Све је више људи који Косово и Метохију напуштају због сиромаштва, а то се јасно види кроз бројне апеле за помоћ сиромашним породицама, који се свакодневно објављују на друштвеним мрежама.
Ови људи су потпуно заборављени.
Ругање сиротињи која је одржала Косово и Метохију свих ових година од стране државе огледа се у (не)бризи која је толико евидентна, да не желе да је виде само они који спроводе закон у дело.
Осамнаест година, запослени на Косову и Метохији добијају тзв. „косовски додатак“, који првенствено служи као подстицај за останак и опстанак Срба на Косову и Метохији.
Неправилна расподела ових средстава показује да су нечији животи више вредни од оних који живе поред њих и оних који уопште не живе на Косову и Метохији.
Нажалост, добар део оних који добијају ова средства на Косову и Метохији долазе само због посла, док су њихове породице у Србији.
Добар део запослених у просвети, своју децу школују у Србији, а разлог је невероватан, због квалитета образовања. Зато су школе полупразне, а интересовање предавача има само материјални смисао.
Конкурси за запослење су искључени, па се запошљавање обавља по родбинским и пријатељским везама.
Није мали број оних који из унутрашњости Србије управо због ових привилегија долазе на Косово и Метохију, па се због њих штелују распореди за рад, тако да имају што више слободног времена.
Углавном се њихово радно време своди на три дана недељно.
На централном КиМ у здравственим установама лекари раде недељу дана без престанка да би касније имали петнаест слободна дана.
Највећи број младих, образованих људи, који живе на Косову и Метохији, одлазе због немогућности запошљавања.
Неравномерна расподела средстава, који се у свакојаком виду шаљу на Косову и Метохију, главни је разлог што се многи одлучују да напусте Косово и Метохију. Зато су села у којима су живели Срби преполовљена.
Косовски додатак је искључио све оне Србе из чијих породица нико не ради, а уједно су то породице са највише чланова.
Такође, проценат косовског додатка исти је за све запослене, па они са највећом платом имају највећи додатак и они са најмањом платом имају најмањи додатак, иако су им животи подједнако вредни и угропжени.
У неколико наврата све власти су најављивале проверу пребивалишта, бројног стања и статуса запослених, али од свега тога ништа није урађено и како сада ствари стоје тога неће бити.
2010. године министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, најавио је доношење скупштинског закона о косовском додатку, који би обухватио само породице које живе на Косовуи и Метохији, али се од тога на крају одустало.
Када би се преиспитала оваква одлука, створио би се већи број радних места за Србе који реално живе на Косову и Метохији или би се вишак средстава могао пребацити у посебан фонд за незапослене који желе да живе на Косову и Метохији.