Најмање 20 ученика музичке школе из Приштине повређено је када се аутобус у којем су били, преврнуо на путу Призрен - Штрпце код места Превалац. Повређени ученици збринути су у Дому здравља у Штрпцу и нису у животној опасности.

На путу Призрен - Штрпце код места Превалац преврнуо се аутобус у којем су били ученици музичке школе из Приштине. Најмање 20 ученика је повређено.

Повређени ученици су збринути у Дому здравља у Штрпцу и ван су животне опасности, саопштено је из косовске полиције.

У аутобусу је било 65 ученика. Несрећа се догодила на кривини пута, покривеног снегом.

Полиција је изашла на место несреће и први резултати истраге показују да аутобус није прилагодио брзину кретања условима на путу.

На Косову снег непрекидно пада 24 сата.

Такозвани ветерани ОВК у Косовској Витини који на видео снимку без милости и уз помоћ полицајаца КПС-а уклањају споменик југосвенској војсци у центру Косовске Витине, јуче су у јавности изашли са изјавом да осуђују рушења српских споменика у Косовској Витини и оближњем селу Клокоту.

Миљаим Абази председник удружења ветерана ОВК у Косовској Витини за косовске медије изразио је огорчење због уништавања српских споменика на гробљима у Клокоту и Косовској Витини и да такви случајеви не доприносе стабилности у овој општини. Он је између осталог рекао да овакве акције не представљају цивилизацијске вредности албанског народа и изразио очекивање да ће починиоци бити изведени пред лице правде.

Споменик борцима НОБ-а порушен је од стране Алабанаца у Косовсој Витини 21. јануара пред окупљеним Албанцима који су одушевљени doga]aj снимали мобилним телефонiмa. У Косовској Витини порушено је осам надгробних споменика на православном гробљу, а у селу Клокот вандали су порушили 27 надгробних споменика.

Погледајте видео испод слика.

Покрет "Самоопредељење" одржао је данасу у центру Гњилана получасовни протест подршке сународницима на југу Србије, због уклањања споменицима такозваној осободилачкој војсци Прешева, Медвеђе и Бујановица. Око 200 људи окупило се испред позоришта у Гњилану, а портпарол полиције Исмет Хашани изјавио је за РТВ ПУЛС да је цео протест прошао мирно и без инцидената.

Манастир Светог Архангела Гаврила, познат као Бинач или Бузовик, саграђен је у 14. веку. Налази се 4-5 километара јужно од Витине, на извору реке Сушице. Сматра се да је некада био центар локалне епископије у време византијског цара Василија II. У току владавине Бранковића, крај 14. и почетак 15. века манастир је напуштен и претпоставља се да је тада и потпуно уништен. Обновљен је опет у 16. веку. Овај манастир су такође често пљачкали локални Албанци.

Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и полуцилиндричним сводом. На зидовима се налазе два слоја фресака, један преко другога. Новији слој је из 16. века и приказује архиепископе. Године 1867. локални Албанци су заклали свештеника. Након што је манастир опет напуштен обновљен је по други пут почетком 20. века. У црви су чувани и вредни сасуди из 14. века.

Албански екстремисти су запалили манастирски конак и цркву у јуну 1999.године, а у децембру исте године црква је до темеља разрушена минама.

Истовремено су уништене и капеле Св. Петке, Св. Архиђакона Стефана и Св. Николе у близини манастира.

Липљан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу АП Косово и Метохија и припада Косовском округу. Град има преко 5.000 становника (6.065 по попису из 1981. године) који су већином албанске националности, уз део Срба који живе око Липљанске цркве. Смештен је 16km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује главни град покрајине са Скопљем и Призреном.

Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишем. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом Iustiana Secunda за разлику од насеља Iustiana Prima (недалеко од данашњег Лебане).

Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и Липљанска црква која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током XII века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини XIV века када се на његов рачун шире Приштина,Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења. Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево—Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница,Лапље Село,Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2.5km.

Албанци чине велику већину становништва и у целој општини у којој живи око 76.000 становника по проценама УНХЦРа (у односу на 68.639 колико их је процењено 1991. године), уз око 9.500 Срба, 1.500 Ашкалија, 360 Јањевачких Хрвата и 330 Рома.