сарајеву да је митрополит постављен за београдског митрополита, они су изразили своје жаљење и тражили да остане и даље у Сарајеву. Та молба није деловала на патријарха да промени саборско решење, тако да је митрополит Мојсије прешао из Сарајева за Београд. 
Пре закључења Пожаревачког мира митрополит Мојсије је путовао у Беч 1718. Године да тражи да буде потврђен за архиепископа и митрополита београдског. Такође је тражио да буду гарантована сва права и слободе које су Срби имали у Угарској. 
Мојсијева жеља је била да буде потврђен за митрополита свих Срба у Аустрији, међутим, он је потврђен само за архиепископа и митрополита у Србији. И патријарх Мојсије га је потврдио за самосталног архиепископа и митрополита краљевине Србије и Баната темишварског. 
Дворски ратни савет се плашио да се не уједине Београдска и Карловачка митрополија, па је наложио београдском заповеднику генералу Одијеру да мотри на митрополита да не преузме власт над целим српским народом. Царски рескрипт, од 23. јуна 1722. године, забранио је да на црквено народном сабору, који је одржан у септембру 1722. године у Новом Саду, узму учешће посланици из Србије и Баната. Међутим, митрополит Мојсије не само да је отишао на сабор, већ је и активно учествовао у његовом раду. Сабор је једногласно изабрао 8. Септембра 1722. Године митрополита Мојсија за коадјутора и помоћника болесном митрополиту карловачком Вићентију Поповићу. Сабор је такође донео одлуку да се после смрти једног од ове двојице митрополита обе митрополије споје у једну. На ове Саборске одлуке, 24. новембра 1722. године, издат је краљевски рескрипт по коме се не дозвољава постављање коадјутора а посебно не у лицу митрополита Мојсија. 
Иако су ова два митрополита имали несугласица у неким ранијим временима, митрополит Викентије је био посебно упоран да се одлука о сједињењу двеју митрополија спроведе у дело. Митрополит Вићентије је умро 23. октобра 1725. године, а Изборни сабор састао се 1726. године, и против воље државних власти изабрао Мојсија за архиепископа свих Срба под аустроугарском влашћу. Тада је двордки комесар добио из Беча упутство да Мојсија устоличи само као архиепископа и митрополита карловачког. Устоличење је извршено 27. фебруара 1726. године. На молбу сабора да се обе митрополије уједине, цар је Мојсију поверио да управља и београдском митрополијом., а потом му је уступљена на администрацију Србија, темишварски Банат и Мала Влашка. И поред свих забрана, народ је на ове две митрополије гледао као на јединствену Београдско-карловачку митрополију, а ову титулу ће носити и сви српски патријарси обновљене Српске патријаршије од 1920. године. 
Пред митрополитом Мојсијем је био велики посао на организацији митрополије на чијем је челу био. Велики проблем је било школовање, српских школа није било, а у аустријске Срби нису хтели да шаљу своју децу због опасности од уније. Зато је митрополит Мојсије покушао основати српске школе помоћу руских учитеља који су били одани православљу. Мудрој и истрајној енергији митрополита Мојсија пошло је готово немогуће за руком, он је основао руске школе међу аустроугарским Србима. На његову молбу руски цар Петар Велики послао му је 400 буквара и 100 славенских граматика. 
Поред многих заслуга митрополита Мојсија за њега је везано и увођење матичних књига код нас. Боравећи у Будиму митрополит је наредио 7. јануара 1727. године да протосинђел обучи свештенике у Сремским Карловцима и по свим протопопијама да од 1. јануара бележе у посебне бележнице све случајеве смрти, рођења и венчања, док не добију одређене протоколе за то са упутством за попуњавање. 
Колико је митрополит Мојсије био савестан поглавар цркве, а у исто време и врло строг, види се из многих његових уредби. Он је одредио да сви свештеници, и мирског и монашког реда, морају бити униформисани. Мирски свештеници су морали носити одећу плаве, а монашка лица црнр боје. 
Митрополит Мојсије је велики део своје службе провео путујући, учећи и бранећи поверено му стадо, ради чега су га турске власти и затвари у тамницу, а ни аустријанци га нису штедели. 
Умро је 27. Јула 1730. Године у Београду и сахрањен је у београдској Саборној цркви. У манастир Крушедол пренео га је његов егзарх Петар Ненадовић 1739. године.

понедељак, 21 децембар 2009 19:28

ВИЋЕНТИЈЕ ПОПОВИЋ ХАЏИЛАВИЋ

Написао

митрополит карловачки 1713-1725


Митрополит Вићентије, син Даскала Лава, рођен је у Јањеву на Косову а замонашен је у Пећи. За епископа будимског изабран је 7. јануара 1708. године. Патријарх Арсеније III је саборну цркву у Будиму прогласио за ставропигијални храм па су права будимског епископа била донекле ограничена у односу на ову црквену општину. Када је дошло до сукоба између епископа Вићентија и Будимаца, они су га молили да не чини никакве новине. 
Приликом избора новог митрополита карловачког, 6. маја 1713. године, на првом привилегијалном сабору у Сремским Карловцима појавила су се два кандидата: епископ будимски Вићентије Поповић Хаџилавић и епископ темишварски Никола Димитријевић. Фрушкогорски монаси нису били за епископа Николу, а ни патријарх арсеније IV који је требао да изда потврдну грамату. Патријарх Арсеније IV је утицао да буде изабран Вићентије, као епископски и народни кандидат, насупрот Николи Димитријевићу, који је био кандидат аустријског двора. 
Вероватно је патријарх Арсеније IV издао потврдну грамату новоизабраном митрополиту карловачком и то је и последња потврдна граматаод стране пећког патријарха. Митрополију која је добила свог новог митрополита патријарх Мојсије Рајовић је, у свом писму од 18. јуна 1714. године, назвао првоначалном. Највероватније да је на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1713. године , у вези са избором Вићентија за митрополита, донесена одлука да се, у смислу царских привилегија и њихових потврда, карловачки митрополити називају и архиепископима. Одмах после овог сабора, у свим познатим званичним документима, митрополита Вићентија сви црквено-народни представници и државне власти називају митрополитом и архиепископом. 
Између митрополита Вићентија и патријарха Мојсија Рајовића постајали су врло интензивни односи и међусобно поштовање. У спору, који је избио 1718. године, између митрополита Вићентија и београдског митрополита Мојсија Петровића, патријарх Мојсије Рајовић је стао на страну митрополита Вићентија. Он у своме обраћању обојици пише да митрополит Мојсије призна митрополита Вићентија за свога старијег брата и врховног митрополита. Патријарх је успео да измири завађене митрополите који су наставили заједничким снагама да раде на добробит српске цркве и народа. У својој грамати од 15. августа 1721. године патријарх Мојсије је одредио да се после смрти митрополита Вићентија споје обе аутономне митрополије, Карловачка и Београдска, у једну Славено-српаку митрополију са седиштем у Београду. 
Митрополит Вићентије је несебично помагао Пећку патријаршију али и друге манастире. Финансирао је израду иконостаса у катедралној пећкој цркви. Патријарх мојсије ну се 18. Марта 1724. Године захваљује на послатом крсту, а епископ рашки Арсеније га је подсетио на обећани покров за кивот св. Стефана Првовенчаног у манастиру Студеници. Патријарх Мојсије је препоручио митрополиту Вићентију хиландарске и дечанске монахе за скупљање милостиње када су били у великој немаштини. Истакао се као задужбинар и у својој епархији. Тако је у манастиру Крушедолу својим средствима подигао трпезарију и кухињу, у Великој Ремети три ћелије и под њима подрум, а у Даљу први двор. Фрушкогорским манастирима поклонио је поклањао је разне црквене ствари и књиге, а трудио се да се набављају нове књиге за потребе парохијских и манастирских храмова. 
Следећи пример свога претходника митрополита Исаије, и митрополит Вићентије је покренуо питање учешћа Срба у угарском парламенту једном представком од 30. Октобра 1714. Године, у име целог српског народа под аустро-угарском влашћу, тражећи да се српским народним депутатима дозволи место и глас у угарском земаљском сабору, али су тадашње политичке прилике за позитивно решење тога питања биле јако неповољне. 
Када је митрополит Вићентије оболео од парализе и због болести и онемео, његовим пословима је управљао егзарх Вићентије Јовановић, који је неколико година касније постао митрополит. Он је доста допринео да народни сабор у Новом Саду, 8. септембра 1722. године, једногласно изабере митрополита београдског Мојсија Петровића за коадјутора и помоћника болесном митрополиту Вићентију. 
Митрополит Вићентије умро је 23. октобра 1725. ходине у Сремским Карловцима, а сахрањен је у манастиру Крушедолу.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 6 од 17

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %