Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Догађаји (345)

Догађаји на Косову и Метохији

 zandarmerija2

Породица Синђелић пореклом је из Ђаковице са Косовова и Метохије, одакле су отишли 1999. године. Стеванови родитељи Новица и Славица, имају још једног сина Ненада и ћерку Светлану, а у тренутку инцидента, они су путовали на Косово, како би обишли Дечане и још поједина места.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић саопштио је данас да је припадник српске Жандармерије Стеван Синђелић преминуо од последица рана задобијаних у нападу на српку полицију у Копненој зони безбедности.

Синђелићеве колеге, поред бола за изгубљеним другом и пријатељем, имају осећај да су „глинени голубови“ у игри коју им намеће међународна заједница.

- У таквој свирепој игри, албански сепаратисти вечито имају попуст, увек за њих имају разумевања они који су и признали ту квазидржаву на југу Србије. Да ли ће и овога пута смрт колеге Синђелића бити образложена као пуки стицај околности, а да се не каже истина о томе шта смрт колеге заправо јесте: злочиначки терористички напад на државу Србију и њене представнике: жандарме у коме је Стеван Синђелић дао свој млади живот за Србију - кажу колеге убијеног Синђелића.

У јутрошњој размени ватре, убијен је и један Албанац, чије тело се и даље налази на месту сукоба.

Стефановић је изражавајући саучешће породици полицајца Стевана Синђелића истакао да ће захтевати да се починиоци овог терористичког акта пронађу и најоштрије казне.

Хитац је дошао са косовске стране, а припадник Жандармерије Стеван Синђелић је погођен у главу.

Нови инцидент догодио се јутрос када су непознати нападачи, препоставља се да је реч о крадљивцима шуме са Косова, отворили ватру на припадника Жандармерије и ранили га.

У размени ватре с полицијом јуче је рањен један шумокрадица код Куршумлије.

Албанац З.Н. (40) који је рањен у окршају са полицијом код Мердара 27.августа, пребачен је у Клинички центар у Нишу и налази се у стабилном стању.

-Пацијент је задобио прострелну рану натколенице и прелом бутне кости. Његово стање је стабилно и биће оперисан како би прелом био фиксиран, изјавио је др Милош Станојловић са Ортопедске клинике КЦ Ниш.

gorazdevacubistvo

"Није толико страшно умрети, колико је страшно бити жив сахрањен", пише на споменику убијене деце у Гораждевцу, чије убице и данас на нишану држе српску децу на Косову и Метохији, јер косовске власти и међународне мисије на Косову нису способне или не желе да их приведу правди.

Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени су на Бистрици, док су њихови другови Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко рањени.

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца а њихове породице завијене у црно. Међународни званичници ништа нису учинили да побољшају положај Срба, а није учињено ништа да се пронађу злочинци који су пуцали у децу. Комесар УНМИК полиције Штефан Фелер изјавио је тада да ће “преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце”, обећање је нестало, а злочинци су наставили да убијају и протерују Србе са Косова и Метохије . Савет безбедности је чак одржао и једну вандредну седницу. Али све се на томе и завршило, све те изјаве и седнице биле су пука формалност. Ми то знамо данас, а албански терористи су то знали још тада, тог 13. августа 2003. године, јер су само четири дана касније (17. августа) поново пуцали на српску децу, и то у центру Гораждевца, али срећом, тада нико није страдао.

Не треба заборавити да је убијање деце у Гораждевцу извршено усред бела дана, да Кфор није хтео да обезбеди пратњу за рањену децу, да је била среда - пијачни дан, и да су Албанци на пијаци оставили своје намирнице и насрнули на ауто који је превозио дечака са седам прострелних рана на телу, у коме је остало још литар и по крви, бијући песницама и камењем и њега и његове спасиоце. Не треба заборавити да се истрага злочина у Гораждевцу ни до данашњег дана није померила са места на коме је била у почетку, тј. да је и даље на нули.

Исповест дечака који је  преживео масакр у Гораждевцу

preziveli gorazdevac

АЛО: Није толико страшно умрети, колико је страшно бити жив сахрањен – гласи натпис на споменику жртвама албанским терироста и НАТО агресије у малом селу Гораждевац, оази и истовремено гетоу српског становништва у Метохији. На споменику су и портрети двоје деце – Панте Дакића и Ивана Јововића. Они су погинули 13. августа 2003. године на обали реке Бистрице, када су непознати нападачи отворили ватру на људе који су се одмарали.
Још четири тинејџера тада је рањено, за једног од њих, 15-годишњег Богдана Букумирића лекари су давали следећу прогнозу: 96% да ће умрети, 4% да ће преживети. Он је преживео. Сада има 24 године, живи у Београду, и прочитавши недавно на сајту Гласа Русије материјал о недавним испадима вандала на Косову (они су пуцали и по споменику у Гораждевцу), пристао је да изнесе нашем новинару своја сећања на страшан злочин за који до данас нико није одговарао.


Богдан је рођен у Гораждевцу, где, како он каже, народ је од 1999. године имун на звуке паљбе. После рата и НАТО агресије, завршене повлачењем српске војске, живело се тешко. Село са становништвом од 1000 људи, унаоколо само албанска насеља, наредни велики град Пећ, где је у куповину морало да се одлази у пратњи патроле КФОР-а. Провокације Албанаца нису престајале: Богданова стрина, Милица Букумирић, погинула је на прагу своје куће, у двориште су јој убацили бомбу. У изолацији је била и омладина – нема забаве, из села не може да се изађе, остаје само дружење у школи и ван њених граница. Чак није било ни базена. Зашто „чак“? Можда је управо његово одсуство одиграло судбинску улогу.

- 13. августа... Пошто је мени кућа најближа реци, свако ко је хтео да иде на реку морао је да прође тачно поред моје куће. Другари, како који иду, они ме зову. „Богдане, хајде, хоћеш да идеш? Чекамо те“. Ја сам све некако одлагао. И ја сам у том тренутку питао свог тату, да ли могу да идем. Он као да је имао неки лош предосећај, каже: „Сине, немој још мало, хладна је вода“. Ја сам ту сачекао пар минута. Питао сам га још једном, он ми је дозволио и ја сам кренуо са друштвом. Ја сам стигао на обалу где је било много деце, много омладине, родитеља. Ја сам ушао у воду и толико је била мени хладна вода да сам одмах изашао и кренуо према ватри. Наложили су је моји другари да се мало згреју, или шта већ. Тачније, да пеку кукуруз. Није прошло десетак минута – почела је рафална паљба. Био сам најближи терористима који су пуцали, ја и моја групица. У том тренутку када је кренула рафална паљба мене је три метка погодило с леве стране у бок. У том тренутку ме је то одбацило неких пола метра. Ја сам се вратио у свој првобитни положај, или поред. И кроз главу ми је пролазило, што ја волим да кажем, у милионити делић секунде, пошто знам тај терен иза мене, тачније, иза нас, ту шуму одакле су они пуцали: ако су они изашли испред жбуна, испред шумице, да ја могу да их видим. Ја сам се нагло окренуо у том правцу, где су пуцали. И како сам се окрену, мене два метка погоде изнад грудног коша, погоде ми стомак и више нисам могао на ногама да издржим. И приликом пада мене закачи метак у главу. И осми метак окрзне ми леви чланак леве ноге.


Богдан је почео да зове у помоћ и при томе је још покушавао да устане. Сељани су превезли момка у болницу у бази КФОР-а, али доктор није био на месту. Прву помоћ рањеном су пружили у амбуланти, пре свега покушали су да му зауставе крварење. Богдан се налазио при свести и тражио је да изведу из ординације његовог брата, зато што није хтео да га он види у таквом стању. Локални становници су тражили од КФОР-а да пребаци дечака у болницу у Пећи, али они су нашли милион изговора. На крају су се Богданов брат и његов сусед на свој ризик упутили колима у потпуно албански град Пећ. Богдане, држи се, ти си јунак, преживећеш, говорили су оно, Нећу се дати – одговарао је Богдан.

- Нажалост, испред пијаце у Пећи нама је стало ауто. А регистарске ознаке су биле на наш српски град Зрењанин. И они су насрнули на нас. Албанци. Они су видели да смо ми Срби. Они су сав ауто демолирали, сва стакла су полупали, покушали да нас избаце из аутомобила. Комшију који је покушавао да упали аутомобил су ударали песницама по глави, великим каменом по левој руци. И комшију који је био поред мене, који ме је штитио, и њега су тукли и нису имали милости и сажаљења ни према мени у онаквом стању, значи, где крв иде на све стране, и мене су тукли, ударали са свих страна. Покушавају да нас избаце из аутомобила. Међутим, ми се враћамо, боримо се да нас не извуку. Да су нас извукли, не бисмо остали живи никако. На срећу нашу, да ли случајно или намерно, наишле су две патроле КФОР-а и пуцале су увис. Групу су од нашег аутомобила удаљили. До тог тренутка свега сам био свестан. И како су мени причали, ја сам од тада у коми.

Бодана Букумирића су прво сместили у локалној болници. Ту се нашао још један повређени, Панто Дакић.
- Ја сам био смештен до кревета погинулог Панта. Они су се веселили. „Хоћете Косово – ето вам Косово“. Значи, сви у болници, и пацијенти и доктори, сви су се веселили. Говорили су: „Ко год да је то урадио – свака му част“. Отац погинулог Панта је држао њега за једну руку и држао је мене за другу руку. Долази доктор, Албанац, да укаже прву помоћ. Међутим, отац погинулог Панта није то дозволио, јер је сматрао да нешто могу да убризгају у организам и онда крај живота. Нажалост, у тим тренуцима Панта је издахнуо. Докторка која је била из мог села је ту присутна. Она је прво захтевала да се пребацимо у северни део Косовске Митровице. Међутим, доктори су сматрали да сам и ја погинуо. А докторка је у међувремену видела да дајем знаке живота на десном палцу десне ноге. И она је ту КФОР убеђивала да сам ја жив, тражила и захтевала да ме пребаце хеликоптером у северни део Митровице. Међутим објашњење КФОР-а је било у том тренутку, као, не можемо ми то сада, треба да питамо команду у Пећи, па да команда из Пећи пита команду у Приштини, и ако то дозволе... Три сата се она убеђивала са КФОР-ом да обезбеде хеликоптер. И на крају, после толике процедуре са њихове стране, они су добили хеликоптер. У хеликоптеру сам био ја, као најтежи пацијент од свих рањених, и био је рањени Марко Богићевић. Међутим, нису кренули према Косовској Митровици, већ су кренули према Призрену, где су Марка оставили у немачкој болници базе КФОР-а, а мене као теже рањеног су пребацили у јужни део Митровице, не у северни, у француску базу КФОР-а.
Важну улогу у Богдановом спасавању је одиграла и доктор из северног дела Митровице Миленка Цветковић. Сазнавши за то што се десило, она је без обзира на ризик кренула у јужни, албански део града, где су Фрацузи из КФОР-а Богдану оперисали слезину (метак је прошао два милиметра од левог бубрега). Али када се испоставило да неурохирург касни, докторка је инсистирала да се дечак одвезе у Београд. Наравно, српском хеликоптеру нису дали да слети на територију Косова (али прво су га дуго држали у неизвсности), тако да су аутомобилом Богдана пребацили у централну Србију, а већ оданде хеликоптером на Војно-медицинску акадмију у главном граду. Богдану је притисак пао до 40, али докторка је предузела све неопходне мере, и он се вратио у норму. Читаво транспортовање де;ака коме се душа држала о концу због бескрајних административних одуговлачења КФОР-а трајало је 11 сати.
- И кад су они са анализама увидели да ја у организму имам литру и четиристо милилитара крви од могућих пет до пет и по литара, нису смели у том тренутку да изврше операцију. То вече сам примао трансфузију крви да бих био ујутро спреман за операцију. Када сам стигао и када су они то проверавали, њихове процене да ја то преживим биле су деведесет шест одсто смртност. Имао сам шансе да преживим само четири посто. Доктори нису давали прогнозе да ћу се пробудити, тешили су моју породицу. Они су се надали, али мој неурохирург ми је чак рекао : „Ја нисам веровао да ћеш да се пробудиш. Ја сам свој посао одрадио све како треба, али зависило је све од тебе и од твог организма“. 19. августа на Преображење Господње, наш велики православни празник – тада сам се пробудио из коме.


Али то је био тек почетак пута: Богдану се температура подигла до 40 степени, испоставило се да су комадићи кости повредили кору великог мозга. Богдан је преживео 4 операције, боловао од менингитиса, четири месеца је био непокретан – радила је само десна страна тела. Али захваљујући вежбама и, наравно, упорности, стао је на ноге. Многи високи чиновници су долазили да га обиђу, између осталог и тадашњи шеф УНМИК-а Хари Холкери.

- Толико је журио да је питао мене: „Сине, како си?“ Ту су биле, значи, камере, телевизијски новинари. Он каже: „Желим ти брзо да се опоравиш и да се вратиш у свој родни крај. Тамо је за сада мирно, све је добро. Све је под контролом“. Добро, све ја то разумем. И на крају, он је журио на авион, кажем: „Извините, господине Холкери, да ли могу ја вама да поставим једно питање?“ Каже: „Наравно, изволи“. Ја кажем: „Да ли сте ухапсили зликовце који су пуцали на недужну децу?“ Пре свега са мојим питањем он је остао затечен, зато што није очекивао од једног детета које има петнаест година и свега тога што му се десило да такво питање постави. И он мени каже: „Па, највише радимо на томе, али нисмо прикупили довољно доказа“. Ја сам му ту пружио руку и поздравио се.

Богдан се дуго година дописивао са међународним структурама на Косову, које су обећале да ће преврнути сваки камен и наћи убице: од 2003. до 2007. године ништа није било учињено, затим је нова група започела истрагу и затим су му писали да ако се појаве нови докази, истрага ће бити настављена. Али на крају све је остало без резултата. Ништа, каже Богдан, правда је спора али достижна.
- Ја мислим да је то урадио монструм. Јер пуцати на децу која су била на плажи у шорцевима... Значи, тога дана на реци, на обалама најмање дете је било од пет година. Ја мислим да је то монструм, да је смишљени план да нас заплаше, јер нису могли никако да нас протерају из нашег села, па су ударили где највише боли.
Богдан је прошао мноштво рехабилитационих курсева, али и сада не може сасвим да управља левом руком. Можда у Русији постоје лекари који би могли да ми помогну, зато што после свега што сам преживео, заслужујем да све буде добро са мном, каже он. Ипак судбина је приредила Букумировићу још једно „изненађење“. 2003. године дали су му стан у српској престоници на дугорочно коришћење са правом откупа. А затим су решење променили – и сваке године доносе на потписивање уговор о продужетку закупа. Богдан се плаши да ће му једном доћи и подсетити га на појам као што су тржишни односи и рећи – исељавај се.


- На предлог Вечерњих новости покренута је акција за откуп тог стана. Они су се медијски мало препуцавали – Вечерње новости и грађанска дирекција – јер сматрали су да то није у реду, да влада треба то да додели како треба. И они су ми једном рекли да тражим новац за тај стан. Вечерње новости су покренуле акцију, то је био њихов предлог да се покрене акција. Они су проценили овај стан где сам ја тренутно на 59.000 евра. Ја те паре немам и покренута је акција за помоћ, да колико ко може помогне на неки начин, пошто држава у тим тренуцима нема слуха за мој случај. Тако да до сада је уплаћено око 6.000 евра, а где су остале 53.000 ја стварно не знам. Не знам како ћу даље. Да ли ће доћи решење да се иселим, да ли ће бити нека друга одлука? Ето, сад ја бих молио, ко год да је у могућности да ми помогне. Дали су ми рок неких месец дана до два да се то реши.

Богдан живи са братом и оцем, две сестре су одавно удате, а мајка је умрла када је дечак имао пет година. Сада не ради, мада је завршио електротехничку школу – концентрисао се на здравље. Богдан Букумировић не може да се врати у Гораждевац, зато што све време мора да се налази под контролом најбољих престоничких лекара. Али остали рањени 13. августа 2003. године и даље живе у Гораждевцу. Тамо су и породице погинулих – Панте и Ивана.
- У селу има гробље. Има једна црква брвнара која је најстарија на Балкану. Изграђена је без иједног ексера, значи, само од дасака. Стара је преко осам векова. Ја сматрам да она чува моје село. Зато што нити у Првом светском рату није Гораждевац спаљиван, нити протериван, нити у Другом светском рату. Ево, и сад, од 1999. село је опстало.
Ирина Антанасијевић, професор руског језика и књижевности која је низ година живела на Косову, у својим сећањима на 2000-е писала је: Разоружавање Косова је разоружавање српских сељака, чији се одстрел претворио у својеврсни спорт. Чак не екстремни. Опасности нема. Иди... пуцај... одлази..., а затим се појављују војници који се баве евакуацијом тела и превртањем камења...

 

 

 

 

недеља, 10 август 2014 18:31

Каменицама на кућу Србина у Гњилану

Написао

kamenovanjeНепознате особе каменовале су кућу породице Нојић у насељу Камник у Гњилану. Повређених није било, али је причињена материјална штета на објекту.

Породица Нојић у Гњилану често је на мети напада. У суботу је њихова породична кућа каменована.

У току дана Нојићи су били опет провоцирани.

“Бачена је цигла на шофершајбну, пре тога је сломљено стакло на другом спрату по ко зна који пут”, кажžе Срђан Нојић.

Нојиц живи у својој породичној кући са мајком која тренутно није ту. Нојићи су се 2000. године иселили из Гњилана да би се 2009. вратили у свој завичај. Ово није први напад на ову породицу.

“- Од 2009. године кад смо се вратили до сада, непрестано те провокације и узнемиравања у смислу ломљаве прозора и узнемиравања моје мајке” - рекао је Нојић.

Портпарол Косовске полиције Исмет Хашани рекао је да је полиција изашла на лице места.

“Косовска полиција изашла је на лице места, узели су доказе и фотографије аутомобила, али када су тражили од жалиоца да да изјаву он није хтео, тражећи од нас само један извештај, као и да се штета плати”, казао је Хашани.

У Гњилану је пре сукоба на Косову 1999. године живело је око 12.000 Срба, а сада свега њих четрдесетак.

Извор. БЛИЦ.РС

starogracko

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест Срба. Рафал који је испаљен из непосредне близине покосио је четрнаест мушкараца, а неке породице из овог села за само неколико тренутака остале су без мушких глава. 
Косовске власти, Унмик, Еулкес и Кфор и после четрнаест година нису успеле да пронађу убице српских жетелаца из Старог Грацка.

Најмлађи од убијених имао је седамнаест година.

Убијени су:
 
Милован Јовановић 1969.
Јовица Живић 1970. 
Радован Живић 1967.
Андрија Одаловић 1967.
Слободан Јанићијевић 1965.
Миле Јанићијевић 1957.
Новица Јанићијевић 1981.
Момчило Јанићијевић  1946.
Станимир Декић  1955.
Божидар Декић 1947.
Саша Цвејић  1973.
Љубиша Цвејић 1939.
Никола Стојановић  1936.
Миодраг Тепшић 1951.

starograckoslika

kosovskamitrovica1

Албанци су засули каменицама припаднике косовске полиције и припаднике Кфора који су на одговорили сузавцем и шок бомбама.

Градоначелник северног дела Косовске Митровице Горан Ракић, који се налази с окупљеним Србима у близини моста преко Ибра, рекао је да подржава сваки вид изражавања слободне воље грађана и додао да не жели да верује да иза слогана "Или ми или ви", под којим се одржава протест у јужном делу града, стоји нешто што нема конотацију мира.

Ракић је оценио да је изградња "Парка мира" потез ка нормализацији ситуације у Косовској Митровици и позвао приштинске власти да ублаже реторику која је и довела до данашњих демонстрација.

"Очекивао сам да изградимо јос лепши и већи парк у коме ће се играти и српска и албанска деца", казао је Ракић и додао да мир мора да буде приоритет и да међуетничких сукоба више не сме бити.

Градоначелник јужног, албанског дела Косовске Митровице Агим Бахтари рекао је да ће видети шта ће се десити сутра.

 

Ђурић позива на смиривање тензија


У саопштењу достављеном медијима директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић истиче да је данашњи протест уперен против нормализације односа између српског и албанског народа.

Ђурић је позвао на смиривање тензија и нагласио да данашњи догађаји продубљују стрепњу код грађана Косова српске националности и говоре о неопходности дијалога.

"Боље је хиљаду дана преговарати, него један дан ратовати", закључо је Ђурић и додао да Србија држи пружену руку за рад на изградњи поверења и стварању стабилне и мирне будућности.

 

Влада Косова и Јахјага позивају на уздржаност

"Влада Косова, позива грађане који данас у Митровици протестују на уздржаност захтевајући да не падну под утицај провокација оних који имају за циљ дестабилизацију Косова. Уверавамо грађане да ће нова барикада на реци Ибар веома брзо бити уклоњена и да ће се осигурати слобода кретања према законима и Уставом Косова и Бриселског споразума", наведено је у саопштењу владе.

На мир и издржаност позвала је и председница Косова Атифете Јахјага. Јахјага је у саопштењу истакла да се решење проблема не може тражити путем насиља.

Извор: Радио КИМ

 

strpce1

Службеници такозване Косовске агенције за приватизацију упали су у хотел "Јуниор" у општини Штрпце, поставили своје обезбеђење и преузели управу над тим хотелом, саопштила је Канцеларија за КиМ.

У саопштењу Канцеларије се наводи да је, према њеним сазнањима, Косовска агенција за приватизацију у претходном периоду донела одлуку о ликвидацији хотела "Јуниор" и да се поменуте радње предузимају ради касније продаје хотела.

Тај хотел се од 2001. године користи као колективни центар за српске породице које су протеране 1999. године, а власник хотела је Републички фонд за пензионо и инвалидско осигурање. Уговором од 2001. године брига о смештају и исхрани лица која се налазе у хотелу прешла је на Комесаријат за избеглице и миграције.

У њему се тренутно налази 85 расељених лица раније протераних из Урошевца и Призрена, којима је ово једини смештај и којима прети хуманитарна катастрофа, наводи се у саопштењу.

Канцеларија за КиМ се зато 13. маја обраћала међународним мисијама на КиМ, Унмику, Еулексу, Оебсу, Канцеларији ЕУ у Приштини и амбасадама САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије, са молбом да се предузму мере на спречавању активности Косовске агенције за приватизацију.

Такође су се Комесаријат за избеглице и управа хотела обраћали УНХЦР-у имајући у виду да је наведена агенција надлежна за судбину интерно расељених лица.

Незванично су, како се наводи, добијена и сазнања да је КАП на интервенцију УНХЦР-а спреман да одложи преузимање хотела за два месеца, али то се очигледно није догодило.

Преузели зграду СО Штрпце

Такође, у јутарњим часовима службеници КАП-а преузели су контролу над зградом земљорадничке задруге Штрпце, над којом су раније прогласили ликвидацију. У тој згради налазе се службене просторије СО Штрпце чији су службеници на овај начин изгубили просторије за рад.

У саопштењу се подсећа и да су 9. јуна службеници КАП-а преузели контролу над фабриком "Лола" у Штрпцу, а руководство фабрике и 150 радника истерали на улицу са обавештењем "да се од сада могу сматрати незапосленим лицима".

У протеклих неколико месеци КАП је продао Ветеринарску задругу Штрпце, коју је преузео нови власник Албанац, а иста судбина прети и Робној кући "Младост".

Канцеларија за КиМ је забринута и чињеницом да Привремене институције самоуправе у Приштини спроводе експропријацију приватног земљишта у Штрпцу, наводно ради уређења просторне целине "Шара" ради развоја туризма.

На списку власника чија се имовина експроприше само је једно албанско име, остали су Срби.

kedsЗбог неплаћених рачуна за утрошену електричну енергију, турска компанија за дистрибуцију електричне енергије на Косову "КЕДС", искључила је струју здравственој амбуланти у Чаглавици која ради у оквиру Дома здравља Грачаница, јавио је КИМ Радио из Чаглавице.
Здравствене установе у Грачаници осим Србима са централног Косова пружају услуге и Србима из осталих делова Косова и Метохије, попут Штрпца, Гњилана, Ораховца, итд.

Целокупни дуг здравствених установа у Грачаници, укључујући и болницу у Лапљем селу за последња три месеца износи 7873 евра, од тога амбуланта у Грачаници дугује 2580 евра.
Из КЕДС-а поручују да ће струја бити искључена свим нередовним платишама.

poruseni spomenici

На српском гробљу у Косовској Витини непознати вандали су 4. априла порушили три надгробна споменика.
Случај је пријављен полицији у Косовској Витини која је извршила увиђај. Овај случај је још један у низу насртаја на српска гробља у општини Косовској Витини, која су све чешће на мети албанских вандала.
Вандали су случај уклањања споменика ОВПМБ у Прешеву прошле године искористили као повод за уништавање више од 150 српских надгробних споменика у Витини и околним мултиетничким селима. И овај као и претходни случајеви напада, прошао је некажњен од стране косовских власти.
Затирањем српских гробова након протеривања Срба из овог дела Косова и Метохије уклањају се и трагови постојања Срба.
У Косовској Витини данас живи неколико српских породица у близини цркве св. Петке која је много пута била на мети нападача у протеклих 15 година.

orahovac

Непознате особе претходне ноћи су на неколико кућа чији су власници Срби у Ораховцу у Метохији исписали претеће графите и графите вулгарног садржаја.

Графити су исписани на кућама Недељка и Живка Грковића, Јовице Недељковића, Драгана Николића и Тодора Крстића, преноси Танјуг.

Куће на којима су исписани графити су празне јер су власници отишли из Ораховца, али су њихови сународници и комшије који још живе у тој улици узнемирени догађајем и исписаним порукама.

У улици у Ораховцу где су осванули графити је у последњих пар месеци продато неколико српских кућа.

Мештани кажу да графите виде као притисак да и остали Срби из улице продају своју имовину.

"Исписивање графита као један од начина застрашивања невећинске српске заједнице је за сваку осуду", рекао је министар за заједнице и повратак у косовској Влади Далибор Јевтић.

Јевтић је у саопштењу достављеном Танјугу навео да је овакав вид притиска лоша порука, како онима који живе данас у Ораховцу, тако и онима који у Ораховац треба да се врате.

"Желим да верујем да је ово акт појединаца, али и као такав не сме проћи некажњено јер овај акт изазива узнемиреност код Срба, не само у Ораховцу, већ широм Косова. Право на повратак је нешто што нико не може да оспори. Срби ће се на Косово вратити јер је Косово њихов дом", рекао је Јевтић.

Јевтић је апеловао на Србе у Ораховцу да не продају своја имања и куће, и поручио да ће им министарство за заједнице и повратак помоћи да у Ораховцу остану и опстану.

kamenovanje

Непознате особе каменовале су породичну кућу Владимира Митровића у селу Бресје, у општини Косово Поље. Повређених нема, али је причињена материјална штета, пренео је "КиМ радио".

Напад се, како преноси КиМ радио, догодио синоћ око 22.30, а, према Митровићевим речима, "изгледало је као да је бачена бомба".

Митровић је рекао да је седео са супругом када је кроз затворен прозор улетео један од четири камена, са колико су гађали њихову кућу.

Полиција је извршила увиђај. Митровић је истакао да не може да претпостави ко је нападач, и да страхује за безбедност своје четворочлане породице.

Та породица је, како преноси КиМ радио, и раније доживљавала непријатности, а пре неколико година непознати нападачи су их гађали флашама.

Канцеларија за Косово и Метохију позвала је међународну заједницу и приштинске институције да коначно учине нешто конкретно, пронађу починиоце и осуде нападе на Србе и њихову имовину.

"Опстанак Срба није могућ уколико им се не гарантује да нико неће угрозити њихов живот и уништавати или узурпирати имовину, и да ће бар неко одговарати ако се и када тако нешто деси."

И градоначелник Грачанице Бранимир Стојановић осудио је каменовање куће, јавља Бета. "Тражимо од међународне заједнице и косовске полиције да зауставе нападе на Србе и у складу са својим мандатом омогуће им живот без страха и стрепњи", рекао је Стојановић.

У Бресју живи око 50 српских породица.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 4 од 25

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %