Апсолутно је неприхватљиво што је из резолуције избачено да Србија не прихвата једнострану сецесију. Када тако нешто избаците под ултиматумима, онда испада да то више није једнострана и тиме противзаконита сецесија.Одбрана Косова је одбрана целовитости Србије. Ако се Србија начне и покаже се да као држава и народ нисмо спремни да бранимо земљу, брзо ће се наћи ментори за отцепљење и других делова Србије.Ово за Пресс каже лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница, као и које су последице усвајања заједничке резолуције под притиском Брисела и да ли очекује сличан притисак по питању Санџака.

Да ли је преоштра оцена ДСС да прихватање власти да се измени предлог резолуције о Косову представља „акт капитулације пред ултиматумима западних сила", узимајући у обзир поновљен став министра спољних послова Вука Јеремића да Србија неће признати Косово?

- Када једна држава званично обавести 192 државе чланице УН да је поднела предлог резолуције Генералној скупштини, као што је то урадила Србија, а онда под јавним ултиматумима и притисцима промени сва три кључна става поднете резолуције, шта је то друго ако не истицање беле заставе усред Уједињених нација. Јер Србија је под притисцима избацила неприхватање једностране сецесије, захтев за обнављање питања статуса покрајине и захтев да се Генерална скупштина и на наредном заседању бави косовским питањем. Истовремено је прихватила да се унесе успостављање сарадње са Косовом, што представља почетак добросуседских односа са лажном државом Косово. Када се погледа истини у очи, онда је чиста демагогија када садашња власт каже да никада неће признати независност Косова.

Да ли ћете и какву одговорност тражити за председника Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића и министра спољних послова Вук Јеремића због „акта капитулације"?

- Пре свега, власт после оваквог пораза и понижења земље нема политичког и моралног легитимитета да води земљу. То је наш основни став, а ДСС ће размотрити које ће конкретне потезе повући када је реч о одговорности власти за све ове тешке поразе Србије. Јасно је да ће се они по сваку цену борити да остану на власти јер су показали да им је власт преча од било ког државног и националног интереса Србије. Могу да разумем да се у вођењу политике направе грешке и погрешне процене, али је неприхватљиво да се ради на штету Србије само да би се остало на власти.

Шта је спорно у резолуцији коју су власти усвојиле заједно са Бриселом? Да ли се њоме Србија онемогућава да се и даље бори за суверенитет?

- Спорно је то што је садашња власт најпре увела Еулекс са циљем да се избаци мисија УН са Косова, која је гарантовала суверенитет и територијални интегритет Србије, а сада се овом резолуцијом одређује да је нови циљ у решавању косовског питања успостављање сарадње Србије и Косова. Ова резолуција је суштински супротна Резолуцији 1244, која говори о држави Србији и гарантованој суштинској аутономији за Косово. Апсолутно је неприхватљиво што је из резолуције избачено да Србија не прихвата једнострану сецесију. Када тако нешто избаците под ултиматумима, онда испада да то више није једнострана и тиме противзаконита и насилна сецесија.

Београд је резолуцијом прихватио дијалог са Приштином под покровитељством Брисела. Шта би била алтернатива дијалогу са косовским властима?

- Двадесет две државе ЕУ су признале насилну сецесију Косова, што недвосмислено потврђује да ЕУ није непристрасан посредник у овом спору. То је грешка са дугорочним и несагледивим последицама. Сваки дијалог је морао да подразумева да се све стране јавно изјасне да поштују Резолуцију 1244, која јасно каже да је Србија држава, а да је Косово покрајина унутар Србије. Алтернатива дијалогу о успостављању добросуседских односа са лажном државом Косово представљају преговори о будућем уређењу јужне покрајине на основу Резолуције 1244. Ако у овом тренутку прави преговори нису могући, исто тако није могућ ни пријем Косова у УН. То значи да треба сачекати право време за праве преговоре.

Коју би политичку и економску цену Србија платила да резолуција није написана у сарадњи са Бриселом? Шта би била цена конфронтације са ЕУ и САД?

- Није истина да је Србија било када започињала конфронтацију са ЕУ и САД. Не може се легитимна одбрана државних и националних интереса, која је загарантована Повељом УН, називати жељом за конфронтацијом. То је јефтина демагогија и најгора врста замена теза. Србија никога не угрожава и никоме ништа не отима. Када сам у мају 2007. године затражио од председника Путина да стави вето у Савету безбедности на Ахтисаријев план, то није био чин конфронтације са западним силама, него нормалан и одговоран државни чин сагласан свим нормама међународног права. Нова је обмана да ће Србији бити економски и политички боље јер садашња власт испуњава ултиматуме и задовољава интересе западних сила на штету наших државних и националних интереса. Истина гласи да Србија, због проблема у самој ЕУ, можда никада неће постати чланица ЕУ, већ може као Турска деценијама бити у статусу кандидата. У сваком случају, ово није пут који води у ЕУ, него је странпутица на којој ће Брисел непрестано условљавати и уцењивати Србију.

Ако је власт капитулирала, да ли сматрате ли да је борба за Косово завршена?

- Погрешна је и наивна представа да је питање Косова настало јуче и да се мора било како решити данас. То је стари, вековни проблем који ће трајати. Сада за нас чврст бедем и последњу линију одбране представља Устав Србије, који је потврдио да је Косово саставни и неотуђиви део Србије.

На који начин би та борба могла да се настави? Да ли је после мишљења МСП-а и даље актуелна идеја да се подигну тужбе против земаља које су признале косовску независност?

- Увек је основно питање да ли држава хоће и има вољу да сагласно својој снази и међународним околностима брани своје легитимно право на поштовање неповредивости својих међународно признатих граница. Када држава има вољу, онда се промишљају стратегије и најбољи кораци које треба предузимати и о којима је ДСС толико пута говорио. Треба, наравно, са најбољим правницима, нашим и страним, размотрити питање на који начин и када би тужба, после усвајање овакве резолуције, могла поново да буде актуелна. Ова власт данас чини све да изгуби Косово, али сутра може доћи друга власт која ће бити нормална и национално одговорна.

У којој мери Србија убудуће може да рачуна на помоћ, пре свега Русије и Кине?

- У мери у којој Србија брани саму себе. Односно, природно је да они буду ипак један корак иза нас.

ЕУ се намеће као арбитарНа чему базирате тврдњу да је садашња власт две године „прикривени саучесник" у процесу признавања независног Косова?