Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Српски медији о КиМ (84)

Писање српских медија о Косову и Метохији

zutakuca_hasimПолитика: У предмету „33-08” наводи се да се у Универзитетској клиници у Јерусалиму само током 2001. године опорављало 60 пацијената којима је пресађен бубрег од непознатог донора.

Подаци Тужилаштва за ратне злочине Србије показују да су органи извађени од отетих цивила испоручивани у Немачку, Скандинавију, САД, Израел, Велику Британију и друге богате земље, сазнаје „Политика”. У документима тужилаштва под ознаком „33-08” са радним називом „Трговина људским органима” наводи се да су у ту трговину, заправо међународни криминални ланац, умешани доктори из Израела, Турске, Бразила и Филипина. За њих се каже да су „доктори који пустоше Балкан у потрази за људским органима”.

Тужилаштво за ратне злочине се у предмету позива на извештај о међународној трговини органима који је направила група стручњака са Универзитета Колумбија у Њујорку познатија под називом „Белађо теск форс”. Ова група је у свом извештају изнела податке да су богати Арапи и Израелци главни купци људских органа који потичу из југоисточне Европе.

Тужилаштво се у предмету позива и на истраживање које је објавио „Американ кроникл”, а у којем се каже да се у Универзитетској клиници у Јерусалиму само током 2001. године опорављало 60 пацијената којима је пресађен бубрег од непознатог донора. У истом истраживању наводи се да због тога „многи Израелци путују у источну Европу у пратњи израелских доктора”.

„Посетили су сиромашну Македонију, Бугарску, Косово, СР Југославију да би разговарали са локалним бизнисменима и лекарима о оснивању некаквих клиника ”, наводи се у истраживању.

Као доказ за овакве тврдње, српско тужилаштво располаже подацима да је 15. новембра 2008. године у Приштини ухапшен Израелац Моше Харел који се терети да је преговарао и организовао илегалну трансплантацију органа. Харел је ухапшен у истрази против групе која је у клиници „Медикус” у Приштини учествовала у илегалној трансплантацији бубрега. Као главни „мозгови” трговине органима тада су означени управо Моше Харел, али и израелски хирург Запи Шапира. Исти доктор Шапира је 1999. године појавио у Скопљу и тамошњим лекарима нудио сарадњу у пресађивању бубрега. Наводно је тај посао касније реализовао у Естонији, Молдавији и Турској заједно са турским хирургом Јусуфом Ерцином Сонмезом који је у бекству, јер је означен као „главни хирург за илегално пресађивање бубрега” у Приштини.

Међу подацима о трговини органима наводи се и један банковни рачун који је у мају 2000. отворио Ервин Охри са Косова. Он је тражио донора за трансплантацију бубрега у Милану, па је отворио рачун на име Наиме Охри у албанској банци Курсимеве.

Посебно поглавље у предмету српског тужилаштва заузима случај „жута кућа”. У њему се налази извештај о форензичким испитивањима на овој локацији. Тај извештај је означен као „кључни”, јер потврђује да су извесна испитивања у „жутој кући” обављена упркос негирању албанских власти и Унмика. У том извештају, за који тужилаштво каже да га је набавило „неформалним путем”, наводи се читав низ медикамената и опрема који указују на могућност да су се ту изводили хируршки захвати. Нађено је укупно седам медикамената и опрема интересантни за даљу истрагу. Такође, ту се набрајају и све особе које се учествовале у увиђају код „жуте куће”.

Посебно важан у том извештају јесте цитат у којем се износи податак где се сада налазе докази за које се званично тврди да не постоје. По извештају, докази су у форензичком центру у Ораховцу на Космету.

У краткој ретроспективи овог случаја Тужилаштво за ратне злочине Србије наводи да је „из веома поузданих извора” дошло до сазнања да недостаје више страница у овом извештају и да су два имена избрисана белилом. Додатном истрагом утврђено је да је реч о две особе које су на месту догађаја биле у својству „истражитеља”, иако оне суштински то нису.

uckБлиц: Један од главних доказа против Хашима Тачија (41) и његове “дреничке групе”, који има српско Тужилаштво за ратне злочине, јесте видео снимак из логора у Ликовцу у општини Србица, на коме се осим припадника ове групе виде и четворица киднапованих Срба са Косова и Метохије, сазнаје “Блиц”.
Снимак из логора у Ликовцу начинили су припадници ОВК у мају 1998. године. На овом видео запису виде се Жарко Спасић, радник ЕПС-а на копу Белаћевац, киднапован 14. маја 1998. на радном месту, Дејан Стоиљковић, полицајац из Гњилана киднапован 19. маја 1998, када се враћао аутобусом из посете рођака у Пећи, Владимир Спасић, киднапован 19. маја 1998. код места Коморани, и Мирослав Шуљинић, радник из Клине, киднапован 21. маја 1998. код Лапушника.
Опширније о овоме читајте у штампаном издању Блица од петка, 24. децембра 2010. године.

unmikЈедан од некадашњих шефова УНМИК полиције, Канађанин Стју Келок, тврди да је бивши шеф УНМИК-а Бернар Кушнер редовно извештаван и да је морао да зна да постоји организовани криминал на Косову.
Хашим Тачи и његови сарадници контролисали су цело Косово, укључујући полицију и границе. Американци су „изабрали" Тачија за лидера и било му је све дозвољено. Његови сарадници су уживали амбасадорски статус. Уколико међународна заједница не буде адекватно одговорила на оптужбе које се наводе у извештају Дика Мартија, биће оптужена да није учинила апсолутно ништа да заустави тиранију и да покушава да 'покрије' још једног ратног злочинца. Овде је у питању кредибилитет бројних организација и надам се да ће учинити праву ствар, наредити потпуну и непристрасну истрагу о Тачију, његовим „сарадницима" и како је уопште успео да се дочепа власти - истакао је Келок.
Капетан Стју Келок, некадашњи шеф одељења УНМИК полиције за тешки криминал, тврди да је тадашњи први човек мисије Уједињених нација Бернар Кушнер „морао да зна" детаље о организованом криминалу на Косову, али да је Хашим Тачи био међу „недодирљивима" јер је, још онда, одабран за лидера косовских Албанаца.
- Не могу да потврдим да је Кушнер знао за трговину органима, али апсолутно нема никакве шансе да није имао информације о организованом криминалу на Косову. Комесар полиције га је редовно извештавао, а и сам је постајао права напаст када се појављивао на местима злочина како би придобио медије - рекао је Келок РТС-у.
Канадски полицајац био је шеф Одељења УНМИК полиције за тешки криминал 2000. и 2001. године. Он објашњава да је на Косово, после доласка службеника Уједињених нација и трупа НАТО, „стигла мафија".
- Гласине о трговини органима појавиле су се још у моје време, али нису биле потврђене. Било је гласина о болници у Приштини и криминалним активностима које се тамо одвијају, али у то време је било толико много других, горућих приоритета - рекао је Келок.
Војно-политички аналитичар Љубодраг Стојадиновић, такође, сматра да су за случај киднаповања и трговине органима на Косову морали да знају поједини представници међународне заједнице, а пре свих Бернар Кушнер.
Већина западних чиновника који су спроводили политику Америке знали су шта се на Косову дешава. Пре свих Бернар Кушнер, као и нижи чиновници у међународној заједници који су били на Косову. Затим, Марти Ахтисари, који је у свему томе био саучесник стављајући у свој буђелар, на име мита, тај прљави новац. И наравно, Тони Блер! Имајући у виду како раде њихове обавештајне службе, невероватно је да он није знао шта се дешава - каже Стојадиновић.
Хашки сведок: Вадили органе и Рускињама!

Хашки инсајдер К-144, на основу чијег исказа је покренута истрага о трговини органима Срба отетих на Косову, у свом сведочењу датом још 2001. године рекао је да су у логорима на северу Албаније органи вађени и отетим Рускињама, Румункама, Бугаркама и Молдавкама!
Према његовим тврдњама, у злогласној „жутој кући" у Бурелу и у другим логорима лично је видео десетак жена које је описао као „ислужене проститутке" којима су вађени органи пре него што су били убијани!
- Било је тамо најмање десет лепих жена. Биле су измучене, изгледале су уморно и знатно старије него што су заправо имале година... Питао сам једном приликом ко су оне. Рекли су ми да су то курве које су одрадиле своје! - испричао је сведок К-144 хашким истражитељима.
Управо на основу његовог исказа, главна тужитељка Карла дел Понте је својевремено написала књигу „Лов" у којој је први пут описала језиве злочине којима је командовао Хашим Тачи.
- Отимање Срба и вађење органа био је уходан и веома профитабилан посао који се одвијао под директом контролом ОВК и уз прећутну сагласност власти у Албанији. Током ове акције, према евиденцији који сам ја видео, извађено је и преко Италије на црном тржишту продато више од 300 бубрега и још бар 100 других органа. Заробљеницима су вадили и јетре, а у неколико случајева и срца. Било је и неуспешних покушаја вађења плућних крила и рожњаче са ока - описује хашки инсајдер К-144.

среда, 15 децембар 2010 20:40

РТС: Тачијева поља смрти

Написао
zutakucaУ делу извештају Дика Мартија насловљеном "Притворске јединице и нехумани третман заробљеника", говори се о постојању шест локација у Албанији - попришта стравичних злочина - које су биле под контролом високих команданата ОВК.

Током истраге, идентификовно је најмање шест притворских јединица на територији Републике Албаније, који се простиру на подручју од места Цахан, у подножју планине Паштрик, на албанској граници, до обале Драча, на којима су илегално држани затвореници којима су, после бруталних егзекуција, вађени органи.

Виши регионални команданти ОВК су, у својим зонама контроле (мисли се на Албанију, а не на Косово!) сами били закон, наводи се у Мартијевом извештају.

Недостатак примене закона био је одраз неуспеха албанске полиције и обавештајних служби да се дисциплинују мафијашке банде и казне поједине јединице ОВК које су биле стациониране у северној и централној Албанији у време сукоба.

Бројне су индикације које потврђују да је и после оружаних сукоба (на Косову - прим. ред.) било случајева узимања органа од заробљеника у једној приватној болници близу места Фуше Крује, у Албанији, пише у уводним напоменама Мартијевог извештаја.

Имали смо прилику да посетимо две локације притворских једнинца у Албанији, у циљу истраге, иако у објекте нисмо улазили. Поред тога, у вези са преостале четири локације тих објеката за чије постојање знамо, чули смо сведочења из прве руке особа које су лично посетиле један или више таквих објеката, како за време док их је активно користила ОВК, тако и касније.

Притворске јединице функционисале су као део добро организоване, координиране и удружене мреже противзаконотих активности, коју су контролисали и надгледали поједини старији команданти ОВК.

Заједничко свим тим објектима на територији Албаније јесте да су у њима припадници и помагачи ОВК затварали цивиле.

Без обзира на све, било је приличних разлика у периодима коришћења и наменама тих објеката.

Уочљиво је да је свака од притворских једнинца имала свој тачно одређени оперативни профил: однос према заробљеницима и радње спровођене над њима, како би се операције спроводиле у различито време, карактер и састав група заробљеника који су држане тамо, начин њиховог транспорта до објеката и судбине које их очекују по окончању заточеништва, пише у Мартијевом извештају.

Извештај Дика Мартија, настао после двогодишње истраге, означава Хашима Тачија као шефа мафијашке мреже која се доводи у везу са убијањем заточених Срба и Албанаца, због трговине органима.

Особе блиске Тачију оптужене су да су, после рата, тајно одводиле затворенике преко албанске границе, где је, како се наводи, неколико Срба убијено због бубрега, који су продавани на црном тржишту.

У извештају се сугерише да Тачијеве везе са криминалом трају више од десет година и да су његови најближи сарадници из тзв. Дреничке групе, касније постали доминантна фракција у Ослободилачкој војсци Косова.

Дик Марти је навео да међународне власти на Косову, у то време реч је о УНМИК-у, нису сматрале да је неопходно да детаљно испитају околности под којима су се ти злочини догодили, или су то чиниле нестручно и површно.

уторак, 30 новембар 2010 18:09

На Косову 1.630.636 бирача

Написао
kosovskiizboriЦентрална изборна комисија Косова je усвојила коначну листу бирача за ванредне парламентарне изборе 12. децембра, на којој је укупно 1.630.636 бирача.

Од тог броја, укупно нових бирача има 73.288 или 4.4 одсто док је нових пунолетних бирача укупно 35.735 или 2.19 одсто.

Број умрлих особа, који су скинути са листе је 6.165.

Коначна листа бирача на изборима за посланике Скупштине Косова, заснива се на подацима цивилног регистра, који је до сада сачинила агенција за израду дкумената која делује у оквиру mинистарства унутрашњих послова.

Листа садржи 1.630.636 имена бирача који су подељени у 37 општина.

На основу одлуке ЦИК-а, на Косову ће 12. децембра бити отворено 746 гласачких центара са укупно 2.280 гласачких места.

За гласање ван Косова пријавило се 1.640 гласача.

У ЦИК-у немају прецизне податке колико је бирача српске националности.

izbori_karikaturaПолитика: На скуп са представницима српских листа које излазе на приштинске парламентарне изборе дошао само један посланик СПС-а и државни секретар у министарству за КиМ.

Да ли политичаре у Београду нису занимали разлози због којих су Срби јужно од Ибра одлучили да на осам изборних листа изађу на ванредне парламентарне изборе које 12. децембра организује Приштина, или су сматрали да је став владе да се нису стекли услови за излазак довољан разлог да о тој теми нема више шта да се каже? А можда је Београд заиста уморан од косовских Срба и њихових размирица?

Тек, на скуп, који је замишљен као дијалог Срба из енклава са Косова и Метохије који су одлучили да иду на изборе и представника парламентарних странака у Скупштини Србије, у понедељак је дошао само један посланик из СПС-a и државни секретар у ресорном министарству.

Неке је можда иритирала и помало необична намера организатора америчке невладине организације Савет за инклузивно управљање да организује дијалог једних и других Срба. Тако се разговор, који је требало да приближи ставове и проблеме Срба са југа, у одсуству парламентараца из Београда, претворио у покушај да се макар на уједињење после избора наведу Срби који су се поделили на осам изборних листа. Разговарало се, али, како ствари стоје, недељу дана уочи почетка изборне кампање – разлике су превелике.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић проблем одсуства комуникације југ Космета – Београд не види као последицу става да влада није позвала на учешће на изборима. „То нема директне везе, јер је на овом скупу требало да буду и они који су за изборе и они који су против. И требало је да нормално разговарамо и о темама о којима имамо различита мишљења. Али то није био довољан мотив за већину политичких партија да дођу”, закључује Ивановић и додаје да су се политичке разлике које постоје међу странкама у Београду рефлектовале на Косово и да је то „показало трагичну разједињеност Срба”.

Председник организације Савет за инклузивно управљање Алекс Григорев објаснио је за „Политику” да је намера овог скупа „пошто је јасно да ће Срби јужно од Ибра учествовати на изборима у већем броју” била да се разговара о томе шта излазак значи за српску заједницу, како треба да се настави политичко деловање, као и да ли је могуће прављење неких заједничких платформи када изаберу посланике у косовском парламенту.

Мада не жели да изостанак позваних оцени као бојкот, Григорев мислим да се ова пропуштена прилика може надокнадити. „Ако би се Срби са југа ујединили, постали би политички снажан фактор и било би могуће стварање стратегије за побољшање њиховог живота. При томе, не мислим на стварање коалиција и институционално уједињење него на окупљање по групама проблема”, каже Григорев.

Посланик у Скупштини Косова из Самосталне либералне странке и кандидат на изборима Петар Милетић (који је недавно рањен у нападу у северном делу Косовске Митровице) сматра да постоји одређена доза резерве према теми избора на Косову. Милетић каже да је то „одговорност на којој може политички само да се изгуби и да људи нису имали шта да нам кажу, осим да нам пренесу званичан став Београда”.

„Они су могли само да упадну у давање контроверзних изјава, што су очигледно избегли. То могу и да разумем, јер су нама остављена одшкринута врата да изађемо на изборе. Свако појашњавање става да се нису стекли услови увело би их у још тврђу реторику, а то су можда хтели да избегну”, каже Милетић.

Једна од кандидаткиња на Јединственој српској листи Рада Трајковић има слично објашњење за недолазак посланика. „Можда би некоме из владе било непријатно да нам објашњава зашто се нису стекли услови, јер не знам колико бисмо имали разумевања”, каже Трајковићева и дипломатски додаје да не би хтела да мисли да је изостанак политичког Београда неодговорност према Србима са Косова, „него да су се једноставно бавили последицама недавног земљотреса у Краљеву”.

----------------------------------------------

Поделе у Београду разједињују Србе на Космету

На питање зашто је непремостив проблем да се српске листе уједине, државни секретар Оливер Ивановић одговара да се све што се покаже као блага разједињеност на северу, због нагомиланих фрустрација јужно од Ибра рефлектује као трагична подела. „Овако разједињени Срби не могу ни да дефинишу ни да артикулишу своје ставове и због тога они појединачно нису фактор ни за Албанце, ни за странце, а и у Београду се слабо чују”, каже Ивановић.

Зашто Јединствена српска листа одбија уједињење са, рецимо, Самосталном либералном странком, која је већ у влади Хашима Тачија, кад се изласком на изборе боре да уђу у косовски парламент и будућу владу у Приштини? Рада Трајковић у име листе, за коју каже да има подршку дела владе у Београду, каже да постоји велики разлог. „Није спорно ући у владу са Тачијем, али је спорно што су се они определили за Тачија као партнера на самом почетку, односно испада да се у изборној кампањи представљају као сигуран партнер ако он буде састављао будућу владу”.

Трајковићева каже и да представници њихове листе могу да се договарају и да већ преговарају са лидерима који су предали листе, али да још нису донели одлуку.

уторак, 09 новембар 2010 10:48

Албанци нам краду историју

Написао
nebojsabradicБило је покушаја да Албанци културно наслеђе Срба на Косову употребе за политику креирања новог идентитета и своје историје. На свим међународним скуповима јасно указујемо да су то фалсификати - каже у разговору за "Новости" министар културе Небојша Брадић.
Он објашњава да се увелико ради на идеји да се у сарадњи са Унеском и комитетом министара југоисточне Европе успостави Регионални центар за заштиту културне баштине у опасности, чије би седиште било у Лепосавићу.
- За сада присуство међународних снага које обезбеђују споменике културе на КиМ, посебно оне на Унесковој листи светске баштине у опасности, гарантује неометан рад наших стручњака на њиховој обнови - каже Брадић.
Ваше министарство претрпело је жестоке оптужбе због Закона о задужбинама и фондацијама, који је тренутно у скупштинској процедури. Зашто се у њему нигде не помиње проблем задужбинарства на Косову?
- Циљ Закона је да се одређене надлежности пренесу на органе Војводине, јер та обавеза произлази из Закона о преношењу надлежности републике на покрајину.
РАНО ЗА ПРОМЕНЕ ЗАКОНА
Најављивали сте могућност припреме новог закона о информисању, да ли је тај посао започет и каква нова решења ће донети?
- Медијска стратегија требало би да донесе одговор на многа важна питања у овој области, па и предлоге појединих законских решења, која, понављам, треба да буду усаглашена са савременим приликама. Не бих прејудицирао исход расправе, па ћемо и о конкретним решењима говорити када буду дефинисани предлози за уређење медијске сцене.
Хоће ли бити усвојени амандмани СПС да се у закон уврсти и КиМ?
- Што се тиче Косова, не постоји сличан закон из ког би произлазило преношење надлежности на јужну српску покрајину, а поред тога не постоји ни посебан орган који би у име КиМ био надлежан за културу.
Нашли сте се и на мети критика због Медијске студије, на коју уредници и менаџери имају низ замерки и поручују да се на основу ње не може правити десетогодишња стратегија у овој области. Хоћете ли уважити ове примедбе?
- Уважићемо све конструктивне предлоге и сугестије како бисмо добили применљив документ, који ће бити полазна основа за реформе у овој области. Жеља нам је да се коначно поставе здрави темељи за развој медијског сектора, као и за заштиту медијских слобода, слободе изражавања, али и заштиту слободе и приватности сваког грађанина.
Зашто сте на изради медијске студије ангажовали европске, а не домаће стручњаке?
- Уз подршку Европске комисије ангажовали смо групу независних европских стручњака, што су поједини представници медија у почетку тумачили као покушај да натуримо студију као неку врсту готовог решења. Мислим да расправа која се о том документу води већ готово два месеца побија такве слутње.
Новинска продајна мрежа је у расулу - дистрибуције су или на путу да оду у стечај или се продају. Зашто држава не помогне да се проблеми реше?
- Рад дистрибутивне мреже није у надлежности Министарства културе, али смо свесни да се и те како одражава на пословање штампаних медија. Министарство ће настојати да у оквиру својих надлежности утиче на што скорије решавање ових проблема.
Европски стандарди намећу правило да држава не може да буде власник или сувласник медија, што је код нас случај. Хоће ли се то ускоро решити, и како?
- И то ће обухватити Медијска стратегија. Истина је да је држава сувласник дистрибутивних мрежа, као и појединих штампаних медија, међутим, то је проблем који није решен у протеклих десет година и свакако се не може очекивати да буде решен преко ноћи.
Како се догодило да упркос демократској власти и демократским законима Србија падне за 23 места на листи слободе медија?
- Мој утисак је да су на пад рејтинга одлучујуће утицала два крупна инцидента у којима су нападнути новинари. Држава у сваком тренутку настоји да осигура највећи могући степен медијских слобода. Позивам све новинаре којима је на било који начин слобода јавног говора узурпирана, а професионални стандарди угрожени, да се обрате Министарству и ми ћемо одмах реаговати.

monasiizcrnerekeКад смо ступили у бивак калуђера на Јелици сви су били у послу, па их није требало питати да процене колико ће остати на планини. Навукли су дрва из забрана и сложно крате грабовину за огрев, у једној страни издубили старински трап где од мраза чувају кромпир и друге намирнице и спремају се, дакле, за горску зиму.
Чекамо вести с редовног јесењег заседања Светог архијерејског сабора наше цркве, које почиње 17. новембра, и одлуку о владици Артемију. Само Бог зна како ће се ствари даље одвијати с нама – каже за „Политику” Николај Николић (58), игуман манастира Црна Река у избеглиштву.
До почетка јуна ове године, то братство у светињи код Рибарића имало је 18 монаха, али су тада напустили ту адресу, подржавајући смењеног заповедника, владику рашко-призренског Артемија. Од 3. јуна, петнаесторица клирика бораве у етноселу на Јелици које је, из световних разлога, раније саградио чачански верник Милоје Стевановић (61), па уступио на неограничено уживање калуђерима које је стигла невоља.
С првих дана минулог лета било је објављено да је 70 од укупно 205 монаха и монахиња Рашко-призренске епархије прешло у друга владичанска подручја.
После смене владике Артемија уведен је канонски беспоредак, настала је збрка и све је изведено на брзину и с пометњом. То је унело немир у наша срца, изгубили смо поверење у људе који су постављени да нас даље воде. Отворено смо рекли митрополиту Амфилохију да немамо вере ни у њега ни у оне који су у таквој смени учествовали, а једино што смо ми прекршили јесте то што смо без канонског отпуста прешли у другу епархију – беседи игуман.
Николај описује живот одбеглих монаха на Јелици, истичући „братску и хришћанску љубав Милоја Стевановића” који им је без накнаде на коришћење дао грађевине, земљу, машине и стоку.
Покушали смо да и овде створимо манастирску атмосферу, да будемо заједница у општежићу. Епархија је нама свештеномонасима забранила свештенодејство а осталим монасима свето причешће, али нико не може да нам забрани да се молимо Богу.
Братија се окупља пре зоре у једној брвнари, на молитви која траје од 5 до 7.30, и следи окрепа чајем или кафом. Први оброк је у 9 а други после вечерње службе која почиње у 19 сати, повечерје је у 22.
Имамо и своје лично молитвено правило које обављамо кад се за то нађе времена. Живот нам се састоји од молитве и рада, рада и молитве. Имамо и чреде, односно на смену радимо послушања око припреме огрева, зимнице, печења хлеба, и то важи за све. По правилима монашким, свако од нас требало би да ради најмање четири сата, а млади монаси и искушеници и више, јер је монашки живот подвиг рада и молитве.
Средства за живот и овде не Јелици прибављају исто као у манастиру – доноси им народ. Приложници свакодневно изнесу на планину штогод од намирница, други дају новац.
Николај дуго и стрпљиво објашњава због чега се братија обрела у јеличком селу Лозници, у Епархији жичкој:
Нисмо могли да се помиримо с тим да је владика Артемије лопов. Кад нису доказане финансијске малверзације, онда су рекли да је стање у епархији болесно, па затим да смо ми идолопоклонички везани за свог духовника, што нас је дубоко увредило. Зато смо отишли из светиње и ево нас овде. Дубоко смо погођени и стидимо се свега што се збило, иако је то нама било наметнуто. Не поносимо се овим што се догађа у нашој цркви и нашем народу.
Гвозден Оташевић
Игноришу црквеног тужиоца
Епархија рашко-призренска покренула је црквеносудски поступак против одбеглих монаха. Игуман Николај наводи да им је свештенодејство односно причешће било забрањено „најпре на 40 дана, па на два месеца, па је забрана продужена док се све не реши на јесењем Сабору”.
– Чули смо да су подигнуте оптужнице против нас, али ми то нећемо признати јер су од почетка кршени црквени канони. Последње што је решено нисмо ни прочитали, и човеку који носи та акта, и који зна где смо, рекли смо да то нећемо примити. Кажу да су ту били строги према нама – каже Николај.
Тужилац Епархије рашко-призренске протојереј Милорад Цветковић подигао је овог месеца оптужнице против десеторице одбеглих клирика вишег ранга. Он предлаже Црквеном суду да за казну буде одузет свештенички чин протосинђелу Николају Николићу (игуману манастира Црна Река) и јеромонасима Бенедикту Прерадовићу (игуману Светих Архангела), Науму Мирковићу (сабрату Црне Реке), Кеснофонту Томашевићу (сабрату Светих Архангела), Иринеју Ристићу (сабрату Црне Реке) и Максиму Новаковићу (сабрату Сопоћана).
Тужилац, такође, предлаже да се јеромонасима Варнави Димитријевићу (игуману Браине) и Роману Папићу (игуману Девиних Вода) забрани свештенодејство у трајању од пет година, а Јовану Милојевићу (сабрат Светих Архангела) и Висариону Шуловићу (сабрат Црне Реке) на три године.
Против осталих одбеглих монаха и монахиња оптужнице нису подигнуте.

среда, 27 октобар 2010 22:37

Албанци у Ниш по пасош

Написао
pasosОд почетка јануара до краја августа ове године, дневно је у просеку 45 Албанаца са Космета затражило пребивалиште на територији највеће нишке градске општине Медијана! Према сазнањима „Новости“, у овом периоду близу 11.000 Албанаца је изразило „жељу“ да постану Нишлије на основу Закона о пребивалишту и боравку грађана.
Ову готово невероватну појаву о „окупацији“ Ниша открио нам је извор из полиције, који тврди да су припадници полиције „добили управо толики велики број налога да на лицу места, у домаћинствима, утврде чињенично стање“.
ПРОЦЕНЕ
ГРАДСКА општина Медијана је по попису из 2002. године имала 87.405 становника. Статистичари процењују да се број становника за прошлу годину у овој општини повећао тек на 88.532 житеља. Према степену урбанизације и општој густини насељености, Медијана је међу првим општинама у Србији.
- У готово свим случајевима провера у становима Нишлија, затекли смо Албанце тако да није било примера фиктивних пријава. Не, бар у време наше контроле - тврди извор „Новости“. - После извештаја полицајаца, надлежни су доносили или одбијали решења о упису пребивалишта.
Затражили смо од нишке Полицијске управе да нам одговоре колико је Албанаца са територије КиМ од почетка ове године пријавило пребивалиште на територији града Ниша и колико пасоша им је издато?
Јављено нам је „да је захтев прослеђен Бироу за сарадњу са медијима МУП Србије“. У одговору се наводи „да МУП нема тражене податке“!
„Одредбе закона и подзаконских аката, нити уредбе, не прописују посебан поступак пријаве пребивалишта грађана Србије, зависно од њихове националне припадности. Тако се ни у евиденцију, који се води у електронском облику, не уносе подаци о националној припадности подносиоца пријаве“, навели су у МУП Србије.
Истовремено, предочили су нам и да Законом о путним исправама није предвиђено вођење евиденције по националној структури.
У Управи за грађанска стања и опште послове града Ниша указали су нам да се ажурирање бирачког списка ради свакодневно.
- Дана 25. априла 2008, када је закључен бирачки списак, укупан број бирача је био 236.845 а 25. октобра ове године 239.665 бирача - навела је Љиљана Стојић, помоћник начелника ове управе.
- Пораст је за 2.820 бирача.
Мотив Албанаца са КиМ да затраже пребивалиште у Нишу несумњиво је обезбеђивање новог српског пасоша, који им омогућује одлазак у земље Европске уније без виза. Према незваничним информацијама „довођење“ Албанаца у Ниш и обезбеђивање станодаваца, код којих би пријавили пребивалиште, организовале су поједине Нишлије, које су од овог посла направиле добар бизнис.

zagadjenjeuranijumomДа ли је Косово друга Хирошима, зашто се ћути о епидемији карцинома, да ли је извештај лекара из наше Јужне покрајине званична потврда да је НАТО извршио биолошки геноцид над српским народом – открива у разговору за „Печат“ директор ГАК „Народни фронт“ и водећи гинеколог хирург код нас и у свету.
„Злочин на Космету, који су изазвали НАТО пројектили ‘обогаћени’ осиромашеним уранијумом, превазилази све досадашње светске трагедије, а последице са којима ће морати да живи 60 наредних генерација не могу се ни замислити“, каже у разговору за „Печат“ водећи хирург гинеколог проф др Душан Станојевић
У последњих 10 година јавност у Србији  је у више наврата, покушавала да отвори тему епидемије рака као последице НАТО бомбардовања. На жалост, све је остајало на нивоу покушаја. Онда сте ви изашли у јавност и рекли да је Косово српска Хирошима. Чиме потакнути сте прекинули ово десетогодишње ћутање?
Као председник гинеколошке секције 24. септембра обрео сам се, са још 50 колега из Београда, на састанку у Косовској Митровици, у Звечану. И како, већ по обичају, људима у чијим градовима се одржавају овакви скупови препуштамо да изнесу  проблеме које их муче, опет у светлу најмодернијих тенденција науке, чуо сам фрапантне податке о последицама деловања осиромашеног уранијума. Лекари са Косова, углавном Срби, одабрали су тему „Присуство радиоактивног уранијума на Косову“ и њој посветили четири-пет предавања. Према њиховом казивању на целој територији Косова, пала је негде око 21 тона осиромашеног уранијума. Дакле, то није 21 тона некаквих бомби са експлозивом, већ је реч о 21 тони радиоактивног уранијума. Овај податак је узет из НАТО архива из Брисела. Цело Косово је покривено осиромашеним уранијумом којим су затровани земља, вода и ваздух. Чули смо констатацију лекара да је међу децом и међу неким одраслим особама регистровано присуство тумора на костима, увећано за 107 одсто у односу на период од пре 1999. године.  Данас на Космету свако има у породици по неколико чланова оболелих од рака, а на једном састанку којем сам присуствовао, седело је 50 одсто људи оболелих од ове опаке болести. Све ме је то натерало да у име свог двомесечног унука и свих новорођенчади у Србији, изнесем у јавност ову дуго скривани чињеницу да је српски народ на Космету ушао у праву епидемију карцинома.
Свет треба да буде упознат да се на Балкану налази много деце, која и даље треба да живе
Истраживање које је спровео тим лекара са Космета, потврђује још неке претпоставке стручњака о далекосежним последицама деловања осиромашеног уранијума. Можете ли нам рећи до каквих су још открића дошле ваше колеге?
Идеја и циљ ових лекара је био да испитују, пошто су сви гинеколози, присуство уранијума у плодовој води и у пупчаној крви, што им је било доступно. Они су за те потребе ангажовали једну генетску лабораторију из Суботице и тако открили, у појединим случајевима, присуство радиоактивног осиромашеног уранијума у плодовој води и у крви пупчаника. Том састанку присуствовала је докторка генетичарка, која ме је питала каквог то има утицаја на плод, какве су последице присуства осиромашеног уранијума у самом плоду и плодовој води. Нисам знао шта да одговорим. Једино у шта сам сигуран јесте да последице могу бити стравичне, али њихове размере, мислим, нико живи не може да предвиди. Друга ствар, која је са становишта гинекологије много значајнија, јесте та да је забележена честа појава такозване молахидатозе или гроздасте моле. То је обољење тог ткива, од кога ће се касније створити ембриони постељица.
У ћелијама те гроздасте моле се најчешће јавља генетска малформација. То је обољење које се појављује на почетку трудноће где је плод уништен, а целокупна маса заједно са постељицом развија се као један тумор, који највише подсећа на грожђе. Састоји се од ситних водених циста и расте у бесконачност. А какве ће се тек мутације и малформације јављати, тек ћемо видети. У нормалним ћелијама постоји 46 хромозома, а у ћелијама гроздасте моле њихов број је два или четири пута већи. То је већ генетска аномалија, која се појавила после бомбардовања. У нормалним околностима једна гроздаста мола се јавља у три хиљаде трудноћа, а у овим, после бомбардовања, присуство гроздасте моле је много чешће у односу на ранији период. И изражава се у процентима. Алармантан је и број угинућа плода у раној трудноћи, појава тумора костију код мале деце…
Пазите, тај резултат су приказали лекари, који раде на Косову, као и професори Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Они су поредили појаву гроздасте моле пре бомбардовања 1999. године, са њеном појавом после НАТО бомбардовања. Такође, и појаву тумора костију пре и после бомбардовања. Уочено је да су те појаве учестале и онда су лекари кренули да пребројавају колико је то чешћа појава. Све о чему вам говорим поткрепљено је  статистичким резултатима.
Да ли оно што нас очекује можемо назвати тихим атомским ратом?
Лично сматрам да од Хирошиме па до Косова, такав један ратни злочин није забележен. Ово јесте тихи атомски рат, чије последице ћемо сагледати за 600 година. Оно што је врло битно јесте да смо на том предавању чули да је загађено земљиште на Косову, као и вода и ваздух, и да се осиромашени уранијум већ налази у ланцу исхране. Ако се налази у ланцу исхране од тога нема одбране.
Дакле ми не говоримо само о биолошком геноциду, већ и екоциду?
Да бисте избрисали један народ морате му прво плански затровати животну средину, а налогодавцима овог бомбардовања радиоактивним уранијумом је управо то пошло за руком. Осиромашени уранијум из земље улази у биљке, од којих су неке хранљиве. У сваком случају, стока једе те биљке, а ми смо у директном контакту са том стоком, коју користимо у исхрани. Пошто је тамо комплетно уништена животна средина, радиоактивни уранијум сада се нашао у комплетном ланцу људске исхране. А чим је ушао у ланац исхране, аутоматски је угрозио сва жива бића на Космету.
Забележена је учестала појава обољења које се јавља на почетку трудноће где је плод уништен, а целокупна маса заједно са постељицом развија се као један тумор који највише подсећа на грожђе
Привремене политичке границе не могу да оспоре чињеницу да је Ибар река која повезује Србију са покрајином. Да ли се и централна Србија налази на удару епидемије рака о којој говорите?
Што се тиче граница на Балкану, ја сам велики гркофил и мој омиљени писац у Грчкој је Никос Казанзакис. Својевремено је преко неког свог пријатеља Зорбаса, који је ожењен Црногорком, поручио да су границе на Балкану као хармоника. Стално се скупљају и шире. Дакле, ништа се није покренуло у задњих хиљаду година на Балкану. Границе се померају лево или десно, али то нема никакве везе са народом. Народ иде и лево и десно од границе. Што се тиче уранијума са Косова, он преко Ибра долази и у остатак Србије. Он реком може да дође и до Велике Мораве и до Дунава, али ће се и тамо негде сталожити, што значи да неће имати такву снагу да понови катаклизму са Космета, на којем је остало загађено и земљиште. Вода то може да спере и однесе, али загађено земљиште јесте велики проблем.
Чињеница је да су пројектили НАТО алијансе падали и на Фрушку Гору и на Панчево, да полусрушене зграде у центру Београда прште од радијације. Да ли би и то могло бити тема неког будућег скупа лекара?
Слични случајеви загађења  регистровани су и у Панчеву, али тамо није проблем само са радиоактивним отпадом колико и са неким другим хемијским материјама. Оно што се сада намеће као обавеза јесте организовање стручног састанка, и ја сам већ у преговорима по питању регионалне сарадње на ту тему, са колегама из Македоније. План је да у Охриду одржимо један регионални састанак на који би били позвани лекари, и Срби и Албанци са Косова, као и лекари из Албаније и Македоније,  и са других подручја Србије. То би била прилика да видимо шта нас је све заједно задесило. Веза између осиромашеног уранијума и карцинома у Србији је још увек неартикулисана и није узела неког великог маха. Али оно што се намеће као потреба, јесте стварање једне генетске лабораторије у којој би могли да се открију случајеви малформисаних плодова, генетских малформација и оштећења плода.
Да ли ћете консултовати и италијанске лекаре, будући да је готово цео контигент њихових војника, који су боравили на Космету, о чему је било спора у светској јавности, оболео од последица зрачења осиромашеним уранијумом?
Бомбе са осиромашеним уранијумом падале су тамо где ће касније бити распоређени Италијани, који су и први оболели од рака и први обелоданили ту истину. Било би корисно чути и сазнања њихових лекара.
На вратима клинике у Барију стоји написано: Здравствена контрола италијанских грађана, који су радили на територији БиХ и Космета, упућује да би цела Србија требало да се подвргне тестирању.
Рекао сам им да ћу се огласити у медијима, и да ћу свету казати све о томе. Али знате како, наш народ је поприлично анатемисан и нама се не верује шта год да кажемо. Ја сам то искусио на својој кожи идући по свету. Где год се негде појавите као Србин, сви вас гледају са омаловажавањем као да је потребно да Србија поново у помоћ позове Арчибалда Рајса, који ће објавити свету шта се овде догађа.
Како тумачите то што Албанци ћуте када је у питању алармантно повећање броја оболелих од карцинома на Косову?
Оно што ја као лекар клиничар знам, јесте то да су код мене долазили и Албанци и Албанке оболели од карцинома. Када не могу нигде да оду и када им се сва врата затворе, они дођу код мене. Ја што могу оперишем, а што не могу – не могу.
Ми имамо конзилијум за карцином. Не знам да ли је карцином у порасту, и о ком броју је тачно реч. Оно што могу да кажем јесте да се код нас годишње лечи око десетак Албанки, које тврде да многи болују од рака. Очигледно је власти важнија политика од живота грађана.
Познато је да су снаге КФОРА још 1999. године, давале упутства својим војницима да избегавају контакт са предметима за које се сумња да су погођени пројектилима са ОУ. Није ли то био јасан показатељ да се са лекарским истраживањима не чека 10 година?
Ја сада на то питање тешко могу да одговорим.
Да бисте избрисали један народ морате му прво плански затровати животну средину, а налогодавцима бомбардовања је управо то пошло за руком
Ако је Косово српска Хирошима, зашто тај проблем није подигнут на државни ниво, зашто нема националне стратегије?
То није питање за мене. Ја сам вам само пренео оно што је било до нас, и што су гинеколози констатовали, а моја је дужност да обавестим целу јавност у Србији и у свету. Јавно мњење се поприлично усталасало. То видим и према позивима које сам добијао. Са друге стране, стекао сам утисак да су лекари на Косову препуштени сами себи. Наравно да би држава требало да омогући људима да се испита о чему се ради, а не да лекари са Косова буду иницијатори истраживања и да вапе за помоћ. Они су људи клиничари, који кажу да то постоји у том и том броју. Охрабрује одобрени пројекат САНУ, да лекари на Космету наставе са истраживањима и испитивања последица бомбардовања. И о тим налазима биће обавештена и Светска здравствена организација, која је очигледно под притиском. Било је предлога да се обавесте и америчке невладине организације, истакнути интелектуалци.
Какву повратну информацију очекујете од СЗО која је 2001. године објавила извештај, где стоји да у „зонама у којима је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом није неопходно тестирати људе“?
Амерички уролог Ричард Сантући из Детроита, који је боравио код нас пре две-три године као гост клинике, позвао ме је да заједно одемо у Мозамбик где су ишле америчке мисије да помажу људима. Светска здравствена организација уме да ради када хоће. Међутим, код Косова је очито реч о политичкој ствари. Неко ко води СЗО треба да упути било какав сигнал да се испита терен Србије, то јест Косова, и да тек онда каже има ли или нема разлога за бојазан, и да ли народ може или не може нормално да живи. Ако имате податак да је бачено толико тона осиромашеног уранијума, неозбиљно је саопштити да не треба испитивати терен Косова. Онда је ту реч о некој другој позадини. У том смислу СЗО је пала на испиту.
Чини се да када је реч о истини коју Срби шаљу у свет, СЗО није једина која пада на испиту части?
Ми смо толико у светским медијима оцрњени, деградирани и омаловажавани да када се појавимо негде и када кажемо да смо из Србије, гледају нас са неким неповерењем. Увек се ту нађу људи, па чак и Срби, који ће да пљују по Србима. Мени то доста смета. Смета ми што нисмо сви исти бар са професионалног аспекта и пред СЗО. Лично мислим да треба да дигнемо глас и саопштимо истину, и да полако освајамо медијски простор, који се осваја као „тиха вода која брег рони“. Полако, али сигурно. Не треба се зауставити само на овоме.
Да ли је политичко питање и ћутање Београда пред проблемом смртности од НАТО радијације?
На то питање не могу да одговорим, али знам да смо окружени осиромашеним уранијумом. Имам унука од два и по месеца, који треба да живи на овом Балкану барем наредних 60 година. Шта њега чека овде? Свет треба да буде упознат да се на Балкану налази много деце која и даље треба да живе, и то на овом загађеном простору. Претпостављам да ће се по том питању ангажовати и држава.
Србија је у европском врху када је реч о раку грлића материце. Да ли то можемо довести у везу са осиромашеним уранијумом?
Не. Рак грлића материце изазива хумани папилома вирус. Што се тиче рака грлића материце, о њему се све зна. Он не настаје од зрачења и ту је код нас затајила превентива. Морамо нешто да урадимо на његовом раном откривању, јер је свуда у свету малтене искорењен. Ми се упињемо да покажемо да жене треба да иду на редовне прегледе. Имамо довољан број и гинеколога и апарата за преглед. Данас у Београду има 135 жена које имају почетни карцином грлића материце, а да тога нису ни свесне. Зато све жене морају да иду на редовне контроле.
Како се десило да поједини медији преузимају улогу самог Министарства здравља и држе грађанима моралне лекције о здрављу?
Није то преузимање улоге министарства. Сви би требало да преузму ту улогу информисања како би се сазнало све о карциному грлића материце, да би се спречила појава правог рака. Тај карцином има своју еволуцију. Он се прво јави у претклиничкој форми, а до појаве клиничке форме, то јест правог рака, потребно је да прође десет година. У тих десет година ако свака жена само једном годишње оде код гинеколога, евентуални карцином грлића биће откривен у претклиничкој форми, а тада је излечење стопостотно.
Професор сте на Медицинском факултету у Београду, директор ГАК „Народни фронт“, водећи гинеколог хирург код нас и у свету. Да ли сам изоставила неку функцију?
Да, поред свега побројаног, ја сам и председник Гинеколошке секције. До сада су то углавном били најзначајнији гинеколози, од ослобођења па до данас. За мене је то изузетна част. Много је већа част бити председник те секције него директор једне овакве здравствене установе. Зато што су председници секција до сада били и директори здравствених установа, Војин Шуловић, професор Драгомир Младеновић, Атанасије Таса Марковић, Радмило Јовановић, Синиша Тасовац… И када је мени запала та част, мало сам се осећао нелагодно.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 4 од 6

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %