Срби за Србе-СМС на 7763
Вести

Калиник I, 1691—1710.

КАЛИНИК I

патријарх српски 1693-1710


После бекства патријарха Арсенија III Црнојевића, у јануару 1690. године, његово место није одмах попуњено, као што се мислило. 
Патријатх Калиник I постављен је за патријарха пећког у пролеће 1693. године уз помоћ свога рођака Маврокордата. Iако је патријарх Калиник био велики борац за православље и добар архијереј, српски архијереји га нису признали нити прихватили јер није изабран за патријарха саборно, већ су га Турци поставили. 
Надбискуп барски Андрија Змајевић, савременик ових догађаја, сведочи да је постављање Калиника за патријарха у супротности дотадашњој пракси избора, тако да га православни епископи нису признавали ни за живота а ни после смрти патријарха Арсенија III Црнојевића. Ово свдочанство, које нам оставља надбискуп Змајевић, потврђује чињеница да је Данило Ђћепанов Петровић Његош, када је изабран за владику, није отишао у Пећ, већ у Угарску патријарху Арсенију III Црнојевићу да га хиротонише за црногорског владику. 
После смрти патријарха Арсенија III, српски епископат, под притиском турских власти, признао је Калиника за патријарха. Последњи је био владика Данило I, који је тек у јануару 1708. године признао Калиника за свога духовног старешину. 
Турске власти су често приликом персоналних промена на епископским катедрама повећавале њихове обавезе према Турцима. Тога није био поштеђен ни Калиник, чије су материјалне обавезе биле веће од оних које је имао патријарх Арсеније III. Берат о постављењу Калиника за пећког патријарха није се сачувао, али се зна да су његове обавезе биле далеко веће и теже него његових саборно изабраних и тек онда султановим бератом потврђених претходника. Због ових обавеза према Порти пећки патријарси су често били приморани да сами, приликом својих канонских посета, сакупљају прилоге. 
Iако патријарх Калиник I, Грк порођењу, на трон Пећке патријаршије није дошао избором, него је натурен од Порте, због чега дуго није био признат од Српских епископа, он у Српској цркви није остао у ружној успомени. Колико је почетак његовог рада био тежак, види се из једног запис из 1693. године у коме се говори о његовој борби са великом змијом, отровним Сокол Пашићем. Он је те своје муке, које је поднео ради трона Српске цркве завржио речима:»Јао, јао, у каквој љутој притешњености тада бејах». 
Колико је патријарх Калиник био мудар и далековид види се и по томе што је читавих пет недеља пре званичног избора Софронија Подгоричанина за митрополита крушедолско-карловачког, поставио за свога егзарха. Тако је Софроније подгоричанин избором за митрополита у манастиру Крушедолу 23. априла 1710. године, одмах постао патријархом намесник и егзарх. 
Питање статуса Крушедолско-карловачке митрополије вероватно је расправљено са патријархом Калиником одмах после смрти патријарха Арсенија III. После једногласног избора за митрополита Крушедолске митрополије, Iсаија Ђаковић се заклео на верност и пећком патријарху. 
Патријарх Калиник се упокојио 16. августа 1710. године у Темишвару.

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %