Албанска национална армија поново прети "интервенцијом" на северу Косова, али и у западној Македонији, на југу Србије и Грчкој. "Принуђени смо да интервенишемо пре но што буде прекасно", упозорио политички лидер те фантомске формације Гафур Адили.

Политички лидер Албанске националне армије, Гафур Адили упозорио је Америку, Уједињене нације, Европску унију и НАТО да ће његове, нетом поново мобилисане снаге, "бити принуђене да интервенишу после догађаја на северу Косова, западу Македоније, југу Србије и деловима Грчке".

Адили је, такође, позвао међународну заједницу са сазове међународну конференцију, како би се спречио још један балкански рат.

Албанска национална армија се први пут огласила септембра 1999. године захтевом да се из састава Кфора повуку све "словенске снаге". Униформисани припадници групе АНА повремено су се појављивали у јавности и изводили терористичке акције у последњих десетак година.

Албанска национална армија била је најактивнија пред крај рата у Македонији, посебно непосредно пред потписивање Охридског споразума, када је серијом напада на полицију покушала да саботира успостављање мира у тој држави.

После неуспешног бомбашког напада на железничку пругу код Звечана, 2003. године, у којем су погинула двојица припадника те формације, тадашњи шеф Унмика Михаел Штајнер је Албанску националну армију прогласио терористичком организацијом.

Та формација се већ годинама налази на америчкој "црној листи", а до 2005. године преузимала је одговорност за серију напада на полицију на југу Србије и у Македонији.

Албанска национална армија је, коначно, потпуно разбијена 2007. године, када су македонски специјалци извели акцију код села Бродец на Шар-планини и убили неколико вођа те групе и одузели читав арсенал оружја.

Радио КИМ: Колегијум лекара Дома здравља у Грачаници упутио је захтев шефу ЕУЛЕКС-а Гзавије де Марњаку да ухапшеним Србима из Косовског Поморавља омогући лекарски преглед од стране лекара ове здравствене установе. Колегијум лекара Дома здравља у Грачаници у саопштењу достављном КИМ радију подсећа да је Омбудсман за Косово и Метохију, Сами Куртеши, за Телевизију ’’Пулс’’ из Шилова изјавио да је ’’било прекорачења употребе силе током хапшења и привођења да су приметне модрице код ухапшених и да су видљиве последице код чланова њихових породица”.“Оно што у овом тренутку могу изјавити је то да полиција није имала никакве потребе за употребом силе када са друге стране није било никаквог отпора”, рекао је Куртеши.Реагујући на ову изјаву, Колегијум лекара Дома здравља у Грачаници је одмах упутио захтев шефу ЕУЛЕКС-а, Гзавије де Марњаку, да користећи свој положај, ауторитет и углед, омогући лекарском конзилуму ове здравствене установе да што хитније прегледа петорицу ухапшених Срба из Косовског Поморавља.“Очекујемо да ће ухапшени Срби имати људско право на лечење, с обзиром да је и са Омбудсман за Косово и Метохију потврдио да су њихове повреде видљиве”, наводи се у саопштењу.

Руско министарство спољних послова осудило је одлуку Хашког трибунала да ослободи Рамуша Харадинаја и процес против њега у том суду означило као скандалозан.Званична Москва је најавила да ће затражити прекид рада Хашког трибунала, у складу са раније усвојеном резулуциом Савета безбедности УН.

Процес против Харадинаја вођен је у скандалозним околностима, наводи се у саопштењу руског Министарства иностраних послова, уз напомену да су "први пут у историји међународног правосуђа сведоци на том суђењу подвргавани отвореном притиску и застрашивању, а често су и физички  елиминисани. Све се то обављало у атмосфери потпуног безакоња и попустљивости међународних представника на Косову.

"Руска Федерација је више пута указивала Савету безбедности УН на недопустиву ситуацију у вези са тим и другим процесима у Хашком трибуналу и захтевала одлучну акцију да би се изразила одговорност за погибију људи и осигурала ефикаснија заштита сведока на Косову. Нажалост, ти апели су блокирани, под изговором да нису сврсисходни и да представљају мешање у тобоже објективан рад трибунала у Хагу, истиче руско министарство.У сопштењу Руског министарства спољних послова се указује и да је ослабођајућа пресуда Харадинају у Хашком трибуналу, заједно са недавним ослобађењем двојице хравтских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, "још један доказ двоструких арашина у раду тог суда, када се не кажњавају лица опутужена за преступе против човечности и ратне злочине.

"Руско министарство изражава незадовољство радом Хашког трибунала, уз напомену да "утврђени рок за рад тог органа (СБ УН) истиче и да је Русија одлучна у намери да се даља активност Трибунала окончна у року који је утврђен резолуцијом 1966 усвојеном у СБ УН 2010. године.