Због злочина над Албанцима у логорима Цахан и Кукеш на северу Албаније, Еулекс је до сада ухапсио четири особе. Међутим, извори у Приштини најављују нови талас хапшења и судских процеса, наводећи да ће на мети тужилаштва бити и високо рангирани команданти ОВК.

Еулекс је јуче ухапсио Хакија Хајдарија и Салија Реџепија, а раније и Ризу Алијуа и Сабита Геција.

Осим ове четворице ухапшених, од којих је свакако „најатрактивније" име Сабита Геција, или "Великог газде", како га зову у приштинском подземљу, Еулекс трага и за Џемшитом Краснићијем, који је јесенас побегао из стана у Призрену, пола часа пре доласка полиције.

Оптужбе Еулекса против јуче ухапшених Хакија Хајдарија и Саљија Реџепија, односе се на злочине у логору Цахан на северу Албаније, где су од априла до јуна 1999. године затварали цивиле у нехуманим условима, заточене у прљавим просторијама, без хране и воде.

Заједничко свој четворици јесте да су оптужени због злочина почињених над Албанцима, за које су сматрали да нису довољно лојални Ослободилачкој војсци Косова.

Међутим, логор Цахан се помиње и у извештају Дика Мартија, као најсевернији од свих таквих објеката које је користила ОВК, па је, самим тим, и највише био повезан са догађајима на фронту.

У делу Мартијевог извештаја, насловљеном "Притворске јединице и нехумани третман заробљеника", говори се о постојању шест локација у Албанији - попришта стравичних злочина - које су биле под контролом високих команданата ОВК.

Јединице су описане као добро организоване, координиране и удружене мреже противзаконитих активности, а заједничко им је да су припадници ОВК у њих затварали цивиле.

Током истраге, идентификоване су притворске јединице, у којима су илегално држани затвореници којима су, после бруталних егзекуција, вађени органи. Међутим, постојале су разлике у наменама поменутих притворских јединица, као и разлике у времену коришћења.

"Нисмо наишли на доказе да су заточеници из Цахана одвођени на друге локације, али се то не може искључити", наводи се у Мартијевом извештају.

Марти је, стога, закључио да су логори који су се налазили дубље на албанској територији били мање у вези са ратним операцијама, а више са организованим криминалом, али је његов тим истражитеља пронашао сведоке злостављања особа које су киднаповане у околини логора или на граници.

Наводи се и да су заточеници из Цахана углавном ослобођени када је јуна 1999. године рат завршен, као и да имена десетак особа који су преживели налазе у документима насталим током истраге о командантима логора у Цахану и Кукешу.

Осим у извештају Дика Мартија, Цахан се помиње и неколико докумената које су начинили званичници ОЕБС-а, током и непосредно после рата 1999. године, најчешће као место којем посматрачима те организације ОВК није дозвољавала приступ.

Сједињене Америчке Државе су 2006. године, у време када су дипломатски напори у вези са Косовом интензивирани, имале велико поверење у Мартија Ахтисарија, наводи се у депеши послатој из америчке амбасаде у Бечу у Вашингтон, 15. новембра 2006. године.

"Међутим, поверење није било стопостотно. Постоји 20 извештаја у које Ахтисари није смео да има увид. Поруке у којима се каже да Ахтисарију није дозвољено да види документа често се односе на Европску унију", наводи фински лист.

У депеши Стејт департмента из новембра 2006. године пише да специјални представник Уједињених нација Ахтисари настоји да преокрене набоље ситуацију на Косову.

"Овај задатак је огроман и Ахтисари прелази километре и километре обављајући га. Одметничка српска покрајина тежи независности, а дипломатски свет очајнички тражи излаз. На потезу је Ахтисари и његов план", наводи се у депеши.

Хелсингин саномат преноси и да је Ахтисари, за сада, далеко најпомињанији Финац у документима која су процурела из америчког Стејт департмента, јер се његово име појављује 1.167 пута, а број је и већи "ако се узму у обзир поруке у којима је Ахтисаријево презиме погрешно написано".

Према америчкој процени, Ахтисари је био "чврст и типично директан" преговарач, "који би сатерао уза зид остале који учествују у разговорима".

Фински лист преноси и да је било напетих тренутака између Ахтисарија и Срба којима је губитак Косова тешко пао.

"Према извештају америчке мисије при Уједињеним нацијама у Њујорку (18. маја 2006. године), тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић се жалио да западне земље кажњавају Србију због акција које је предузимао бивши српски лидер Слободан Милошевић", наводи фински лист.

Казна због Милошевићевих поступака

Лист пише и да је Ахтисари одговорио да су Срби у процесу негирања - "када они попут Драшковића кажу: 'Ми не би требало да будемо кажњени због Милошевићевих поступака', он одговара - 'Нити треба да будете награђени због њих'".

Хелсингин саномат пише и да је Русија била критична према Ахтисарију, као и да је то осећање било узајамно.

У децембру 2006. године Ахтисари је разговарао са америчком амбасадорком у Хелсинкију Мерилин Вер. Према депеши која описује сусрет, Ахтисари је рекао да су српски и руски отпор независности Косова показатељ "жалосне процене", преноси лист.

Ахтисари је веровао да се руски председник Владимир Путин плашио "смањивања православног света" и појаве "мале муслиманске државе на Балкану", наводи фински лист.

Према депешама Стејт департмента, Ахтисари се и у неким земљама чланицама ЕУ суочио са противљењем независности Косова.

У депеши послатој из Мадрида 17. октобра 2006. године, пише да се један високи званичник шпанског Министарства спољних послова жалио америчким дипломатама на Ахтисарија, описавши га као неког ко је хтео да се ослободи Косова "како му се не би обило о главу годину дана касније".