Борба за опстанак Срба на Косову и Метохији никада није била тежа, али такође никада није примећена већа похлепност и небрига Срба за опстанак народа.
У мултиетничким општинама у којима власт има "Српска листа", а које још називају "српским општинама", коло воде углавном Срби чија деца не живе на Косову и Метохији, а све зарад бриге о партијским интересима и очувања својих позиција на власти.

На високим општинским функцијама у новоформираним косовским општинама, као и у српским институцијима на Косову и Метохији, налазе се Срби са сумњивим моралом, образовањем и интелектуалним способностима, а њихова деца не живе на Косову и Метохији. Зато је у школама све мање деце.
Поред локалних функционера, многи просветни радници своју децу школују у Србији, а сами су део образовног система на Косову и Метохији у чији квалитет немају поверења. За живот својих породица зарађују на рачун преосталих Срба, под изговором "док траје нека траје".
Вођени овом чињеницом, мало јe рећи небригом власти и безобразлуком појединаца, Срби због немаштине одлучују да у бесцење распродају своја имања и трајно напусте Косово и Метохију. Евидентно је да се Срби све чешће одлучују да распродају сву своју имовину која може да се уновчи.
За освајање територије у општини Грачаница Албанци су издвојили много новца, а продајом имовине Срби су довели у питање свој опстанак, а с обзиром да је све учесталија продаја кућа и насељавање нових становника, у скоријој будућности локална власт може да постане албанска.
Мит о српским општинама живи само у нацоналним медијима Србије, док је на терену на делу тотална албанизација ових општина, које би по причама политичара, требало да буду стожери опстанка Срба.
У прилог томе је и чињеница да у општини Клокот право гласа има само 3700 људи, од тога је једна трећина Албанаца. Од две трећине Срба који су уписани у бирачки списак, већи део не живи на Косову и Метохији. Борбу Срба за власт у овој општини са подсмехом су коментарисали албански медији на Косову и Метохији. Након локалних избора у овој општини Београд је посвађао Србе.
Структура становништва у тзв. српским општинама, значајно се мења, чак на месечном нивоу, јер Албанци куповином српских имања, повећавају присутност у њима, што се да приметити по бирачким списковима, а није тешко наслутити шта је заправо циљ.
Обруч око српских села на Брезовици, у општини Партеш, Гњилану, као и у Новом Брду, све више се стеже. Новоформиране општине са српском влашћу изгледа да немају снаге да се боре са нелегалном градњом, која све више узима маха.
Локалне власти у тзв. српским општинама на Косову и Метохији које су изабране искључиво подршком Београда, никада нису кренуле у "борбу" са проблемом који прети да овај простор, тихо, етнички очисти од Срба.
Док се политички врх Србије бави високом политиком, а локални српски политичари на Косову и Метохији сплеткарењем и бригом за осптанком на власти, Срби на Косову и Метохији сунце под небом траже на неком другом месту.
Ниједна власт, државна, или локална није желела да утврди колико младих Срба годишње напусти Косово и Метохију, а евидентно је да су села све празнија.

И док траје борба политиканата за институционалну власт на терену, национални дијалог у држави и одлучивање у Бриселу, нико и не примећује да пролеће на Косову и Метохији највероватније неће дочекати многи млади брачни парови, јер не могу да прехране своје породице.