Шеф УНМИК-а Лабмерто Занијер и Бан Кимун су нови извештај о стању на Косову написали пре но што је Међународни суд правде саопштио саветодавно мошљење о легалности косовске независности, па се процес у Хагу у њему, практично ни не помиње.

Ипак, наводи се да је шеф УН писменим путем позвао шефицу ЕУ за безбедност и сарадњу Катрин Ештон да заједнички испитају преостале изазове на Косову.

"Предложио сам да УН и ЕУ, која има кључну улогу у промовисању дијалога усмереног ка решавању питања од заједничког интереса за Београд и Приштину, договоре о заједничком приступу", наводи се у извештају и закључује да је Ештонова поновила спремност да помогне Београду и Приштини на путу ка Европи, уз сарадњу са шефом УНМИК-а.

Први човек светске организације је, још једном, упозорио на проблеме које Занијер има у односима са представницима власти у Приштини, који су "учтиви", али истовремено, незаинтересовани за мисију УН на Косову.

Бан Кимун је упозорио и да је стање на северу Косова и даље "политички деликатно", наводећи два инцидента која потврђују такав став - бомбашки напад током српског протеста у северном делу Косовске Митровице, када је погинула једна особа, и рањавање локалног политичара Петра Милетића три дана касније.

"Укупна безбедносна ситуација на Косову је прилично мирна, али се и даље дешавају инциденти", наводи се у извештају првог човека УН.

Ставове Србије на овој седници заступаће министар иностраних послова Вук Јеремић.

Косовски министар спољних послова Скендер Хисени, који ће присуствовати седници, затражио је јуче од генералног секретара УН Бан Кимуна "замену" Резолуције 1244 УН о Косову.

Косовске власти су и раније тражиле укидање УНМИК-а, што би значило и промену Резолуције 1244, за шта је потребна сагласност свих сталних чланица Савета безбедности. Међутим, без промене става Русије и Кине, које имају право вета, нема гаранције да ће Косово постати чланица УН.

Русија, која председава Савету безбедности, оценила је да се извештај о косовском проблему разматра у одговорном периоду за будућност региона и систем међународних односа и саопштила да МСП није одговорио на питање да ли је признање Косова од стране других држава легално или не.

Седница СБ УН одржава се две недеље након саопштавања мишљења Међународног суда правде, који је оценио да декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом.

Међутим, суд се у својој одлуци није изјашњавао о последицама одлуке о сецесији, нити о легалности признања косовске независности.

Србија је прошле недеље поднела Генералној скупштини УН Резолуцију којом се јасно истиче да једнострана сецесија није прихватљив начин за решавање територијалних питања и позива на проналажење решења путем дијалога.

Такође, Резолуција Републике Србије садржи позив да се путем дијалога дође до узајамно прихватљивог решења за сва отворена питања.

Јеремић је имао сусрете са више од 50 представника држава које до сада нису признале Косово, а налазе се под притиском да то ураде.

Британија је изненађена одлуком Србије да сама поднесе Резолуцију о Косову Генералној скупштини УН и сматра да то може довести до сукобљавања Србије и ЕУ у светској организацији, изјавио је британски амбасадор у Србији Стивен Вордсворт.

"Ми сматрамо да је боље да Србија и ЕУ на овоме раде заједно и да се договоримо како ћемо ићи напред, него да свака страна ради одвојено, јер тако можемо да завршимо на терену конфронтације. Не чини нам се смислено да се Србија и ЕУ конфронтирају у Њујорку, док, истовремено, Србија тврди да жели да постане чланица ЕУ", рекао је Вордсворт Би-Би-Сију.

Како преноси Би-Би-Си, Форин офис је саопштио да је разочаран, зато што је Србија поднела резолуцију УН, а да се претходно није консултовала са ЕУ, иако је пружила уверавања да ће се консултовати. Форин офис наводи да би Генерална скупштина требало да усвоји неутралну резолуцију како би се Србија и Косово охрабрили да почну сарадњу.

Вордсворт је рекао да су после мишљења Међунароног суда правде (МСП) званичници ЕУ радили са српским колегама на састављању заједничке резолуције која би била послата Генералној скупштини УН, чему су били присутни и представници САД.

Британски амбасадор је навео да је почетком недеље у Бриселу разговарано о елементима заједничке резолуције и да се мислило да ће се консултације наставити, али да је у уторак, по подне, министарство спољних послова Србије позвало представнике петорке - САД, Британије, Француске, Немачке и Италије - поделило нацрт резолуције и тражило коментаре.

"Зато нас је изненадила информација коју смо добили касније тог дана, да је Србија у УН већ поднела нацрт своје резолуције, претходно не информисавши званичнике ЕУ или петорке", рекао је Вордсворт.

Вордсворт је рекао да му је сутрадан, у министарству, речено да је Србија била забринута због најава да ће Албанци поднети свој нацрт резолуције и да је Србија брзо реаговала, како би своју резолуцију доставила прва.