Мудрости патријарха Павла

1. Господја Јања Тодоровић ми је испричала причу, која се десила њеној сестри. Иста је дошла на пријем код патријарха поводом неког посла. Дискутујући с њим, она је случјано погледала у патријархове ноге и ужаснула се када је видела његову обућу – биле су то старе, некада поцепане, а потом заштопане чизме. Жена је помислила: «каква је то брука за нас Србе што наш патријарх мора да иде у оваквим ритама, зар нико не може да му поклони нову обућу?». Патријарх је тада с радошћу рекао: «Видите како имам добре чизме? Нашао сам их поред корпе за отпатке, када сам ишао у патријаршију. Неко их је оставио, а то је права кожа. Мало сам зашио, и ето оне могу још дуго да послуже».

2. С тим чизмама је повезана још једна прича. Нека жена је дошла у патријаршију са захтевом да разговара са патријархом о недложној ствари, о којој је могла само њему лично да каже. Таква молба је била необична и одмах су је пустили, те је њена упорност донела плод. Угледавши патријарха, жена је са великим узбудјењем рекла да је ноћу сањала Пресвету Богородицу, Која јој је наредила да донесе патријарху новац, како би он могао себи да купи нову обућу. И с тим речима жена је протурила коверат са новцем. Патријарх није узео коверат већ ју је благо упитао: «А када сте легли да спавате?». Жена се зачудила и одговорила: «Па ...негде око једанаест». «Знате ја сам легао касније, око четири сата ујутру», - одговорио је патријарх, - «И ја сам такодје сањао Пресвету Богородицу и замолила ме је да Вама предам тај новац како бисте га дали онима којима је заиста потребан». И није узео новац.

3. Једном када је прилазио патријаршијској згради, Свјатијејши Павле ке приметио много аутомобила иностаних марки и заинтересовао се чији су. Рекли су му да су то ауотмобили архијереја. На шта је патријарх с осмехом рекао: «Када они, знајући за Спаситељеву заповест о нестицању имају такве аутомобиле, какве би тек онда имали да нема те заповести?»

4. Једном је патријарх летео негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Свјатијејши је без збуњености рекао: «У односу на себе примићу то као акт праведности јер сам у животу појео толико риба, да би било чудно кад оне мене сад не би појеле».

Госпођа Јања Тодоровић ми је испричала причу, која се десила њеној сестри. Иста је дошла на пријем код патријарха поводом неког посла. Дискутујући с њим, она је случјано погледала у патријархове ноге и ужаснула се када је видела његову обућу – биле су то старе, некада поцепане, а потом заштопане чизме. Жена је помислила: «каква је то брука за нас Србе што наш патријарх мора да иде у оваквим ритама, зар нико не може да му поклони нову обућу?». Патријарх је тада с радошћу рекао: «Видите како имам добре чизме? Нашао сам их поред корпе за отпатке, када сам ишао у патријаршију. Неко их је оставио, а то је права кожа. Мало сам зашио, и ето оне могу још дуго да послуже».

С тим чизмама је повезана још једна прича. Нека жена је дошла у патријаршију са захтевом да разговара са патријархом о неодложној ствари, о којој је могла само њему лично да каже. Таква молба је била необична и одмах су је пустили, те је њена упорност донела плод. Угледавши патријарха, жена је са великим узбуђењем рекла да је ноћу сањала Пресвету Богородицу, Која јој је наредила да донесе патријарху новац, како би он могао себи да купи нову обућу. И с тим речима жена је протурила коверат са новцем. Патријарх није узео коверат већ ју је благо упитао: «А када сте легли да спавате?». Жена се зачудила и одговорила: «Па ...негде око једанаест». «Знате ја сам легао касније, око четири сата ујутру», - одговорио је патријарх, - «И ја сам такође сањао Пресвету Богородицу и замолила ме је да Вама предам тај новац како бисте га дали онима којима је заиста потребан». И није узео новац.

Једном када је прилазио патријаршијској згради, Свјатијејши Павле је приметио много аутомобила иностраних марки и заинтересовао се чији су. Рекли су му да су то ауотмобили архијереја. На шта је патријарх с осмехом рекао: «Када они, знајући за Спаситељеву заповест о нестицању имају такве аутомобиле, какве би тек онда имали да нема те заповести?»

Једном је патријарх летео негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Свјатијејши је без збуњености рекао: «У односу на себе примићу то као акт праведности јер сам у животу појео толико риба, да би било чудно кад оне мене сад не би појеле».

Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: - То ме питајте када остарим, још сам ја млад.

Кад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун: - Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо.

Један београдски боем истрчао је из кафане „?” кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву. Преплићући језиком рекао му је: „Нас двојица смо најбољи људи на свету”, а патријарх му је на то одговорио: - Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо.

Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже: - Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.

У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом” о појасу. На то је рекао: - Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде.

Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се “узалуд не би трошила струја”, једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Кад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао: - А ти на то трошиш струју?

Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси “препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију” и да није згодно, патријарх није попустио: - Знате, свако види оно што жели.

Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца: - Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор - одговорио је пратилац. - О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?! - духовито је прокоментарисао господин Павле.

-Кад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио: - Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи.

Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “ Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: “Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?

Кад је патријарх са својом пратиоцем требало да крене на Баново брдо, на службу у цркву, пратилац га је упитао хоће ли да се одвезе аутомобилом, што је патријарх одбио, рекавши да ће ићи аутобусом. Да би га, ипак, одговорио од овог наума, пратилац га је подсетио да је лето и да није згодно ићи градским превозом, јер људи иду на Аду Циганлију, а женски свет је разголићен. Патријарх је кратко одговорио: “Свако види оно што хоће”...

Док је садашњи патријарх био епископ рашко – призренски, епархија на чијем је челу био, поседовала је само једно возило и то скромни “варбург”. Ондашњи епископ је и у тај “варбург” ретко седао, јер је више волео да иде пешке. Једном приликом, у свом “пежоу” га је возио епископ жички Стефан, пријатељ из дечачких и заједничких дана у Богословији. Осетивши удобност аутомобила на који није навикао, ондашњи владика Павле казао је: “Е, брате Стефане, баш ти је добар овај твој “варбург”.

Владика Атанасије: Ваша Светости, ја спадам у три најбоља певача на свету!
Патријарх: А са које стране рачунаш?

Владика Стефан (док није било лифта у патријаршији): Па добро Павле, зашто не направи лифт... Стар сам и тешко ми је да се пењем...
Патријарх: Мислио сам да ће ти сметати бука од лифта док се будеш одмарао.

Зашто оче нисте приклонили главу на позив "главе своје Господу приклоните"?
Ја сам то, Ваша Светости, учинио у мислима.
Е па сад ћеш у мислима и да вечераш - поручи патријарх.

Поп у неком селу није имао слуха, али је пред патријархом покушао да покаже како се ипак труди, па се разгаламио што је више могао...
Оче, не морате толико да вичете.
Али Ваша Светости, свака птица пева својим гласом.
Да, али у шуми - мудро ће патријарх.

Да ли су разне верзије једног истог догађаја или се стварно тако збивало... Дође бака и каже како јој се јавила Пресвета Богородица. Нисам достојан... - одговара патријарх.

Газиместан 2012. године


Мудрости патријарха Павла Верујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...